RESTRUKTURISANJE I TRANZICIONA RECESIJA EKONOMIKA TRANZICIJE POJAM Skup

RESTRUKTURISANJE I TRANZICIONA RECESIJA (EKONOMIKA TRANZICIJE)

POJAM Skup aktivnosti koje preduzima preduzeće radi poboljšavanja poslovnih performansi u odnosu na postojeće stanje Kriterijum: postizanje konkurentnosti na spoljnim tržištima.

Zašto? Najčešći uzroci slabih performansi zaostatak u praćenju q globalnih tehnoloških promena (SEV) q organizacionih aktivnosti (CPE) q marketinških aktivnosti q nedostatak faktorskih tržišta (distorzije u faktorskim cenama)

DVA TIPA • POSLOVNO ILI FIZIČKO Promene: Organizacione Tehnološke Kadrovske Marketinške Upravljačke Asortimana itd. • SVOJINSKO Promene svojinske strukture sa ciljem da se poveća efikasnost Privatizacija

Restrukturisanje Defanzivno (smanjenje troškova) ü Reorganizacije (outsourcing i corebusiness) ü smanjenje zaposlenosti i ü zatvaranje ü u uslovima nedostataka kapitala “meko” restrukturisanje “tvrdo” restrukturisanje, fizički K Strateško ü nove investicije, ü nove tehnologije, ü novi proizvodi, ü nova ulaganja u tržišni nastup ü Ulaganja u R&D

U kojoj situaciji ? • Ako grana/grupa dominira u autputu ili izvozu – zbog velikog efekta restrukturisanja. • Ako ima velike gubitke (opterećuje privredu i budžet). • Ako proizvodi lančani efekat. • Ako izaziva efekat ugledanja (uspeh podstiče i druge uključujući državu/vladu). • Ako se otvara perspektiva za propulzivne sektore (stare industrije/grane kojima slabi perspektiva treba da se redukuju).

Kako izabrati prave grupe? • Veliki sektori (veliki opšti efekat); • 'obećavajući' sektori (mali zaostatak za svetskim standardima konkurentnosti); • 'ključni igrači' spremni da uđu u projekt (radi očuvanja svoje snage i uticaja). Važno: oceniti koji su sektori neperspektivni – redukcija ili likvidacija

VAŽNO! • dijagnoza, • reprogramiranje i • 'lečenje' preduzeća UZ POMOĆ • • ZDRAVIH FINANSIJSKIH POSREDNIKA: banke, investicioni fondovi, razvoj tržišta kapitala FDI

DODATNI PODSTICAJI Privatizacija • direktna (rast efikasnosti, pristup fin. sr. , nova tehnologija, organizacija ) ili • 'indirektna' (odvajanje od državne kontrole i korporativizacija: smanjenje i dekompozicija preduzeća, ograničavanje rasta radi stvaranja prostora za nove investicije konkurenata itd. ) Dobar izbor učesnika sa finansijskog tržišta – • zdravi ('dekontaminirani') posrednici uz • sređivanje finansijskog sistema • tzv. razvojne banke ne daju dobre rezultate

POLITIKE KOJE PODRŽAVAJU RESTRUKTURISANJE 1. preduzeća posluju prema tržišnim, konkurentskim cenama i pružaju odgovarajući kvalitet – bez subvencija 2. nove investicije se podržavaju samo ako su rezultat međunarodna konkurentnost; ako je preuzeće monopolist na domaćem tržištu (veliki udeo tržišta) neophodna je strana konkurencija 3. podsticanje na zajednička ulaganja zdravih domaćih i/ili jakih stranih (globalnih) firmi kao način za dokapitalizaciju

OSNOVNI PRISTUP PROGRAMU. . . 4. kod preduzeća koja ostaju u državnom vlasništvu država se mora ponašati kao akcionar ili holding kompanija uz punu slobodu i finansijsku odgovornost preduzeća (samostalnost) 5. posebna pažnja: višak radne snage, podsticaji za dobrovoljno napuštanje posla (prekvalifikacije, nove mogućnosti unutar socijalnog programa i sl. ) i obuka menadžera za rad u novim uslovima 6. puna odlučnost vlade da takav program doista i sprovede = POLITIKE KOJE PODRŽAVAJU KONKURENCIJU !

Restrukturisanje velikih preduzeća i vlasništvo • Različiti svojinski aranžmani daju različite efekte prilikom restrukturisanja • Prema jednoj analizi EBRD stanje je sledeće (C/I Evropa)

Iskustvo Srbije 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. Pad zaposlenosti Rast zaposlenosti Organizacija Samostalnost menadžera Tehnologija Izvoz Program (nov) Privatni: i pad i rast zaposlenosti, tehnologija, novi programi; ostali – defanzivni. . .

Iskustvo Srbije (2) • Društvena preduzeća, uglavnom, defanzivno restrukturisanje; vode u redukovanju zaposlenosti (82% >10%) i zatvaranju fabrika i pogona (gotovo 42%) • Privatizovana vode u osnivanju novih fabrika (40%), otvaranju i razvoju novih pogona (66%) i unapređenju postojećih (80%). • Iznenađujuće: insajderi vode u osnivanju novih fabrika (autsajderi u unapređenju postojećih pogona) • Nove privatne firme vode u zapošljavanju, rastu prodaje i (neobično) u organizacionim promenama (36% ) • Da li nove firme još tragaju za svojim pravim identitetom (ne tako ubedljive performanse – produktivnost itd. )?

Bitan uslov uspeha: Implementacija politika koje podržavaju restrukturisanje • makroekonomska politika koja obezbeđuje stabilan ambijent; prilagođen kurs – sredstvo za merenje međunarodne konkurentnosti; • efikasna politika konkurencije – liberalizovan uvoz (posebno faznih proizvoda); redukcija barijera za ulaz, izlaz i ekspanziju; mere podsticanja izvoza; • liberalizacija faktorskih i finalnih cena; • efikasna infrastruktura i institucionalne usluge (naročito: poslovne informacije, ljudski resursi, konsalting, oditing/revizija, kao i energija, saobraćaj, telekomunikacije…).

Problemi • Zemlje nemaju iskustva sa tržištem • Nekonkurentna tržišna struktura (suboptimalna alokacija faktora) • Negativni efekti liberalizacije (preterana redukcija proizvodnje, preuranjena likvidacija, neregularna koncentracija kapitala, arbitrarna preraspodela nacionalnog bogatstva) • Dinamički proces sa odloženim rezultatima • Kako skratiti trajanje tranzicione recesije

Fenomen dezorganizacije • Dezorganizacija (O. Blanchard) • Raspad starih veza između dobavljača i kupaca • Mnogo novih ponuda – tržište • U početku ukupna proizvodnja privrede se smanjuje zato što je smanjenje proizvodnje u državnim preduzećima veće od rasta proizvodnje u privatnom sektoru ali se posle to nadoknađuje (oporavak) pa se formira U ili J kriva autputa • Poslovanje na kratak rok: akteri ‘varaju’

Tranziciona recesija Zbog: • Monetarne i fiskalne discipline • Izostanka subvencija • Tvrdog budžetskog ograničenja • Otvaranja privrede • Pojačane konkurencije • Restrukturisanja • Dezorganizacije Koliko traje i koliko bi mogla da bude duboka?

‘J’ ili ‘U’ KRIVA AUTPUTA GRAFIK REGRESIJE GDP 96/89 = 11. 3+2. 1(TRA) GDP 96/89=101. 5 -6. 4(TRA)+0. 185(TRA^2)

Debata Najbolji put: 1. Šok terapija (Big Bang ili veliki prasak) Hitna stabilizacija privrede i brze reforme i brz oporavak 2. Gradualistički pristup Postepenost, redosled u realizaciji reformi Stiglitz (2007): ekonomski podsticaji deluju na povećanje bogatstva ali ako su pogrešni izazivaju rasprodaju imovine a ne rast. Liberalizacija kapitala bez pravnog sistema vodi ka iznošenju kapitala u inostrantvo

Tranziciona recesija: konzistentnost CEE & SEE Europe Evropa i. Azija CIS

KONCEPTI TRANZICIJE (EKONOMIKA TRANZICIJE)

DVA KONCEPTA TRANZICIJE 1. ŠOK TERAPIJA: WASHINGTON CONSENSUS (IMF, WB, AMERICAN THINK TANKS) 2. GRADUALIZAM IZVOR: GABRISCH & HOLSCHER (2006)

DVA PRISTUPA TRANZICIJI: STAV WASHINGTON CONSENSUS GRADUALIZAM Brza (shock-like) Liberalizacija cena Makroekonomska stabilizacija Masovna privatizacija Postepeno Izgradnja institucija Razvoj konkurencije Podrška privatnom biznisu

DVA PRISTUPA TRANZICIJI: STAV PREMA SOE GRADUALIZAM WASHINGTON CONSENSUS Brza privatizacija Postepena da se izbegne asset privatizacija uz stripping i rentrazvoj privatnog seeking sektora Zatvoriti neefikasna preduzeća

DVA PRISTUPA TRANZICIJI: STAV PREMA CENAMA GRADUALIZAM WASHINGTON CONSENSUS Fleksibilne cene na slobodnom tržištu vode ka efikasnosti i rastu i signal su za očekivanja i racionalno ponašanje Institucije obezbeđuju stabilna očekivanja Fleksibilne cene su ne-fer tokom tranzicije zbog nedostatka konkurencije

DVA PRISTUPA TRANZICIJI: MAKROEKONOMSKA POLITIKA WASHINGTON CONSENSUS Stabilizacija cena putem kontrole ponude novca, smanjenja državnih izdataka Kompetitivan devizni kurs GRADUALIZAM Stabilizacija outputa; kontrola realne ekonomije: pre svega nezaposlenosti

DVA PRISTUPA TRANZICIJI: STAV PREMA DRŽAVI GRADUALIZAM WASHINGTON CONSENSUS Reforma države Minimalna uloga Vladavina zakona države Zaštita svojinskih Smanjenje udela u prava BDP i u Zaštita od zaposlenosti siromaštva i krize Podrška za razvoj srednje klase

Tranziciona recesija Trajanje zavisi od dva faktora: (a) Inicijalnih uslova (Poljska, Slovenija, Rusija) (b) Primenjene politike u tranziciji Empirijski nalazi o efektima reformi (28 zemalja uključujući i Kinu i Vijetnam) http: //siteresources. worldbank. org/INTDECINEQ/Resources/de melo. pdf

Tranziciona recesija • Distorzije i Institucije • Inicijalni nivo razvijenosti • • • Prikrivena inflacija • Udeo uvoza i izvoza sa zemljama SEV-a u BDP • Razlika kursa na crnom tržištu i službenog kursa • Istorija reformi (nezavisnost i razvijenost državnih ustanova) • Iskustvo sa tržištem / broj godina u režimu socijalističke privrede Početni nivo BDPpc Udeo industrije u BDP Nivo urbanizacije Prirodni resursi – rudno bogatstvo • Udaljenost od velikih tržišta • Eksterni šokovi • Pre-tranziciona stopa rasta • Raspad dobavljačkog sistema, dezorganizacija • Finansijske krize • Ratovi, stepen političkih sloboda, nacionalizam

Napredak u tranziciji Kumulativni indeks liberalizacije (CLI) u zavisnosti od 3 grupe kriterijuma: 1. Stepena liberalizacije tržišta (cene, ukidanje monopola) 2. Spoljno-ekonomskih odnosa (ukidanje carina, kvota, konvertibilnost valute, opšta liberalizacija trgovine) 3. Nivoa slobode ulaska i zasnivanja privatnog sektora (privatizacija malih i velikih preduzeća i bankarska reforma)

Empirijski rezultat 1 WB, ’ 96 Korelacija: Liberal. i GDP

Empirijski rezultat 2 Liberalizacija, stopa rasta GDP i inflacija

Obratite pažnju: • EBRD (1999) samo 3 od 25 zemalja uspele u 1998. dostignu nivo razvijenosti iz 1989: Poljska (117), Slovenija (104), Slovačka (100) • WB (2002): • kumulativni pad BDP veći od Velike depresije 1930 -34. (od 24 zemlje 15 imalo pad veći od 30% (33 -63)). • rast siromaštva (sa 1, 5% na 5, 1%) • rast ekonomske nejednakosti (GINI sa 0, 20, 3 na 0, 3 -0, 6)

Obratite pažnju: • Kako se u praksi prevazilazi tranziciona recesija (23 zemlje)? • Stiglitz (1999) neuvažavanje različitih uslova pojedinih zemlja i pojednostavljena primena neoklasične paradigme • Posle 18 godina (2007) • Indeks 130 GDPpc prešlo 10 zemalja • Sedam zemalja između 100 i 130 a. . . • . . . još 6 u tranzicionoj recesiji!!! • Korelacija između reformi i rasta nije značajna, ali je negativna!!!

Tranzicija i rast: inicijalni uslovi i napredak u tranziciji Real values Equation 1: Fitted values Equation 2: Fitted values Equation 3: Fitted values GDP index 1989=100 Albania 58. 92 50. 85 63. 29 60. 01 143 Armenia 63. 36 64. 23 54. 29 60. 30 126 Azerbaijan 48. 95 61. 28 52. 71 57. 32 136 Belarus 25. 56 69. 03 57. 37 65. 14 135 Bulgaria 74. 54 62. 52 76. 12 67. 17 101 Croatia 75. 61 77. 50 76. 72 79. 47 105 Czech R. 84. 48 74. 18 86. 46 85. 92 130 Estonia 87. 85 75. 15 79. 78 71. 32 145 Georgia 62. 26 64. 43 55. 27 60. 49 53 Hungary 87. 85 79. 57 81. 73 81. 38 134 Kazakhstan 60. 09 62. 94 53. 23 58. 99 125 Kyrgyz R. 57. 82 56. 62 48. 08 52. 61 87 Latvia 78. 95 74. 15 78. 97 70. 31 113 Lithuania 81. 15 67. 15 73. 26 63. 24 108 Macedonia FYR 64. 46 68. 50 68. 56 70. 39 91 Moldova 58. 93 61. 45 68. 61 57. 50 49 Poland 83. 38 74. 19 78. 18 73. 76 158 Romania 72. 31 57. 56 72. 91 63. 99 113 Russia 61. 16 71. 33 57. 58 67. 46 93 Slovak R. 82. 28 70. 94 83. 82 82. 65 137 Slovenia 71. 17 87. 31 84. 73 89. 38 141 Ukraine 60. 06 64. 72 52. 19 60. 79 63 Uzbekistan 34. 53 55. 19 46. 92 51. 17 137

Tranziciona recesija i nezaposlenost: • Pad investicija i proizvodnje • Defanzivno restrukturisanje preduzeća: tvrdo budžetsko ograničenje i smanjenje subvencija • Spor rast novog privatnog sektora • Prelaz na nove tehnologije, nove poslove i nove veštine • 1994 10 miliona nezaposlenih: 7, 5 mil u CEE i 1, 9 mil u CIS

Optimalna brzina tranzicije (OST): • Aghion & Blanchard, 1994 • Proces ukidanja radnih mesta u društvenom/državnom sektoru • Rešenje: privatizacija ili stvaranje novih preduzeća u privatnom sektoru • Usklađivanje brzine zatvaranja starih i otvaranja novih radnih mesta • Boeri & Tarrell (2002), Tichit (2006) • Castanheira & Roland, 2000: prebrzo razaranje kapitala državnog sektora može biti kontraproduktivno

Tranzicija i Jugoistočna Evropa • Nerazvijene i male privrede sa lošom strukturom, neadekvatnim kapacitetima i zastarelom tehnologijom Lankasterova hipoteza: • najveći unutargranski promet će se odvijati među zemljama koje na sličan način koriste faktore proizvodnje, imaju sličan nivo dohotka po stanovniku, sličan kulturni nivo i geografski su bliske

Redosled poteza u tranziciji (sequencing) Ekonomika tranzicije

Dornbušovih sedam dana (Dornbusch, 1990) ČETIRI OSNOVNA PRINCIPA 1. vlada se koncentriše samo na ono što je zaista važno, a ne na sve što izgleda hitno; 2. u redosledu preduzetih reformi se mora izbeći pojava vacuum-a; 3. država se odmah (gdegod je moguće) povlači sa područja proizvodnje i trgovine; 4. tokom promena ne treba štititi čitavo stanovništvo – maloj, neophodnoj grupi dati padobran, a ostali treba da se sami dočekaju na noge!

Dornbušovih sedam dana (2) Treba izbeći dve iluzije: v o velikoj pomoći sa zapada; v o postepenosti promena. Postepenost dovodi do haotičnog liberalizma i anarhije: 1. Potrošači i proizvođači beže na crno tržište 2. Zamena domaće za stranu valutu (hiperinflacija) 3. Spontana privatizacija 4. Kolaps sistema

Dornbušovih sedam dana (4) PRVI DAN: Pravila igre i ekonomski model DRUGI DAN: Institucije (fiskalni, pravni, penzijski sistem i socijalni program) TREĆI DAN: Makrouravnoteženje ČETVRTI DAN: Privatizacija PETI DAN: Liberalizacija i konvertibilnost ŠESTI DAN: Integracija u svetsku privredu (trgovinom a ne očekivanjem inostrane pomoći) SEDMI DAN: Regeneracija domaćih finansija

• Iskustvo je samo delimično potvrdilo Dornbušova očekivanja. Brzina procesa je manje odlučujuća od konzistentnosti ali naravno ne sme se dozvoliti vacuum

Jedan realističniji pogled: Fischer & Gelb DESET GODINA – REDOSLED POTEZA Prvo Uporedo Makroekonomska stabilizacija (intenzivno prve dve godine, zatim, nastavak procesa, zaoštravanje monetarne politike i fiskalna reforma kao visok prioritet); Socijalni program (hitan – 1, 5 godina, zatim institucionalizovan – oko pet godina)

Fischer & Gelb Drugo Institucionalne reforme (odmah + trajno prilagođavanje tokom čitavog perioda); Treće Privatizacija malih preduzeća (počinje odmah i traje oko tri godine); Četvrto Reforma (liberalizacija) cena i tržišta (počinje sa prvim rezultatima stabilizacije, polovinom prve godine i nastavlja intenzivno tokom tri naredne godine – npr. prilagođavanje i unifikacija različitih poreza, tržišta faktora, stambeno tržište itd. );

Fischer & Gelb Peto Šesto Privatizacija velikih preduzeća (priprema i procena vrednosti – prve dve godine, zatim proces teče tokom čitavog perioda); Izgradnja autonomnog bankarskog sistema (priprema – računovodstvo, revizija – dve/dve i po godine i implementacija još oko dve godine); Sedmo Ostala finansijska tržišta (ozbiljniji razvoj moguć posle tri godine i nastavlja se kontinuirno

Fischer & Gelb REDOSLED POTEZA I VREME Makrostabilizacija Socijalni program Insitucije (reforme) Privatizacija m. pred. Reforma cena i trž. Privatizacija v. pred. Bankarski sistem Finasijaka tržišta 1 2 3 4 5 6 7 GODINE 8 9 10