9 REALNA EKONOMIJA NA DUGI ROK PROIZVODNJA I

PROIZVODNJA I RAST Copyright © 2004 South-Western Tema 15 a Mankju gl. 25 str.

PROIZVODNJA I RAST • Životni standard jedne zemlje zavisi od njene sposobnosti da proizvodi

PRIVREDNI RAST U SVETU • Životni standard izražen realnim BDP-om po glavi stanovnika znatno

TABELA 1 Zemlja Period Razlike u BDP širom sveta Realni BDP po osobi na

PRIVREDNI RAST U SVETU • Godišnje stope rasta koje se čine malim postaju velike

PRODUKTIVNOST: ULOGA I DETERMINANTE • Produktivnost ima ključnu ulogu u odredjivanju životnog standarda svake

Zašto je produktivnost toliko važna • Produktivnost se odnosi na količinu dobara i usluga

Zašto je produktivnost toliko važna • Da bismo razumeli zašto se životni standard razlikuje

Šta određuje produktivnost • Inputi koji se koriste za proizvodnju dobara i usluga nazivaju

Šta određuje produktivnost • Faktori proizvodnje • • fizički kapital, ljudski kapital, prirodni resursi

Šta određuje produktivnost • Fizički kapital • . . . je proizvedeni faktor proizvodnje.

Šta određuje produktivnost • Ljudski kapital • . . . predstavlja ekonomski pojam za

Šta određuje produktivnost • Prirodni resursi su inputi koji se koriste u proizvodnji a

Šta određuje produktivnost • Tehnološko znanje • . . . obuhvata sva saznanja jednog

IZV - PROIZVODNA FUNKCIJA • Ekonomisti često koriste proizvodnu funkciju da bi opisali odnos

IZV - PROIZVODNA FUNKCIJA • Y = A F(L, K, H, N) • •

IZV - PROIZVODNA FUNKCIJA • Proizvodna funkcija ima konstantne prinose ako je, za bilo

IZV - PROIZVODNA FUNKCIJA • Proizvodne funkcije sa konstantnim prinosima imaju jednu zanimljivu implikaciju

IZV - PROIZVODNA FUNKCIJA • Prethodna jednačina nam govori da produktivnost (Y/L) zavisi od

PRIVREDNI RAST I POLITIKA DRŽAVE • Vlade mogu mnogo da učine kao bi se

PRIVREDNI RAST I POLITIKA DRŽAVE · Politike koje povećavaju produktivnost i životni standard: ·

Opadajući prinosi i efekat sustizanja • Sa porastom fonda kapitala, opada dodatni autput koji

Opadajući prinosi i efekat sustizanja • Na dugi rok, viša stopa štednje dovodi do

Opadajući prinosi i efekat sustizanja • Efekat sustizanja se odnosi na svojstvo po kom

Strane investicije • Strane investicije imaju nekoliko oblika: • Strane direktne investicije • Investiranje

Svojinska prava i politička stabilnost • Cene su instrumenti koji dovode ponudu i tražnju

REZIME • Ekonomski prosperitet izražen na osnovu BDPa po glavi stanovnika znatno se razlikuje

REZIME • Produktivnost, pak, zavisi od količine fizičkog kapitala, ljudskog kapitala, prirodnih resursa i

REZIME • Akumulacija kapitala podložna je opadajućim prinosima • Zbog opadajućih prinosa, veća štednja

Slides: 30

Download presentation

9 REALNA EKONOMIJA NA DUGI ROK

PROIZVODNJA I RAST • Životni standard jedne zemlje zavisi od njene sposobnosti da proizvodi dobra i usluge • Tokom vremena, u jednoj zemlji, dolazi do velikih promena životnog standarda. Copyright © 2004 South-Western

TABELA 1 Zemlja Period Razlike u BDP širom sveta Realni BDP po osobi na početku perioda (u $) Realni BDP po osobi na kraju perioda (u $) Stopa rasta (godišnja) Japan 1890 -2000 1. 256 26. 460 2, 81% Brazil 1900 -2000 650 7. 320 2, 45 Meksiko 1900 -2000 968 8. 810 2, 23 Kanada 1870 -2000 1. 984 27. 330 2, 04 Nemačka 1870 -2000 1. 825 25. 010 2, 03 Kina 1900 -2000 598 3. 940 1, 90 Argentina 1900 -2000 1. 915 12. 090 1, 86 SAD 1870 -2000 3. 347 34. 260 1, 81 Indija 1900 -2000 564 2. 390 1, 45 Indonezija 1900 -2000 743 2. 840 1, 35 Velika Britanija (UK) 1870 -2000 4. 107 23. 550 1, 35 Pakistan 1900 -2000 616 1, 960 1, 16 Bangladeš 1900 -2000 520 1. 650 1, 16 Copyright© 2004 South-Western

PRIVREDNI RAST U SVETU • Godišnje stope rasta koje se čine malim postaju velike tokom godina zato što se kumuliraju • Kumuliranje predstavlja akumulaciju stope rasta tokom odredjenog vremenskog perioda • Primer: • Stopa rasta 2% (102; 104, 4; 106, 1; 108, 2; 110, 4. . . ) • Pravilo 70 → 70/stopa rasta u % ~ broj godina potrebnih da se udvostruči proizvodnja Copyright © 2004 South-Western

PRODUKTIVNOST: ULOGA I DETERMINANTE • Produktivnost ima ključnu ulogu u odredjivanju životnog standarda svake zemlje sveta • Setimo se: životni standard jedne zemlje zavisi od njene sposobnosti da proizvodi dobra i usluge Copyright © 2004 South-Western

Zašto je produktivnost toliko važna • Produktivnost se odnosi na količinu dobara i usluga koju radnik proizvede za svaki sat rada (tj. na količinu koju proizvede u nekoj određenoj jedinici vremena) Copyright © 2004 South-Western

Šta određuje produktivnost • Inputi koji se koriste za proizvodnju dobara i usluga nazivaju se faktorima proizvodnje • Faktori proizvodnje direktno određuju produktivnost Copyright © 2004 South-Western

Šta određuje produktivnost • Fizički kapital • . . . je proizvedeni faktor proizvodnje. • Dakle, on je takav input u proizvodni proces koji je nekada bio autput proizvodnog procesa. • . . . je fond opreme i građevinskih objekata koji se koriste za proizvodnju dobara i usluga • Alati i mašine za pravljenje i popravku automobila • Alati za pravljenje nameštaja • Poslovne zgrade, škole itd. Copyright © 2004 South-Western

Šta određuje produktivnost • Ljudski kapital • . . . predstavlja ekonomski pojam za znanje i veštine koje radnici stiču kroz obrazovanje, obuku i iskustvo • Poput fizičkog kapitala, i ljudski kapital povećava sposobnost jedne zemlje da proizvodi dobra i usluge. Copyright © 2004 South-Western

Šta određuje produktivnost • Prirodni resursi su inputi koji se koriste u proizvodnji a koje nam obezbeđuje priroda, recimo, zemlja, reke i mineralna nalazišta. • Obnovljivi resursi su npr. šume i drvo. . . • Neobnovljivi resursi su npr. nafta, ugalj. . . • Mada mogu da budu značajni, nisu neophodan uslov da bi neka ekonomija bila visoko produktivna u proizvodnji dobara i usluga Copyright © 2004 South-Western

Šta određuje produktivnost • Tehnološko znanje • . . . obuhvata sva saznanja jednog društva o najboljim načinima proizvodnje dobara i usluga • Ljudski kapital se odnosi na prenos tih saznanja na radnu snagu (učenje) • Primer: udžbenik je tehnološko znanje, a ljudski kapital je vreme provedeno u učenju. . . Copyright © 2004 South-Western

IZV - PROIZVODNA FUNKCIJA • Ekonomisti često koriste proizvodnu funkciju da bi opisali odnos između količine inputa koji se koriste za proizvodnju i količine autputa koja se dobija iz proizvodnje. Copyright © 2004 South-Western

IZV - PROIZVODNA FUNKCIJA • Y = A F(L, K, H, N) • • Y = količina autputa A = raspoloživa proizvodna tehnologija L = količina rada K = količina fizičkog kapitala H = količina ljudskog kapitala N = količina prirodnih resursa F ( ) je funkcija koja pokazuje kako su inputi kombinovani u proizvodnji. Copyright © 2004 South-Western

IZV - PROIZVODNA FUNKCIJA • Proizvodna funkcija ima konstantne prinose ako je, za bilo koju pozitivnu vrednost x x. Y = A F (x. L, x. K, x. H, x. N) • To jest, ako (na primer) dva puta veća upotreba svih inputa dovede i do dva puta većeg autputa. Copyright © 2004 South-Western

IZV - PROIZVODNA FUNKCIJA • Proizvodne funkcije sa konstantnim prinosima imaju jednu zanimljivu implikaciju • uzmimo da je x = 1/L • Y/L = A F (1, K/L, H/L, N/L). Gde je: Y/L = autput po radniku K/L = fizički kapital po radniku H/L = ljudski kapital po radniku N/L = prirodni resursi po radniku Copyright © 2004 South-Western

IZV - PROIZVODNA FUNKCIJA • Prethodna jednačina nam govori da produktivnost (Y/L) zavisi od fizičkog kapitala po radniku (K/L), ljudskog kapitala po radniku (H/L) i prirodnih resursa po radniku (N/L) kao i od stanja tehnologije (A). Copyright © 2004 South-Western

PRIVREDNI RAST I POLITIKA DRŽAVE · Politike koje povećavaju produktivnost i životni standard: · · · podsticanje štednje i investicija, podsticanje stranih investicija, podsticanje obrazovanja, uspostavljanje sigurnosti prava svojine i održavanje političke stabilnosti, podržavanje slobodne trgovine, podržavanje istraživanja i razvoja (R&D) Copyright © 2004 South-Western

Opadajući prinosi i efekat sustizanja • Sa porastom fonda kapitala, opada dodatni autput koji se dobija dodavanjem jedinice kapitala; to svojstvo se zove opadajući prinos. • Zbog opadajućih prinosa, porast stope štednje samo neko vreme dovodi do većeg rasta. Copyright © 2004 South-Western

Opadajući prinosi i efekat sustizanja • Efekat sustizanja se odnosi na svojstvo po kom zemlje koje su na početku siromašne imaju brži rast od zemalja koje su od početka bogate Copyright © 2004 South-Western

Strane investicije • Strane investicije imaju nekoliko oblika: • Strane direktne investicije • Investiranje kapitala koji je u vlasništvu i kojim posluje strano lice • Strane portfolio investicije • Investicija koja se finansira novcem iz inostranstva, ali kojom posluju domaći državljani Copyright © 2004 South-Western

Svojinska prava i politička stabilnost • Cene su instrumenti koji dovode ponudu i tražnju u ravnotežu; poštovanje svojinskih prava – preduslov za dobro funkcionisanje cenovnog sistema • Svojinska prava odnose se na mogućnost ljudi da raspolažu resursima koje poseduju • Nagle i česte političke promene mogu da dovedu u pitanje poštovanje svojinskih prava i destimulišu štednju i investicije Copyright © 2004 South-Western

REZIME • Ekonomski prosperitet izražen na osnovu BDPa po glavi stanovnika znatno se razlikuje širom sveta. • Prosečni dohodak najbogatijih zemalja sveta više je nego deset puta veći od dohotka najsiromašnijih zemalja sveta. • Životni standard u jednoj privredi zavisi od njene sposobnosti da proizvede dobra i usluge. Copyright © 2004 South-Western

REZIME • Produktivnost, pak, zavisi od količine fizičkog kapitala, ljudskog kapitala, prirodnih resursa i tehnološkog znanja koji radnicima stoje na raspolaganju. • Država svojom politikom može da pokuša da utiče na stopu privrednog rasta na mnogo načina Copyright © 2004 South-Western

REZIME • Akumulacija kapitala podložna je opadajućim prinosima • Zbog opadajućih prinosa, veća štednja izaziva veći porast u nekom vremenskom periodu, ali se taj porast na kraju usporava • Zbog opadajućih prinosa, i prinos na kapital izuzetno je visok u siromašnim zemljama. Copyright © 2004 South-Western