Rod i rodne razlike Pol ili rod Bioloki

Rod i rodne razlike

Pol ili rod? • Biološki vs. socijalni kontekst • Rod kao socijalno značenje pola (Vivijen Ber) – konstelacija karakteristika i ponašanja koja se očekivano razlikuju kod muškaraca i žena u određenom društvu – razlike mogu biti realne, a može se i samo pretpostavljati da postoje • Prema Fukou, rod se, za razliku od pola, treba prepoznavati i prihvatiti kao fluidna promenljiva koja se u različitim kontekstima i vremenima menja

Rodna uloga/identitet • Polna uloga obično uključuje odigravanje bioloških predispozicija, dok su rodne uloge ona ponašanja koje nameće društvo • Rodni identitet je subjektivni osećaj pripadnosti ili nepripadnosti jednom od rodova. Rodni identitet nije nužno zasnovan na polu (pravom ili pripisanom), niti je zasnovan na seksualnoj orijentaciji

Teorija rodne sheme • u procesu razvoja rodnog identiteta dete uči informacije specifičnog sadržaja, posebna ponašanja i atribute koje treba da poveže sa polom • pretpostavka da rodna shema organizuje i vodi percepciju individue • rodna shema nije jedina postojeća, ali je jedna od najbogatijih shema jer je i dihotomija “muško-žensko“ jedna od najbogatijih sadržajem od svih dihotomija u ljudskom iskustvu • uporedo sa učenjem sadržaja rodne sheme, dete uči koji atributi treba da budu povezani sa njegovim sopstvenim polom i stoga i sa njim samim

Rodno tipiziranje • proces kojim se kod individue razvijaju svojstva (ponašanje, crte, emocionalne reakcije, stavovi i verovanja) naznačena kao odgovarajuća za rod u jednoj kulturi, naziva se rodno tipiziranje • kod osoba koje su izrazito rodno tipizirane dolazi do procesa podele svega što percipiraju u dve velike kategorije: ono što je tipično za muškarca, s jedne strane, i ono što je tipično za ženu, s druge. Sadržaj ovih kategorija definiše kultura, i to je ono što pojedinac ne dovodi u pitanje • ove osobine, bilo da su grubo svrstane u kategoriju maskulinih ili femininih, kod rodno tipiziranih osoba postaju standard za obrasce ponašanja

Proces tipiziranja • rodne uloge se uče još od najranijeg detinjstva i socijalizacija se uglavnom odvija po principu da ono što priliči dečacima ne priliči devojčicama i obratno. Naročito se obraća pažnja na to da se deca igraju na pravi način pravim igračkama • brojna istraživanja potvrđuju da se oba roditelja različito ponašaju prema svojoj muškoj i ženskoj deci i da, naročito očevi, mnogo više kažnjavaju i potiskuju feminino ponašanje kod dečaka, nego maskulino kod devojčica

Maskulinost i femininost kao dimenzije • Bemova je tretirala maskulinost i femininost kao ortogonalne dimenzije, tj. dimenzije koje ne stoje u korelaciji. Ona time uvodi novinu u odnosu na prethodne teorije, tj. tvrdi da se ne radi o jednom kontinuumu na čijem je jednom kraju maskulinost, a na drugom femininost, već da su to dva posebna i nezavisna konstrukta koji mogu koegzistirati kod jedne individue, tako da svaka osoba ima i maskulinu i femininu stranu (Bem, 1981). • Bem posmatra androgine kao visoko maskuline i visoko feminine • konstruisala je instrument za ispitivanje rodnih uloga – BSRI (Bem Sex Role Inventory), kojim je ispitanke delila u četiri grupe: maskuline, feminine, androgine (ispitanici koji su istovremeno maskulini i feminini) i nediferencirane (ispitanici koji nisu ni maskulini ni feminini)

M F - MASKULINOST + - FEMININOST +

BSRI skale Maskulinost Femininost Ambiciozan Veseo Takmičarski nastrojen Emotivan Sklon korišćenju sile Stidljiv Oslanja se na sebe Odan Analitičan Laskav Brani sopstvena uverenja Ženstven Individualista Slatkorečiv Atletske građe Povodljiv Nezavisan Saosećajan Jaka ličnost Nežan Dominantan Ima razumevanja Zalaže se za sebe Spreman da ublaži povređenost Samodovoljan Voli decu Ima sposobnosti vođe Ne koristi oštre reči Agresivan Detinjast Voljan da izrazi svoj stav Podržavajući Spreman da rizikuje Lakoveran Muževan Brižan Ponaša se kao vođa Osetljiv za potrebe drugih Lako donosi odluke Topao

Maskulina uloga

Feminina uloga

Androgina uloga

Nediferencirana uloga

Istraživanja rodnih razlika • Istraživanja rodnih razlika u psihologiji su bila mahom nekoordinisana, puna oprečnih rezultata, pa samim tim i predmet brojnih kritika • Mekobi i Džeklin 1975. navode najčešće potvrđivane rodne razlike u četiri oblasti: 1. verbalna sposobnost (kod žena su razvijenije verbalne sposobnosti) 2. vizuelno-spacijalna sposobnost (muškarci postižu bolje rezultate na testovima vizualno-spacijalnih sposobnosti) 3. matematička sposobnosti (muškarci imaju razvijenije logičko-matematičke sposobnosti) 4. agresivnost (žene postižu niže skorove na skalama agresivnosti, tj. muškarci su agresivniji)

Ličnost i rodne razlike Muškarci Neuroticizam – - hostilnost + Ekstraverzija - asertivnost + - potraga za uzbuđenjem + Otvorenost / - Ideje + Žene Neuroticizam + - anksioznost - depresivnost - vulnerabilnost Saradljivost + - ljubaznost - empatija - altruizam Savesnost / - sklonost redu + - samodisciplina + Ekstraverzija + - toplina - pozitivne emocije - druželjubivost Otvorenost / - estetika + - osećanja +

Ličnost i rodne razlike Muškarci Žene Agresivnost (fizička) + Empatija + Emocionalna inteligencija - dobrobit + - samokontrola + Emocionalna inteligencija - socijabilnost + - emocionalnost + Emocionalna inteligencija (sposobnost) + Učestalost: - ponos + Intenzitet: - ponos+ EMOCIJE Učestalost: - ljubav + - tuga + - bes + - radost + - strah + Intenzitet : - ljubav + - tuga + EMOCIJE

Rod i mentalno zdravlje • Muškarci - javna sfera (posao, finansije) eksternalizujući poremećaji – Poremećaji ponašanja, agresivnost, antisocijalnost, zloupotreba supstanci, alkoholizam • Žene – privatna sfera (briga o deci, socijalni odnosi, osećanja) internalizujući poremećaji – Depresija, anksioznost, fobije • Ne postoje rodne razlike u pogledu učestalosti javljanja mentalnih poremećaja, već samo u pogledu vrste poremećaja • Socijalni uzroci naspram bioloških (zaposlene žene su manje depresivne i anksiozne od njihovih nezaposlenih muževa)

Rod i mentalno zdravlje • Stresori relevantni za identitet • Razlike u: – Iskustvu (okolnostima) – Personalnim resursima u stresnim situacijama – Strategijama za prevladavanje stresa • Muškarci češće koriste strategije koje su usmerene na rešavanje problema • Žene češče traže socijalnu podršku ili koriste strategije koje su usmerene na emocije – Normama za izražavanje osećanja (“pravila osećanja”)

Rodni stereotipi • muškarci se češće opisuju kao odlučni, racionalni, kompetentni, hrabri i efikasni (adaptivno-instrumentalne osobine) • žene se uglavnom opisuju kao emotivne, tople i usmerene na socijalne odnose (integrativno-ekspresivne osobine) • Vilijams i Best su u svom kros-kulturalnom istraživanju koje je obuhvatalo 14 zemalja i u okviru koga se procenjivala maskulinost i femininost putem samoopisa ispitanika utvrdili: – u svim zemljama, bez obzira na nivo ekonomsko-socijalnog razvoja, maskulinost se smatrala poželjnijom crtom, tako da je idealni self ispitanika i muškog i ženskog pola zamišljen kao maskuliniji nego što zapravo jeste – razlike između muškog i ženskog self-koncepta bile manje u razvijenijim društvima u kojima žene provode više vremena van kuće, u kojima više univerzitetski obrazovanog stanovništva i u kojima postoje modernija shvatanja muških i ženskih uloga

Rodni stereotipi u obrazovanju • Analize školskih udžbenika i materijala koji se koriste u svakodnevnoj nastavi pokazale su visoku zasićenost stereotipnim prikazima muškaraca i žena, kao i to da se muški „likovi“ češće javljaju kao model. Osobe muškog i ženskog pola prikazuju se u tradicionalnim ulogama i aktivnostima. • Nastavnici na različit način opažaju i tretiraju učenike i učenice – Dečaci su, navodi se, sposobniji a devojčice upornije i istrajnije u radu, čime se opravdavaju njihovi rezultati (intelektualni vs. vanintelektualni činioci kao faktori uspeha dečaka i devojčica) – Vokerdajn navodi da se neuspeh u postignuću u matematici pripisuje različitim činiocima s obzirom na pol. Kod dečaka je najčešće u pitanju spoljašnje ometanje usled čega izostaje uspeh, dok se neuspeh kod devojčica smatra pokazateljem nedostatka sposobnosti