Ekonomika agrara Uvodni as Makromikro problematika agrara Zadatak

Ekonomika agrara Uvodni čas – Makro-mikro problematika agrara

Zadatak Ekonomike agrara ¡ Posmatra i opisuje pojave unutar modernog sistema za proizvodnju i distribuciju hrane, da organizuje zapažanja u logične celine i da tamo gde budu uočene pravilnosti u odvijanju posmatranih pojava formuliše „zakonitosti“. ¡ Uočene zakonitosti pružaju mogućnost da se predvidi tok određenih pojava i planira akcija učesnika u sistemu.

Razgraničenje osnovnih pojmova: Ekonomika – Ekonomika agrara ¡ Ekonomika agrara je primenjena društvena nauka koja izučava osnovne zakone alokacije ograničenih resursa na neograničeni broj međusobno konkurentskih alternativa u proizvodnji, preradi, distribuciji i potrošnji hrane. ¡ Ključne reči su: l l l Ograničeni resursi Neograničen broj međusobno konkurentskih alternativa korišćenja resursa Efikasna alokacija resursa

Efikasnost alokacije resursa (šta, kako, koliko, gde i za koga proizvoditi) definisana je, u najširem smislu, institucionalnim i političkim sistemom zemlje ü Hrana je socio-ekonomska ali i političkobezbednosna kategorija v Sistem donošenja odluka u agraru obično je pozicioniran između dva ekstrema: 1) Tržišni sistem. . . ) Komandni sistem v Analiza teorije regulacije vezane za način donošenja odluka u agraru – izučavanje načina delovanja države koja modifikuje tržišne zakonitosti u onoj meri u kojoj je to neophodno i dozvoljeno (model tzv. kooperativne države kao naslednice države blagostanja)

Značaj izučavanja problematike Ekonomike agrara Značaj razvijanja naučno-nastavnih disciplina iz društveno-ekonomskog domena agrara u direktnoj je vezi sa nivoom razvijenosti jedne zemlje. U razvijenom društvu relativni značaj primarne poljoprivredne proizvodnje, kao privredne delatnosti, opada (učešće u stvaranju nacionalnog dohotka i aktivnih poljoprivrednika u ukupnom broju zaposlenih). Ipak, značaj izučavanja problematike agrara apsolutno raste (hrana socio-ekonomska, ali i političkobezbednosna kategorija).

Razgraničenje osnovnih pojmova: Nivoi ekonomske aktivnosti i izučavanje problematike agrara Osnovna razlika između makro i mikro nivoa izučavanja problematike agrara svodi se na dubinu agregacije subjekata uključenih u analizu (ekonomika ponašanja pojedinca, grupe ili čitavog društva). ¡ Mikroekonomija Ekonomika koja se bavi donošenjem odluka na nivou pojedinačnih subjekata (proizvođača i potrošača). ¡ Makroekonomija Ekonomika koja se bavi celokupnim ekonomskim sistemom na nacionalnom ili međunarodnom nivou (agrarna politika, ruralna politika, politika zaštite životne sredine, organizacione forme transformacije poljoprivrede, mesto i uloga poljoprivrede u privrednom razvoju zemlje, međunarodno integrisanje i agrokonkurentnost i dr. )

Osnovni pristup u izučavanju problematike agrara: bazira na jedinstvenom spoju makro i mikro tema - nema uspešne poljoprivrede bez uspešnih agroproizvođača, i obrnuto, nema uspešnih agroproizvođača bez pravilno dizajnirane agrarne politike.

Zadatak ekonomiste u agroprivredi Ekonomista ima za zadatak da istražuje pravila odlučivanja u sferi proizvodnje, potrošnje, marketinga, finansija, trgovine i različitih aktivnosti iz domena ruralne ekonomije u uslovima koje karakteriše neizvesnost i rizik. ¡ Za razliku od tehnologa koji će pitanju poljoprivredne proizvodnje prići sa stanovišta zakonitosti samog procesa (tehnička efikasnost), ekonomista će svoju pražnju posvetiti u prvom redu ekonomskim i organizacionim pitanjima proizvodnje i potrošnje hrane. ¡ U izučavanje problematike agrara mogu se uključiti ekonomisti različitih profila – analitičari i planeri privrednog razvoja, bankari i finansijeri, stručnjaci iz oblasti osiguranja, turizma, međunarodne trgovine i menadžmenta. Svi oni mogu primeniti stečena znanja iz predmetne oblasti užeg ekonomskog interesovanja u savremenom agraru ukoliko ovladaju specifičnim znanjima iz oblasti Ekonomike agrara.

Osnovni alati za analizu problematike Ekonomike agrara (1) merenje uticaja promene jedne ekonomske varijble na drugu, pod pretpostavkom da su ostale vrednosti u definisanom sistemu konstantne (ceteris paribus); (2) vrednovanje ekonomskih resursa korišćenjem koncepta oportunitetnih troškova ili cena u senci kada se njihova vrednost ne može saznati na tržištu; (3) u postupku ekonomizacije različitih procesa kako na strani ponude, tako i na strani tražnje, koristi se koncept opadajućih prinosa – proizvoda ili korisnosti; (4) po prirodi stvari ekonomista uvek analizira koristeći princip marginalnosti, tj. odlučuje tražeći marginu isplativosti između dodatnih troškova i dodatnog profita.

Zašto da učim Ekonomiku agrara? ¡ Pozicija predmeta se bitno razlikuje u odnosu na onu koju ovaj predmet ima na drugim fakultetima. ¡ Zbog primena stečenog znanja u sferi donošenja odluka u modernoj agroprivredi za koju važe mnoge specifičnosti. One mogu biti vezane za različite teme. Neke od ovih tema su: l l l l organski karakter proizvodnje specifičnosti korišćenja resursa specifičnosti tražnje za egzistencijalnim dobrima specifičnosti marketinga prehrambenih proizvoda specifičnosti finansiranja u agraru specifičnosti razvoja delatnosti “oko poljoprivrede” i ruralnog preduzetništva intervencionizam u oblasti agrara ekološki aspekti proizvodnje. . .