EKONOMIJA Prof dr Miodrag Paspalj Prof dr Neboja

EKONOMIJA Prof. dr Miodrag Paspalj Prof. dr Nebojša Pušara 2020/2021

III DEO MAKROEKONOMIJA GLAVA 6 MEĐUNARODNI FINANSIJSKI SISTEM I GLOBALIZACIJA

SVETSKO TRŽIŠTE I MEĐUNARODNA PODELA RADA Svetsko tržište čini pre svega obim ponude i tražnje između svih zemalja sveta, odnosno obim njihovog izvoza i uvoza. Njega čine i brojne institucije koje regulišu međunarodne ekonomske odnose.

SVETSKO TRŽIŠTE I MEĐUNARODNA PODELA RADA Danas ni jedna zemlja ne može imati zatvorenu privredu. Iz sledećih razloga: Ø Zbog nejednakih prirodnih uslova proizvodnje. Ø Zbog neravnomernosti razvoja proizvodnih snaga u pojedinim zemljama i njihove nejednake razvijenosti. Ø Zbog razvijanja konkurencije na domaćem tržištu. Ø Zbog povećanja efikasnosti proizvodnje. Ø Zbog korišćenja inostranih kredita.

MEĐUNARODNE EKONOMSKE ORGANIZACIJE I INTEGRACIJE Međunarodne ekonomske organizacije nastale su pod uticajem razvoja proizvodnih snaga i potrebe naroda i država da sarađuju u rešavanju mnogih pitanja društvene reprodukcije i društveno-ekonomskog razvoja. Najvažnije su: Ø Međunarodni monetarni fond, Ø Svetska banka Ø Svetska trgovinska organizacija.

Međunarodni monetarni fond osnovan je u Breton Vudsu (SAD) 1944. godine, na međunarodnoj konferenciji 44 države. Međunarodni monetarni fond je formiran da bi, kratkoročnim finansiranjem, obezbeđivao međunarodnu valutnu i ekonomsku stabilnost i međunarodnu likvidnost. Sredstva Fonda čine zajedničku rezervu za sve zemlje članice. Sredstva koja dobija jedna zemlja odobravaju se sa kamatnom stopom malo višom od tržišne, da ih ne bi koristila kao izvor jeftinih kredita. Sredstva u Fondu obezbeđuju se iz više izvora. To su: uplaćene kvote zemalja članica, pozajmice od zemalja članica, prihodi od naplate dažbina za korišćenje sredstava, kao i dodatna sredstva međunarodne likvidnosti stvorena putem specijalnih prava vučenja.

Svetska banka formirana je 1945. godine pod nazivom Međunarodna banka za obnovu i razvoj. Njen zadatak bio je da pomaže obnovu i razvoj zemalja svojih članica. Može se reći da je danas usmerena prvenstveno na razvoj manje razvijenih zemalja. Njena delatnost ogleda se u sledećem: ona daje garancije poslovnim jedinicama (korporacijama) kada same investiraju u druge zemlje, učestvuje u zajmovima poslovnih jedinica, i sama daje zajmove iz sopstvenih sredstava. Sredstva mogu koristiti samo zemlje članice, odnosno javne i privatne organizacije koje imaju garanciju svoje države.

Svetska trgovinska organizacija WTO otpočela je sa radom na početku 1995. godine sa sedištem u Ženevi. radi kompletiranja sistema organizacija za regulisanje i unapređenje međunarodnih ekonomskih odnosa, Svetsku trgovinsku organizaciju trebalo je osnovati odmah nakon Međunarodnog monetarnog fonda i Međunarodne banke za obnovu i razvoj. Stvaranjem Svetske trgovinske organizacije omogućena je šira globalna saradnja. Pored staranja o međunarodnoj razmeni proizvoda, ona brine i o međunarodnoj razmeni usluga, te o međunarodnoj razmeni i zaštiti prava na intelektualnu svojinu i investicije. Odluke se donose putem multilateralnih pregovora i sporazuma, i one su obavezne linearno za sve zemlje članice.

Međunarodne ekonomske integracije razvijaju se od XV veka u različitim oblicima. Sa geografskim otkrićima počinju osvajanja i teritorijalna podela sveta između velikih sila. Carinske unije predstavljaju drugi (noviji) oblik međunarodnih ekonomskih integracija. Nastaju na osnovu ugovora između zainteresovanih zemalja. Mogu biti potpune i nepotpune. Potpunu carinsku uniju odlikuje jedinstvena carinska politika prema trećim zemljama i eliminisanje carina u međusobnom prometu zemalja članica. Carinska unija omogućava širenje tržišta i razvoj ekonomske, pa i političke, unije. Najpoznatija međunarodna ekonomska integracija danas jeste Evropska unija.

INTERNACIONALIZACIJA KAPITALA I MULTINACIONALNE KORPORACIJE Internacionalizacija kapitala je proces u kome kapital jednog preduzeća ili jedne zemlje, u težnji za oplođivanjem i ekspanzijom odnosno uvećanjem, prelazi nacionalne granice. Osnovni razlog internacionalizacije kapitala je lakše ostvarivanje profita i ostvarivanje većeg profita. Veći profit u drugim zemljama ostvaruje se pre svega na osnovu izbegavanja carinskih i drugih prepreka izvozu, korišćenja jeftinijih resursa, plasmana kapitala uz veću kamatnu stopu, oporezivanja po nižim stopama i slično, te bržeg rasta proizvodnje i obrta kapitala.

Multinacionalno preduzeće je ono preduzeće koje ima svoje organizacione jedinice u dve ili više zemalja. Multinacionalna korporacija je celina koju čini skup proizvodnih, prometnih i drugih organizacija lociranih na teritoriji dve ili više zemalja. To nije pravna celina jer joj pravni status nije određen. Preko multinacionalnih korporacija ostvaruje se brži privredni rast. U ekonomski razvijenim zemljama on se zasniva na širenju tržišta, a u nerazvijenim na prilivu stranog kapitala i otvaranju novih radnih mesta.

FINANSIJSKA TRŽIŠTA U osnovi je svake definicije finansijskog tržišta da je ono organizovano mesto i prostor, na kome se traže i nude finansijsko-novčana sredstva i na kome se, u zavisnosti od ponude i tražnje, organizovano formira cena tih sredstava. Finansijska tržišta predstavljaju najznačajniji i najosetljiviji segment ukupnog i ekonomskog sistema svake zemlje. Na njima se odražavaju sva zbivanja u realnim tokovima društvene reprodukcije. Finansijska tržišta postoje svuda gde se obavljaju finansijske transakcije. Preko finansijskih tržišta privredni subjekti dolaze do sredstava neophodnih za finansiranje svog poslovanja.

OSNOVNE FUNKCIJE FINANSIJSKOG TRŽIŠTA Značaj i uloga finansijskih tržišta mogu se posmatrati i kroz sledeće funkcije koje ova tržišta obavljaju: Funkcija povezivanja omogućavaju povezivanje investicionih subjekata kojima nedostaju finansijska sredstva i štednih subjekata koji raspolažu viškovima finansijskih sredstava. Alokativna funkcija usmeravanje tokova finansijskih sredstava od onih subjekata koji raspolažu viškovima sredstava ka onim subjektima kojima ta sredstva nedostaju.

Funkcija razvoja finansijska tržišta doprinose privrednom razvoju jer dovode do povećanja mobilnosti finansijskih sredstava. Funkcija efikasnosti preko finansijskih tržišta omogućava se efikasno korišćenje finansijskih sredstava jedne nacionalne ekonomije. Funkcija određivanja cene finansijskih sredstava na finansijskim tržištima se određuju cene finansijskih sredstava. Funkcija smanjenja troškova finansijska tržišta omogućavaju smanjenje troškova spajanja subjekta koji želi da proda, sa subjektom koji želi da kupi određeni finansijski instrument. Funkcija pouzdanosti Finansijska tržišta omogućavaju da se smanjuje rizik iz poslova koji se na njima obavljaju.

STRUKTURA I VRSTE FINANSIJSKOG TRŽIŠTA Glavna podela finansijskih tržišta je ona koja ih svrstava u dve osnovne kategorije: Ø Tržište novca je segment finansijskih tržišta za kratkoročne oblike finansijske aktive, odnosno to je mesto gde se trguje žiralnim novcem i hartijama od vrednosti koje imaju rok dospeća kraći od godinu dana. Osnovni učesnici na ovim tržištima su banke. Ovo tržište obezbeđuje likvidnost i solventnost privrednim subjektima. Ø Tržište kapitala je segment finansijskih tržišta na kome se trguje finansijskom aktivom čiji je rok dospeća duži od jedne godine. Na ovom tržištu prevashodno se trguje dugoročnim hartijama od vrednosti, instrumentima duga i vlasničkim instrumentima. Polazeći od mesta na kome se transakcije obavljaju i područja koje pokrivaju, finansijska tržišta se deli na: ü Lokalna, odnose se na uže područje jedne zemlje, ü Nacionalna (domaća), odnose se na celu zemlju i ü Međunarodna (eksterna) se odnose na više zemalja.

Sa stanovišta prirode prava koja se nalaze u osnovi finansijskih instrumenata, razlikuju se: Ø Tržišta osnovnih hartija od vrednosti, Ø Tržišta instrumenata duga Ø Tržište vlasničkih instrumenata. Ø Tržišta izvedenih hartija od vrednosti. Polazeći od vremena plaćanja i isporuke finansijske aktive razlikuju se: • Promptna tržišta poslovi i transakcije koje se na njima zaključe realizuju se odmah. • Terminska tržišta zaključuju se terminski poslovi, koji predstavljaju sporazum učesnika da realizuju određene finansijske transakcije u budućnosti

Polazeći od emisije hartija od vrednosti, odnosno od prirode transakcije, razlikuju se: Ø Primarna tržišta su ona na kojima se vrši primarna emisija pojedinih hartija od vrednosti. I na ovim, kao i na drugim tržištima, postoje dve kategorije subjekata – kupci i prodavci. Kupci kupuju novoemitovane hartije od vrednosti i ujedno postaju njihovi prvi vlasnici. U pitanju je prva kupovina tek emitovane akcije. Ø Sekundarna tržišta su ona na kojima se trguje već emitovanim hartijama od vrednosti. Na njima se obavlja preprodaja, odnosno, druga i naredna transakcija hartijama od vrednosti. Ova tržišta omogućavaju preprodaju finansijske aktive, da bi se došlo do likvidnih finansijskih sredstava, jer ova tržišta obezbeđuju likvidnost finansijske aktive, a to znači da obezbeđuju likvidnost privrednim subjektima.

Sa stanovišta prometa, razlikuju se: Ø Berzanski promet proističe iz poslova i transakcija koji se obavljaju na za to posebno određenom i organizovanom mestu – berzi. Ø Postojanje vanberzanskog prometa znači da se transakcije mogu obavljati i na drugim mestima osim berze Imajući u vidu organizacionu strukturu, finansijska tržišta mogu biti: Ø Aukciona su ona tržišta koja posluju na principima aukcije, kupac postaje onaj subjekat koji ponudi najvišu cenu, Ø Posrednička su ona tržišta na kojima se poslovi i transakcije obavljaju preko posebnih, ovlašćenih posrednika, najčešće brokera i dilera i Ø Preko šaltera koja predstavlja vid vanberzanskog prometa u kome se transakcije obavljaju putem uparivanja ponude i tražnje preko informacionih tehnologija.

U zavisnosti od stepena organizovanosti mesta na kojima se finansijsko-tržišne operacije ostvaruju razlikuju se: Ø Organizovana tržišta postoje kada se finansijsko-tržišne operacije ostvaruju na organizovanim mestima i po strogo propisanoj proceduri, uz fizičko prisustvo aktera ili njihovih posrednika Ø Slobodna tržišta postoje kada se finansijski instrumenti kupuju i prodaju po mnogo manje formalizovanoj proceduri i na manje organizovanim mestima. Pored opšte globalne podele finansijskih tržišta, postoji dalja njihova segmentacija na specijalizovana tržišta devizno i hipotekarno. Devizno tržište na specifičan način prožima i novčano tržište i tržište kapitala, zbog čega se ono i tretira kao sastavni deo i jednog i drugog. Međutim, ono ima i dovoljno specifičnosti da ga treba tretirati kao posebno finansijsko tržište. Na hipotekarnom tržištu trguje se hipotekarnim kreditima i hartijama od vrednosti na bazi hipoteke.

RAZVOJ I KLJUČNI TRENDOVI U RAZVOJU SAVREMENOG FINANSIJSKOG TRŽIŠTA Osnovne karakteristike i ključni trendovi savremenih finansijskih tržišta su: Ø Kontinualnost stalni razvoj komunikacija stvara uslove za kontinuirano funkcionisanje finansijskih tržišta. Ø Internacionalizacija i globalizacija Internacionalizacija finansijskih tržišta odvija se paralelno sa razvojem međunarodnog tržišta ino-obveznica, naročito tržišta evro-obveznica. Ø Pojava i razvoj finansijskih inovacija pojavio se veliki broj finansijskih inovacija koje doprinose širenju finansijskih tržišta i poslova na tim tržištima. Ø Deregulacioni tokovi države svojim propisima regulišu finansijska tržišta.

Majkl Džordan (1963 -. . . ) PROPUSTIO SAM 9000 POGODAKA U SVOJOJ KARIJERI ! IZGUBIO SAM SKORO 300 UTAKMNICA ! ČAK 26 PUTA MI JE BILO POVERENO DA OSVOJIM POENE ZA POBEDU A JA SAM IH PROMAŠIO ! PADAO SAM IZNOVA, IZNOVA I IZNOVA U ŽIVOTU I ZATO SAM USPEO ! Sportista godine, sportista veka, najbolji strelac, najkorisniji igrač lige… U pitanju je najbolji košarkaš ikada i bivši igrač NBA. Njegova prva ljubav nije bila košarka, već bejzbol. Kasnije su se stvari promenile i on je postao simbol košarkaške lige. To je i dan-danas, a njegove misli govore o sopstvenom uspehu.

TRŽIŠTE NOVCA U dnevnim poslovanjima poslovnih banaka pojavljuju se na saldu njihovog dnevnog poslovanja viškovi i manjkovi. Novac se na organizovanom ili neorganizovanom tržištu novca pozajmljuje radi održavanja likvidnosti banaka i drugih finansijskih institucija, kako u kratkim vremenskim intervalima, tako i na određene vremenske intervale i to predstavlja međubankarsku kupoprodaju novca. Tržišta novca obuhvata: Ø Međubankarsko tržište žiralnog novca i Ø Tržište kratkoročnih hartija od vrednosti. Ø Tržište novca u širem smislu može obuhvatati i devizno tržište i tržište derivata. Jedni od ciljeva tržišta novca su ujednačavanje ponude i tražnje za novčanim sredstvima, diskontovanje, operacije na otvorenom tržištu.

POJAM I FAKTORI TRŽIŠTA NOVCA Tržište novca trguje dnevnim, terminskim novcem i kratkoročnim hartijama od vrednosti. U zavisnosti od načina i uslova poslovanja razlikujemo: Ø Na primarnom tržištu hartija od vrednosti posluju centralne, poslovne banke, ali i organizacije specijalizovane za trgovinu ovim vrednostima. Na primarnom tržištu se vrši prva emisija i prodaja kratkoročnih vrednosti. Ø Na sekundarnom tržištu novca mogu se u svakom trenutku prodavati hartije od vrednosti i pre isteka roka dospeća, i pretvoriti u gotov novac.

INSTRUMENTI TRŽIŠTA NOVCA Na tržištu novca predmet kupoprodaje su hartije od vrednosti, emitovane od strane centralne banke ili drugih subjekata kojima pozitivno pravo daje takvu mogućnost. Na razvijenom tržištu u razvijenim privredama koriste se razni instrumenti u trgovini hartijama od vrednosti. Najznačajniji instrumenti su: Ø Međubankarska kupoprodaja novca, Ø Kratkoročne hartije od vrednosti i Ø Međubankarska trgovina viškovima obaveznih rezervi.

MEĐUBANKARSKA KUPOPRODAJA NOVCA U dnevnim poslovanjima poslovnih banaka pojavljuju se na saldu njihovog dnevnog poslovanja viškovi i manjkovi. Novac se na organizovanom ili neorganizovanom tržištu novca pozajmljuje radi održavanja likvidnosti banaka, i drugih finansijskih institucija, kako u kratkim vremenskim intervalima npr. dnevna poslovanja tako i na određene vremenske intervale. U vezi dnevnog poslovanja na tržištu novca poznajemo žiralni novac koji za predmet poslovanja ima trenutni višak likvidnih sredstava koje poslovna banka kao učesnik na tržištu novca ponudi drugim bankama najčešće na rok od jednog koji teče od trenutka kada Zajmoprimac dobije na račun novac od zajmodavca. Žiralni novac se pozajmljuje i na duže rokove ali obično ne duže od 30 dana.

KRATKOROČNE HARTIJE OD VREDNOSTI Na institucionalizovanom tržištu novca trguje se isključivo vrednosnim papirima koje izdaje centralna banka ili koje centralna banka priznaje kao takve, radi ostvarivanja politike centralne banke. Kupoprodaja se najčešće obavlja između sledećih subjekata: Ø Dve poslovne banke, Ø Jedne poslovne banke i centralne banke, Ø Države i poslovne banke, Ø Države i centralne banke i Ø Države i njenih institucija.

Pored ove podele možemo napraviti i podelu na subjekte koji izdaju kratkoročne vrednosne papire: Ø Državni vrednosni papiri, Ø Vrednosni papiri centralne banke i Ø Vrednosni papiri privrednih preduzeća. U svakoj državi u zavisnosti od raznih faktora, zavise oblici, broj i obim trgovine kratkoročnih hartija od vrednosti u državi odnosno privredi. U zavisnosti ko ih izdaje, postoje razni subjekti, od kojih kao najvažniji figuriraju centralna banka, poslovne banke, vlade ali i ostali politički i privredni učesnici na tržištu novca.

DRŽAVNE OBVEZNICE Državne obveznice su jedan od osnovnih instrumenata kratkoročnog tržišta hartija od vrednosti. Država je u svom poslovanju često suočena sa budžetskim deficitom. Kako bi se u tim situacijama obezbedila ''realna'' sredstva na finansijskom tržištu za finansiranje budžetskog deficita, država pristupa emisiji obveznica. Razlozi za emisiju obveznica su sledeći: Ø Prikupljanje novčanih sredstava za finansiranje budžetskog deficita, Ø Smanjivanje pritiska na primarnu emisiju za pokriće budžetskih rashoda i Ø Smanjivanje poreskog pritiska na obveznike. Obveznice se emituju preko centralne banke, a predviđene su u posebnoj formi, načinu emitovanja, isplate, visina kamate. Prodaja se vrši na aukciji ili neposrednom pogodbom.

BLAGAJNIČKI ZAPISI Razlikujemo dve vrste blagajničkih zapisa: Državni blagajnički zapisi predstavljaju obligacije kojima država ne prihvata rizik, poseduju visoku likvidnost, a lako se pretvaraju u gotov novac na tržištu. Male su nominalne vrednosti pa se su pogodne za kupovinu od strane subjekata sa manjim uštedama. Profit se ogleda u razlici cene pri momentu emitovanja vrednosti i vrednosti u momentu dospeća. Blagajnički zapisi centralne banke predstavlja jedan od važnih instrumenata putem kojih centralna banka posluje na tržištu, a time i ostvaruje deo svoje monetarne politike. Prodajom i kupovinom blagajničkih zapisa centralna banka sistemom kamatne stope reguliše potrebnu količinu novca u privredi.

BANKARSKA POTVRDA O DEPOZITU Bankarska potvrda o depozitu je isprava kojom se potvrđuje da je novčani iznos, označen na sertifikatu deponovan kod banke na određen rok i po utvrđenoj kamatnoj stopi. Deponovanje novčanih sredstava rezervisano je kako za pravna tako i za fizička lica koja oročavaju sredstva kod poslovne banke. Svrha depozitnog sertifikata leži u mogućnosti mobilizacije i upotrebe novčanih sredstava i pre roka na koji su oročeni. Ulagač novčanih sredstava deo mase želi da povrati i upotrebi pre roka na koji su oročena, to se postiže posredstvom depozitnog sertifikata koji se kao vrednosni papir prodaje na sekundarnom tržištu novca uz određeni diskont. Zadržavanjem depozita i produženjem njihovog oročenog roka, banke raspolažu većim mogućnostima pružanja kredita.

BANKARSKI AKCEPT Bankarski akcept je tipičan kratkoročni vrednosni papir komercijalnog tipa koji pod uslovima propisanim od strane centralne banke može biti predmet trgovanja na tržištu novca. Bankarski akcept je poslovna menica na koju banka stavlja akcept, potpis ovlašćenog lica i obećanje da će imaocu poslovne menice i splatiti sumu na njoj označenu o dospelosti. Prenosivost bankarskog akcepta je glavna osobina ovog vrednosnog papira sve do roka dospeća i poslednji imalac vrednosne isprave ima pravo na isplatu. Zbog svojih osobina bankarski akcept se najčešće koristi u unutrašnjem i spoljnotrgovinskom prometu, s a najčešćim rokom dospelosti od 30 do 90 dana

DEVIZNO TRŽIŠTE Devizno tržište je mesto gde se suočavaju ponuda i tražnja deviza tj. mesto gde se različite nacionalne valute mogu razmenjivati jedna za drugu. S obzirom da komercijalne banke predstavljaju najveće trgovce tj. glavne učesnike na deviznom tržištu, često se za devizno tržište kaže da predstavlja međubankarsko devizno tržište. Devizno tržište je deo ukupnog finansijskog tržišta na kojem se prema utvrđenim uslovima i pravilima trguje stranim valutama. Osnovni zadatak mu je da snabdeva učesnike stranim sredstvima plaćanja za plaćanje uvoza i izvoza.

DEVIZNO TRŽIŠTE Potražnja za stranom valutom postoji kada stanovništvo želi kupiti strana dobra, usluge i imovinu. Rastom deviznog kursa opada tražnja za stranom valutom. Ponuda strane valute dolazi od strane stanovništva iz strane zemlje koje želi kupiti domaća dobra, usluge ili imovinu. Rastom deviznog kursa raste ponuda te strane valute. Cene koje se formiraju na deviznom tržištu su dvojne: Ø Ponuđene cene po kojima je kupac spreman kupovati devize i Ø Zahtevane cene po kojima je prodavac spreman prodavati devize.

Učesnici na deviznom tržištu su: Komercijalne banke imaju najznačajniju ulogu u realizaciji većine međunarodnih transakcija, i one na deviznim tržištima trguju sa bankarskim depozitima denominiranim u različitim valutama. Firme i multinacionalne kompanije koje imaju razgranat biznis u različitim zemljama su takođe značajni učesnici na deviznom tržištu. One kupuju i prodaju valute neophodne za normalno funkcionisanje njihovog biznisa. Centralne banke imaju veoma značajnu ulogu na deviznim tržištima. Intervencije centralnih banaka na deviznim tržištima, u formi kupovine ili prodaje određenih valuta, imaju za cilj održavanje određenog nivoa deviznog kursa ili pak sprečavanje značajnijih oscilacija deviznih kurseva.

TRŽIŠTE KAPITALA Tržište kapitala predstavlja jedan segment finansijskog tržišta na kome se susreću ponuda i tražnja kapitala. Na ovom tržištu se zapravo susreću oni kojima su potrebna novčana sredstva, odnosno oni koji nude novčana sredstva na vremenski period duži od jedne godine. Osnov formiranja kapitala je štednja, pa se kapital može objasniti i kao vrednost odložene potrošnje, odnosno iznos štednje u vremenskom periodu dužem od jedne godine. U ulozi korisnika kapitala obično se javljanju preduzeća ili preduzetnici koji nemaju dovoljno sopstvenog kapitala.

PONUDA I TRAŽNJA ZA KAPITALOM Ponuda i tražnja za kapitalom osnov su formiranja cene kapitala, kao i na tržištu drugih faktora proizvodnje. U ulozi posrednika na tržištu kapitala javlja se banka. Funkcionisanje preduzeća zahteva postojanje kapitala, bilo sopstvenog ili tuđeg. Cena kapitala označava se kao kamatna stopa. Ukoliko se kamatna stopa promeni, to će se odraziti na promenu ponude i tražnje. Ako se kamatna stopa poveća, doći će do smanjenja tražnje za kapitalom, jer to znači da je došlo do povećanja cene kapitala. Veća kamatna stopa stimulativno utiče na štednju, odnosno dovodi do povećanja štednje.

FINANSIJSKI INSTRUMENTI I KAMATNE STOPE Osnovni finansijski instrumenti su: Ø akcije i Ø obveznice.

AKCIJE Akcije se prodaju na primarnom i sekundarnom tržištu. Prva emisija akcija vrši se na primarnom tržištu hartija od vrednosti. Tada se akcija prodaje po takozvanom emisionoj vrednosti. Emisiona vrednost naziva se i nominalna vrednost, i ona je upisana na akciji. Ova vrednost evidentira se u preduzeću i poznata je kao knjigovodstvena vrednost. Zbog inflacije, ona se povremeno (godišnje) revalorizuje, tj. uvećava. Na taj način se štite izvori sredstava, odnosno investicioni ulozi i prava akcionara. Obične akcije obezbeđuju pravo na dividendu, na upravljanje i učešće u raspodeli likvidacione mase. Dividenda je prinos po osnovu vlasništva nad akcijama. Dividenda se isplaćuje jednom godišnje, nakon što se utvrdi da je preduzeće ostvarilo pozitivan finansijski rezultat ili profit.

OBVEZNICE Obveznice predstavljaju oblik pozajmljenog kapitala u vidu hartija od vrednosti. Zato se obveznice i označavaju kao kreditne hartije od vrednosti. Obveznice podrazumevaju da emitent na dan njihovog dospeća isplati emisionu vrednost, kao i da u dogovorenom periodu isplaćuje kamatu. Razlikuju se sledeće: Ø Obične obveznice imaju fiksnu kamatu, utvrđen rok dospeća i intervale isplate kamate, Ø Indeksirane obveznice podrazumevaju da se na dan dospeća njihova nominalna ili emisiona vrednost uvećava za određeni indeks, Ø Participativne obveznice su one koje pored kamate omogućavaju učešće u raspodeli profita preduzeća – emitenta Ø Konvertibilne obveznice daju njihovom imaocu mogućnost da ih posle određenog perioda konvertuju u obične akcije, pa omogućavaju promenu osnova

GLOBALIZACIJA Za razumevanje karakteristika globalne ekonomije neophodno je upoznati se sa njenim osnovnim kategorijama, a to su: Ø Globalizacija je proces promene pogleda preduzeća na uslove i mogućnosti opstanka, rasta i razvoja sa lokalnog na svetski nivo. To je proces koji stvara nove pretpostavke za uspešno poslovanje u međunarodnim okvirima. Ø Globalno tržište je rezultat procesa integracije tržišnih segmenata širom sveta, koji dele određene zajedničke vrednosti. Danas je prisutan veliki broj tržišta proizvoda koja su po dometu više globalna nego lokalna.

PODELA GLOBALIZACIJE U dosadašnjem periodu razvoja globalizacije pojavila su se dva pravca u međunarodnim odnosima, a to su: Ø Vertikalna globalizacija ukazuje da se unutrašnji razvoj jedne nacionalne privrede prebacuje na nivo koji je iznad nacionalnog i naziva se nadnacionalni ili globalni nivo Ø Horizontalna globalizacija pokazuje povezanost subjekata međunarodnog poslovanja, na transparentan način i na regionalnom nivou pri čemu se uvažavaju pojedinačni ciljevi i interesi svih subjekata koji imaju obavezu da zajednički odlučuju o zajedničkim ciljevima na jednom mestu.

JEDINO VAM ZNANJE GARANTUJE USPEH U ŽIVOTU ZNANJE KOJE STEKNETE NE MOŽE NIKO DA VAM ODUZME ZNANJE JE JEDNA OD RETKIH STVARI KOJU NE MOŽETE KUPITI VEĆ ISKLJUČIVO SAMO STEĆI

HVALA VAM ŠTO STE BILI VIŠE NEGO ODLIČNI STUDENTI