Socijalna dimenzija obrazovanja Kurikulumi predkolskog vaspitanja Vebe Fiziki

Socijalna dimenzija obrazovanja Kurikulumi predškolskog vaspitanja Vežbe

Fizički razvoj -Deca oštećenog vida -Deca oštećenog sluha -Deca sa motoričkim oštećenjima - Deca sa zdravstvenim teškoćama i neurološka oštećenja Socio-emocionalni i duhovni razvoj - Deca sa promenama u ličnosti uzrokovanim organskim činiocima ili psihozom - Deca sa poremećajima u ponašanju - Deca sa emocionalnim poremećajima - Deca iz socijalno, kulturno i materijalno depriviranih sredina - Deca bez roditeljskog staranja - Zlostavljana deca, deca ometena ratom, izbegla i raseljena deca Kognitivni razvoj - Deca sa smanjenim intelektualnim sposobnostima Razvoj komunikacije i - Deca sa poremećajima govorno-glasovne komunikacije stvaralaštva Posebne grupe - Deca sa autizmom - Deca sa višestrukim teškoćama u razvoju - Darovita deca - Deca iz dvojezičnih sredina - Deca iz drugih kuturnih sredina u odnosu na dominantnu kulturu

Dimenzije kompenzatorskih programa u predškolskoj ustanovi Najčešći referentni okvir vaspitača Aspekti razvoja Aktivnosti Fizički razvoj Telesne, perceptivne izdravstveno higijenske Socio-emocionalni i duhovni razvoj Društvene/afektivne i ekološke aktivnosti Kognitivni razvoj Otkrivačke / logičke / Praktične Razvoj komunikacije i stvaralaštva Govorne / dramske / likovne /muzičke / plesne

Dimenzije kompenzatorskih programa u predškolskoj ustanovi • Ustanova – Predškolski program, Godišnji plan rada, Razvojni i Akcioni plan Ustanove. • Vrtić – program saradnje sa porodicom i lokalnom zajednicom, vaspitnoobrazovna koncepcija vrtića. • Vaspitno-obrazovna grupa – neposredni vaspitno-obrazovni plan rada, plan saradnje sa porodicom i lokalnom zajednicom, plan individualnog stručnog usavršavanja vaspitača.

Osnove programa • A model definiše uloge vaspitača na planu: - Menjanja institucije u otvoren sistem vaspitanja - Dečje igre - Očuvanja dečjeg samopoštovanja - Regulisanju socijalnih odnosa - Posmatranja i praćenja dece - Vaspitač kao istraživač - Rad na timskom radu

Uloga vaspitača na planu menjanja institucije u otvoren sistem • Podrazumeva intenzivnu saradnju svih aktera sa roditeljima i lokalnom zajednicom. • Bogatu i raznovrsnu programsku osnovu za aktivno uključivanje roditelja i drugih aktera lokalne zajednice • “Vaspitač kao profesionalac dužan je da kreira takvu atmosferu u kojoj se svi učesnici vaspitnog procesa dobro osećaju i mogu da se aktiviraju na različite načine”. (Pravilnik o opštim osnovama programa, "Sl. glasnik RS Prosvetni glasnik", br. 14/2006).

Uloga vaspitača na planu razvijanja dečje igre • Vaspitač – saigrač, posmatrač, čuvar, (ko)kreator dečje igre. • Zajedno sa decom traži i kreira materijale za igru. • Pomaže deci da otkriju nove aspekte igre i igračaka. • Podupire, podržava, oplemenjuje, kultiviše dečju igru. • Sredina kao okvir ili kontekst dečje igre.

Uloga vaspitača na planu razvijanja dečjeg samopoštovanja • Odrasli- model socijalnih interakcija • Faktori socijalnog razvoja: porodični kontekst; dečje fizičke osobine; mesto gde dete živi; različite vrednosti, ponašajni obrasci različitih sredina/zajednica; ekonomski status porodice; • Disciplina – samokontrola • Model komunikacije: dvosmerna i afirmativna • Osobe sa samopoštovanjem: ponosne na svoje uspehe, preuzimaju odgovornost, veći stepen tolerancije na osujećenja, širok spektar emocija, entuzijazam i izazov kao odgovor na nove uloge, zahteve, okolnosti. . .

Uloga vaspitača u regulisanju socijalnih odnosa • Vaspitač – model poželjnih socijalnih odnosa. • Stvara uslove za konstruktivne razmene u malim grupama, kao i grupe u celini. • Organizacija vaspitne sredine oblikuje poželjne socjalne odnose.

Uloge vaspitača u posmatranju i praćenju dece • Posmatranje je osnova za evidenciju o napretku dece. • Roditelji aktivno učestvuju u procesu praćenja dečjeg napredovanja. • Možemo posmatrati: ponašanja deteta, kontakte sa drugima, emocije, način na koji pristupaju novim situacijama, rešavaju probleme, motorna spretnost, aktivnosti koje biraju, saradnja sa vršnjacima i drugim odraslima, pojedinačne aspekte razvoja, repertoar igara, osobine ličnosti. . . • Raznovrsne metode i tehnike praćenja • Praćenje i posmatranje je kontinuiran proces • Značaj dobre beleške

• • - Uloga vaspitača kao istraživača Mogućnost i sposobnost vaspitača da razvijaju, razmenjuju, istražuju, kritički preisituju sopstveni rad. Mogućnosti za istraživanje: novi oblici saradnje sa porodicom, načini posmatranja i praćenja dece, sadržaji i oblasti VOR-a, funkcije predškolske ustanove, oblici organizovanja, tehnike i metode rada. Vapitač zna da: vodi male obrazovne projekte, prednosti i tehnike akcionih istraživanja, tehnike razmene iskustava, sakupljanja i analize podataka, zna da napravi plan akcije, vešto tumači podatke iz različitih izvora. . . Vaspitač kao “refleksivni praktičar”: Istraživač sopstvene prakse Akter i kreator sopstvenog profesionalnog razvoja Samostalno donosi odluke i učestvuje u njihovom donošenju Aktivno i konstruktivno učestvuje u timskim interakcijma Vaspitač je celovita ličnost Opaža i definiše probleme, a ne samo rešava iste Refleksivna praksa nije samo odlika individualnog vaspitača, već i ustanove u celini.

Uloga vaspitača u timskom radu • Profesionalna kritika i razmena zasnovana na objektivnom materijalu, otvorenoj, tolerantnoj i demokratskoj raspravi sa argumentima. • Vaspitač – kulturni kosmopita • Potrebne veštine i znanja: komunikacijska znanja, kritičko mišljenje, snalaženje u različitim soc. situacijama, organizacione sposobnosti : - Ume da dođe do informacija o efektima svog rada, - Organizuje razmenu mišljenja sa ljudima različitog uzrasta i profesija, - Sarađuje u timu, - Gradi zajedničku viziju aktivnog uključivanja roditelja, dece i drugih aktera VOR-a, - Razrešava konfliktne situacije u grupi ljudi, - Poznaje različite forme rada: debate, radionice, individualne sastanke, diskusione grupe, savetovalište. . . - Konstruktivno suprotstavlja svoja mišljenja - Inicira i sprovodi akcije u svom okruženju.

Osnove programa • Model B – definiše: • Funkcije predškolskog vaspitanja i obrazovanja • Ulogu predškolske ustanove kao faktor društvenog vaspitanja • Trajne ciljeve, zadatke i zahteve za ustanovu i vaspitača

Funkcije predškolskog vaspitanja i obrazovanja • „Predškolsko vaspitanje i obrazovanje treba posmatrati kao deo šireg procesa vaspitanja i obrazovanja namenjenog svim uzrastima, u okrviru svih mera koje se preduzimaju za poboljšanje života i rada u porodici, lokalnoj društvenoj sredini i čitavoj društvenoj zajednici, a koje podrazumevaju i uvažavanje osnovnih prava sve dece na vaspitanje i obrazovanje, zdravstvenu zaštitu i socijalnu ravnopravnost, zasnovanih na principima Konvencije o pravima deteta Organizacije UN. “(Pravilnik o opštim osnovama programa, "Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 14/2006).

Funkcije predškolskog vaspitanja i obrazovanja - OP 1. F-ja zadovoljenja dečjih i društvenih potreba i prava 2. F-ja obezbeđivanja aktivnog učestvovanja deteta u zajednici dece 3. Pripremna f-ja predškolskog vaspitanja i obrazovanja za polazak u školu 4. F-ja unapređenja pedagoško-psihološke kulture roditelja 5. Kompenzatorska f-ja vanporodičnog vaspitanja i obrazovanja 6. F-ja društvene pomoći deci sa poteškoćama u razvoju 7. F-ja podrške razvijanja potencijala darovite dece

Predškolska ustanova kao faktor društvenog vaspitanja • Porodica – primarni agens socijalizacije. • PU dopuna i podrška porodičnom vaspitanju. • PU nudi bogato i pozitivno iskustvo o saradnji sa drugim ljudima, igri, radu, učenju i o samom sebi. • PU obezbeđuje sredstva, uzore i podsticaje za razvoj bogatih, raznovrsnih i osmišljenih aktivnosti. • Nudi sigurnu, zaštićenu sredinu u kojoj dete ima osećaj prihvaćenosti i pripadanja.

Zahtevi i zadaci u odnosu na ustanovu - Urediti sredinu tako da ona za dete bude poznata, jasna, sigurna i da se u njoj dete lako snalazi, - Uspostaviti udoban, prijatan i opušten režim dana, prilagođen njihovim potrebama, - Prostore u kojima se deca kreću organizovati tako da budu jednostavni, prisni i funkcionalni, a sama organizacija fleksibilna i prilagođena različitim potrebama dece, - Obezbediti privlačnu sredinu, razumljivu i prilagođenu dečjim potrebama, - Stvoriti uslove za očuvanje i unapređenje dečjeg zdravlja, rasta i razvoja, - Obezbediti sredinu koja odgovara higijenskim zahtevima

Zadaci vaspitača u pogledu dečje sigurnosti • Vaspitač preuzima odgovornost za dečju fizičku, mentalnu i emocionalnu sigurnost; • Omogućava deci slobodu izbora, metodom ograničenog izbora; • Izborom adekvatnih podsticaja i organizacijom sredine, štiti decu od potencijalno opasnih okolnosti, materijala i iskustava, ujedno negujući dečju samostalnost.

Zadaci vaspitača u odnosu na roditelje • Uvažava ključnu ulogu roditelja u vaspitanju dece; • • Upoznaje roditelje sa ciljem, zadacima, sadržajima, oblicima i metodama kojima se ostvaruje program VOR-a; Obezbeđuje roditeljima povratne informacije o efektima pomenutih programa; Neguje ravnopravni, partnerski odnos sa roditeljima, koji karakteriše uvažavanje i saradnja; Ostvaruje uvid o roditeljski vaspitnim stilovima, metodama i uslovima u kojima deca odrastaju; Pruža neposrednu pomoć roditeljima u organizaciji obrazovne sredine i kulturnih podsticaja u pordičnom domu; Uključuje roditelje u neposredan VOR, u zavisnosti od njihovih mogućnosti, spremnosti, stručnosti i životnog iskustva; Posebnu pažnju posvećuje saradnji sa porodicom iz koje dolazi dete sa razvojnim specifičnostima; Učestvuje u savetodavnom radu sa stručnjacima drugih profila u cilju pružanja podrške porodici.

Zadaci vaspitača u pogledu odnosa prema deci • Neguje pažljiv i predusretljiv odnos prema svoj deci; • Prema detetu se odnosi sa uvažavanjem i poštovanjem njegove ličnosti; • Pomaže detetu da oseti sopstveni značaj u vaspitnoj grupi i naklonost druge dece i osoblja prema njemu; • Pomaže detetu u prevazilaženu adaptacionih problema; • Izražava poverenje u spretnost, domišljatost i istrajnost deteta; • Iskreno uvažava dete, njegovu posebnost kao ličnost i njegovo socio-kulturno poreklo; • Podstiče dete na samostalnost i izgrađuje povredenje u sopstvene snage;

Zadaci vaspitača u vezi sa igrom • • • Prema igri se odnosi kao prema vodećoj dečjoj aktivnosti i prirodnom načinu na koji se deca razvijaju i uče; Što češće koristi u igri mogućnosti za angažovanje osnovnih psihičkih snaga, a zatim i složenijih struktura, što podrazumeva oslanjanje na njegova interesovanja, emocionalne sklonosti, kapacitet za čuđenje. . . Pruža detetu sve uslove za spontanu slobodnu igru; Obezbeđuje dovoljno vremenskih, prostornih, materijalno-tehničkih uslova za neometanu dečju igru i aktivnost. Pruža mogućnost deci da spontano razvijaju odgovarajuće postupke i stiču potrebna znanja i veštine putem sopstvene aktivnosti. Omogućava deci da rekonsruišu i slobodno eksperimentišu sopstveno iskustvo, kako bi razumeli zakonitosti sveta koji ih okružuje; Vodi računa o primeni principa primerenosti u igri, na osnovu usklađivanja sa uzrasnim i individualnim željama i mogućnostima svakog deteta; Poštuje princip nenametanja i pomaganje bez osujećenja dečje iniciative; Valjano odmerava podsticaje kojima se upliće u igru; Podstiče, ohrabruje, motiviše i unapređuje dečju inicijativu u igri.

Zadaci vaspitača u vezi sa osamostaljivanjem dece • Širi objektivne mogunosti samostalnog delovanja svakog deteta u skladu sa sopstvenim mogućnostima; • Podstiče detetovu samoinicijativu, stvaralaštvo i nezavisnost: nezaisnost u praktičnim radnjama, nezavisnost potrebnu za snalaženje u okolini; nezavisnost u odnosu na grupu kojoj pripada, emocionalnu, intelektualnu i stvaralačku nezavisnost. • Podstiče dete na samostalno stvaranje, iznošenje i proveravanje sopstvenih pretpostavki; • Pruža detetu prilike za dokazivanje, izražavanje, ostvarivanje sopstvenih ideja i pronalaženje potvrde sopstvene vrednosti; • Podstiče dete da u što većoj meri koristi svoje snage pri kretanju, delovanju, govoru i mišljenju.

Zadaci vaspitača u pogledu uticaja na razvoj i učenje • Polazi od neraskidive problematike povezanosti društvenog i ličnog razvoja, okoline u kojoj dete raste i razvija se, suštinske polne ravnopravnosti, ljudskih prava i jednakosti; • Posmatra decu, prati njihov razvoj, upoznaje i tumači motive njihovog ponašanja; • Stvara uslove za napredovanjem dece, uvođenjem novih podsticaja, aktivnosti i sadržaja; • Pruža prilike detetu da primenjuje, vežba i unapređuje aktuelne sposobnosti u datom trenutku; • Vaspitni uticaj bazira na povećanju dečje osetljivosti za probleme i raznovrsne načine rešavanja; • Osmišljava aktivnosti tako da fizičko i socijalno saznanje prevodi u funkciju logičko-matematičkog i daljeg primenjivanja na nove situacije; • Upoznaje osobine lokalne kulture i da se prema njima odnosi sa poštovanjem; • Neguje unutrašnju motivaciju i na njoj osmišljava v-o sredinu; • Podržava i oplemenjuje detetovu prirodnu otvorenost za nove događaje i iskustva; • Izgrađuje kod deteta poverenje u sopstvene sposobnosti.

Primer operativnog plana za uključivanje deteta sa razvojnim poteškoćama Lazarov M, Marković S. , Nikolić S. , (2008), Priručnik za rad sa decom sa smetnjama u razvoju, NSHC, Novi Sad

Neki primeri kompenzatorskih programa u svetu • Te Whariki – uključivanje dece iz Maorske kulture u redovan sistem predškolskog vaspitanja i obrazovanja - „Competent and confident learners and communicators, healthy in mind, body and spirit, secure in their sense of belonging and in the knowledge that they make a valued contribution to society. “ (Te Whāriki – Early childhood curriculum (2017), Ministry of Education, New Zeland) - Strune: Dobrobit, pripadanje, doprinos, komunikacija i istraživanje. • Reggio Emilia program – Loris Malaguci, II svetski rat - (Ne)formalni program zbrinjavanja ratom zahvaćene dece u Italiji - Konstruktivistički shvaćen program u kome su deca ravnopravni kokreatori programa, okupljeni oko ideje projektnog učenja.

Modeli različitih oblika predškolskog vaspitanja kod nas • • • • • Celodnevni i poludnevni v-o programi Programi pripreme za školu Putujući vrtić Putujući vaspitač Porodični vrtić Dečje jasle Porodične jasle Bolničke grupe Specijalne grupe za decu ometenu u razvoju Igrališta Igraonica Igrovnica Igroteka Klubovi i sekcije Servis za čuvanje dece Psihološko-pedagoško savetovalište Servis za čuvanje dece. . . Produkt naučno-istraživačkog projekta Instituta za pedagoška istraživanja, Filozofski fakultet, Beograd, 1989.