PRIVATIZACIJA I MONOPOLI EKONOMIKA TRANZICIJE REZIME Za uspeh

PRIVATIZACIJA I MONOPOLI EKONOMIKA TRANZICIJE

REZIME Za uspeh privatizacije važna je konkurencija Za efekte privatizacije i restrukturisanja – važna je konkurencija Različiti modeli razvijenih tržišnih privreda uvek podrazumevaju – konkurenciju Za efikasnu alokaciju resursa potrebna je konkurencija (konkurentsko tržište) ŠTA SA MONOPOLIMA ?

Problem monopola (a) Jedan slučaj neuspeha tržišta GLAVNA IDEJA REGULACIJE JE DA SE INTERVENIŠE KOD MONOPOLA JER POSTAVLJA CENE IZNAD OPTIMALNOG NIVOA TROŠAK-PRIHOD pm MC AC MR Monopolski profit D Q

Problem monopola (b) Ukupni gubitak za društvo MC AC MR D Q

Tržišni neuspesi Monopol Eksternalije Asimetrija informacija Odgovor na tržišne neuspehe REGULACIJA

REGULACIJA Ekonomska • Kontrola cena • Ulazne barijere • Svojinsko restrukturisanje – jačanje javnog sektora Socijalna • Potrošački kriterijumi: kvalitet, usmeravanje dobitaka ka socijalnim dobrobitima itd. PROBLEM: potpuna regulacija (preduzeće u javnom sektoru, kontrola cena, zabrana ulaza) – podržava monopolsko ponašanje

Svi monopoli nisu isti Postoje: • Prirodni • Državni • Veliki udeo u tržištu Prirodni monopol: kada jedan proizvođač izaziva najmanje troškove (opadajući ATC) ATC Q PRIRODNI MONOPOL Dakle, postoje 'neizbežni' monopoli

Regulacijski neuspesi • Regulacija neophodna ali proizvodi probleme: • Potencijalno proširenje regulacijske baze (interesne grupe, interes firme za regulaciju, za barijere ulasku) • Regulacijska zamka (spajanje interesa regulatora i regulisanog) • Averch-Johnson-ov efekat (kad reguliše nivo prosečnog PF, država proizvodi povećanje troškova; primer: avio/SAD) • Politički ciljevi (javni izbor; primer cena električne energije) Šta treba da reši regulacija = pravila koja podstiču/sprečavaju neke ekonomske odluke. . . Zato, sloboda ek. agenata = veća efikasnost

Primer: regulacija cene prirodnog monopola • Koju cenu odrediti ? • Da li p=MC ? • Ako p=MC, a MC<ATC (prirodni monopol) onda p ne pokriva troškove • Šta uraditi ? • Subvencija ? Zahteva poreze i proizvodi društveni gubitak • Ako p=ATC, onda nema podsticaja za smanjenje troškova, a ipak postoji gubitak jer MC<ATC D ATC MC gubitak

Efekti regulacije Pm Neefikasnost, asimetrija informacija Potrošačev višak (– trošak regulacije) Pm MCr Pr MC=AC Pr MR MR D D Q Cena koja donosi profit monpolu + Q Tulokov trošak – lobiranje za takvu zaštitnu regulaciju Pm Pr MCr Neefikasnost MC=AC MR D Q

Prednost deregulacije Pošto je regulacija nedovoljno efikasna, ekonomisti preferiraju deregulaiju. Ipak, ostaju dva pitanja Pitanje 1 Kako izvršiti deregulaciju ako imamo tržišni neuspeh, npr. monopol ? Pitanje 2 Kako sprovesti privatizaciju ako nemamo konkurenciju nego monopol ? ŠTA ĆEMO PREDUZETI ?

1. Analiza monopolske delatnosti/firme • Kakva je priroda monopola; da li je (a) prirodni, (b) državni ili (c) udeo u tržištu • Ako (b) ukidanje zabrane ulaska i slične mere • Ako (c) strana konkurencija ili dekompozicija • Ako (a), prvo analiziramo da je li sve u preduzeću prirodni monopol (PM) • Drugo, izdvajamo delove koji nisu PM i usmeravamo ih na konkurentsko tržište (dekompozicija) • Treće, zadržavamo PM pod državnom kontrolom KAKAV JE NAJČEŠĆI OBLIK PRIRODNOG MONOPOLA?

Prirodni monopol mreža • Ekonomski, PM → ekonomija obima → opadajući ATC • Praktično → mreže, npr. vodovod, naftovod, dalekovod, pruga itd. Privatizacija/deregulacija • Standardno rešenje → deo koji je PM (mreža) ostaje u državnom (javnom) vlasništvu, • ostale delatnosti se privatizuju i deluju na konkurentskom tržištu (proizvodnja, distribucija, saobraćaj npr. vozovi), • kao posebne, konkurentske kompanije, • upravljanje mrežom se organizuje tako da postoje ekonomski podsticaji → efikasnost

2. Još jedna mogućnost: kontestabilnost • Konkurentsko tržište → veliki broj kupaca – potrošača i prodavaca – proizvođača • Kontestabilno tržište → ulaz i izlaz bez troškova; broj nije važan • Pretnja ulaskom održava efikasni nivo cene (p=MC) i autputa • Primeri – aviotransport i aukcije za upravljanje mrežom

3. Dekomponovanje • Neotklonjivi (‘potonuli’) troškovi prate prirodni monopol (mreža) ali proširuju regulaciju • Državni monopol možemo da dekomponujemo • Velika tržišna moć (udeo), takođe. . . • Primer državnog monopola: pošta, britanski PTT → - 1981. odvojene telekomunikacije, - 1990. prodata Žirobanka, - pošta još nije privatizovana ali monopol samo na pisma. . .

Još o britanskom PTT • • • Pisma Paketi Šalterske usluge Bankarstvo (dо 1990. Žirobanka) Теlekomunikacije, теlegraf, теlefon (dо 1981. ) Složeno preduzeće ili više preduzeća ?

PROFITABILNOST Ciljevi (1994/95): 1. Pošta =14. 5% 2. Paketi (? ) 3. Šalteri =3. 9% Ostvarenje: Pošta ( tј. mоnopol) obezbedila je profitabilnost celog sistema (paketi /konkurentska aktivnost/ u deficitu – pokrivaju šalteri)

Mogućnosti privatizacije • Delovi koji mogu da deluju samostalno na konkurentskom tržištu (EPS i pekara!? ) • Nova preduzeća nastala dekomponovanjem (paketi/PTT) • Delovi koji nisu prirodni monopol • Parcijalna privatizcija (zlatna akcija i sl. ) • Očekivani rezultat: veća efikasnost • Privatizacija i efikasnija regulacija

Primer: elektroprivreda • Bar tri posebna (ekonomski i tehnološki) dela: - Proizvodnja električne energije - Prenos - Distribucija (trgovina) • Bar tri posebna preduzeća, odnosno, – Proizvodnja (više proizvođača; privatizacija) – Prenos (mreža državna, upravljanje i privatno) – Trgovina (više preduzeća, distribucija i kupovina od proizvođača /raznih/ sa prenosne mreže

Efikasnija regulacija • Cene: umesto regulacije troškova i prihoda – cenovne ‘kape’ (price caps, UK) • Ideja: RPI – x (x = procenat inflacije, očekivani rast produktivnosti) • Efekat: podsticaj na smanjenje troškova • Asimetrična regulacija (deregulacija telefonskog saobraćaja u SAD → AT&T i male pridošlice) KONTROVERZE

Franšiza (franchising) i ugovaranje (contracting out) • Davanje prava nekom operatoru da vodi posao i upravlja (prirodnim) monopolom • Konkurentsko tržište za dobijanje prava • Utvrđuju se uslovi – npr. kvalitet, razvoj, nekada i cena (max) • Prihvata se najbolja ponuda • Podsticaj za operatora → data cena podstiče smanjenje troškova = veća efikasnost • Primer: upravljanje vodom

ZAKLJUČAK • Tržišni neuspesi generišu regulaciju • Regulacija takođe, pokazuje neuspehe • Deregulacija poželjna u konkurentskom okruženju • Monopoli: odvojiti prirodni od ostalih • Razdvojiti monopolski deo od konkurentskih • Konkurentski – privatizacija i deregulacija • Monopol može biti privatizovan uz efikasnu regulaciju • Prava na upravljanje prirodnim monopolom • Parcijalna privatizacija

Dodatak Problemi korporativnog upravljanja i vlasničke kontrole • Privatizacija treba da poveća efikasnost • Poznate su nam razlike između ciljne funkcije državnog i privatnog preduzeća • Da li se javljaju problemi sa vlasničkom kontrolom? • Kako se prevazilaze?

Principal - agent • Privatno vlasništvo – vlasnik je principal • Državno vlasništvo – država je principal • Principal navodi agenta (posrednika, izvršioca) da deluje u njegovom interesu • Pivatno preduzeće: principal (vlasnik) podstiče agenta (menadžera) • Sheme podsticaja – da li se razlikuju u dva tipa vlasništva – privatnom i državnom? Principal Agent

Šta je cilj privatne firme ? • • Opšti odgovor : maksimizacija profita Funkcije korisnosti a) vlasnika i b) menadžera • Da li su iste ? • Vlasnik – W, max bogatstva • Menadžer – π, neki poslovni višak • Kako navesti agenta da radi u korist principala ? PITANJE PODSTICAJA

Sheme podsticaja • • • Akcije (rad) agenta (menadžera) = a Uslovi okruženja = θ Vlasnik ne vidi neposredno ni a ni θ ali vidi ishod: x (a, θ) ishod Funkcija agenta i stanja okruženja Dakle, vlasnik, principal, treba da izabere podsticajnu (motivacionu) shemu: shemu y(x) Ograničenja: (a) agent će uvek voditi računa o svom interesu, (b) shema mora biti atraktivna za agenta da sledi ideju vlasnika

Dve verzije Ne može da posmatra θ (kada bira a) Bira a tako da max y(x) Ako neutralan prema riziku (može da ga preuzme), lako do optimuma: principal dobija fiksni prinos, a kontrola je suvišna. . . Ako ima averziju prema riziku, neko osiguranje u shemi – efekat problematičan (slab motiv agenta) Može da posmatra θ (kada bira a) Strategija agenta prema y(x) biće funkcija a(θ) Ponovo, program mora biti atraktivan i zavisi od toga da li za svako θ menadžer ima istu poziciju (ili se ona menja) PROBLEM KONTROLE

Akcionarski nadzor problemi Pretpostavka: akcionari maksimizuju profit (π) Koji profit ? Difersifikovani portfolio; neutralnost prema riziku u raznim firmama Odnos prema profitu – primer penzijskog fonda i pojedinog vlasnika (problem poreza) Akcionar i potrošač – profit ili cena ? Disperzovano vlasništvo – koliki je interes za nadzor nad menadžerima ?

Disperzija vlasništva (1) • Mnogo malih vlasnika • Averzija prema riziku • Samo jedan (možda) neutrelan prema riziku • U toj situaciji – jednostavno: • Optimalna shema : ü Jedan snosi troškove ü Jedan dobija sav (preostali) profit

Disperzija vlasništva (2) • • Problem malih ulagača Jedan se angažuje na kontroli menadžera Njegov rezultat je – deo profita Primer: Primer ako i ima troškove kontrole ci , a ukupan rezultat je Δπ onda: • Pojedinac i ostvari samo μi Δπ ako poseduje μi deonica • Efekat: suboptimalni nadzor • Suboptimalno i zbog informacija – najbolje samo jedan kontrolor (kontroliše kvalitet informacija)

Disperzija vlasništva (rešenja) • Odbor (Board) diektora – vrši kontrolu i. . . • . . . uspostavlja sheme za menadžere • Diversifikovan portfelj omogućuje da se na jednoj tački (jednom preduzeću) pojavi stroža kontrola • Efekat na drugo preduzeće – očekivanje iste takve kontrole • Primer: ako je profit očekivan od drugih kompanija = Δπ* onda + μi Δπ čini ukupan dobitak i opravdava uložene troškove nadzora • Još mogućnosti za rešenje problema

Preuzimanje • Definicija: novi vlasnik preuzima firmu • Kada su uslovi za preuzimanje dobri ? • Ako menadžeri ostvare mali profit cena deonice pada na p • Posle preuzimanja (novi nadzor, nova shema) mogu da porastu na p* • Ako ima n akcija, a troškovi transakcije = f • uspešan kupac ima dobit = n (p*- p)-f > 0 • Uslov profitabilnog preuzimanja: p < p* -f/n Zapazimo: ovakva kontrola ne postoji u društvenoj svojini !!!

Bankrotstvo • • Drugi slučaj gubitka kontrole za menadžere Kreditori preuzimaju kompaniju Kada? Kada tržišna vrednost imovine (kapitala) padne ispod vrednosti obaveza firme • Ispod nivoa: vrednost akcija = obaveze, dolazi do pretnje preuzimanjem od strane kreditora • Mada: manadžment može da održava vrednost akcija = obaveze i da firmu održava na zajmovima, pri čemu vrednost akcija = 0 !!! Takođe, samo u privatnoj svojini !!!

ZAKLJUČAK • Vlasnička kontrola nije uvek jednako efikasna • Zavisi od tipa vlasnika i disperzije vlasništva • Kooperativna rešenja • Tržišna rešenja: – Preuzimanje – Bankrot