EKONOMIJA EU prof dr Miodrag Paspalj 1 OSNIVANJE

EKONOMIJA EU prof. dr Miodrag Paspalj 1

OSNIVANJE EVROPSKE UNIJE Društveno političke pretpostavke � Ideja o stvaranju ekonomsko-monetarne unije i uvođenje zajedničke valute prvi put je inicirana 1969. godine na Samitu šefova država i vlada u Hagu, a određivanje ciljeva nastanka ove unije 1972. godine, da bi zvanično bila elaborirana u Delorovom izveštaju iz 1989. godine. � Ostvarivanje zacrtanih ciljeva ekonomskomonetarne unije započelo je 1. jula 1990. godine kroz liberalizaciju prometa kapitala i jačanje monetarne i političke saradnje između država članica. 2

Društveno političke pretpostavke � Ciljevi 1. 2. 3. ekonomske i monetarne unije su bili: utvrđivanje deviznih kurseva valuta država članica, uvođenje zajedničke valute sa visokom stabilnošću cena i uravnotežen i stalan razvoj privrede sa visokom stopom zaposlenosti. 3

Društveno političke pretpostavke � Kao rezultat političkih, društvenih i ekonomskih usaglašavanja u februaru 1992. godine dvanaest država članica Evropske zajednice potpisale su u Mastrihtu Ugovor o osnivanju Evropske unije. � Ugovora iz Mastrihta je stupio na snagu 1. novembra 1993. godine � Prema Ugovoru načela Evropske unije su: demokratija, poštovanje ljudskih i manjinskih prava i osnovnih sloboda, načelo slobode i nediskriminacije… 4

Društveno političke pretpostavke � • • Kao ciljeve osnivanja Evropske unije ugovor je predvideo: dostizanje visokog nivoa ekonomskog i socijalnog progresa; postizanje visoke stope zaposlenosti; ostvarenje ujednačenog i stalnog razvoja, jačanje ekonomske i socijalne povezanosti i osnivanje evropske i monetarne unije; spoljna i bezbednosna politika, koja podrazumeva zajedničku odbrambenu politiku; uvođenje državljanstva Unije; razvoj Unije kao prostora slobode, bezbednosti i prava; zajednička spoljna kontrola granica i pravo na azil; sprečavanje i borba protiv kriminala i garantovanje sloboda putničkog saobraćaja 5

ORGANIZACIONA STRUKTURA EVROPSKE UNIJE � Organizaciona struktura Evropske unije se upoređuje sa hramom od tri stuba. � Prvi stub su u momentu prihvatanja ugovora, pa do 2002. godine činile tri evropske zajednice (Evropska ekonomska zajednica, Evropska zajednica za atomsku energiju i Evropska zajednica za ugalj i čelik, koja je 2002. godine prestala da postoji). 6

ORGANIZACIONA STRUKTURA EVROPSKE UNIJE �U prvom stubu Evropske unije odlučuje se u sledećim oblastima odnosno aspektima društvenih odnosa: politici ekonomskog razvoja, visokom nivou zaposlenosti, socijalnoj zaštiti (izuzev Velike Britanije), području ekonomske i socijalne saradnje (regionalnog razvoja), zaštite čovekove sredine tehnološkog razvoja, naučnoistraživačkog rada, obrazovanju i kulturi, zaštiti potrošača. 7

Zajednička spoljna i bezbednosna politika � Drugi stub Evropske unije predstavlja zajednička spoljna i bezbednosna politika Evropske unije, a njeni konstitutivni elementi su: očuvanje zajedničkih vrednosti, interesa i nezavisnosti, bezbednost, solidarnost, očuvanje mira, međunarodna saradnja, jačanje demokratije i kvaliteta života i poštovanje ljudskih prava i osnovnih sloboda. 8

Zajednička spoljna i bezbednosna politika �U institucionalno-organizacionom pogledu poslovima spoljno-političke i bezbedonosne sadržine bavi se i Političko-bezbednosni komitet koji čine stalni ambasadori država članica Evropske unije u Briselu. U nadležnosti Komiteta je priprema sednica i odluka Saveta ministara, kao i komunikacija sa ambasadorima država nečlanica. 9

Policijska i pravosudna saradnja u krivičnim predmetima � Treći stub Evropske unije predstavlja policijska i pravosudna saradnja u krivičnim predmetima. Ona ima za cilj stvaranje prostora slobode, bezbednosti i prava građanstva EU, a služi i kao dodatno sredstvo za dostizanje kvaliteta i obezbeđenje unutrašnjeg tržišta. 10

ORGANIZACIONA STRUKTURA EVROPSKE UNIJE � Drugi i treći stub Evropske unije kao način funkcionisanja organa Zajednice zasnovani su na odgovornosti država članica za formulisanje i sprovođenje politike koja se izgrađuju na usklađivanju nacionalnih interesa. Dakle, drugi i treći stub Evropske unije počivaju na međudržavnoj saradnji država članica, koja je jasno orijentisana ka konsenzusu. Ovde dominiraju oblici odlučivanja na međuvladinom nivou, a time jednoglasnost u Savetu ministara i dalje predstavlja pravilo kod usvajanja odluka. 11

ORGANIZACIONA STRUKTURA EVROPSKE UNIJE � Uloge i funkcije stubova su date preko slike: 12

Šengenski sporazum � Vođeni idejom o slobodnom kretanju ljudi, doduše sa ciljem obavljanja privredne delatnosti kao elementom zajedničkog tržišta, predstavnici Nemačke, Belgije, Holandije i Luksemburga su juna 1985. godine postigle sporazum kojim su usaglasile postupno i potpuno ukidanje međusobne pasoške kontrole i harmonizaciju propisa za izdavanje viza državljanima zemalja potpisnica i drugih zemalja članica Zajednice ili trećih država. Po mestu sastanka na kom je postignuta saglasnost ovaj sporazum dobio naziv Šengenski. 13

Šengenski sporazum 14

Šengenski sporazum � Sporazumom iz Amsterdama Šengenski ugovor je unet u komunitarno pravo Evropske zajednice/unije. To, uostalom, pokazuje i činjenica da države kandidati za članstvo u Evropsku uniju, kao preduslov, moraju da ispune kriterijume predviđene Ugovorom iz Šengena, među kojima je najznačajniji sprovođenje politike obezbeđenja spoljnih granica Zajednice. 15

Šengenski sporazum � Šengenski sporazum je stupio na snagu nepunih pet godina posle usvajanja Konvencije o sprovodenju Šengenskog sporazuma, odnosno 20. marta 1995. godine. � Šengenski sporazum ne primenjuju samo države članice Evropske unije. Naime, Island, Švajcarska i Norveška, iako nisu članice EU, pripadaju Šengenskoj zoni, dok Velika Britanija i Irska, iako države članice, nisu pristupile Šengenskom ugovoru, ne želeći da se odreknu svoga suvereniteta. 16

Saradnja organa krivičnog gonjenja � Policijska saradnja država potpisnica Šengenskog ugovora je intenzivirana i podignuta na viši kvalitativni nivo. Ona se manifestuje, pored ostalog, i kroz razmenu bezbednosnih informacija o licima koja su predmet kriminalističke obrade. Razmena informacija obavlja se preko Šengenskog informacionog sistema, što je pretpostavka efikasne i blagovremene policijske intervencije. 17

Evropsko građanstvo po Ugovoru iz Mastrihta � Po prvi put se pojam građana Unije pojavio u Nacrtu ugovora o uspostavljanju Evropske unije, koji je Evropski parlament usvojio 1984. godine. Ova ideja kasnije je realizovana kroz ostvarenje prava na slobodno kretanje i ostvarivanje političkih prava građana država članica, da bi zvaničnu pravnu validnost dobila Ugovorom iz Mastrihta. 18

Evropsko građanstvo po Ugovoru iz Mastrihta � Po Ugovoru iz Mastrihta državljani država članica dobili su status građana Unije i, naravno, zadržali državljanstvo svoje države. Pri tom je državljanstvo države članice bilo preduslov za dobijanje građanstva Unije a, isto tako, i razlog za gubljenje „evropskog” građanstva u slučaju gubitka državljanstva svoje države 19

Evropsko građanstvo po Ugovoru iz Mastrihta � Uvođenje građanstva Unije imalo je za cilj ostvarenje političke kohezije država članica na opštem planu i realizaciju i učešće državljana država članica u ostvarenju određenih političkih prava u okviru Unije. 20

ORGANI EVROPSKE UNIJE Savet ministara � Savet ministara Evropske zajednice/unije ili prosto, u sadašnjem dnevno-političkom žargonu, Savet Evropske unije je jedan od pet osnovnih institucija EU. Već iz samog naziva da se primetiti da se sastoji iz predstavnika država članica na ministarskom nivou, koji su uz to ovlašćeni da obavežu vladu zemlje čije interese zastupaju. 21

Savet ministara Savet Evropske unije je glavno političko i zakonodavno telo Evropske unije, sa sedištem u Brisela, gde su neka zasedanja u Luksemburgu. Osnovan je 1967. godine a pod sadašnjim imenom je od 1993. godine. Savet ministara, treba razlikovati od Evropskog saveta i Saveta Evrope koja je posebna međunarodna organizacija. Jedino se za Savet ministara koristi skraćenica Savet 22

Savet ministara � Kada • • su predmet rasprave Saveta ministara specijalizovana pitanja tada sednicama prisustvuju ministri resora država članica koji pokrivaju tu oblast, pa se te sednice nazivaju sektorskim, specijalističkim, pa i tehničkim. Zavisno od oblasti koju pokrivaju ti sastanci Saveta EU mogu biti: poljoprivredni finansijski (finansije, monetarna politika i sl. ), ekonomski ili kulturni, sportski, obrazovni i slično. 23

Organizaciona struktura Saveta ministara � Komitet stalnih predstavnika, kao organ Saveta, ustanovljen je Ugovorom o fuziji organa iz 1965. godine, a njegove nadležnosti i rad precizirane su unutrašnjim Pravilnikom o radu Saveta. � Drugi, niži nivo, Komiteta stalnih predstavnika je takozvani Coreper I, koga čine zamenici stalnih predstavnika i on je zadužen za rešavanje tehničkih pitanja. Naravno, Komitetu stalnih predstavnika u radu pomažu razne komisije i radne grupe koje čine službenici država članica zaposleni u Briselu ili u svojoj državi. � Predsedavajući Saveta ministara – nema. � Inače, obavezu predsedavanja Savetu ministara naizmenično obavljaju države članice Zajednice u trajanju od po šest meseci. 24

Politička i zakonodavna uloga Saveta ministara � Savet kao međudržavni organ obezbeđuje koordinaciju ekonomskih politika država članica. Tu funkciju ostvaruju najčešće u saradnji sa Evropskom komisijom. � Savet Evropske unije je osnovni zakonodavni organ Unije i na predlog Komisije, i uz saglasnost Evropskog parlamenta, donosi propise predviđene primarnim pravom Zajednice. 25

Politička i zakonodavna uloga Saveta ministara � Opšti Savet ministara je, shodno svom sastavu, ovlašćen da zaključuje međudržavne sporazume sa trećim zemljama i međunarodnim organizacijama, što znači da mu pripada centralna uloga u tome. � Savet ministara Evropske unije imenuje članove Ekonomskog i socijalnog komiteta i Komiteta regija, kao i sudije Finansijskog suda Evropske unije. 26

Nadležnosti i način odlučivanja Saveta ministara � Savet ministara svoje odluke donosi na tri načina. � Prvi, i osnovni oblik odlučivanja je prosta većina. Odlučivanje većinom glasova je opšti način glasanja ukoliko ugovorom nije drugačije predviđeno. Pri tom se uzdržavanje od glasanja smatra glasanjem protiv predloga. Ovaj opšti princip odlučivanja, u suštini, primenjuje se kod donošenja odluka manjeg značaja. 27

Nadležnosti i način odlučivanja Saveta ministara � Drugi oblik glasanja je donošenje odluka kvalifikovanom većinom. Široka primena odlučivanja kvalifikovanom većinom vezana je za donošenje akata iz oblasti harmonizacije zakonodavstva i propisa koji su trebali da dovedu do stvaranja jedinstvenog tržišta. Kasnije je ovakav način odlučivanja usvojen i u oblasti obrazovanja, zdravstva, zaštite potrošača, privredne kooperacije i razvoja, i zajedničke politike izdavanja viza. 28

Nadležnosti i način odlučivanja Saveta ministara � Danas, treći po primeni postupak donošenja odluka, a nekad dominantan u radu Saveta EU podrazumeva jednoglasnost odnosno konsenzus u odlučivanju. Odlučivanje konsenzusom maksimalno uvažava princip jedna država – jedan glas i potencira međudržavni karakter Zajednice/Unije. 29

ORGANI EVROPSKE UNIJE Evropski savet � Evropski savet je institucija sui generis evropskih ekonomskih integracija. Njegov praktični značaj i doprinos unapređenju integracionih procesa evropskih zajednica i Unije je nemerljiv, iako Evropski savet formalno-pravno nije organ Evropske zajednice. � Samit šefova država i vlada iz decembra 1974. godine održan u Parizu se pominje kao osnivačka konferencija Evropskog saveta, dok se prvi put u formalno-pravno obavezujućem aktu Evropski savet pominje u Jedinstvenom evropskom aktu 1987. godine. 30

Evropski savet � Sedište Evropskog saveta je Brisel, Belgija. � Sve sednice se održavaju u Briselu, a u radu mu pomaže Generalni sekretarijat Saveta. 31

Evropski savet � Evropski savet sastaje dvaput godišnje, redovno na inicijativu predsedavajućeg, ali i na zahtev država članica i Evropske komisije, može biti sazvana vanredna sednica Evropskog saveta. Evropski savet utvrđuje kandidata za predsednika Evropske komisije. Pri tom, posle svakog zasedanja podnosi izveštaj Evropskom parlamentu, koji na taj način ostvaruje, u izvesnom smislu i demokratsku kontrolnu funkciju nad njegovim radom. Ovo je tim značajnije što aktivnosti Evropskog saveta ne podležu, kao što je slučaj sa drugim organima Zajednice/Unije, mogućoj kontroli Evropskog suda pravde u pogledu njihove nadležnosti sa osnivačkim ugovorom. 32

ORGANI EVROPSKE UNIJE Evropska komisija � Jedan od najznačajnijih, i svakako, najoperativniji organ EU je danas Evropska komisija. Preteče današnje komisije bile su najpre Visoka vlast, izvršni i nadnacionalni organ Evropske zajednice za ugalj i čelik, te Komisija Evropske ekonomske zajednice i Komisija Evropske zajednice za atomsku energiju. � Ova tri nezavisna organa su stupanjem na snagu Ugovora o fuziji organa 1967. godine spojena u jedinstvenu zajedničku Komisiju, kao organ za sve tri evropske zajednice. 33

Evropska komisija Komisija (European Commission) je izvršni organ Evropske unije sa sedištem u Briselu, Belgija. � Evropska 34

Evropska komisija � Danas Evropska komisija broji 28 (28. je Hrvatska) članova što odgovara broju država članica. Za vreme funkcionisanja zajednice petnaestorice Komisija jebrojala 20 članova pri čemu su pet najvećih država članica Velika Britanija, Francuska, Nemačka, Italija i Španija imale po dva člana, a sve ostale države članice po jednog. 35

Evropska komisija � Predsednika Komisije bira Evropski savet kvalifikovanom većinom uz saglasnost vropskog parlamenta. Ostali članovi komisije biraju se na predlog zemalja članica uz saglasnost predsednika Komisije, a konačnu odluku o izboru članova donosi Savet ministara Evropske unije. Kompletan sastav Evropske komisije mora potvrditi Evropski parlament. 36

Izbor članova Komisije � Izbor članova i predsednika Komisije vrši se na pet godina, a postoji mogućnost reizbora. Pre Sporazuma iz Nice predsednik i članovi Komisije birani su na četiri godine, kao i poslanici u Evropskom parlamentu. � Za vreme trajanja mandata članove Komisije ne mogu razrešiti vlade država članica ili pak Savet. Ipak cela Komisija je u obavezi da podnese ostavku u slučaju izglasavanja nepoverenja od strane Evropskog parlamenta. 37

Izbor članova Komisije � Članovi Komisije se biraju među profesionalnim političarima (najčešće bivšim ministrima ili predsednicima vlada) za koje vlade država članica smatraju da usled stručnih kvaliteta i političkog iskustva mogu da obavljaju tu odgovornu dužnost 38

Nadležnosti Evropske komisije � Sedište Evropske komisije se nalazi u Briselu gde se i održavaju nejavne sednice Komisije, po pravilu najmanje jednom nedeljno. � Osnovna obaveza Evropske komisije kao nadnacionalnog međudržavnog organa je podnošenje predloga komunitarnih akata radi donošenja od strane Saveta ministara Evropske unije. � Znatno manji deo ovlašćenja spada u takozvana zakonodavna prava Evropske komisije. 39

Nadležnosti Evropske komisije � Kao nadnacionalni organ Komisija je prevashodno zadužena da daje predloge koji imaju obavezujući karakter za donošenje novih akata na nivou Zajednice/Unije. Predlozi akata se dostavljaju Savetu ministara, a njih razmatraju i vlade država članica kao i Evropski parlament. 40

Nadležnosti Evropske komisije � Drugi zadatak Komisije je vršenje nadzornih ovlašćenja u cilju obezbeđenja primene osnovnih osnivačkih ugovora, odnosno propisa sa važnošću na celoj teritoriji Zajednice/Unije. � Treće, Komisija je ovlašćena da donosi merekoje treba da obezbede sprovođenje propisa na nivou zajednice, a time i utvrđenih politika. Evropska komisija, dakle, obavlja izvršnu politiku Zajednice i ostvaruje funkciju „čuvara zakonitosti”. 41

Nadležnosti Evropske komisije � Četvrto, Evropska komisija ispoljava značajne aktivnosti na planu realizacije spoljnopolitičke delatnosti Zajednice/Unije. � Evropska komisija značajnu pažnju i organizaciono i u praktičnom delovanju poklanja pitanjima proširenja Unije i stvaranju uslova za finansijsku, tehničku i uopšte pomoć u funkciji ostvarivanja razvoja potencijalnih kandidata, a i novoprimljenih država članica. 42

ORGANI EVROPSKE UNIJE Evropski parlament � Jedini organ Zajednice/Unije čiji legitimitet je neposredno diktiran izbornom voljom građana država članica je Evropski parlament. � Evropska zajednica za ugalj i čelik, Evropska ekonomska zajednica i Evropska zajednica za atomsku energiju) imale su posebne skupštine, pa su tek 1958. godine konstituisane kao jedna zajednička. � Svoj današnji naziv Evropski parlament je usvojio još 1962. godine – Rezolucijom od 30. marta ali su ovu izmenu države članice priznale tek u Jedinstvenom evropskom aktu 1987. godine. 43

Evropski parlament � Evropski parlament je predstavničko telo EU sa sedištem u Strazburu, Francuska. 44

Evropski parlament � ZANIMLJIVO: Članovi Evropskog parlamenta imaju istu platu kao i osobe na istim dužnostima u njihovim zemljama, što ima za posledicu da postoje velike razlike u platama između članova Evropskog parlamenta iz različitih zemalja. � Interesantno je i da poslanici u Parlamentu sede prema stranačkoj, a ne nacionalnoj pripadnosti. � Poslanički mandat u Evropskom parlamentu traje pet godina. 45

Evropski parlament � Članovi Evropskog parlamenta uživaju poslanički imunitet kojim se garantuje pravo na slobodno kretanje i pravo na slobodu iznošenja mišljenja. � Međutim, Parlament može odlukom oduzeti poslanički imunitet svojim članovima. U slučaju oduzimanja poslaničkog imuniteta, nacionalne skupštine su dužne da ispoštuju odluku Evropskog parlamenta. � Članovi Parlamenta između sebe biraju predsednika čiji mandat traje 2, 5 godine, odnosno polovinu poslaničkog mandata. 46

Evropski parlament � Evropski parlament svoje redovne plenarne sednice formalno vrši u sedištu u gradu Strazburu u Francuskoj, vanredne sednice i sastanci stalnih komisija održavaju se u belgijskoj prestonici Briselu, a generalni sekretarijat sa nadležnom administracijom ima sedište u Luksemburgu. � Redovno godišnje zasedanje Parlamenta održava se po planu u martu mesecu u Strazburu. Na predlog većine poslanika Parlamenta, Evropske komisije ili Saveta ministara mogu biti zakazane i vanredne sednice i one se održavaju u Briselu. 47

Evropski parlament � Evropski parlament po pravilu svoje odluke donosi prostom većinom glasova izuzev ukoliko odluke donosi u postupku saradnje i saodlučivanja kada je predviđena apsolutna većina glasova članova Parlamenta. � Kada raspravlja o posebno značajnim pitanjima rada Zajednice/Unije predviđeno je da Parlament odluke donosi kvalifikovanom većinom. 48

Nadležnosti Evropskog parlamenta � Parlament je zahvaljujući atributu demokratskog legalizma, koji mu daju neposredni izbori, postao organ Zajednice/Unije bez čijeg mišljenja ili saglasnosti nijedan zakonodavni akt ne može biti donet. � Dalje, Evropski parlament je stekao pravo i da traži da ga Komisija pored Saveta ministara obavesti o predlogu akta kako bi o istom mogao da iznese svoj stav. 49

Nadležnosti Evropskog parlamenta �U slučaju da Savet ministara u postupku „saodlučivanje” ne prihvati mišljenje Parlamenta, Parlament može da sazove Komitet pomirenja u čiji sastav ulaze predstavnici oba organa i Komisije sa ciljem usklađivanja stavova � Jedna od oblasti gde je Parlament stekao nadležnost saodlučivanja sa Savetom je izglasavanje godišnjeg budžeta Zajednice/Unije 50

Kontrolne i nadzorne funkcije Parlamenta � Osnovnim aktima zajednice propisane su i određene kontrolne i nadzorne funkcije koje ostvaruje Parlament. � Parlament ima kontrolne funkcije u oblasti sprovođenja zajedničke spoljne i bezbednosne politike, kao i policijske i pravosudne saradnje u krivičnim predmetima. U tom kontekstu Evropski parlament ima pravo na istragu koja se odnosi na institucije i države članice Evropske unije, kao i na pravo interpelacije prema Savetu, Komisiji i Evropskoj centralnoj banci. 51

Evropski parlament bira i ombudsmana. �U dosadašnjoj praksi funkcionisanja Evropske Zajednice/Unije, Parlament je samo jednom izrekao nepoverenje članovima Komisije i to 1999. godine zbog finansijskih zloupotreba nekoliko članova Komisije. � Evropski parlament bira i ombudsmana. 52

Evropski ombudsman � Cilj uvođenja instituta ombudsmana u pravni život Evropske zajednice je bio da unapredi demokratičnost i transparentnost u radu ustanova Zajednice/Unije. � Ombudsman je ovlašćen da prima i postupa po žalbama pravnih i fizičkih lica sa sedištem odnosno prebivalištem, tj. boravištem u nekoj državi članici, a koji se odnosi na loš rad institucija, organa ili cele Unije. U nadležnost ombudsmana nije uključen rad Evropskog suda pravde u vršenju sudske funkcije. 53

Evropski ombudsman Evropskog Ombudsmana (European Ombudsman) stvorena je Ugovorom iz Mastrihta. Ombudsman je osoba koja deluje kao posrednik između građana i vlasti Evropske unije. � Institucija 54

Evropski ombudsman � Pravila i opšte uslove za vršenje dužnosti ombudsmana donosi Evropski parlament uz saglasnost Saveta donetu kvalifikovanom većinom, a po pribavljenom mišljenju Komisije. � Kada konstatuje nepravilnosti u radu organa ombudsman o istom obaveštava odnosnu instituciju, koja je dužna u roku od tri meseca da se izjasni o žalbi. Potom ombudsman podnosi izveštaj Evropskom parlamentu i organu čiji rad je predmet žalbe, a o rezultatu istrage obaveštava podnosioca žalbe. 55

Sud pravde Evropske unije � Sudska funkcija, čiji je osnovni zadatak da sačuva pravni poredak Evropske Zajednice/Unije poveren je Evropskom sudu pravde čije se sedište nalazi u Luksemburgu. � Kada su Rimskim ugovorima 1957. godine osnovane Evropska ekonomska zajednica i Evropska zajednica za atomsku energiju Sud pravde Evropske zajednice za ugalj i čelik postao je zajednički sud za sve tri evropske ekonomske zajednice – Evropski sud. 56

Sud pravde Evropske unije � Sud pravde Evropske unije, poznatiji kao Evropski sud pravde, je vrhovni sud Evropske unije. 57

Sud pravde Evropske unije � Godine 1989, međutim, osnovan je Prvostepeni ili Osnovni sud sa ciljem da rastereti Evropski sud pravde od slučajeva koji nisu imali političku odnosno međudržavnu težinu, a potom su bili činjenično složeni i ozbiljno dovodili u pitanje efikasnost rešavanja sporova. 58

Sud pravde Evropske unije � Danas, • • dakle, pravosudni sistem Evropske unije čine Evropski sud pravde i Prvostepeni ili Osnovni sud, kao Sud prve instance. Njima svakako treba dodati i specijalizovane sudove za čije osnivanje je pravni osnov dao Sporazum iz Nice, poput: Patentnog suda i Tribunala za civilne usluge Evropske unije. 59

Sud pravde Evropske unije � Evropski sud pravde danas čine 28 sudija i osam pravobranilaca, koje zajedničkim sporazumom biraju države članice Evropske unije na periodu od šest godina. � Pored istaknutih pravnika iz oblasti pravosuđa na najviše sudijske položaje mogu biti birani i „istaknuti pravnici priznate stručnosti”. � Preimenovanja sudija vlade država članica su dužne da konsultuju posebni Komitet o podobnosti kandidata za obavljanje sudske funkcije i opštih pravobranilaca Suda pravde i Osnovnog suda. 60

Sud pravde Evropske unije � Komitet se sastoji od sedam članova koji se biraju iz reda bivših članova Suda pravde i Osnovnog suda, članova najviših nacionalnih sudskih instanci i opšte priznatih pravnih stručnjaka, koje predlaže Evropski parlament. � Ne postoji ograničenje broja sudijskih mandata, što znači da sudije mogu biti imenovane više puta. Svake tri godine vrši se promena polovine članstva, sudija i pravobranilaca, čime se obezbeđuje neophodni kontinuitet u radu suda. 61

Sud pravde Evropske unije � Jedno od pravila u radu suda je da odluke donosi u najvećem broju slučajeva u većima, dok je odlučivanje u plenumu (punom sastavu) izuzetak. Svoje odluke sud donosi većinom glasova. � Za sve odluke suda neophodno je da veća broje neparan broj sudija kako bi se izbeglo stvaranje takozvanih „pat” pozicija odnosno ostvario jednak broj glasova „za” i „protiv” neke odluke. 62

Uloga i značaj javnih pravobranilaca � Pored 28 sudija u radu Evropskog suda pravde učestvuje i osam opštih pravobranilaca ili generalnih advokata koji su, dosadašnje iskustvo u radu Suda pokazuje, dolazili iz reda istaknutih pravnika najvećih država članica Unije. � Uslovi za imenovanje, izbor pravobranilaca, mandat i smenu pravobranilaca po isteku mandata identični su kao i propisi koji se odnose na sudije. � Osnovni zadatak opštih pravobranilaca, koji u obavljanju poslova moraju biti nepristrasni i nezavisni. � Oni ne odlučuju već iznose stručno obrazloženo mišljenje koje ne obavezuje Sud, ali ga sudije, obzirom na kompetentnost predlagača, koriste u rešavanju spornih slučajeva. 63

Uloga Suda u tumačenju komunitarnog prava � Posle formiranja Prvostepenog suda Evropski sud pravde postao je drugostepena instanca te mu je u nadležnost dodato i odlučivanje po žalbi protiv odluka Osnovnog suda u slučajevima gde je žalba dopuštena. U postupku po žalbi odluke Prvostepenog suda se mogu pobijati zbog nenadležnosti, povreda postupka i povreda materijalnog prava. � Žalba protiv odluka Prvostepenog suda nije dopuštena zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja već je ograničena isključivo na pravna pitanja. 64

Uloga Suda u tumačenju komunitarnog prava � Sud je ovlašćen da tumači pravne propise koje su doneli organi Evropske zajednice/Unije, ali ne i akte Evropskog saveta čiji je domen delatnosti više političkog nego normativno-pravnog karaktera. Štaviše, značaj tumačenja Evropskog suda pravde je, a to je odraz uticaja anglosaksonskog prava daleko veći nego što je to u nacionalnom pravu država sa evropskim kontinentalnim pravnim sistemima. Tumačenje Evropskog suda pravde ima težinu autentičnog tumačenja 65

Sud prvog stepena � Na bazi odredbi Jedinstvenog evropskog akta Savet ministara doneo je 1988. godine Odluku o formiranju Prvostepenog suda Evropske unije, koji je sa radom počeo godinu dana kasnije. � Sudije Prvostepenog suda biraju predsednika iz svojih redova. � Prvostepeni sud odlučuje u većima od tri ili pet sudija. 66

Nadležnosti Suda prvog stepena � Prvostepeni sud odlučuje po tužbama pravnih i fizičkih lica podnetih protiv Zajednice/Unije. � Osnovni ili prvostepenisud je nadležan u sporovima za poništaj pravnih akata organa Zajednice, za utvrđivanje povrede prava organa Zajednice i, u skladu sa tim, nadoknadu prouzrokovane štete tih organa. Takođe, on je nadležan i za sporove koje pravna i fizička lica pokrenu protiv država članica vezane za povrede koje države prouzrokuju, a iste su vezane za članstvo u Evropskoj uniji. � 67

Specijalizovani sudovi � Sporazum iz Nice je, u pravosuđu, stvorio pravnu mogućnost za otvaranje specijalizovanih sudova koji bi bili nadležni za rešavanje posebnih vrsta sporova. � Uz saglasnost Evropskog parlamenta formiran odlukom Saveta ministara poseban sud pod nazivom Tribunal za civilne usluge Evropske unije. On je nadležan za postupke koje pokreću službenici organa EU zbog povreda njihovih prava. Najčešće se radi o povredama prava iz radnog odnosa, ali i svakog spornog odnosa između organa i lica koja su u bilo kom odnosu sa institucijama Zajednice. 68

Specijalizovani sudovi � Procedura osnivanja Patentnog suda je u toku. Ideja je bila da se rastereti Prvostepeni sud. Poznato je da je patent, kao pravo industrijske svojine, regulisan odnosno zaštićen nacionalnim pravom država. � Komunitarnim propisima, realizujući ideju stvaranja unutrašnjeg tržišta, priznato je pravo državama na priznavanje patenta na nivou Evropske zajednice/Unije. 69

Finansijski sud �U pravni sistem Evropske zajednice Finansijski ili Revizijski sud, ušao je Ugovorom o izmenama određenih finansijskih propisa 1975. godine. Revizijski sud je sa radom otpočeo dve godine kasnije. � Uvođenje spoljnjeg, potpuno nezavisnog organa u postupak revizije trošenja budžetskih sredstava uvela je, pored kontrole zakonitosti, doslednog poštovanja odluka, ekonomičnosti, pa i racionalnosti trošenja, što je delokrug interne kontrole, i eksterni nadzor istih parametara, kao i transparentnost tog nadzora. 70

Finansijski sud Finansijski, odnosno Revizijski, sud (eng. European Court of Auditors) je sa sedištem u Luksemburgu je vrhovna revizorska ustanova čiji je glavni zadatak da ispita zakonitosti svih prihoda i rashoda EU, uključujući račune svih tela EU, a sve u cilju održanja stabilnosti valute. 71

Finansijski sud vrši kontrolu prihoda i rashoda Unije odnosno svakog organa ili tela čiji je osnivač Evropska zajednica/unija, izuzev ako osnivačkim aktom taj organ ili telo nije izuzeto iz te kontrole. � Dakle, � Ukoliko u kontroli zakonitosti i regularnosti prihoda i rashoda i ispravnosti finansijskog poslovanja uoči nepravilnost, Finansijski sud podnosi izveštaj o utvrđenom stanju. � Svoj godišnji izveštaj Finansijski sud podnosi i dostavlja organima EU, nakon zaključenja svake finansijske godine i objavljuje u Službenom listu Evropske unije, sa odgovorima tih organa na primedbe Finansijskog suda. 72

Izbor i opoziv sudija � Članovi Suda se biraju od strane Saveta ministara Evropske unije kvalifikovanom većinom, nakon konsultovanja sa Evropskim parlamentom. � Članovi su u radu apsolutno nezavisni i biraju se na šestogodišnji period sa mogućnošću obnove mandata. Članovi Finansijskog suda biraju predsednika iz svojih redova na period od tri godine sa mogućnošću ponovnog izbora. 73

Izbor i opoziv sudija � Funkcija člana Finansijskog suda prestaje: istekom mandata na koji je izabran, smrću, ostavkom ili razrešenjem. � Član Finansijskog suda može biti razrešen dužnosti samo ako Evropski sud pravde utvrdi, da on više ne ispunjava potrebne uslove za obavljanje svoje funkcije ili pak ne odgovara obavezama koje stoje pred njim. Iz istih razloga član Finansijskog suda odlukom Suda pravde može biti lišen prava na penziju ili druge povlastice. 74

Ekonomski i socijalni komitet � Ekonomski i socijalni komitet (Ecosok) je savetodavno telo koje ima za cilj da predstavi interese različitih organizovanih društvenih grupa unutar EU. Osnovan je Rimskim ugovorom 1957. godine. � Predsednika Komiteta biraju članovi Komiteta, kao i predsedništvo sa 24 člana, iz svojih redova na period od dve godine. Predsedništvo upravlja radom Komiteta uz pomoć Generalnog sekretarijata zaduženog za obavljanje administrativno stručnih poslova. 75

Ekonomski i socijalni komitet je konsultativni organ Saveta ministara, Komisije i Evropskog parlamenta. 76

Ekonomski i socijalni komitet � Sedište Ekonomsko-socijalnog komiteta je u Briselu, a značajnu saradnju Komitet ostvaruje i sa Komitetom regiona. � Mišljenje Komiteta potrebno je kada se donose odluke iz slobode kretanja ljudi i radne snage, socijalne zaštite, obrazovne politike, zdravstvene zaštite i zaštite čovekove sredine i prava industrijske svojine. 77

Ekonomski i socijalni komitet � Komisija, Savet ministara ili Evropski parlament mogu tražiti konsultativno mišljenje Ekonomskog i socijalnog komiteta i u slučaju kada ne postoji pravna obaveza, ali organ smatra da bi mišljenje Komiteta bilo celishodno. Ali. . . � Ecosok može davati mišljenja i kada Komisija, Savet ili Parlament nisu tražili mišljenje, a članovi Komiteta smatraju da je njihovo mišljenje svrsishodno radi rešavanja određenog problema. 78

Komitet regiona � Poput Ekonomsko-socijalnog komiteta i Komitet regiona je savetodavni organ Evropske unije. Osnovan je Ugovorom iz Mastrihta da na bazi predstavničkog organa regionalne i ekonomske interese inkorporira u komunitarni i privredni okvir funkcionisanja Evropske unije. � Savetodavno mišljenje od Komiteta regiona su su iz oblasti zdravstva, kulture, obrazovanja, transevropske infrastrukturne mreže, privredne i socijalne kohezije, politike zapošljavanja, socijalne politike, profesionalnog usaglašavanja, saobraćajne politike i zaštite čovekove sredine. 79

Komitet regiona Regiona (Committee of the Regions - Co. R) Ugovorom iz Nice predviđeno je da broj njegovih članova ne ne sme biti preko 350 čiji je sastav zavisan od veličine države članice, odnosno kao nacionalne kvote. � Komitet 80

Komitet regiona � Konsultativno mišljenje Komiteta regiona tražen je od strane Evropskog parlament, Komisije i Saveta ministara. � Regionalni komitet, takođe, ima proceduralne mogućnosti da mimo zahteva organa Evropske zajednice/unije, na sopstvenu inicijativu, iznosi svoje stavove vezane za tekuća pitanja evropskih integracija. 81

HVALA NA PAŽNJI! 82