EKONOMIJA EU prof dr Miodrag Paspalj 1 Uloga

EKONOMIJA EU prof. dr Miodrag Paspalj 1

Uloga birokratije i javni izbor �Ponuda javnih dobara dolazi posredstvom državne birokratije (izvršne i administrativno-upravne vlasti). 2

Uloga birokratije i javni izbor “uloga birokratije i javni izbor” sa ciljem teorijske rasprave otvorili su austrijski ekonomisti Von Mises i američki ekonomista Tullock što je dovelo do nastojanja da se izradi teorijski model, model birokratskog outputa i sistem motivacije putem kojih dolazi do optimiziranja ponude javnog sektora. � Pitanje 3

Uloga birokratije i javni izbor � Kasnija istraživanja bila su usmerena na pitanja odnosa između profesionalne administrativno-upravne vlasti i okoline, posebno na odnose izbornom izvršnom vlasti, te kako ti odnosi utiču na postuliranje državnog budžeta i outputa javnog dobra. 4

Uloga birokratije i javni izbor Zaključak je bio: � Maksimiziranje budžeta omogućuje birokratama da sebi povećaju plate, da kreiraju bolje sopstvene radne uslove i brojne beneficije uključujući i jedno i drugo. � Budžet se formira na način da inputi predstavljaju outpute, tako da veći ukupni budžet s kojim raspolažu omogućuje birokratama da maksimiziraju svoje dohotke iz budžeta na štetu javnog servisa jednako kao i izvan budžetske prihode, tj. visinu mita. 5

Teorija političke ekonomije, regulacije i deregulacije � Svaki od postojećih globalnih društvenih sistema isticao je, za sebe i po sebe, specifične primarne političke i ekonomske ciljeve. � Pitanja odnosa između političke i ekonomske sfere postaju aktuelna onda kada dolazi do ekonomskih kriza kao pojavnih oblika privrednih ciklusa. � Da bi se to razumelo, potrebno je analizirati � PRIVREDNE CIKLUSE. 6

Teorija političke ekonomije, regulacije i deregulacije �U 1. 2. 3. ekonomiji se navode tri vrste privrednih ciklusa, koje imaju različitu dužinu: kratki ciklusi – traju 2 -6 godina, srednji ciklusi – traju 7 -13 godina, i dugi ciklusi traju 40 -50 godina; javljaju se istovremeno i međusobno se prepliću. 7

Teorija političke ekonomije, regulacije i deregulacije � Teoriju dugih privrednih ciklusa razvija ruski ekonomist Nikolaj Kondratjev, mada su neki autori kasnije razvili teoriju o stoletnim fluktuacijama (trendovima) zasnivajući svoje tvrdnje na analizi dugog vremenskog perioda. 8

Teorija političke ekonomije, regulacije i deregulacije � Atali u svojoj analizi privrednih ciklusa je polazio od shvatanja da postoje tri sveta: prošli kapitalizam – u kome postoji „autoregulacija“ i „heteroregulacija“ (državni intervencionizam), sadašnji kapitalizam gde se pojavljuju teorije „endo-proizvodnje“ gde je „jednica proizvodnje“ nacionalna privreda i teorija „egzo-proizvodnje“ gde je jedinica analize svet u celini te društvo informatike i organizacije. 9

Teorija političke ekonomije, regulacije i deregulacije � Kao najvažnije novo obeležje kapitalizma jeste masovno akcionarstvo, gde presuda postaje konstelacija interesa, i menadžeri sve više ne rukovode isključivo interesima profita, već dugoročnim interesima osiguravanja tržišta, uticaja na potrošače, osiguravanja sirovina, orijentacija na istraživanja i razvoj, itd. 10

Regulacija � Regulacija u tržišnoj privredi podrazumeva da neki od učesnika u tržišnoj utakmici uživaju neke popuste u vidu položaja na tržištu (tako da deluju u uslovima monopola ili duopola, dobijaju koncesije na upotrebu prirodnih resursa ili položaja, osnovne subvencije u novcu, itd. ) tako da neki od učesnika stiče diferentne prednosti koje drugom takmičaru nisu dostupne. 11

Regulacija �Regulišu se privredne grane kao što su: üželeznice, üenergetika, üvodoprivreda i dr. 12

Regulacija � Regulacija nije samo blagodet, nego može da bude veoma štetna po funkcionisanje tržišne privrede. Kreiraju se položajne situacije na neke od profesija, kao što su pogrebnici, mesni građevinski preduzetnici, kao i prijatelji političara koji učestvuju u zakonodavnoj i izvršnoj ili administrativnoupravnoj vlasti, o čemu mi imamo bogato iskustvo iz 90 -ih godina XX veka do danas. 13

Regulacija � Postojanje mogućnosti regulacije od strane države, bez obzira na kom nivou se stvarala (makro, mezo ili lokalnom mikro nivou) omogućuju brojne mahinacije, povećavaju preduzećima troškove lobiranja, uključujući širenje korupcije. 14

Deregulacija �A šta je onda DEREGULACIJA? 15

Deregulacija � Deregulacija podrazumeva odustajanje države od toga da planira tržište, odustajanje od toga da država uopšte planira ko će šta da proizvede i šta će ko da kupi, odustajanje od toga da se država pojavljuje kao garant za preduzetničke odluke i rizika individualnih ili kolektivnih preduzetnika. 16

Deregulacija � Deregulacija ne podrazumeva zalaganje za mogućnost da se država zadužuje već suprotno, isključivanje svake mogućnosti budućeg zaduživanja u inostranstvu državne uprave, ali podrazumeva mogućnosti pristupa domaćih i inostranih preduzetnika međunarodnom tržištu novca, kapitala, hartija od vrednosti, tehnologije, znanja, iskustva, odnosno međunarodnom tržištu uopšte. 17

Model socijalne tržišne privrede li je ekonomska kriza karakteristika naše privrede? �Šta je potrebno uraditi po tom pitanju, šta mislite? �Da 18

Model socijalne tržišne privrede � Da bi se uopšte izašlo iz ekonomske krize u koju smo zapali, potrebno je zasnovati novi model socijalne organizacije društva sa novim ekonomskim modelom koji ovde nazivamo modelom socijalne tržišne privrede. 19

Model socijalne tržišne privrede � Model socijalno tržišne privrede moguće je zasnovati ako se napusti koncept ekonomskog razvoja i rasta osnovanog na ekonomiji tražnje i otvorenog slobodnog tržišta (free market) a valja da se orijenišemo na koncept koji se zasniva na ekonomiji proizvodnje materijalnih proizvoda zasnovanih na prirodnim resursima i savremenih usluga zasnovanih na izvrsnim prirodnim pogodnostima i klimatskim uslovima, evidentnim prirodnim lepotama i geografskom položaju, koji doprinosi većoj zaposlenosti, smanjenju siromaštva, smanjivanju platnog bilansa i zaduženosti prema inostranstvu. 20

Optimalno funkcionisanje tržišne privrede � Optimalno funkcionisanje tržišne privrede osniva se na teorijskoj doktrini nobelovca američkog ekonomiste Samjuelsona, prema kojoj ne postoje vantržišni mehanizmi koji bi garantovali obezbeđenje društvenog bogatstva u dovoljnoj količini za raspolaganje čitavom društvu. 21

Optimalno funkcionisanje tržišne privrede � Kritičari, zagovornici centralno-planskog sistema, daju prednost vladinom odlučivanju. 22

Optimalno funkcionisanje tržišne privrede � Sredina je u optimalnom funkcionisanju socijalne tržišne privrede na način da se daje prednost nesavršenom tržištu, a vladi se ostavlja da, prema kriterijumima opšte teorije sistema, vrši fina doterivanja, stvaranjem jednakih uslova za sve, vodeći pri tome računa o odabranim prioritetima. 23

Optimalno funkcionisanje tržišne privrede � Polazeći od iskustva socijalno-ekonomski i tehnološki uspešnih država, naše vlasti bi trebalo da se pridržavaju principa koji osiguravaju funkcionisanje tržišne i preduzetne ekonomije, a to su: 24

Optimalno funkcionisanje tržišne privrede � Prvo pravilo: osnovna politička prava i ekonomske slobode s prioritetnom garancijom na pravo privatne svojine. 25

Optimalno funkcionisanje tržišne privrede � Drugo pravilo: pravo za preduzetništvo i pravo privatne inicijative, sloboda ulaganja, proizvodnje i alokacija resursa. 26

Optimalno funkcionisanje tržišne privrede � Treće pravilo: konkurencija, ključna karakteristika efikasnog tržišta podrazumeva sveobuhvatan i stabilan normativno-institucionalni okvir za ekonomske aktivnosti, da bi do izražaja došla otvorenost i konkurencija roba, ideja, kapitala i hartija od vrednosti. 27

Optimalno funkcionisanje tržišne privrede � Četvrto pravilo: stabilne cene i konvertibilnost valute. 28

Optimalno funkcionisanje tržišne privrede � Peto pravilo: stabilni uslovi za štednju i podsticajan sistem poreza i oporezivanja. 29

Optimalno funkcionisanje tržišne privrede � Šesto pravilo: infrastrukturni ekonomski sistem tj. postojanje državnog servisa, agencija, tržišnih institucija sa razvijenim sektorom usluga. 30

Optimalno funkcionisanje tržišne privrede � Sedmo pravilo: stabilan politički sistem zasnovan na pluralizmu i ličnoj slobodi, kao osnova za individualno preduzetništvo i osećaj povoljnih okolnosti za proizvođače, potrošače, investitore i zaposlene. 31

Optimalno funkcionisanje tržišne privrede � Država mora da garantuje minimum socijalne sigurnosti i fer privlačnu raspodelu prihoda. � Da li mi to govorimo o EVROPSKOJ UNIJI? 32

EVROPSKE INTEGRACIJE 33

O ideji evropskih integracija � Proces ujedinjenja država kao nezavisnih i suverenih međunarodnih subjekata relativno je nov fenomen svetske istorije. � istorija odnosa između naroda atribut multila -teralizma postaje zametak tek u XIX veku, a kao preovlađujuće pravilo opštenja tek u drugoj polovini dvadesetog veka. � Motiv za integraciju države nalaze u sferi svojih preovladujućih interesa. 34

O ideji evropskih integracija � Shodno tome, integracioni motiv može biti u oblasti: v odbrane, v vojne saradnje, v ostvarenju ekonomskih interesa, v domenu političke saradnje i drugo. 35

O ideji evropskih integracija � Da bi se to realizovalo, neophodno je ispuniti najmanje bar dva uslova: 1. Potrebno je da postoji ideja kao subjektivni faktor i pokretač procesa o kojoj treba da postoji konsenzus država o ciljevima ujedinjenja i 2. stvaranje materijalnih pretpostavki za faktičku realizaciju integracione ideje, kao objektivni uslov ujedinjenja. 36

O ideji evropskih integracija � Zavisno od vremena ispoljavanja, prostora dešavanja, ekonomskog interesa ili subjektivnih potreba ti konstitutivni faktori prisutni su manje-više kao geografski, istorijski, sociološki, religiozni, nacionalni, ekonomski, vojni ili neki drugi. 37

O ideji evropskih integracija � Pronalazak parne mašine, ubrzana industrijalizacija i enormno povećanje proizvodnje pratile su u društvenoj sferi osnivanje nacija, ekonomski snažnih država sa razvijenim pravnim sistemom zasnovanim na privatnoj svojini i čvrsto garantovanim građanskim pravima i slobodama. ali 38

O ideji evropskih integracija � Razvoj, prevashodno, međunarodnih ekonomskih odnosa bio je preduslov i za razvoj svih vidova međunarodne saradnje. Naravno, kontradiktornosti u razvoju naroda i država XIX, a posebno XX veka diktirale su i institucionalni razvoj međunarodnih odnosa. 39

O ideji evropskih integracija � Kao odgovor na stravična iskustva, velike ljudske žrtve i materijalna razaranja svet je reagovao osnivanjem Društva naroda, kao prvom univerzalnom međunarodnom organizacijom osnovanoj sa ciljem da obezbedi svetski mir. Institucionalno, stvoren je prvi oblik međunarodne organizacije, koja je na univerzalnom, svetskom planu trebalo da bude garant mira. 40

O ideji evropskih integracija � Funkcionisanje Društva naroda nije udovoljilo zahtevima osnivača, jer zahtevi velikih sila toga vremena su bili disonantni, ne samo u političkom i ekonomskom, već i u ideološkom smislu. Tako, recimo, Sjedinjene Američke Države, iako jedan od glavnih inicijatora osnivanja Društva naroda, formalno-pravno nije bio njegov član, a Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika, koji je kroz Prvi svetski rat iz feudalne Rusije prerastao u prvu socijalističku državu, nije priznat ni kao država u međunarodnoj zajednici. 41

O ideji evropskih integracija � Interes Velike Britanije i Francuske u kreiranju međunarodnih ekonomskih i političkih odnosa nije se poklapao sa nacionalnim, pa je Društvo naroda postalo međunarodna organizacija bez neophodnog kredibiliteta i mehanizama za poštovanje njihovih odluka. 42

O ideji evropskih integracija � Između dva svetska rata ideja o ujedinjenju evropskih naroda ponovo postaje aktuelna. Štaviše, francuski ministar inostranih poslova Aristid Brijan je 1929. godine predložio Skupštini Društva naroda stvaranje federalnih veza među državama, a da pri tom ne bude ugrožena njihova suverenost. 43

O ideji evropskih integracija � Vlada tadašnje Kraljevine Jugoslavije je podržala Brijanov Memorandum o organizaciji režima federalne Evropske unije. U svojim radovima Evropski državni savet ili Savez evropske države profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Živojin Perić je, na ideji Brijana, razvio državno-pravni koncept Evropske zajednice, u mnogim elementima sličan ovom današnjem. 44

O ideji evropskih integracija � Ideja o ujedinjenju iz 30 -tih godina prošlog veka, naravno, nije realizovana zbog poznatog inertnog stava Društva naroda, ali i rastućeg fašizma u Nemačkoj i Italiji. Zbog toga je došlo do izbijanja Drugog svetskog rata 1939. godine, koji je doneo nezabeležena materijalna razaranja i ogromne ljudske žrtve, najveće u istoriji čovečanstva. 45

O ideji evropskih integracija �Nakon Drugog svetskog rata pitanje kolektivne bezbednosti i očuvanje mira postalo je krucijalno u međunarodnim odnosima. 46

Društvene teorije o evropskim integracijama �U osnovi postoje dve vrste teorija o ostvarenju ideje ujedinjenja evropskih država. � Prva grupa ideja su zasnovane na suprematiji jednog nad drugim narodima i državama, bez obzira na pobude i motive osvajačkih ideja (nacionalne, rasne, verske i druge. . . ). Na sreću, dugoročno su bile bezuspešne. 47

Društvene teorije o evropskim integracijama � Druga grupa teorija o nastanku ideje ujedinjene Evrope bila je u osnovi humanistička. Planirana je kroz filozofski pogled koji je pretpostavljao nužnost transformacije odnosa među evropskim nacijama. 48

Društvene teorije o evropskim integracijama � Prve teorije zasnovane su na vojnoj i ekonomskoj prevlasti. Po svojoj prirodi su nasilne i u krajnjoj osnovi osvajačke. Na žalost, pristalice ovih teorija imale su kroz istoriju Evrope nekoliko praktičnih pokušaja stvaranja ujedinjene Evrope „ognjem i mačem“. Ideja o stvaranju Velikog Rimskog carstva podrazumevala je, pored okupacije evropskih država osvajanja i na susednim kontinentima, Aziji i Africi. Pre toga Aleksandar Makedonski je proširio svoje carstvo i na veliki deo Azije. 49

Društvene teorije o evropskim integracijama � Slične su bile i ambicije francuskog vladara Napoleona u XIX veku, pa lidera Nacionalsocijalističke partije Nemačke Adolfa Hitlera u XX veku. � Jedinstveni evropski sistem kao vrh državne vlasti pod svehrišćanskim kraljem Francuske razradio je u XIV veku francuski pravnik Pierre. Dubois u delu De recuperatione Terre Sancte. 50

Društvene teorije o evropskim integracijama � Postojale su pored navedenih i prosvetiteljske ideje koje su, između ostalog, imale za cilj prestanak ratova, vladavinu mira i ekonomski napredak. � Nastanak takvih ideja se vezuje za Srednji vek, kralja Anrija IV, Kanta, Dantea. . . � Dante je u svom delu O monarhiji (De Monarrchia) imao stihove posvećene ujedinjenoj Evropi. 51

Društvene teorije o evropskim integracijama ideju krasile su misli pesnika, slikara i filozofa. Među najznačajnijima su Betoven, Mocart i Žan Žaka Rusoa. � Prethodnu Ludwig van Beethoven, Wolfgang Amadeusz Mozart i Jean-Jacques Rousseau 52

Društvene teorije o evropskim integracijama � Druga grupa teorija: v francuski filozof Sen. Simon (1760 -1825), čija su dela kasnije uticala i na druge filozofe (Prudon, Marks), izneo je ideju o ujedinjenju Evrope na osnovu Sporazuma Francuske i Engleske. v Prema Sen Simonovom shvatanju evropska država bi imala monarhistički oblik vladavine i kao takva ne bi ukinula evropske nacije, ali bi se kaovrhovni organ pojavio dvodomni Evropski parlament čim bi suprematiju priznali nacionalni parlamenti i nacionalne vlade. � 53

Društvene teorije o evropskim integracijama � Od poznatih nemačkih filozofa sa kraja XVIII veka Imanuel Kant je bio jedan od mislilaca koji se zalagao za federalističko ustrojstvo država republika u sastavu Evropske zajednice. Svoje ideje je izneo u delu Zum ewigen Frieden. 54

Društvene teorije o evropskim integracijama �U italijanskoj društvenoj misli sličnu tezu, ali u celosti idealističku, zastupao je političar Đuzepe Macini, koji je bio i osnivač pokreta Mlada Evropa. Macini je zagovarao osnivanje političkih pokreta, poput onoga čiji je on bio osnivač, u svim evropskih državama, a ti pokreti, osnovani na istoj političkoj platformi bratstva i solidarnosti, bili bi nosioci evropskih integracija. Veličina Macinijeve ideje, iako u osnovi utopistička, je bila zasnovana na interna-cionalističkom pogledu suprotnom preovlađujućem shvatanju o državnoj i nacionalnoj izolaciji, koja je odlikovala društvenu misao toga vremena. 55

Društvene teorije o evropskim integracijama � Ne sme se zaobići i čuveni francuski romanopisac Viktor Igo. Književnik sa izrazitim socijalnim angažmanom je na Kongresu za mir održanom u Parizu 1849. godine istupio sa izlaganjem pod naslovom „Za sjedinjene države Evrope”. Uzor za integraciju država su bile Sjedinjene Američke Države, sa kojim je Igo predvideo saradnju u svim oblastima razmene dobara ideja i usluga. � Zatim, Prudon koji razrađuje i predstavlja novi vid vlasti koja je suprotna tadašnjem postojećem nacionalnom državnom centralizmu i zatvorenosti. � U svom delu, evropske integracije, Prudon predviđa federativni oblik uređenja i decentralizaciju kao način funkcionisanja ujedinjene Evrope. 56

Stvaranje prvih međunarodnih organizacija � Ideja evropske integracije je najpre evoluirala kroz delo „Pan. Evropa“ pisca i osnivača Panevropske unije grofa Kudenov-Kalergija. Organizacija je između dva svetska rata okupila istaknute intelektualce i političare toga vremena. I zvanično inicijativa francuskog ministra spoljnih poslova Društvu naroda, rezultat je te ideje. 57

Richard Nikolaus Graf Coudenhove. Kalergi i Panevropski simbol Richard Nikolaus Graf Coudenhove-Kalergi i Panevropski simbol 58

Stvaranje prvih međunarodnih organizacija � Ujedinjene nacije su osnovane sa ciljem da uspostave suprematiju univerzalnog svetskog pravnog sistema i Poveljom i drugim aktima sačinile i institucijalni okvir delovanja, međutim praktično funkcionisanje bilo je opterećeno nesporazumima proisteklim kroz ostvarenje različitih interesa. 59

Stvaranje prvih međunarodnih organizacija � Poveljom, Organizacija ujedinjenih nacija je utvrdila sledeće ciljeve : održavanje međunarodnog mira i bezbednosti, rešavanje međunarodnih sporova mirnim putem, razvoj prijateljskih odnosa zasnovanih na načelu ravnopravnosti i samoopredeljenja naroda, ostvarenje međunarodne saradnje rešavanjem društvenih, privrednih, kulturnih i humanitarnih međunarodnih problema, rad na unapređenju poštovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda. 60

Ujedinjene nacije 61

Stvaranje prvih međunarodnih organizacija � Nastanak mnogobrojnih regionalnih organizacija u prvoj dekadi posle okončanja Drugog svetskog rata posledica zadovoljavanja specifičnih potreba i regionalnih ciljeva koji, nema sumnje, odlikuju svaku regionalnu organizaciju bez izuzetka ili, pak, izraz slabosti univerzalnog poretka i produkt njegove nedovoljne efikasnosti. Ipak 62

Stvaranje prvih međunarodnih organizacija DA SE PODSETIMO: 63

Stvaranje prvih međunarodnih organizacija � Za nastanak mnogobrojnih regionalnih organizacija vezuje se splet političkih, vojnih i ekonomskih interesa polarizovan na ideološkoj ravni kapitalističkog Zapada i socijalističkog Istoka, odnosno, odnos dve supersile: Sjedinjene Američke Države i SSSR. 64

Stvaranje prvih međunarodnih organizacija � Prethodnica toga je bio sukob interesa po završetku Drugog svetskog rata i stvaranje četiri okupacione zone Nemačke. Četiri okupacione zone u posleratnoj Nemačka je bila podeljena na američke, britanske, francuske i ruske zone. 65

Stvaranje prvih međunarodnih organizacija � Sukob je kulminirao 24. juna 1948. god. kada su Sovjeti organizovali blokadu Berlina, a zapad odgovorio tzv. Berlinskim vazdušnim mostom. U maju 1949. godine je uspostavljena Savezna Republika Nemačka, poznatija kao Zapadna Nemačka, koja se vojno priklonila zapadnim silama, gde je razvijana višestranačka demokratija, socijalna, tržišna ekonomija i evropske integracije. 66

Stvaranje prvih međunarodnih organizacija � To je bio uvod u stvaranje nove međunarodne organizacije: NATO 67

SEVERNOATLANSKI PAKT � Vojnopolitička međunarodna organizacija pod imenom Severnoatlanski pakt ili NATO (North. Atlantic Treaty. Organization) � Osnovana je na inicijativu Sjedinjenih Američkih Država. � U osnivačkoj fazi NATO je naznačen kao odbrambeni regionalni savez. 68

NATO • Ugovor o formiranju pakta potpisan je 4. aprila 1949. godine u Vašingtonu od strane: SAD, Kanade, Velike Britanije, Francuske, Italije, Danske, Islanda, Norveške, Portugala, Belgije, Holandije i Luksemburga. 69

NATO � Sedište Severnoatlanskog pakta je u Briselu. Glavni organ NATO-a je Savet koga čine predstavnici država članica na nivou ambasadora. Savetu, koji se sastaje jedanput nedeljno, predsedava generalni sekretar NATO-a. Sednice Saveta NATO-a na nivou ministara inostranih poslova i ministara odbrane država članica sastaju se dva puta godišnje, a u slučaju izuzetno značajnih pitanja bezbednosti, održavaju se sastanci šefova država i/ili vlada. Savet odluke donosi konsenzusom, tj. Jednoglasno, a aktima NATO-a nije predviđena mogućnostpreglasavanja prilikom odlučivanja iz domena nadležnosti Saveta. 70

NATO � Savet NATO-a ostvaruje političku kontrolu nad vojnim i nad civilnim strukturama upravljanja Alijanse. U civilne strukture upravljanja NATO-a spadaju: Izvršni sekretarijat, Kancelarija za bezbednost, Kancelarija za menadžment, Kancelarija za finansijsku kontrolu i Kancelarija za medije i informisanje. 71

NATO � Ključno mesto Severnoatlanske alijanse predstavlja zahtev i obaveza država članica da pritekne u pomoć napadnutoj zemlji članici neophodnim sredstvima uključujući i upotrebu oružane sile. 72

NATO � Zajedničke vojne snage NATO-a, shodno utvrđenoj vojnoj doktrini i nameni i opredeljenim ciljevima, organizovane su u tri strukturna elementa, i to: 1. Snage za neposredan i brz odgovor, 2. Glavne odbrambene snage i 3. Dodatne snage. 73

NATO kao deo novog poretka � Osnovna ideja formiranja i koncepta delovanja NATO saveza temelji se na opasnosti Sovjetske hegemonije i širenju komunističke ideologije. � Devedesetih godina prošlog veka, posle rušenja Berlinskog zida, došlo do ujedinjenja Zapadne i Istočne Nemačke, raspuštanja Varšavskog pakta kao vojnog saveza socijalističkih država i dezintegracije SSSR-a. 74

NATO kao deo novog poretka � Tada je NATO savez jednostranim aktom Deklaracijom o miru i saradnji promovisan u „agensa promena” u postratovskom periodu i dodeljena mu je ključna uloga u izgradnji „novog poretka” u Evropi. � Pored očuvanja mira i bezbednosti sa vojnom dimenzijom, Severnoatlanski savez je Deklaracijom naglasio i aktivnosti na političkom, ekonomskom, socijalnom i ekološkom planu i predvideo povećanu saradnju sa Evropskom unijom i Organizacijom za evropsku bezbednost i saradnju. 75

NATO kao deo novog poretka � Umesto defanzivnog Saveza kakav je bio u periodu „hladnog rata” NATO se transformiše u ofanzivni savez sa ambicijom da od Saveta bezbednosti OUN preuzme ulogu vrhovnog arbitra u sistemu kolektivne bezbednosti utvrđene Poveljom OUN. � Svoj agresivni karakter diktiran interesima najmoćnijih sila, posebno SAD, NATO savez je iskazao kroz borbene akcije izvedene bez odluke Saveta bezbednosti protiv bosanskih Srba u Bosni i Hercegovini, bombardovanje Savezne republike Jugoslavije 1999. godine i napad na Irak 2003. godine. 76

Partnerstvo za mir � Svoj ekspanzionistički karakter u poslednje dve decenije NATO savez je ispoljio i kroz razvoj koncepta „Partnerstvo za mir”, kroz koji je politiku proširenja, između ostalog, usmerio prema bivšim socijalističkim državama Centralne i Istočne. Evrope. � Kroz koncept „Partnerstvo za mir” NATO pakt sa pojedinačnom državom uspostavlja bilateralnu saradnju za čiju realizaciju država kandidat treba da ostvari standard demokratske kontrole na dvojnim snagama, koji podrazumeva javnost planiranja i finansiranja oružanih formacija. 77

Partnerstvo za mir � Uključivanje u „Partnerstvo za mir” podrazumeva i razvoj vojne saradnje sa NATO -om kroz prihvatanje standard Alijanse u planiranju, obuci, tehnici, oružju i dejstvima. Praktično, uspešna saradnja u procesu „Partnerstvo za mir” preduslov je za članstvo u Severnoatlanskom savezu kroz zajedničke vežbe i planiranje odbrane. 78

Partnerstvo za mir � „Studija o proširenju” koju je Savet NATO-a usvojio 20. septembra 1995. godine pokazala je u proteklih 13 godina ambiciju NATO-a da u svoje redove primi bivše države Istočnog bloka, što nailazi na protivljenje Rusije. � Uporedo sa širenjem NATO-a na Istok i zemlje Evropske zajednice/unije projektovale su, a potom i realizovale politiku proširenja prema državama Centralne i Istočne Evrope. 79

Partnerstvo za mir � Uporedo sa članstvom u Evropskoj uniji koje su zapadne države svesrdno pomagale kroz predpristupne fondove odvijao se i proces njihovog prijema u NATO. 80

Partnerstvo za mir � Svega pet država članica NATO-a nisu i članice Evropske unije, s tim da SAD i Kanada po geografskom kriterijumu ne ispunjavaju uslove za članstvo, Turska ima status potencijalnog kandidata, a Norveška i Island na referendumu nisu prihvatili članstvo u Evropsku uniju. 81

Partnerstvo za mir � Takode, status kandidata za članstvo u NATO imaju i Albanija, Hrvatska i Makedonija. Navedene tri države u fazi su ispunjavanja kriterijuma za članstvo u Evropskoj uniji, s tim da se Hrvatska već priključila, a Makedonija i Albanija su na putu statusa kandidata. 82

Partnerstvo za mir � Na kraju pomenimo i to da je i Srbija potpisala ugovor sa NATO-om 14. decembra 2006. godine i postala članica „Partnerstva za mir”, te da je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom potpisala 29. aprila 2008. godine. 83

HVALA NA PAŽNJI! 84