MODELI metodi PRIVATIZACIJE EKONOMIKA TRANZICIJE Sadraj 1 Modeli

MODELI (metodi) PRIVATIZACIJE EKONOMIKA TRANZICIJE

Sadržaj 1. Modeli u teoriji - sistematizacija: vrsta novog vlasnika + način prenosa vlasništva - prednosti i mane 2. Modeli u praksi - specifičnost privreda u tranziciji - prednosti i mane primenjenih modela 3. Procena teorijskih argumenata u svetlu ostvarenih efekata u privredama u tranziciji

Metodi privatizacije: opšta klasifikacija • Interni vlasnici • Besplatna • Spoljni vlasnici • Sa naknadom Koji su metodi uobičajeni ?

Standardni metodi Milanović: 1. Interna 2. Eksterna 3. Deljenje (distribucija) akcija 4. Nacionalni holding (predprivatizacioni model) Glavne prakse: 1. Tržišna (prodaja) 2. Vaučerska 3. Interna - insajderi Razvijene tržišne privrede – tržišna i insajderska (ESOP-i i druge sheme)

Interna Prodaja (po pozitivnoj ili nultoj ceni) preduzeća radnicima koji u njemu rade • Ključ raspodele: broj godina službe u datom preduzeću Niska cena deonica jer radnici ili nemaju dovoljno novca ili nemaju interes da učestvuju u privatizaciji • rešenje npr. Poverenički fond kome poslovna banka daje kredit koji otplaćuju radnici postepeno od plate: ESOP (employee share ownership plan)

Interna • • • Prednosti: Mane Popularnost • Mogućnost manipulacije Jednostavnost: koliko i po kom ključu • Menadžment ('kadrovska lista') Država po strani (decentralizovan) • Prednost uspešnih preduzeća Prihod ostaje u preduzeću Relativno brz Dokapitalizacija: 100 din. (10%) preduzeće: 1100, vlasništvo 10% (=110), poklon 10 !

Eksterna: javna licitacija • • • Prednosti: Prihod države Alokacija: tržište (prodaja po relativno realnim tržišnim cenama) Uslov: striktna pravila i javnost Otvorenost (lokalna i šire) Relativno jednostavna • • • Mane Nejasna cena (Goodwill) Nema tržišta kapitala Sporost Velika ponuda – ograničena tražnja Prodaja strancima?

Podela – kako ? Prva mogućnost: • Sve akcije – svima jednako. . . • Prevelika disperzija • Loša vlasnička kontrola i nejasno korporativno upravljanje Druga mogućnost: • Vaučeri (zapisi) • Svima jednako • Licitacije vaučerima • Formiranje cene i tržišta hartija

Podela svim građanima • • • Prednosti: Egalitarnost Državno/društveno pripada svima. . . Brzina Otvorenost (lokalna i šire); začetak tržišta Ne treba cena • • • Mane Nema prihoda Egalitarnost (!) Nejednak doprinos građana Izaziva troškove administriranja Dekapitalizacija (? )

Nacionalni holding • Nije privatizacija • Početno odvajanje od države • Holding vlasnik akcija više firmi • Upravljanje bolje • Oblik deregulacije Prednosti: • Postupno formiranje tržišta kapitala • Jači menadžment Mane • Nepotpuna vlasnička kontrola • Privatizacija tek sledi Kakva su iskustva u praksi ?

Tržišna privatizacija: prodaja Poželjan model (strateško restrukturiranje) uz ozbiljna ograničenja (sporost i zavisnost od tempa tranzicije) • Skromni domaći resursi (nedostatak tražnje (tj. kapitala)) • Nerazvijena tržišta kapitala i Monopoli • Nedostatak iskustva, znanja za procenu vrednosti preduzeća, neažurno knjigovodstvo, izostanak konsultanata i oditora iskustva

Tržišna privatizacija, nastavak Iskustva: SDI tek sa ozbiljnim napretkom reformi • Sporost procesa • nedovoljna podrška ukupnoj tranziciji • neophodna je podrška stranih investitora Ostali faktori: uslovi poslovanja u zemlji, mogućnost širenja tržišta u okolnom prostoru Razlozi: • Strani investitori dolaze u kasnijoj fazi tranzicije, u sređeno sistemsko okruženje: pravni sistem, makroek. stabilnost, pouzdanost novoformirane ek. strukture • Dokaz - regresiona analiza: SDI = f (TRA)

Dosledno primenjivanje tranzicione reforme • Poljski program privatizacije primarno usmeren na domaće investitore i/ili primaoce deonica, zatim stabilizacija novog sistema i tek onda priliv SDI u sređeno sistemsko okruženje (do 1995 6, 5 mld. US$, 1997 5 mld. US$, 1998 11 mld. US$) • Kineski slučaj uprkos sporom restrukturisanju mogućnost širenja na tržište • Udaljenost tržišta: ponuda atraktivnih preduzeća pod povoljnim uslovima (Litvanija bez aukcija i tendera)

Dosledno primenjivanje tranzicione reforme • Zakašnjenje u tranziciji i teškoće u privatizaciji velikih preduzeća: niske cene (Rumunija - mali priliv iz najvećih transakcija 1, 2 mld. US$: prodaja Romtelecom, Rumunska razvojna banka, automobilska fabrika Dacia i deo državne štedionice) • Jermenija - mali prihodi uz netransparentne aranžmane što pogoršava investicionu klimu i usporava proces tranzicije (npr. 1998. god prodaja od 228 mil. US$ naspram kumulativno 102 miliona od 1991 -97. )

Razlozi SDI (studija izvršena u Mađarskoj na uzorku od 125 kompanija) Mađarska za 6 god. $1100 pc SDI • Lakši nastup na domaćem i susednim tržištima (37%: 24+13) • Direktni profiti (samo u 16% slučajeva) • Poreske olakšice (4%)

Vaučerska privatizacija Argumenti: • Pravedna (besplatna) • dobar metod za privredu bez tržišta kapitala (podsticajan za kreiranje sekund. tržišta) • brz i onemogućuje ireverzibilnost (renacionalizaciju) zbog široke disperzije • unapređuje tržišno ponašanje • koncentracija vlasništva se obavlja tržišnim putem (dobra alokacija vlasničkih prava)

Vaučerska privatizacija Kontraefekti: • Ne ostvaruje se prihod od privatizacije • Velika disperzija vlasništva otežava kontrolu • Ne obezbeđuje sredstva za restrukturisanje 1. Pravednost je upitna: Poljska i zemlje bivše SFRJ - opozicija zaposlenih 2. Sekundarno tržište? berzanske transakcije sa deonicama: 27% Mađarska, oko 50% Češka 3. Nestabilan: ne garantuje ireverzibilnost + nema poželjne vlasničke strukture

Vaučerska privatizacija: Češka • Ljudi spremni da prodaju vaučere po niskoj ceni, nezainteresovani za vlasništvo, performanse privrede i vrednost imetka • Razmena vaučera za deonice fondova ali bez većeg interesa da kontrolišu njihovo poslovanje (problem korporativnog upravljanja) • Koncentracija imovine u malom broju fondova čiji su vlasnici banke u državnom vlasništvu! Začarani krug: iako se 50% kapitala besplatno podelilo sve se vratilo pod državnu kontrolu

Iskustvo ireverzibilnost i tržišna koncentracija gradjani država preduzeća banke ? fondovi

Deoničarstvo zaposlenih Argumenti protiv: • Stare navike u upravljanju i ponašanju • Konflikti između spoljnih i internih vlasnika (spoljni nerado investiraju) • Korist za nomenklaturu • Konflikt ciljeva u raspodeli na plate i dividende • Nema restrukturisanja • Paradoksi samoupravne firme Argumenti za: • Kompenzacija za izgubljenu sigurnost zaposlenja • Ublažava suprotstavljanje zaposlenih privatizaciji

O starim navikama i konfliktnim ciljevima Li/L<Ki/K Formula raspodele deonica (D. M. Nuti): • Veći deo kapitala treba da bude u posedu onih koji ostvaruju manji individualni udeo (Li) u platnom fondu (L) u odnosu na individualni udeo (Ki) u kapitalu (K): a) Raspodela deonica ne sme da sledi raspodelu plata i b) prihvatanje deonica treba da bude dobrovoljno (neobavezno)

Nalazi O. Blanchard-a o restrukturisanju (tzv. ravnotežna putanja trazicije) • Model međuzavisnosti nadnica, zaposlenosti i rasta privatnog sektora • Perspektiva profita omogućuje smanjenje nadnica i… • smanjuje neizvesnost i strah od restrukturisanja nezaposlenost w w Ldrž Lpriv Lo

Nalazi O. Blanchard-a o restrukturisanju Poreklo otpora restrukturisanju: strah od gubitka posla Otpor koji pruža radnik koji nije vlasnik = (max) onom što gubi. . . Otpor koji pruža radnik koji je vlasnik (isti princip): Šta gubi ? Gubi nadnicu (w) ali umanjenu za dividendu (d) Nadnicu (w) Sledi: w > (w-d) Radnici akcionari lakše restrukturisanje !

Neočekivan zaključak: Interna privatizacija nije nepoželjna sa stanovišta restrukturisanja Još jedan nalaz: korektna je sa stanovišta efikasne alokacije vlasništva ako se akcijama trguje individualno! Ako se akcijama trguje individualno njihove cene se formiraju na isti način kao i u svim drugim slučajevima; interna može biti jača od vaučerske u domenu ireverzibilnosti!

Nalaz Stiglitz-a • Nedostatak institucija zahteva: • pojednostavljenje i skraćivanje agencijskih lanaca, • Najefikasnije je spajanje funkcije principala i agenta tj. • podelu deonica učesnicima u procesu rada A B C

Zaključak: • Interna privatizacija može se projektovati tako da ne izaziva konfliktnost ciljeva (Blanchard & Nuti) • Rezistentnija je na mešanje države (Woo & Sachs) • Ne osporava restrukturisanje i tržišnu alokaciju deonica (dobra osnova za tržišnu privatizaciju) • Iskustva pokazuju da nema razlike u upravljanju u odnosu na eksterne vlasnike (Slovenija, Poljska)

Empirijska analiza: • Najuspešnije privrede razlikuju se po programima privatizacije: Mađarska (prodaja), Poljska (deoničarstvo zaposlenih i prodaja), Slovenija (interno vlasništvo) ali sve odlikuje konzistentan projekat tranzicije i razvijene tržišne institucije • Značaj institucionalnog okruženja za uspeh procesa privatizacije: uticaj modela privatizacije nije odlučujući za tržišno i profitno ponašanje preduzeća već odlučujući uticaj ima institucionalno okruženje