Metodi normativne analize 1 Ekonomija blagostanja Ekonomija blagostanja

Metodi normativne analize 1

Ekonomija blagostanja • Ekonomija blagostanja je oblast ekonomske teorije koja se bavi društvenom poželjnošću alternativnih ekonomskih stanja. • Ekonomija čiste razmene – polazi od uprošćenog modela privrede u kojoj postoje dve osobe i dva proizvoda čije je ponuda fiksna • Jedini ekonomski problem je kako dva dobra raspodeliti na dve osobe • Edžvortov dijagram: metod koji se koristi za prikaz raspodele dobara u svetu u kojem postoje dva dobra i dve osobe • U tački v Adam troši Ou smokvinih listova i Ox jabuka, a Eva troši O’y jabuka i O’w smokvinih listova 2

Količina smokvinog lišća godišnje Edžvortov boks Adam r 0’ v u 0 Eva yy w s x Količina jabuka godišnje 3

Ekonomija blagostanja: osnovne definicije • Pareto-efikasnost: alokacija resursa pri kojoj niko ne može da se nađe u boljem položaju, a da neko drugi ne bude doveden u gori. • Pareto-poboljšanje: realokacija resursa koja obezbeđuje da bar jedna osoba dođe u bolji položaj, a da se niko ne nađe u gorem. • Ugovorna kriva: skup svih Pareto-efikasnih tačaka 4

Količina smokvinog lišća godišnje Poboljšanje Admovog položaja bez pogoršanja Evinog položaja Eva r 0’ Eg g h Pareto efikasna alokacija p Ap Ah Ag Adam s 0 Količina jabuka godišnje 5

Količina smokvinog lišća godišnje Poboljšanje Evinog položaja bez pogoršanja Adamovog Eva r Adam 0’ Eg g p Ep 1 Paretoefikasna alokacija Ag s 0 Količina jabuka godišnje 6

Poboljšanje Adamovog i Evinog položaja Eva Količina smokvinog lišća goidšnje r 0’ Eg g • Pareto efikasnost • Pareto poboljšanje Ep 2 p p 1 Ap 2 Ag Adam s 0 Količina jabuka godišnje 7

Različite početne tačke Eva Količina smokvinog lišća godišnje r 0’ Eg g k Ep 2 p p 3 p 4 p 1 Ap 2 Ag Adam s 0 Količina jabuka godišnje 8

Količina smokvinog lišća godišnje Ugovorna kriva Eva r 0’ Eg g Ep 2 p p 3 Ugovorna kriva p 4 p 1 Ap 2 Ag Adam s 0 Količina jabuka godišnje 9

Pareto efikasnost u potrošnji • Apsolutna vrednost nagiba krive indiferentnosti ukazuje na stopu po kojoj je pojedinac spreman da zameni jedno dobro za dodatnu količinu drugog, a naziva se graničnom stopom supstitucije (MRS) • Pareto-efikasnost u potrošnji, pri fiksnoj ponudi, zahteva da granične stope supstitucije budu jednake za sve potrošače: gde su sa a označene jabuke, a sa f smokvino lišće 10

Ekonomija proizvodnje: osnovne definicije • Kriva proizvodnih mogućnosti: grafički prikaz maksimalne količine jednog proizvoda koja može biti proizvedena pri datoj količini drugog proizvoda • Granični troškovi: troškovi proizvodnje dodatne jedinice nekog proizvoda (MC) • Granična stopa transformacije: stopa po kojoj privreda može da transformiše jedno dobro u drugo; – to je nagib krive koja prikazuje granicu proizvodnih mogućnosti. 11

Količina smokvinog lišća godišnje Kriva proizvodnih mogućnosti C │Nagib│ = granična stopa transformacije w y 0 C x z Količina jabuka godišnje 12

Uslovi efikasnosti pri varijabilnoj proizvodnji • Kada ponuda jabuka i smokvinog lišća varira uslov za Paretoefikasnost se proširuje – granične stope supstitucije moraju biti jednake graničnoj stopi transformacije: Adam Eva MRTaf = MRSaf • Prethodni uslov se može iskazati i na sledeći Adam Evanačin: MCa/MCf = MRSaf 13

Prva fundamentalna teorema ekonomije blagostanja • Pareto-efikasna alokacija resursa uspostavlja se pod sledećim pretpostavkama: – svi proizvođači i potrošači deluju kao savršeni konkurenti, odnosno, niko od njih nema nikakvu moć na tržištu i – za svaki proizvod postoji tržište • Uslovi za uspostavljanje Pareto efikasne alokacije resursa definisani su sledećim formulama u kojima svi simboli imaju prethodno definisano značenje 14

Prva fundamentalna teorema ekonomije blagostanja • Maksimizacija korisnosti za Adama zahteva da je granična stopa supstitucije između jabuka (a) i smokvinog lišća (f), jednaka odnosu njihovih cena: Adam MRSaf = Pa/Pf ; isto. Eva važi i za Evu MRSaf = Pa/Pf • Iz prethodnog sledi da su granične stope supstitucije jabuka i smokvinog lišća za Adama i Evu identične, što je uslov za Pareto efikasnost: Adam Eva MRSaf = MRSaf • Pri Pareto-efikasnom nivou proizvodnje odnos graničnih troškova proizvodnje jabuka i smokvinog lišća jednak je odnosu njihovih cena: MCa/MCf = Pa/Pf • Pri Pareto-efikasnom niovu proizvodnje granična stopa transformacije jabuka za smokvino lišće jednaka je odnosu njihovih cena: MRTaf = Pa/Pf 15

Pravičnost i druga osnovna teorema ekonomije blagostanja • Ako konkurentna tržišta koja dobro funkcionišu efikasno alociraju resurse čini se da je adekvatna veoma mala uloga države, – njena glavna funkcija bila bi zaštita svojinskih prava kako bi tržišta mogla da funkcionišu; država obezbeđuje red i zakon, pravosudni sistem i nacionalnu odbranu • Međutim, društvo osim efikasnosti može da ima i druge ciljeve kao što su pravičnost ili ravnomernija raspodela dohotka • Na sledećem grafikonu tačka p 5 je Pareto-efikasna, a tačka q nije: – ako društvo preferira efikasnost onda je poželjnija tačka p 5 – ako društvo preferira ravnomerniju raspodelu dohotaka onda je poželjnija tačka q 16

Efiskasnost nasuprot pravičnosti Eva Količina smokvinog lišće godišnje r Adam 0’ p 3 p 5 q s 0 Količina jabuka godišnje 17

Efikasnost nasuprot pravičnosti • Pareto-efikasnost sama po sebi nije dovoljna za rangiranje alternativnih alokacija resursa • Potrebni su eksplicitni vrednosni sudovi o pravičnosti raspodele korisnosti • Kriva mogućih korisnosti pokazuje maksimalnu moguću korisnost za jednog pojedinca pri datom nivou korisnosti za drugog pojedinca: – ona predstavlja transformisanu ugovornu krivu – tačke na krivoj su Pareto-efikasne, a tačke unutar krive to nisu 18

Adamova korisnost Kriva mogućih korisnosti U p 3 p 5 q U Evina korisnost 19

Društveno blagostanje • Krive društvene indiferentnosti pokazuju kako je društvo spremno da korisnost za jednu osobu zameni korisnošću za drugu • Društveno blagostanje povećava se kada se “krećemo ka severoistoku” • Funkcija društvenog blagostanja odražava stavove društva o tome kako korisnosti njegovih članova utiču na blagostanje društva u celini i ona se može predstaviti: W = F(UAdam, UEva) • Pretpostavlja se da korisnost društva raste kada raste korisnost bilo kog njegovog člana 20

Adamova korisnost Krive društvene indiferentnosti W = F(UAdam, UEva) Povećanje društvenog blagostanja Evina korisnost 21

Maksimiranje društvenog blagostanja • Prva teorema blagostanja ukazuje da konkurentni sistem koji dobro funkcioniše dovodi do neke alokacije na krivoj mogućih korisnosti • Nema razloga da to bude tačka koja maksimira društveno blagostanje • Poređenje društvenog blagostanja: – tačka i je Pareto-efikasna, – društveno blagostanje veće u neefikasnoj tački ii – društveno blagostanje je još veće u tački iii, koja je i efikasna i „pravična“ 22

Adamova korisnost Maksimiranje društvenog blagostanja i ii Evina korisnost 23

Državna intervencija i efikasnost • U situacijama kada ekonomija ostvaruje Pareto-efikasnu alokaciju resursa, državna intervencija može da bude neophodna da bi se ostvarila „pravična“ raspodela korisnosti • Međutim, nije neophodno da se intervencije države ostvaruje kroz narušavanje tržišnih mehanizama (kontrolu cena) ili uvođenje progresivnih poreza na dohodak • Država može da ostvari bilo koju tačku na granici mogućih korisnosti ako izvrši odgovarajuću početnu preraspodelu dohotka (kroz subvencije), a potom dozvoli tržištima da funkcionišu • Druga osnovna teorema ekonomije blagostanja pokazuje da se ovakvim merama može ostvariti pravičnost, a da se ne ugrozi efikasnost 24

Neuspesi tržišta • Validnost prve teoreme blagostanja, kojom se definišu uslovi efikasne alokacije resursa, ključno zavisi od ispunjenosti pretpostavki na kojima se ona zasniva • Osnovni razlozi zbog kojih tržišta ne alociraju efikasno resurse su: – tržišna moć i – nepostojanje tržišta • asimetrične informacije • eksterni efekti • javna dobra 25

Adekvatnost ekonomije blagostanja • Ekonomija blagostanja se zasniva na određenim vrednosnim stavovima koji nisu opšteprihvaćeni: – ekonomija blagostanja je izrazito individualistička, sa fokusiranjem na korisnosti za pojedince i načine maksimiranja tih korisnosti – ovaj stav nije opšte prihvaćen (organski stav o društvu): • čak i liberalni ekonomisti predlažu da se u nekim slučajevima obezbede obavezna javna dobra (vakcinacija, sigurnosni pojas u automobilima, osnovno obrazovanje i dr. ) čak i ako ih ljudi ne žele – ekonomija blagostanja se prvenstveno bavi rezultatima, a ne načinima kojima se ti rezultati ostvaruju: • bitno je da je alokacija resursa optimalna, a ne to kakve su procedure korišćene da bi se ona ostvarila 26

Adekvatnost ekonomije blagostanja • Prednost ekonomije blagostanja je u tome što pruža koherentan okvir za analizu državne politike • Metodi ekonomije blagostanja nam omogućuju da bilo koju državnu aktivnost procenimo sa stanovišta: – Da li će njen uticaj na raspodelu biti poželjan? – Kako će uticati na efikasnost? – Da li se može realizovati uz razumne troškove? 27