METODI PROCENE VREDNOSTI PREDUZEA Ekonomika tranzicije ta prodajemo

METODI PROCENE VREDNOSTI PREDUZEĆA (Ekonomika tranzicije)

Šta prodajemo kada prodajemo preduzeće ? • Da li se prodaje imovina ili • Kapital ili • Nešto drugo ? • Zašto neko kupuje tj. prodaje preduzeće ili akcije ? q Kada prodajemo preduzeće – prodajemo prihode od preduzeća tj. q ‘posao’ koji donosi prihod q Preduzeće, kapital, imovina samo su u funkciji stvaranja prihoda tj. vođenja posla

Kako formiramo cenu preduzeća ? • Ako postoji promet kapitala – postoji i tržište kapitala koje formira cene akcija • Ako nema prometa – nema ni tržišne cene • Zato se vrši procena vrednosti preduzeća na početku privatizacije • Šta procenjujemo ? • Velika familija metoda koja polazi od novčanih tokova (cash-flow)

Platna sposobnost • Pripada cash flow analizi • Jednostavan metod • Posmatramo performanse preduzeća u budućem periodu posredstvom prosečnih novčanih tokova po godinama • Osnovna ideja: odrediti prosečne iznose raspoloživih novčanih sredstava (RNS). . . • . . . pomoću kojih preduzeće može da servisira dug (glavnica + kamate) • Dug potiče od kredita koji kupac uzima radi kupovine preduzeća

Platna sposobnost sadržaj • Polazna pretpostavka: kombinacija zajmova radi kupovine • Pitanje: koju cenu kupac može da plati? • Pretpostavljamo dati period (npr. 8 -10 god. ) • Istražujemo novčane prilive i umanjujemo za neophodne izdatke (u proseku) • Prilivi: profiti (PF), amortizacija (AM), kamate (KAM) • Izdaci: porezi (POR), kapitalna ulaganja (INV)

Platna sposobnost model PF – POR + AM + KAM = RNS 1 RNS – Raspoloživa novčana sredstva RNS 1 – REZ = RNS 1 (1 -x) = RNS uz uslov: 0. 2 < x < 0. 5 Ako kupac finansira 80% kupovine kreditom (10 god) CENA = 10 RNS / 0. 8 Primer: 1 mil : 0. 8 = 1, 25 mil.

Platna sposobnost problemi • Obim zajma (RNS nije garancija već imovina – da li je dovoljno velika) • Nepouzdanost metoda (proseci, ipak korisno i za kupca i za prodavca – koliko kupac može da plati) • Na početku privatizacije – korisna informacija zbog jednostavnosti • Preporuka: primeniti još neki metod

Diskontovani novčani tok • Široko rasprostranjen model • Kupac ne ostaje nužno – trajni vlasnik ( npr. kupuje radi restrukturisanja i dalje prodaje po višoj ceni) • • Ideja – koliki novčani priliv za dato vreme Zbog vremenske distance – diskontovanje tj. Svođenje na sadašnju vrednost Podsetnik: kasniji prihod vredi manje od sadašnjeg (mogućnost investiranja i zarade tokom vremena)

Diskontovani novčani tok elementi Diskontna stopa (D) D = 1 / (1 + i) i = kamatna stopa Sadašnja vrednost priliva u vremenu t (SVPt) SVPt = Dt Pt Ukupna (kapitalizovana) sadašnja vrednost (C) C = P 0+DP 1+D 2 P 2+D 3 P 3 +. . . +Dn. Pn

Diskontovani novčani tok 1. 2. 3. 4. 5. postupak Za svaku godinu perioda utvrđuje se priliv novčanih sredstava RNS 1 (a ne kao prethodnim metodom prosečno RNS) Od svakog RNS 1 t oduzimaju se sredstva za servisiranje duga (SD) Dobijamo sredstva koja ostaju (REZ), gde je x nešto veće (0. 3<x<0. 5) zbog većeg rizika Dobijeni iznosi se diskontuju i sabiraju Zbiru se dodaje diskontovana vrednost aktive (IMV) i oduzmu preostale obaveze (OBAV) PROCENJENA CENA PREDUZEĆA (3 god) = = (RNS 1 – SD)0 + D(RNS 1 – SD)1 + D 2(RNS 1 – SD)2 + D 3(RNS 1 – SD)3 + D 3 IMV 3 – OBAV

Diskontovani novčani tok primer • Godina: • (0) RNS 1 – SD = 1, 9 – 1 = 0, 9; (1) 2 – 1 = 1; (2) 2, 1 – 1 = = 1, 1; (3) 2, 2 – 1 = 1, 2 • Diskontna stopa: 1/(1+0, 05) = 0, 9524 • Cena = • = 0, 9 + 0, 9524 + 0, 9978 + 1, 037 = 3, 8872 plus 5 (imovina) X 0, 8639(D 3) = 3, 8872 + 4, 3195 = • = 8, 2067 minus 2 (obav) = • = 6, 2067

Diskontovani novčani tok problemi • Mogu se razlikovati pozicije kupca i prodavca • Kupac vidi moguća poboljšanja (uzima u obzir njihove efekte kada odlučuje o ceni) • Prodavac vidi postojeće stanje i okruženje • Ako se kupuje radi restrukturisanja – procena IMV po tržišnim cenama • Ako je rizik veliki – procena IMV po likvidacionoj vrednosti • Ekspertski posao (tim eksperata) • Pogodan za tranziciju (rizičnost, kreditiranje kupovine, restrukturisanje i nova prodaja. . . )

Ekonomska vrednost imovine • • • Dosadašnji metodi – valorizuju buduću zaradu Šta ako je taj prihod neizvestan ili opadajući ? U tom slučaju vrši se prodaja imovine Ako se ostvari neka dobit od imovine – nije efekat postojećeg stanja preduzeća Zato procenjujemo realnu vrednost imovine Metodologija zavisi od načina prodaje: a) Imovina (kapital) u celini (preduzeće) ili b) Kao fizički predmeti (komad po komad)

Ekonomska vrednost imovine postupak 1. Utvrditi način prodaje 2. Ako slučaj (b): ü Likvidaciona vrednost elemenata imovine ü (elementi: zgrade, mašine, prava, sirovine itd) ü Likvidacija = brza prodaja = niske cene 3. Ako slučaj (a): ü Tržišna vrednost imovine (ukupne) ü Najverovatnija (ne najpovoljnija) cena 4. Bez obzira na metod oduzimamo obaveze 5. Mogućnost prodaje i cele imovine preduzeća prema likvidacionoj vrednosti (po pravilu minimalna)

Neto vrednost imovine knjigovodstvena • Ne tretiramo kao poseban metod • Knjigovodstvena vrednost IMV – knjigovodstvena vrednost OBAV = NV IMV • Dodatna informacija u pregovorima uz primenu metoda EV IMV • Korist za kupca ako KNJV<EV, a za prodavca ako je reč o zavisnom preduzeću da bi povukao ulog po KNJV • Neprimenjivo kod velike razlike KNJV i EV • Primeri: (a) KNJV>EV: nova oprema, a loša investicija; (b) EV raste tokom vremena: zemljište; (c) KNJV blizu EV: novi posao, a neizvestan ishod itd.

Kapitalizacija dohotka • Blizak DNT ali se ispituje samo dohodak (profit) a ne svi novčani tokovi – samo tok profita • Investitor – koliko donosi neka investicija u kupovinu firme u odnosu na alternative (poređenje) • Pretpostavka 1: razvijeno tržište kapitala (izbor INV) • Pretpostavka 2: postojanje ‘goodwill’-a • Goodwill: deo vrednosti preduzeća preko vrednosti raznih oblika imovine • Posledica prihoda većih od uobičajenih na osnovu poverenja kupaca i reputacije

Kapitalizacija dohotka postupak • Procena kapitalizovanog profita na bazi iskustva – prosečni neto-profiti (NPF) • NPF = PF – POR • Kapitalizacija pomoću stope povraćaja (1/π); π = uobičajena (prosečna) stopa profita: na alternativna ulaganja sa sličnim rizikom CENA: (NPF * 1/π) - OBAV

Višak prihoda – ekstra profit • • • Pretpostavka: postojanje goodwill-a Preporuka: za visoko profitabilna preduzeća Ideja: odrediti višak prihoda/profita preko: a) Iznosa kamate na kredit za kupovinu b) Uobičajenog (prosečnog) profita

Višak prihoda – ekstra profit postupak (a) Varijanta (a) 1. Odrediti vrednost fiksnog kapitala i dodati 2. Potreban obrtni kapital za dalje poslovanje 3. Primeniti kamatnu stopu i (koju zahteva kredit) 4. Dobijeni iznos = trošak finansiranja kupovine (TF) 5. Od očekivanog profita (PF) oduzeti TF 6. Rezultat = višak prihoda (V) 7. Kapitalizacija V odgovarajućom stopom - sadašnja vrednost viška (SVV) ili (i) (FK + OK) * i = TF (ii) PF – TF = V (iii) V * 1/π = SVV CENA (a) FK + OK + SVV - OBAV

Višak prihoda – ekstra profit postupak (b) Varijanta (b) 1. Tržišna vrednost FK množi se uobičajenom (prosečnom) stopom πo za datu delatnost 2. Od izračunatog PF, na bazi iskustva, oduzimamo dobijeni iznos prosečnog profita PFo 3. Dobijamo ekstra profit EP 4. Izračunavamo sadašnju vrednost EP (SVEP) tj. kapitalizujemo EP ili (i) FK * πo = PFo (ii) PF – PFo = EP (iii) EP * 1/π = SVEP CENA (b) FK + SVEP RETKO U TRANZICIJI – NEMA NI GOODWILL-a NI EP

Još neki pristupi proceni v INTERNI SERVIS: kapitalizacija viška prihoda (razlika našeg proseka i očekivanog proseka) na opredmećenu imovinu – korisno za poreske rasprave v GARANCIJA KREDITA: sopstvena imovina/kapital firme kao garancija kredita za kupovinu; ako mala IMV, cena pada i izjednačava se sa odobrenim kreditom v TROŠKOVI ZAMENE: koliko košta pokretanje sličnog posla (obnavljanje imovine) v MULTIPLIKATOR PRIHODA (profita): ‘metod’ poređenja sa sličnim preduzećem – izrazito neprecizan i nepreporučljiv; umnožavanje nije zamena za kapitalizaciju

Procena i cena Metodi procene = predlog cene Stvarna cena zavisi od raznih faktora: Ø Proces pregovaranja Ø Način plaćanja (novac ili vrednosni papiri) Ø Vrsta vrednosnih papira (pouzdanost, perspektiva, kod akcija i prioritetne/obične itd. ) Ø Šta se kupuje (kontrolni paket ili manji udeo) Ø Da li dodatna plaćanja i/ili obaveze u ugovoru Ø Stanje na tržištu, privredi i okruženju Ø Konkurentska sposobnost firme i finansijska struktura Ø Da li su potrebna velika dodatna ulaganja itd.