EKONOMIJA EU prof dr Miodrag Paspalj prof dr

EKONOMIJA EU prof. dr Miodrag Paspalj prof. dr Nebojša Pušara 1

PRINCIPI EKONOMIJE � Da Vas proverimo! Šta je to ekonomija? Ekonomija je nauka koja se bavi ekonomskim zakonitostima i pojavama u proizvodnji, raspodeli, razmeni i potrošnji. Analiza ekonomskih zakonitosti se vrši na makro i mikro nivou, te otuda podela ekonomije na mikroekonomiju i makroekonomiju. 2

PRINCIPI EKONOMIJE � Mikroekonomija: Mikroekonomija proučava privredne subjekte (domaćinstva i preduzeća) sa stanovišta troškova proizvodnje, formiranja i raspodele profita, formiranja cena, proizvodnje i distribucije roba i usluga, pojedinačna tržišta, individualnu štednju i akumulaciju, životni standard, ličnu potrošnju itd. 3

PRINCIPI EKONOMIJE � Makroekonomija: Makroekonomija je zbirni izraz mikroekonomskih fenomena. Predmet praćenja makroekonomije je ponašanje agregata kao što su: nacionalni dohodak, akumulacija i investicije, potrošnja stanovništva, prihodi i rashodi države, obim i struktura razmene sa inostranstvom, (ne)zaposlenost i dr. Znači, Makroekonomija izučava ponašanje ekonomije u celini. 4

PRINCIPI EKONOMIJE � Tvorci ekonomske nauke bavili su se privredom u celini i njenim pojedinačnim akterima – domaćinstvima i preduzećima (Adam Smit, Ricardo, Malthus, Marks i dr. ). U njihovim delima se preplići mikro- i makroekonomski nivoi posmatranja i analize privredne aktivnosti. 5

PRINCIPI EKONOMIJE � John Maynard Keynes u svom delu „General Theory of Employment, Intrest and Money“ (1936) afirmiše makroekonomiju kao ogranak ekonomske nauke i od tada nastavlja svoj razvojni uspon afirmacijom države kao ekonomskog subjekta. Mikroekonomija za svoj predmet izučavanja ima alokaciju resursa koju obavljaju mikroekonomski subjekti (domaćinstva i preduzeća), dok regulisanje ekonomske aktivnosti koje obavlja država predstavlja makroekonomiju. 6

PRINCIPI EKONOMIJE � Nacionalna ekonomija je makroekonomska disciplina, predmet njenog izučavanja je ponašanje makroekonomskih agregata nacionalne privrede (nivo, dinamika, sektorsko i regionalno poreklo društvenog proizvoda i glasne determinante koje ih određuju). 7

PRINCIPI EKONOMIJE � John Neville Keynes u svome delu „The Scope and Method of Political Economy“ (1891) ekonomsku nauku raščlanjava na tri segmenta: (1) pozitivna nauka, (2) normativna nauka i (3) veština. 8

PRINCIPI EKONOMIJE � Svrha pozitivne nauke je da ustanovi jedinstvene obrasce ponašanja mikroprivrednih subjekata u istim ili približno jednakim uslovima. Zadatak je normativne nauke da definiše stanje koje treba uspostaviti, a ekonomika kao veština treba da formuliše recepte i instrukcije za ponašanje kojim se mogu ostvariti postavljeni ciljevi. 9

PRINCIPI EKONOMIJE � Da se vratimo: Ekonomija je studija kako društvo koristi oskudne resurse za stvaranje vrednih dobara i kako ih raspoređuje između različitih grupa. 10

PRINCIPI EKONOMIJE � Privreda je jedan od najsloženijih i za upravljanje najkomplikovaniji deo društva. Ukupna privredna ativnost zemlje se prati i meri makroekonomskim agregatima. 11

PRINCIPI EKONOMIJE �U makroekonomske agregate spadaju: ü društveno (nacionalno) bogatstvo; ü prirodno bogatstvo; ü ukupno bogatstvo; ü domaći bruto proizvod; ü domaći proizvod; ü dodajna vrednost; ü nacionalni dohodak; ü lična potrošnja; ü investiciona potrošnja; ü opšta (javna, budžetska) potrošnja i ü višak proizvoda. 12

PRINCIPI EKONOMIJE � Društveno bogatstvo predstavlja celokupnost proizvedenih materijalnih dobara kojima raspolaže data državna zajednica, koja je stvorila i akumulirala ne samo postojeća nego i sve prethodne generacije, a koja služe za zadovoljavanje ljudskih potreba. 13

PRINCIPI EKONOMIJE � Prirodno bogatstvo (prirodni resursi) su materijalne pretpostavke koje se nalaze u prirodi, bez sadejstva čovekovog rada, ali u okviru granica ljudske aktivnosti i preduzetništva (obradivo zemljište, šumsko bogatstvo, energetski izvori – ugalj, hidroenergetski potencijal, nafta, prirodni gas i uran, mineralna ležišta metala i nemetala – bakarna ruda, ruda olova i cinka, boksitna ruda, magnezit idr. ). 14

PRINCIPI EKONOMIJE � Ukupno bogatstvo zbir društvenog bogatstva i prirodnog bogatstva predstavlja ukupno bogatstvo date državne zajednice. 15

PRINCIPI EKONOMIJE � Bruto domaći proizvod predstavlja zbir tržišno izražene vrednosti svih proizvedenih dobara i izvršenih usluga u privredi date zemlje ili teritorije, u određenom vremenskom periodu, najčešće za godinu dana, bez ikakvih odbitaka. 16

PRINCIPI EKONOMIJE � Društveni proizvod se izračunava zbrajanjem bruto dodatnih vrednosti svih proizvodnih jedinica rezidenata. Domaći proizvod manji je od bruto domaćeg proizvoda za vrednost međufazne potrošnje. Koristi se u analitičke svrhe na nivou privrede kao celine date zemlje. Kao obračunska kategorija, društveni proizvod se statistički izračunava kada se od bruto domaćeg proizvoda odbiju materijalni troškovi. Društveni proizvod se najčešće koristi za merenje stope privrednog rasta. 17

PRINCIPI EKONOMIJE � Nacionalni dohodak definiše se kao razlika između bruto domaćeg proizvoda i ukupnih troškova reprodukcije, odnosno materijalnih troškova i amortizacije. Nacionalni dohodak prati se statistički u tekućim i stalnim cenama. 18

PRINCIPI EKONOMIJE � Lična potrošnja predstavlja deo nacionalnog dohotka po odbitku rashoda za opštu potrošnju i sredstava za akumulaciju, odnosno neto investicija. A, � Opšta potrošnja predstavlja deo nacionalnog dohotka po odbitku rashoda za ličnu potrošnju i sredstava za akumulaciju. 19

PRINCIPI EKONOMIJE � Državni budžet je osnovni instrument kojim država prikuplja sredstva od stanovništva i privrede u dovoljnoj količini i na odgovarajući način preraspodeljuje i koristi ta sredstva odgovorno, efikasno i efektivno u cilju finansiranja javnih (državnih) funkcija, usklađivanja potrošnje države sa ekonomskim mogućnostima, ostvarivanja makroekonomske stabilnosti i drugih ciljeva državne politike datog društva. 20

PRINCIPI EKONOMIJE � Čime se finansiraju prihodi budžeta, šta mislite? 21

PRINCIPI EKONOMIJE �U pravu ste: Prihodi budžeta finansiraju se fiskalnim putem ali i zajmovima. 22

PRINCIPI EKONOMIJE � a sad: ŠTA PROUČAVA MIKROEKONOMIJA? 23

PRINCIPI EKONOMIJE �Mikroekonomija izučava ponašanje komponenata ekonomije kao na primer preduzeća, industrija, domaćinstava itd. 24

PRINCIPI EKONOMIJE � Zadatak ekonomske nauke je da glavnim akterima ekonomske scene (preduzećima, domaćinstvima i državi) nudi moguća teorijska objašnjenja i rešenja ekonomskih problema sa kojima se oni svakodnevno suočavaju, da sa svoje strane doprinese ostvarivanju bržeg i stabilnog ekonomskog razvoja i blagostanja ljudi. 25

PRINCIPI EKONOMIJE � Prema tome, MOŽEMO ZAKLJUČITI! 26

PRINCIPI EKONOMIJE � Zadatak ekonomske nauke je da glavnim akterima ekonomske scene (preduzećima, domaćinstvima i državi) nudi moguća teorijska objašnjenja i rešenja ekonomskih problema sa kojima se oni svakodnevno suočavaju, da sa svoje strane doprinese ostvarivanju bržeg i stabilnog ekonomskog razvoja i blagostanja ljudi. 27

PRINCIPI EKONOMIJE EKONOMIJA-ISTORIJSKE definicije � Alfred Marshall definisao je „ekonomiju“ kao „proučavanje čovekovih akcija u svakodnevnom poslovnom životu; ona istražuje onu stranu individualne i društvene akcije koja je veoma tesno povezana sa ostvarivanjem i korišćenjem materijalnih pretpostavki blagostanja“. 28

PRINCIPI EKONOMIJE EKONOMIJA-ISTORIJSKE definicije � John Maynard Keyns, najveći ekonomista XX veka ekonomiju definiše na sledeći način: „to je više metod nego doktrina, jedan misaoni aparat, tehnička razmišljanja koja onom ko je poseduje pomaže da donosi prave odluke“. 29

PRINCIPI EKONOMIJE EKONOMIJA- tri osnovna pitanja � Glavna pitanja privrednih subjekata su: ŠTA? KAKO? I ZA KOGA? 30

PRINCIPI EKONOMIJE EKONOMIJA-tri osnovna pitanja ZNAČI: � Koja dobra oni treba da stvaraju (what)? Koliko od svakog mogućeg dobra ili usluga treba da se uradi? Kako treba da se proizvodi? (npr. mnogo potrošnih dobara, a mali broj investicionih dobara). 31

PRINCIPI EKONOMIJE EKONOMIJA-tri osnovna pitanja � Kako da se ta dobra ostvare/proizvode (how)? Ko će da ih proizvodi sa kojim resursima i sa kojim tehnologijama? (npr. mala privreda ili velike organizacije, ručna izrada ili masovna proizvodnja, velike privatne organizacije ili velika državna preduzeća). 32

PRINCIPI EKONOMIJE EKONOMIJA-tri osnovna pitanja � Za koga su ta dobra potrebna? Kako da se nacionalni proizvod podeli među pojedincima i domaćinstvima? 33

PRINCIPI EKONOMIJE EKONOMIJA-tri osnovna pitanja � Navedena pitanja privrednih organizacija su u vezi sa ograničenjem izbora inputa i outputa, odnosno dobara ekonomije. 34

PRINCIPI EKONOMIJE EKONOMIJA-tri osnovna pitanja � Inputi (ulazi) su dobra ili usluge koje firme koriste u svojim proizvodnim procesima. U toku proizvodnje inputi se pretvaraju u outpute (izlaze). � Outputi (izlazi) su mnogobrojni i raznovrsni proizvodi (i usluge) koji se potroše ili se koriste u proizvodnji. � Inputi su faktori proizvodnje i razvrstavaju se u tri velike grupe: prirodni resursi (izvori), rad i kapital. 35

PRINCIPI EKONOMIJE EKONOMIJA-tri osnovna pitanja � Tri osnovna problema: šta, kako i za koga, nastaju pošto ljudi žele da potroše više nego što ekonomija može da stvara. Kada bi resursi bili neograničeni, a naše želje uvek ispunjene, nikad ne bi mislili na nedostatak resursa. 36

PRINCIPI EKONOMIJE � Šta su to OPORTUNITETNI TROŠKOVI? 37

PRINCIPI EKONOMIJE � Opportunity costs – oportunistički troškovi. Život je pun izbora. Kako su izvori oskudni mi stalno donosimo odluke šta ćemo da kupujemo i šta ćemo da radimo. Kod svake odluke moramo se odreći druge alternative u svetu oskudica. Svaki naš izbor košta nas one druge alternative koje se odričemo. Ove izgubljene alternative se zovu oportunistički troškovi (opportunity costs). 38

PRINCIPI EKONOMIJE TRŽIŠTE � Šta je to tržište? � TRŽIŠTE JE. . . . ! � Povezivanjem prodavaca i kupaca (ponuda i tražnja) tržišna ekonomija rešava istovremeno tri osnovna problema: 39

PRINCIPI EKONOMIJE TRŽIŠTE � 1) Šta će se proizvoditi zavisi od odluke kada potrošač nešto kupuje. Novac koji se pri tome plaća proizvođačima (prodavcima) služi za isplatu plata, rente (najamnine), i dividende tim potrošačima, kao njihov prihod. Organizacije sa druge strane, su okrenute stvaranju profita i motivisane da proizvode dobra sa velikim profitom i da napuštaju područja gde je profit mali. 40

PRINCIPI EKONOMIJE TRŽIŠTE � 2) Kako se dobra proizvode se određuje u konkurenciji između različitih proizvođača. Najbolji način da organizacija uspeva u konkurentskoj borbi je da maksimizira svoj profit proizvodeći po minimalnim troškovima (najefikasnijim proizvodnim metodama). 41

PRINCIPI EKONOMIJE TRŽIŠTE � 3) Za koga se dobra proizvode određuje se putem ponude i potražnje na tržištu faktora proizvodnje. Ovo tržište određuje visinu zarade, zemljišne rente, kamate i profit (cene faktora proizvodnje). Svi prihodi faktora proizvodnje čine stanovništva. Raspodela prihoda u stanovništvu određena je vlasništvom nad faktorima proizvodnje i njihovim cenama. 42

PRINCIPI EKONOMIJE KONKURENCIJA � Perfektna (savršena) konkurencija. A. Smith je otkrio da se vrline tržišnog mehanizma ostvaruju samo pri savršenoj konkurenciji. Pod ovim pojmom savršena konkurencija, podrazumeva se da je na tržištu veliki broj kupaca i prodavaca i nijedan ne može sam da utiče na tržišne cene. � U ovom slučaju, ekonomija je na granici svoje proizvodne mogućnosti. 43

PRINCIPI EKONOMIJE KONKURENCIJA �U slučaju nesavršene konkurencije (npr. kada se na tržištu pojavljuje monopolist), ishod ekonomije u većoj ili manjoj meri zaostaje za svojim mogućnostima. 44

PRINCIPI EKONOMIJE KONKURENCIJA � Ozbiljna devijacija savršene konkurencije je pojava monopola ili nesavršene konkurencije. U nesavršenoj konkurenciji postoji učesnik u konkurenciji koji može da deluje na tržišne cene. U graničnom slučaju postoji samo jedan proizvođač – monopolista, koji sam određuje cene svojih proizvoda. 45

PRINCIPI EKONOMIJE KONKURENCIJA � Cela ekonomija je zapravo mešavina elemenata konkurencije i monopola. � Dominantan oblik ekonomije je nesavršena konkurencija, savršena konkurencija se ređe javlja. 46

PRINCIPI EKONOMIJE KONKURENCIJA � Tri osnovne uloge u ekonomiji: obezbeđenje efikasnosti, jednakosti i stabilnosti. Obezbeđenje efikasnosti je težnja da se koriguju otkazi tržišnog mehanizma (npr. monopol). Država teži ka jednakosti uvođenjem poreza na potrošnju i tako prikupljene pare preraspodeli na siromašne ili ugrožene slojeve društva. 47

PRINCIPI EKONOMIJE POREZI � Da bi država mogla da kupuje javna dobra, da vrši preraspodelu prihoda mora da ima svoje prihode, izvore. Najviše prihoda država stiče putem poreza. Država oporezuje prihode, plate, potrošna dobra prilikom prodaje, a porezi se plaćaju za sve nivoe javne uprave. 48

PRINCIPI EKONOMIJE POREZI � Intervencijama države finansijskim i fiskalnim instrumentima može da se utiče na nivo outputa, zaposlenost, poreza i na inflaciju. KAKO? 49

PRINCIPI EKONOMIJE POREZI � Preko fiskalnih instrumenata države: oporezivanje, čini njenu moć. � Država može da utiče na banke intervenišući na ponudu novca, kamate, uslove kreditiranja itd. Putem ovih instrumenata država može da utiče na brzinu rasta, na nivo outputa, na stepen nezaposlenosti i na cene u ekonomiji. 50

PRINCIPI EKONOMIJE SADAŠNJOST Moderna, sadašnja, ekonomija poseduje tri značajne karakteristike: � Visok nivo specijalizacije i složena podela posla. � Široka upotreba novca. Novčani tokovi su zapravo krvotok savremenih ekonomija. Novac je mera za merenje vrednosti stvari, događanja itd. (neadekvatno upravljanje novcem od strane centralnih banaka, može da prouzrokuje inflaciju ili depresiju). � Savremene tehnologije se zasnivaju na korišćenju ogromne količine kapitala, koje se nalaze u mašinama, fabrikama, zalihama sirovina i gotovih proizvoda. 51

PRINCIPI EKONOMIJE KAPITAL � Kapital je proizvedeni faktor proizvodnje. To je dugoročan input u ekonomiju, a nastao je kao output te ekonomije u prethodnom vremenskom periodu. � Kapitalna dobra su trajna dobra, ona se proizvode od strane ekonomije u cilju da budu korišćena u proizvodnim procesima. 52

PRINCIPI EKONOMIJE KAPITAL � Cena kapitala je kamata. Korišćenje kapitala omogućuje povećanje potrošnje u budućnosti na račun sadašnje (tekuće) potrošnje. Kamata je mera kojom se izražava prinos novca u određenom vremenu. � Vlasništvo kapitala. Vlasništvo može biti privatno (to je karakteristično za kapitalističke zemlje), državno (u komunističkim državama) i razne forme između ove dve krajnosti. Bez obzira na vlasništo, države u manjoj ili većoj meri ograničavaju raspolaganje nad vlasništvom kapitala. 53

PRINCIPI EKONOMIJE EKONOMSKA NAUKA � Ekonomska nauka predstavlja društvenu nauku koja izučava položaj, ponašanje, povezanost i delatnost pojedinaca, porodice, preduzeća, državnih institucija, teritorijalnopolitičkih zajednica, užih i širih regija, međunarodnih i svetskih ekonomskih organizacija ili drugih nacionalnih ili nadnacionalnih privreda ili poslovnih subjekata u njihovoj privrednoj aktivnosti. 54

PRINCIPI EKONOMIJE EKONOMSKA NAUKA � Ekonomska nauka je orijentisana na istraživanje i analiziranje: modela socijalne organizacije određene društvene zajednice na kojem se osniva opredeljenje ukupne organizacije, odnosno kojim je determinisan globalni društveni sistem i njegovi podsistemi; ZATIM 55

PRINCIPI EKONOMIJE EKONOMSKA NAUKA � ekonomskog modela sistema, tj. efikasnosti i efektivnosti njegove tehnologije i radne snage koji uslovljavaju i omogućavaju određene oblike privrednog organizovanja i poslovnog delovanja (proizvodni sistem, sistem razmene, sistem primarne raspodele, tržišni sistem, sistem odnosa sa inostranstvom, itd. ); ZATIM 56

PRINCIPI EKONOMIJE EKONOMSKA NAUKA � državno-administrativnih mera i tržišnih institucija koje korespondiraju sa modelom socijalne organizacije i ekonomskim modelom, sistemom i podsistemima; I 57

PRINCIPI EKONOMIJE EKONOMSKA NAUKA � pojava, efekata, kvaliteta i uzročnoposledičnih veza i odnosa te ekonomskih zakona koji se ispoljavaju u konkretnoj privrednoj praksi. 58

PRINCIPI EKONOMIJE EKONOMSKA TEORIJA � Ekonomska teorija predstavlja sistem nauka, postavki i shvatanja o nekoj privrednoj pojavi ili praksi, bazirana na poznavanju zakonitosti njihovog nastajanja, funkcionisanja, rasta i razvoja, te na empirijskom i teorijskom ispitivanju činjenica i stečenih iskustava. 59

PRINCIPI EKONOMIJE EKONOMSKA TEORIJA � Ekonomska teorija omogućuje razumevanje i shvatanje suštine ekonomskih procesa, utvrđivanje zakonitosti privrednog života, te predviđanje ciljeva rasta i razvoja, odnosno anticipiranje načina ekonomskog rasta i razvoja. 60

PRINCIPI EKONOMIJE EKONOMSKI RAST � Ekonomski rast predstavlja kvantitativno povećavanje ukupne proizvodnje dobara i usluga, odnosno društvenog proizvoda po stanovniku datog društva, u određenom vremenskom periodu. � Ekonomski rast je agregatni proces u kojem se ostvaruje povećanje realnih plata zaposlenih, porast životnog standarda, kao i porast akumulacije kao faktora budućeg razvoja. 61

PRINCIPI EKONOMIJE EKONOMSKI RAZVOJ � Ekonomski razvoj pored ekonomskog rasta uključuje kvalitativne aspekte čovekovog rada i života, poboljšavanje kvaliteta života, socijalne sigurnosti, poštovanje ljudskih prava, poboljšanje distribucije dobara i usluga, stalni porast životnog standarda, tehničko-tehnološki progres, kao i druge kvalitativne ciljeve razvoja. 62

PRINCIPI EKONOMIJE ODRŽIVI RAZVOJ � Održivi razvoj je ekonomski razvoj u čijem je sedištu zaštita životne sredine, uz maksimalno korišćenje obnovljenih prirodnih resursa i energetskih potencijala, na osnovu dostignuća naučno-tehnološkog progresa. Postizanje održivog rasta je u fokusu savremenog sveta bez obzira na stepen razvijenosti. 63

Nova politička ekonomija �Šta mislite, koji je to, po Vama najznačajniji faktor koji utiče na EKONOMIJU? 64

Nova politička ekonomija � Političari se ne smatraju samo za tajnim zakonodavcima, nego se na njih gleda kao na konkurente koji iz ličnog interesa maksimiziraju prinose (političku i ekonomsku moć, položaj u društvu, glasove birača itd. ), unutar izvesnih ograničenja (reizbor). Političari, nastojeći da optimiziraju sopstvene interese u savremenim uslovima deluju na ukupni ekonomski sistem. 65

Teorija javnog izbora �A šta predstavlja Teoriju javnog izbora I šta ona analizira? 66

Teorija javnog izbora � Teorija javnog izbora, analizira političke mehanizme ili institucije putem kojih se određuju javni prihodi – porezi, carine itd. Teorija javnog izbora je korišćenje analitičke konkurencije radi dolaženja do pozitivnih tvrdnji u vezi sa javnim institucijamai dešavanjima u javnom sektoru. Novija istraživanja su pokazala da su se intelektualna interesovanja za fiskalne teorije i šire objašnjavanje međuzavisnosti makroekonomskih mera politike najpre pojavila kod italijanskih i skandinvskih ekonomskih teoretičara. 67

PITANJE: � Šta predstavlja JAVNO DOBRO? 68

Javno dobro �Javnim dobrom se smatra svako dobro koje služi više od jednog potrošača. 69

Tražnja za javnim dobrima � Teorija tražnje za javnim dobrima sastavni je deo savremene teorije javnog izbora, tako da predstavlja primer kako se ekonomska analiza, stvorena da se ovlada jednim problemom, može primeniti na nove probleme. 70

Tražnja za javnim dobrima � Teorija tražnje oslanja se na ekonomske principe alokativne efikasnosti javnog dobra, pri čemu se javno dobro razlikuje od privatnog dobra i na tome što pojedinačna potrošnja javnog dobra ne umanjuje takvu istodobnu potrošnju svih ostalih potrošača. Jedinica mere pri tome jeste minimalna količina koja je potrebna za istovremeno pružanje više nego jednom potrošaču određene grupe usluga po kojima se to dobro razlikuje od svih ostalih dobara. 71

Model političkog birača �Potrošačev izbor se pod određenim uslovima vrši glasanjem na političkim izborima, kada se on odlučuje za političku opciju koja nudi određeni državni budžet sa odgovarajućom strukturom prihoda i rashoda na javna dobra. MEĐUTIM 72

Model političkog birača � Da bi se razumelo političko glasanje birača neke određene zajednice, važno je razumeti sistem prikupljanja budžetskih prihoda i raspoređivanje budžetskih rashoda, s obzirom da je to osnovno pitanje na kojem se vrši politički izbor i padaju mnoge savremene vlade. 73

Teorija cena poreza i javnih finansija � Visina poreza je odlučujući argument s kojim političke partije nastupaju da bi stekle pravo da vrše vlast iz prikupljenih prihoda i pružaju građanima javne usluge. Građani će potraživati javno dobro ne samo na temelju njegove vrednosti, nego i na temelju njegovog koštanja, s obzirom da na njihovo učešće visinom poreza što ga plaćaju državi imaju očekivanja u vidu autputa. 74

Teorija cena poreza i javnih finansija �U tom smislu, najveći problem s kojim se susreću političari i teoretičari javnog dobra jeste osmisliti: način preuzimanja optimalne količine bilo kojeg javnog dobra tako da se za onu jedinicu proizvedene količine, negde neka raspodela poreznog tereta izjednačuje granično vrednovanje dobra sa graničnim poreznim učešćem svakog građanina potrošača (birača). 75

Lindahalove porezne cene (ravnoteža) � Lindahal je problem određivanja visine poreza tretirao u vidu bilateralne razmene u „izoliranoj“ zajednici sa dve kategorije poreznih obveznika: jednih koji su „dobrostojeći“ (grupa građana kao socijalni sloj čije političke interese artikuliše njihova politička partija) i drugih koji su „relativno siromašni“ (grupa građana kao socijalni sloj čije političke interese artikuliše njihova politička partija). 76

Lindahalove porezne cene (ravnoteža) � Lindhal je pronašao rešenje u kojem su obe strane podjednako zaštitile ekonomska prava koja im pripadaju u postojećem imovinskom poretku kapitalističke države i kapitalističke privrede sa dominacijom privatnog vlasništva: Porezna cena će biti jednaka graničnom vrednovanju javnog dobra od porezom pogođenih socijalnih slojeva (grupa građana). 77

Wickselove javne finansije � Wicksel se na određen način smatrao osnivačem teorije jevnog dobra. � On je otvoreno osudio ortodoksne pristupe javnim finansijama, te dao elemente za normativne i pozitivne teorije javnog izbora. � Polazio je od stava da fiskalni sistem treba da bude u skladu s pravednošću i efikasnošću, a ova dva kriterijuma zahtevaju jednodušnost između svih strana koje sudeluju u procesu odlučivanja u javnom dobru. 78

Wickselove javne finansije � Državna aktivnost treba da bude od opšte koristi, tj. mora žrtvovanje građana da meri putem porezne cene u odnosu na očekivanu korisnost projekta javnog dobra. 79

Wickselove javne finansije � Pri tome ne zaobilaziti skolonost pojedinca: Skolonost pojedinca-potrošača ili korisnika javnog dobra-birača da veruje nekom javnom projektu zavisi od brojnih varijabli, a među glavne Wicksell svrstava: ü položaj pojedinca u raspodeli dohotka, ü relativni ukusi u vezi privatne nasuprot javnoj potrošnji, ü subjektivno vrednovanje javnog projekta, itd. 80

NASTAVIĆEMO. . . HVALA NA PAŽNJI! 81