OPTA PSIHOLOGIJA Predmet i metode psihologije Predava Ma

OPŠTA PSIHOLOGIJA Predmet i metode psihologije Predavač: Ma Jasmina Knežević, specijalista poslovne psihologije jmknezevic@gmail. com

Osnovni podaci o predmetu 1. 2. Jednosemestralni (2+1, 12 nedelja) Obavezna literatura: Hrnjica, S. (2003). Opšta psihologija sa psihologijom ličnosti (6. izdanje). Beograd: Naučna knjiga Slajdovi i beleške sa predavanja

Raspodela poena za ispit Redovnost pohađanja nastave I Kolokvijum II Kolokvijum Seminarski rad – prikaz jednog naučnog rada iz psihologije Dodatne aktivnosti Max broj bodova 5 20 20 20 5

DOGOVOR O RADU • Komunikacija se odvija putem maila i tokom termina za konsultacije • Mail: jmknezevic@gmail. com • Termini za konsultacije: • ponedeljak 13 h-14 h • utorak 14 h – 15 h (Dejana)

• I KOLOKVIJUM • II KOLOKVIJUM • ROK ZA PREDAJU SEMINARSKIH RADOVA • DRUGI ROK – umanjeno za 5 bodova

DOGOVOR O RADU • Mailing lista studenata

DOGOVOR O RADU • Procena znanja studenta/kinje vrši se putem dva kolokvijuma u toku semestra • Student/kinja koji na kraju semestra nema položena oba kolokvijuma pristupa integralnom pismenom ispitu • Uslov za izlazak na pismeni ispit je predat i odbranjen seminarski rad • Radovi se predaju asistentkinji i sa njom se dogovaraju termini za prezentaciju

UPOZNAVANJE • Predstavljanje • Iskustvo sa psihologijom • Motivacija za upis Visoke škole

• Mesto psihologije i psiholoških znanja u vašem budućem pozivu /radu

Osnovna pitanja na koje tražimo odgovore • Šta je psihologija i čime se bavi? • Kojim se metodama koristi psihologija pri proučavanju svog predmeta? • Kako se grana savremena psihologija?

Zadatak: • Zamisli da si novinar koji piše članak o psihologiji čitaocima koji nikada nisu čuli za nju Ključna pitanja: Šta? Ko? Zašto? Čemu to? Gde?

Šta je to psihologija? Šta od napisanog u članku pripada psihologiji? ? ? PSIHologij. A ? ? Mozak, mišljenje, logika, emocije, um, psihički problemi, opažanje, savetovanje, intervju, kauč, projektivni testovi, slobodne asocijacije…Freud, ?

Psihologija. . • Čitanje misli? • Predviđanje budućnosti? • Mistično. . čudno? Ne

nego. . . 1 nauka o psihičkim 2 3 procesima i ponašanju ljudi (prevod grčke reči psyche (dah, duša) + logos (nauka) (ali to nije i definicija psihologije!) bilo bi Nauka o duši – što nije adekvatan izraz)

Psihički procesi i ponašanje imaju: • svoje uslove (koji utiču na njihovo javljanje) • svoje delovanje/učinke (posledice koje izazivaju) • Uslovi i učinci mogu biti: » Fizikalni/fizički » Biološki » Socijalni • Npr. emocija ljutnje/agresivno ponašanje

Rastavimo definiciju. . . 1. Nauka da bi nešto bilo nauka, mora imati: v predmet koji proučava v naučne metode kojima dolazi do saznanja, spoznaje tj. dokaza o svom predmetu ( primena metoda je u suprotnosti sa intuitivnim nagađanjem, spekulisanjem, verovanjem, uzimanju pretpostavki kao istine itd. )

Rastavimo definiciju. . . 1. Nauka mora biti: • objektivna • merljiva, zatim: • Saznanja treba da temelji na rezultatima naučnih istraživanja (dokazima) • mora imati mogućnost provere rezultata

Rastavimo definiciju. . . 2. Psihički procesi vunutrašnji, subjektivni procesi vpojedincu se manifestuju kao lično doživljavanje vnisu direktno vidljivi, tek u ponašanju ili snimcima aktivnosti mozga (EEG, CT, PET) postaju opipljivi/vidljivi i merljivi v odvijaju se putem aktivnosti mozga v Psihički procesi su: 1. Kognitivni ili saznajni - percepcija, pažnja, učenje, pamćenje, mišljenje, inteligencija. . . 2. Konativni ili voljni: motivacija 3. Emocionalni: emocije, raspoloženja

Rastavimo definiciju. . . 3. Ponašanje v aktivnosti, radnje, reakcije – izraz lica, pokreti v vidljivo je drugima, može se opažati i meriti U počecima nastajanja naučne psihologije smatralo se da bi jedino ponašanje trebalo da bude predmet bavljenja psihologije kao nauke, jer je merljivo i objektivnije nego psihički procesi

Psihički procesi dovode do ponašanja • opažanjem ponašanja možemo zaključivati o procesima unutar nas *ali, nemaju uvek psihički procesi spoljašnji znak u ponašanju

Psihički procesi i ponašanje su povezani, jedno utiče na drugo!!! Ponašanje Psihički procesi

Ü PREDMET Psihologija se bavi proučavanjem psihičkog života. PSIHIČKI ŽIVOT Psihički procesi Psihičke osobine Manifestacije u ponašanju Psihički život čine: • psihički procesi – opažanje, učenje, mišljenje, osećanja, motivacija. . . • psihičke osobine – navike, sposobnosti, interesovanja. . . • manifestacije u ponašanju – u postupcima i reagovanjima. . .

Struktura psihičkog života • Psihički procesi: • intelektualni (kognitivni) – preko njih saznajemo objektivnu stvarnost. Tu spadaju: oseti i opažaji, učenje, pamćenje i mišljenje • emocionalni – preko njih vrednujemo objektivnu stvarnost u odnosu na ličnost koja tu stvarnost doživljava (procenjujemo da li je nešto lepo, opasno, tužno itd. ) • voljno-motivacioni (konativni) – uključuju procese koji daju snagu i istrajnost svim našim aktivnostima i ponašanju

Organizacija psihičkih procesa/funkcija sastoji se iz tri kruga koji se međusobno poklapaju Organizacija kognicije, konacije i emocija zajedno predstavljaju naš duhovni prostor (psiha)

Struktura psihičkog života • Psihičke osobine su relativno trajne odlike ličnosti koje se ispoljavaju u ponašanju • Za intelektualno ponašanje najvažnije su intelektualne sposobnosti; za emocionalno ponašanje najvažniji je temperament, za socijalno ponašanje karakter, a za motivaciono ponašanje potrebe, stavovi i vrednosti • Kriterijumi prema kojima se procenjuju psihičke osobine: • - intenzitet, (da pojedinac vidljivo ispoljava tu osobinu u odnosu na prosek), • -učestalost (da se ta osobina ispoljava češće u ponašanju) i • - doslednost (da se ispoljava i u relativno različitim situacijama)

Struktura psihičkog života • Treba pomenuti i psihička stanja - odnose se na određene promene u našoj psihi i organizmu, kao rezultat uticaja spoljašnjih ili unutrašnjih faktora • Tipična stanja su stanja zamora, budnosti, raspoloženja, depresije, stanje afekta, panike • Sve navedene komponente psihičkog života su međusobno povezane i čine jedinstvenu organizaciju koja se označava kao integritet ličnosti

Zadaci psihologije • OPISATI –> • OBJASNITI –> • PREDVIDETI -> • MENJATI / PRIMENITI /SPREČITI ponašanje i psihičke procese ljudi Tj. otkriti zakonitosti ljudskog ponašanja za ličnu dobrobit i dobrobit čovečanstva - npr: nasilno ponašanje

ISTORIJSKI RAZVOJ PSIHOLOGIJE 1. PREDNAUČNI PERIOD U okviru antičke filozofije predmet postoji, ali nema naučnih metoda (nego: promišljanje, rasprave…) = pogrešni zaključci! ( -) • Aristotel – pogrešno smatra da mozak samo hladi krv • odbacuju se mistična i prihvataju se razumska objašnjenja ponašanja ljudi (+) 17. vek – Descartes – dualizam – otvara mesto psihologiji!

2. NAUČNI PERIOD • u 19 veku psihologija postaje posebna nauka Vilhelm Vunt 1879. g u Leipcigu otvara prvu laboratoriju za eksperimetalnu psihologiju • Tako je psihologija postala nauka dobivši metode (po uzoru na prirodne nauke – EKSPERIMENT!) Psihologija je mlada nauka sa dugom prošlosti

Ü ISTORIJAT Vunt kao osnivač psihologije Psihologija se sredinom XIX veka izdvojila iz filozofije zahvaljujući Vuntu. Wilhelm Wundt (1832 -1920) Vilhelm Vunt, nemački filozof i psiholog, je 1874, objavio svoju knjigu „Principi fiziološke psihologije” kojom je psihologija odvojena od medicine i filozofije. Godine 1879. Vunt je osnovao prvu psihološku laboratoriju (u Lajpcigu). Laboratorija u Lajpcigu Tu je ispitivao osećaje i opažaje, a pre svega prag osetljivosti, vreme reakcije i dr.

Ü GRANE PSIHOLOGIJE I Teorijske discipline: • Opšta psihologija – proučava osnovne psihičke pojave (opažanje, učenje, mišljenje, emocije) • Fiziološka psihologija – proučava organsku osnovu psihičkog života • Razvojna psihologija – proučava razvitak psihičkog života od rođenja do smrt. • Socijalna psihologija – proučava društveno ponašanje ljudi • Psihologija ličnosti – proučava psihološka obeležja pojedinca II Praktične discipline • Pedagoška psihologija – proučava psihološku stranu vaspitanja i obrazovanja • Psihologija rada – proučava vezu između čoveka, posla kojim se bavi i uslova rada • Mentalna higijena – bavi se očuvanjem duševnog zdravlja • Klinička psihologija – bavi se razumevanjem i rešavanjem problema pojedinca

ISTRAŽIVANJE U PSIHOLOGIJI

Objektivne i subjektivne pojave • Objektivne ili fizičke pojave: postoje i dešavaju se nezavisno o nama kao osobama koje ih mogu ali i ne moraju primećivati tj. doživljavati Slika: = ≠ ~ • Subjektivne ili psihičke pojave: neposredno zavise od osobe koja ih doživljava; nastaju u čoveku i čine njegov psihički život; Reakcija Stimulus

Vrste istraživanja po različitim kriterijumima I. Na osnovu opšteg pristupa: - kvalitativna - kvantitativna - mešovita II. Prema strukturi i strategiji istraživanja: - eksperimentalna - neeksperimentalna

Vrste istraživanja III U odnosu na vremensku dimenziju: - Transferzalna - Longitudinalna

Kvantitativna istraživanja • Ideje, teorije, pretpostavke (eksperimentalno) se testiraju empirijski • Traže se zakonitosti i pravilnosti koje važe za sve slučajeve a ne samo za pojedinca (opšte zakonitosti) • Istraživanja se planiraju i sprovode sistematski i precizno • Istraživanja se ponavljaju da bi se izgradila teorija • Dobro kontrolisana, javna, precizna, mogu da se generalizuju, jasna, pregledna, sa jasnom i preciznom metodologijom

Kvalitativna istraživanja • Ovom pristupu su strani pojmovi merenja, statističke obrade, eksperiment, analitičko raščlanjivanje pojava • Bliski pojmovi su: lično posmatranje i opisivanje iskustvo, introspekcija, • Sprovode se na terenu (tamo gde su ispitanici) a ne u laboratorijama • Kvalitativna istraživanja su EKSPLORATIVNA – koriste se za istraživanje pojava o kojima nemamo dovoljno znanja ili kada je pojava izuzetak od svih postojećih znanja

Mešovita istraživanja • Oslanja se na pragmatizam – “koristićemo sve što će nam dati rezultate” • Centralni pojam istraživanja je PROBLEM ISTRAŽIVANJA, a ne METOD koji ćemo koristiti ili teorijski okvir u kome ćemo se kretati • Istraživanje počinjemo od definisanja problema i ciljeva, a zatim tragamo i biramo opšti pristup i teorijski okvir koji bi mogao dovesti do ostvarenja tih ciljeva • Koristimo i kvantitativne metode (merenje) i kvalitativne (eksploraciju, opisivanje)

METODE PSIHOLOGIJE

Metode kojima se koristi savremena psihologija • A) Samoopažanje – Introspekcija • posebno obučeni subjekti pod kontrolisanim uslovima sistematski i neposredno prate svoje doživljavanje raznih psihičkih stanja i procesa • Introspektivna metoda – u originalnoj formi, deo istorije psihologije • Teškoće: 1. mnogi psihički procesi menjaju se kada se na njih obrati posebna pažnja, 2. retki su pojedinci koji su u stanju da objektivno izveštavaju o toku vlastitih mentalnih zbivanja 3. postoje psihički doživljaji koje ne možemo u celini introspektivno zahvatiti 4. subjektivnost samoprocene

• B) Metoda (kontrolisanog) posmatranja/opažanja • značajno je jasno definisati cilj i plan sprovođenja - ŠTA će biti predmet opažanja; GDE će se opažanje sprovesti; KADA će se sprovesti; ČIME tj. kojim sredstvima će se opažati i KAKO će se beležiti podaci

VEŽBA • Zadatak da u parovima osmislite šta bi i na koji način mogli pratiti posmatranjem u okviru svog budućeg poziva. Pri tome se rukovodite pitanjima koja čine plan opažanja. • Za rad imate 5 minuta. • Budite što kreativniji u osmišljavanju situacija koje bi bile zanimljive za posmatranje u cilju upotrebe rezultata u unapređenju poslovanja • Primer: posmatranje studenata dok zauzimaju mesta u učionici

c) Metoda eksperimenta • Inicijalno stanje: način komunikacije osobe A i osobe B • Eksperiment: Prošao kroz kurs psihologije o Nije prošao kroz kurs psihologije Da li se osoba A i B razlikuju u odnosu na način komunikacije?

Eksperimentalni metod • 1. Eksperimentator menja jedan ili skup uslova za koje veruje- na osnovu teorijskih indikacija ili istraživanja drugih, da su od značaja za javljanje pojave koju ispituje i čije dejstvo želi da utvrdi • 2. kontroliše jedan ili skup uslova koji su od značaja za javljanje pojave koju ispituje, ali koji nisu predmet njegovog ispitivanja • 3. sistematski registruje i analizira posledice delovanja ispitivanih faktora na posmatranu pojavu • Uslovi koji se namerno menjaju u istraživanju –nezavisne varijable • Promene u ponašanju ili mentalnom funkcionisanju – zavisne varijable

Eksperimentalni metod • Utvrđivanje dejstva nekog leka na broj podataka koje ispitanik može da zapamti posle jedne prezentacije: • poređenje broja podataka koje ispitanik može da zapamti kada je pod dejstvom leka i kada lek ne deluje ili, • jednoj grupi ispitanika damo lek, drugoj ne damo, a onda ispitujemo sposobnost neposrednog pamćenja u obe grupe

• Šta kontrolišemo kada kod istih ispitanika primenjujemo oba uslova – sa i bez leka? - vreme ispitivanja (isto doba dana) - umor - raspoloženje - zdravstveno stanje ispitanika • Šta je bitno kod drugog slučaja gde imamo dve grupe ispitanika – sa i bez davanja leka? • -neophodno je ujednačiti grupe ispitanika prema sposobnosti neposrednog pamćenja • Uticaj motivacije i sugestije? –organizujemo eksperiment tako da obe grupe ispitanika dobiju neko sredstvo – jedna lek, druga neko farmakološki neutralno sredstvo (placebo)

• Prednosti eksperimentalnog metoda • Ograničenja eksperimentalnog metoda

Eksperimentalna istraživanja – ograničenja • Eksperimentalni metod primenjivati samo u slučajevima kada pojava koja nas interesuje može biti izazvana u laboratoriji, korektno kontrolisana i korektno merena • Nije pogodan za ispitivanje složenijih pojava – npr. promene stavova • Eksperimenti na ljudima često imaju neku moralnu kontraindikaciju – uznemirenost, strah. . • Artificijelnost uslova u kojima se ispituje neka pojava –veselost izazvana ubrizgavanjem adrenalina i spontana veselost • Sugestivni uticaj učešća u eksperimentalnoj situaciji – povećanje motivacije? • Terenski eksperiment – eksperiment koji se izvodi u prirodnim uslovima, pokušaj da se pojava ispituje u uslovima koji su slični ili isti onima u kojima se pojava prirodno javlja

Klinički metod • Za razliku od eksperimentalnog metoda i metoda kontrolisanog posmatranja koji su usmereni na istraživanje neke psihičke pojave, klinički metod je usmeren na ispitivanje pojedinačnog problema koji ima neka osoba i na napor da toj osobi bude pružena pomoć kako bi rešila problem • Obuhvata: prikupljanje podataka, dijagnostički postupak, terapiju i praćenje efekata terapije • Za prikupljanje podataka koriste se: tehnike slobodnih i kontrolisanih asocija, intervjui, upitnici, različiti testovi itd

50

TEHNIKE PRIKUPLJANJA PODATAKA

TEHNIKE ZA PRIKUPLJANJE PODATAKA • UPITNIK – skup pitanja sastavljen prema određenim prinicipima namenjen ispitivanju jednog ili više svojstava ličnosti ili za ispitivanje jednog ili više tipičnih problema • Sa ili bez ponuđenih odgovora • Pitanja otvorenog i zatvorenog tipa • INVENTARI LIČNOSTI – upitnici namenjeni proceni osobina ličnosti; jednodimenzionalni – procenjuju jednu osobinu ličnosti, višedimenzionalni – procenjuju više svojstava • INTERVJU – razgovor koga vodi ispitivač sa ispitanikom u cilju dobijanja informacija o određenom problemu i/ili određenoj pojavi

TEHNIKE ZA PRIKUPLJANJE PODATAKA • SKALE PROCENE – učestalost javljanja ili intenzitet nekog oblika ponašanja iskazuje se na skali grafičkog ili numeričkog tipa • SOCIOMETRIJSKI POSTUPAK – primenjuje se za ispitivanje odnosa u malim grupama. Od članova grupe traži se da odrede sa kim bi želeli da obavljaju neku aktivnost, koga bi birali za vođu, koga vole ili ne vole. Dobijeni odgovori se obrađuju posebnim postupcima (prikazanim grafički ili se unose u matricu). • Moguće je utvrditi koje osobe u grupi imaju najveći uticaj na kolektiv, kao i one koje nisu omiljene i kojima je neophodna pomoć • PROJEKTIVNE TEHNIKE – zasnovane su na pretpostavci da će ispitanici na neodređeni materija (likovni ili verbalni) reagovati u skladu sa nesvesnim sadržajima mentalnog života, koji će na taj način da ispolje i da omoguće ispitivaču da razume suštinu problema koji ovaj ima da bi mu pomogao. Sadržaji nesvesnog ispoljavaju se u projektivnim tehnikama indirektno pa je potrebno razviti posebne sisteme tumačenja tako dobijenih podataka

Rorschach Inkblot Test (Roršahov test) • Hermann Rorschach • (1884 -1922)

Rorschach Inkblot Test

TEST TEMATSKE APERCEPCIJE Thematic Apperception Test (TAT) • Razvio ga je Marej (Henry Murray) na Harvardskoj psihološkoj klinici • 31 TAT karta koja predstavlja ljude u mnoštvu različitih dvosmislenih situacija

Psihološki testovi • PSIHOLOŠKI TESTOVI - tehnika procene raznih mentalnih funkcija • Skup standardizovanih zadataka/tvrdnji za koje se pretpostavlja da će aktivirati funkciju čijem merenju su namenjeni • Standardizovani postupak primene testa i ocenjivanja rezultata – numerički učinak ispitanika koji se poredi sa normama za grupu kojoj pripada • Testovi se dele prema funkciji koju mere: testovi sposobnosti, testovi znanja, testovi motorike i testovi ličnosti • Zadaju se pojedinačno i grupno

MERENJE U PSIHOLOGIJI • Merenje može biti direktno (merenje visine) i indirektno (merenje temperature preko promene u visini živinog stuba) • Merenje u psihologiji je isključivo indirektno – o razvijenosti neke funkcije zaključujemo na osnovu ispoljavanja te funkcije u rešavanju različitih zadataka namenjenih merenju te funkcije • Na ispoljavanje neke dispozicije za obavljanje neke fukcije u ponašanju deluju brojni kontrolisani i nekontrolisani faktori, pa su dobijene vrednosti uglavnom približne vrednosti

VEŽBE

VEŽBE • ANALIZA TESTOVA – rad u malim grupama, analiza testova – 15 minuta • Prezentacija testa ostalim studentima – 3 minuta • Odredite sta test ispituje • Koliko je obiman, da li ima podtestova kako se popunjava

VEŽBA • UPITNIK I INTERVJU – SLIČNOSTI I RAZLIKE • SPONTANO POSMATRANJE-KONTROLISANO POSMATRANJE

• HVALA NA PAŽNJI