Politika ekonomija Javne finansije vebe Politika ekonomija Oblast

Politička ekonomija Javne finansije - vežbe -

Politička ekonomija • Oblast ekonomske nauke u kojoj se primenom ekonomskih principa analizira političko odlučivanje • Demokratska društva koriste različite sisteme glasanja kako bi odlučivala o javnim rashodima - Neposredna i posredna demokratija

Neposredna demokratija – Pravila o jednoglasnosti Evin udeo (SE) 0’ Dr E Adamov udeo (SA) S* Dr A 0 r* r godišnje Lindahl-ov model

Neposredna demokratija – Većinski sistem glasanja • Većinski sistem glasanja – da bi neka mera bila usvojena, za nju se mora opredeliti više od polovine glasača Glasač • • • Izbor Brad Jen Angelina Prvi A C B Drugi B B C Drugi B A C Treći C A A Treći C B A Paradoks glasanja – Većinski sistem glasanja može dovesti do toga da preferencije zajednice budu nekonzistentne, bez obzira na to što su preferencije pojedinaca konzistentne Manipulisanje redosledom – Redosled glasanja je organizovan na način koji obezbeđuje određeni poželjan ishod Ciklično glasanje – Glasanje po većinskom sistemu, između parova alternativa (kada postoje više od dve alternative), koje traje beskonačno, a rešenje se nikada ne postiže

Korisnost Grafički prikaz preferencija Dzen Brad Angelina A B C Količina

Vrhovi u preferencijama • Vrh – Tačka na grafiku preferencija pojedinca, u odnosu na koju sve susedne tačke imaju nižu korisnost • Preferencije s jednim vrhom – Korisnost kontinuirano opada kako se glasač udaljava od svog najpoželjnijeg ishoda • Preferencije s dva vrha – Udaljavanjem glasača od svog najpoželjnijeg ishoda, korisnost najpre opada, a zatim se ponovo povećava • Razlozi za postojanje preferencija sa dva vrha – Postojanje privatnih supstituta – Izbor između različitih javnih dobara, a ne između različitih količina istog javnog dobra

Teorema medijalnog glasača • Medijalni glasač • • Glasač čije se preferencije nalaze u sredini skupa preferencija svih glasača - polovina glasača želi veću količinu javnog dobra, a polovina manju Teorema medijalnog glasača • Dokle god sve preferencije imaju jedan vrh, a zadovoljeni su i neki drugi uslovi, ishod glasanja po većinskom sistemu odražava preferencije medijalnog glasača Glasač Maks. prihvatljivi rashodi Paja Pata Raja Gaja Vlaja $5 100 150 160 700

Razmena glasova • Nedostatak većinskog sistema glasanja – glasanje ne ukazuje na intenzitet preferencija glasača – npr. ukoliko glasač glasa protiv nekog predloga, da li je to zato što mu se taj predlog čini nepovoljnim ili zato što mu se oštro protivi • Razmena glasova - Trgovina glasovima da bi se osiguralo izglasavanje nekog paketa zakonskih predloga • Razmena glasova može dovesti do ispravljanja rezultata većinskog sistema glasanja (tako da se društveno blagostanje poveća), ali može dovesti i do suprotnog ishoda

Neposredna demokratija – Razmena glasova Glasač Projekat Melanie Rhett Scarlet Bolnica 200 -55 Ukupne neto koristi 95 Biblioteka -40 150 -30 80 Bazen -120 -60 400 220 Glasač Projekat Melanie Rhett Scarlet Bolnica 200 -110 -105 Ukupne neto koristi -15 Biblioteka -40 150 -120 -10 Bazen -270 -140 400 -10

Erouova teorema nemogućnosti • Pravila o kolektivnom odlučivanju u demokratskom društvu treba da zadovolje sledeće kriterijume: – – – Da omoguće donošenje odluka bez obzira na konfiguraciju preferencija glasača Da obezbede mogućnost rangiranja svih mogućih rezultata glasanja Da uvažavaju preferencije pojedinaca Da su konzistentna Mora postojati nezavisnost od irelevantnih alternativa Nije dozvoljen diktatorski izbor

Predstavnička demokratija • Indirektan način izjašnjavanja • Kategorije koje direktno sprovode odluke – – • izabrani političari državni službenici Posebni fenomeni: – posebni interesi – traganje za rentom

Predstavnička demokratija - ponašanje izabranih političara Broj glasova Liberal M S Konzervativac

Niskanenov model birokratije $ Ukupne koristi Ukupni troškovi stvarna proizvodnja efikasna proizvodnja 0 Q* Qbc Q godišnje

Predstavnička demokratija – traganje za rentom • Traganje za rentom – Korišćenje države kako bi se ostvarili prinosi viši od uobičajenih („rente“) – Primer: kvote za proizvodnju kikirikija u SAD • Kartel – Sporazum proizvođača koji se udružuju kako bi ograničili proizvodnju i povećali cene • Čist gubitak – Gubitak koji se javlja prilikom trgovine u kojoj granični troškovi prevazilaze graničnu korist, odnosno, prilikom trgovine u kojoj granične koristi nisu veće od graničnih troškova • Ostali akteri: sudije, novinari, stručnjaci raznih profila. . .

Posebni fenomeni - traganje za rentom $ f b c Pkartel Čist gubitak Rente Pk a d S=MC e D Qkartel Qk MR tona kikirikija godišnje

Zadatak (br. 9, str. 146) • Pretpostavite da je kriva tražnje za mlekom iskazana jednačinom Q = 100 – 10 P gde P predstavlja cenu po galonu, a Q je godišnja količina tražnje. Kriva ponude je horizontalna i jednaka je 2. – Pod pretpostavkom da je tržište konkurentno, kolika je cena galona mleka i koliko će galona biti prodato? – U dosluhu sa nekim političarima, mlekari su u situaciji da formiraju i održavaju kartel. (Takav kartel, u stvari, i funkcioniše u severoistočnom delu Sjedinjenih Država. ) Koliko iznosi kartelska cena i koliko galona mleka se kupuje? [Napomena: kriva graničnog prihoda (MR) iskazuje se jednačinom MR = 10 – Q/5. Setite se da kriva ponude pokazuje granične troškove koji odgovaraju bilo kom nivou proizvodnje. ] – Koje se rente povezuju s kartelom? – Pretpostavite da proizvođači mleka, kako bi očuvali kartel, jednostavno daju paušalne priloge za kampanju relevantnim političarima. Koliki maksimalni prilog bi bili spremni da daju? – Koliko iznosi čist gubitak kada je reč o ovom kartelu?

Zadatak (br. 11, str. 146) - domaći • Zamislite društvo u kojem postoje tri osobe (Džon, Elinor i Abigejl) koje većinskim glasanjem treba da odluče koliko će se novca potrošiti na javni park. Postoje tri opcije za finansiranje javnog parka: H (visoko), M (srednje) i L (nisko). Ovi pojedinci tri mogućnosti rangiraju na sledeći način: Rang Džon Elinor Abigejl 1 M L H 2 L M M 3 H H L. . . . . . • Razmotrimo glasanje o svim mogućim parovima alternativa: M nasuprot H, H nasuprot L i L nasuprot M. Kakav će biti ishod svakog glasanja? Da li bi u ovom slučaju, kako se čini, većinsko pravilo dovelo do stabilnog ishoda u vezi s ulaganjem u javni park? Ukoliko je to tako, kakav će biti izbor? Da li bi davanje jednoj osobi mogućnosti da odredi radosled glasanja uticalo na ishod? Objasnite to. • Sada pretpostavite da je Elinor promenila poredak svojih preferencija na sledeći način: prvi izbor = L, drugi izbor = H i treći izbor = M. Da li bi većinsko glasanje dovelo do stabilnog rezultata? Ako bi, šta bi bilo izabrano? Da li bi davanje jednoj osobi mogućnosti da odredi redosled glasanja uticalo na ishod? Objasnite.

Domaći zadatak (br. 9, str. 75) • Pretpostavite da postoje samo dva ribara, Zak i Džejkob, koji pecaju duž određene obale. Obojica bi imala koristi ukoliko bi se na toj obali podigli svetionici. Granični trošak izgradnje svakog dodatnog svetionika iznosi 100 $. Granična korist od svakog dodatnog svetionika za Zaka je 90 – Q, a za Džejkoba 40 – Q, gde je Q broj svetionika. – Objasnite zašto ne bismo mogli da očekujemo da duž te obale bude podignut efikasan broj svetionika. – Šta je efikasan broj svetionika? Šta bi bile neto koristi za Zaka i Džejkoba ako bi se obezbedio efikasan broj? Grafički predstavite odgovor

Domaći zadatak (br. 7, str. 115) • Zamislite da se farma „Prasići“ (LP) nalazi u blizini vinograda „Mamurluk“. Na tabeli su za svaki nivo proizvodnje na farmi svinja navedeni granični troškovi po jednoj svinji, granična korist za farmu i granična šteta koja se nanosi vinogradu: Proizvodnja 1 2 3 4 5 6 – – MC 3 6 10 13 19 21 MB 13 13 13 MD 5 7 9 11 13 15 Koliko svinja proizvodi LP? Koliko iznosi efikasan broj svinja? Pošto su joj dosadile pritužbe vlasnika vinograda na njenu farmu, vlasnica kupuje „Mamurluk“. Koliko će svinja farma proizvoditi posle fuzionisanja? Kako fuzionisanje utiče na zajednički profit koji ostvaruju farma i vinograd?

Domaći zadatak (br. 8, str. 115) • Privatna granična korist za proizvod X je 10 – X, gde je X broj utrošenih jedinica. Privatni granični troškovi proizvodnje X su konstantni i iznose 5 $. Za svaku proizvedenu jedinicu X, članovi društva imaju eksterni trošak od 2 $. – Koliko će se proizvoda X proizvesti u odsustvu bilo kakve državne intervencije? – Koliko iznosi efikasan obim proizvodnje X? – Predložite piguovski porez koji bi doveo do efikasnog obima proizvodnje. Koliki prihod bi se ostvario od poreza?