EKONOMIKA TRANZICIJE POJAM I SADRAJ Pojam tranzicije Etimoloki

EKONOMIKA TRANZICIJE: POJAM I SADRŽAJ

Pojam tranzicije • Etimološki, tranzicija (od lat. trans = preko i eo, ire = ići) – prelaz(ak). • kakav prelaz, odakle i kuda? • ekonomska sadržina: tranzicija = prelaz (iz netržišne) u tržišnu privredu • Na to nas upućuje više relevantnih elemenata

ELEMENTI DEFINICIJE ü Prvo, pojam tranzicije, u vezi sa promenama u privredama tzv. socijalističkih zemalja, u istočnoj i centralnoj Evropi. ü napuštanje centralizovanog ekonomskog sistema zasnovanog na državnoj svojini - prihvatanje i izgradnja tržišta (i tržišnih ustanova) kao osnovnog mehanizma privredne koordinacije, uključujući i - slobodno uspostavljanje privatnog vlasništva.

ELEMENTI DEFINICIJE (2) ü promene nisu izolovane, nisu karakterisitčne isključivo za pomenute privredne sisteme ü slede procese i promene u širem, međunarodnom okruženju ü u proteklih 20 -25 godina, krupne promene u pravcu jačanja uloge tržišta i (re)privatizacije javnog (državnog) sektora ü nova ekonomska politika - umesto intervencionizma i regulacije procesi liberalizacije i deregulacije.

OTKUDA PROMENE ? • Dugi talasi • Tehnološke promene • Primeri: (a) status monopola (b) individualizacija rada (c) praksa – EU, novi članovi, pacifički tigrovi. . . • promene uglavnom iz pragmatičnog, a suštinski ekonomskog razloga = radi postizanja veće efikasnosti u privredi.

ZAKLJUČAK prvo, reč o jednom ekonomskom fenomenu koji predstavlja deo globalnih promena u svetskoj ekonomiji krajem dvadesetog veka; drugo, promene uslovljene postojećim razvojnim uslovima i okolnostima; treće, reč o kompleksu promena u ekonomskom sistemu i politici čiji je cilj veća efikasnost privrede, odnosno, efikasnija struktura u odnosu na prethodno stanje; četvrto, da se takva, efikasnija struktura – saglasno postojećim okolnostima (razvoja, tehnologije, znanja itd. ) – postiže potpunijim aktiviranjem tržišnih mehanizama, a u privredama u kojima je dominirala državna regulacija, prelaskom sistema u režim tržišne privrede (tranzicijom).

TRANZICIJA: Albanija, Azerbejdžan, Belorusija, Bi. H, Bugarska, Crna Gora, Češka, Estonija, Gruzija, Hrvatska, Jermenija, Kazahstan, Kirgistan, Letonija, Litvanija, Mađarska, Makedonija, Moldavija, Poljska, Rumunija, Rusija, Slovačka, Slovenija, Srbija, Tadžikistan, Turkmenistan, Ukrajina, Uzbekistan PRIVREDE U TRANZICIJI EU: Austrija, Belgija, Danska, Finska, Francuska, Grčka, Holandija, Irska, Italija, Luksemburg, Nemačka, Portugalija, Španija, Švedska, V. Britanija, Malta, Kipar, Češka, Estonija, Letonija, Litvanija, Mađarska, Poljska, Slovačka, Slovenija, Bugarska, Rumunija + Kina, Mongolija, Vijetnam

Ekonomski smisao procesa tranzicije

CILJEVI TRANZICIJE • POVEĆANJE EFIKASNOSTI • RASPOLOŽIVI RESURSI – MAKSIMALNI REZULTAT • PROBLEM TZV. SOCIJALISTIČKIH PRIVREDA

GLOBALIZACIJA • Proširenje nacionalnih tržišta • Povećanje konkurencije • Problem efikasnosti = uključivanje u svetsku privredu • Koja efikasnost?

EFIKASNOST • ALOKATIVNA • INTERNA (POSLOVNA, PROIZVODNA, X-EFIKASNOST) Tržište (manji troškovi, ekonomski kriterijumi) Strukturne (unutrašnje promene) Konkurencija, tržišne strukture Upravljanje, organizacija. . . Otvaranje privrede Svojina i efikasnost

SVOJINA I EFIKASNOST • Privatno vs. državno • Funkcije cilja (objective functions) • Privatna – profit • Državna – da li samo profit? • Socijalna funkcija države • Privatno max pf • Država max pf - max blagostanje

SVOJINA I EFIKASNOST Šta je uzrok takvog ponašanja države? Problem principal – agent Država kao principal i agent javnost država državno preduzeće Država/Vlada: principal preduzeću i agent javnosti !

Ciljna funkcija državne firme • Distributivna uloga države • Trošak redistribucije – subvencija a proizvodi trošak c > a; zašto? • Zbog troška nabavke novca za povećan budžetski izdatak – dug ili povećan porez • Sledi: W = S + απ - λT Gde su: 0<α<1; λ>0; T=transferi

Ciljna funkcija i informaciona asimetrija • Država/vlada očekuje izbore • Razlog da njena kontrola javnih preduzeća bude efikasna • Dali će javnost doći do te informacije ? • Da li će radnici u javnim preduzećima to prihvatiti ? • Zaposleni u javnim preduzećima lakše do informacija • Država popušta na pitanju efikasnosti • Sledi: W = S + απ – λT - βx Gde je: x napor u cilju efikasnosti

SVOJINA I EFIKASNOST • Da li to znači da je svaki privatni vlasnik efikasniji od države? • Tržišno ocenjivanje • Preuzimanje (takeover) pad performansi atraktivno za kupovinu • Država jedini vlasnik – nema preuzimanja! ZAKLJUČAK: • granica tolerancije neefikasnog poslovanja nije ista • granica je na višem nivou u privatnosvojinskom u odnosu na državnovlasnički sistem • podsticaji za efikasno poslovanje nisu identični kod ova dva svojinska oblika

Preuzimanje • Definicija: novi vlasnik preuzima firmu • Kada su uslovi za preuzimanje dobri ? • Ako menadžeri ostvare mali profit cena akcije pada na p • Posle preuzimanja (novi nadzor, nova shema) mogu da porastu na p* • Ako ima n akcija, a troškovi transakcije = f • uspešan kupac ima dobit = n (p*- p)-f > 0 • Uslov profitabilnog preuzimanja: p < (p* - f/n) Zapazimo: ovakva kontrola ne postoji u državnoj svojini !!!

SVOJINA I EFIKASNOST • Pedesete godine u FNRJ • Društvena svojina (umesto državne) – Ekonomsko značenje društvene svojine: – Vlasnik nije ni pojedinac ni država ni institucija; prava upravljanja izvode se iz rada na društvenim sredstvima • Kolektiv (zaposleni) • Samostalnost preduzeća • Tržište robe

FP Efekat • • • Furubotn & Pejovic (1970) Ispituju dve ciljne funkcije: Dohodnu (y) i Imovinsku Ideja (b) da zaposleni (kao i vlasnici) nastoje da maksimizuju svoje bogatstvo, a ne tekuće dohotke

IZBOR • Ulagati u preduzeće u kome se radi tj. • U DRUŠTVENU SVOJINU • ili. . . • Raspodeliti ceo neto autput (p. Y/L = y+A/L), bez ulaganja u preduzeće i • ŠTEDETI/ULAGATI PRIVATNO GDE ULOŽITI PRIVATNO ?

ŠTEDNJA U BANCI • Ako uložimo novac u banku dobijamo prinos u vidu kamate (i. A/L) • Posle godinu dana naša imovina iznosi • Ako uložimo novac u (društveno) preduzeće možemo računati na prinos od K ( Y) • Posle godinu dana naša imovina iznosi A/L + i. A/L Y/L Šta je bolje ?

Vremenski horizont PRIMER: Kriva Y/L i = 5%; A/L = 100; Y/L = 25 (25%) 1. Horizont - 1 godina: A/L+ i. A/L = 105 > Y/L = 25 2. 105 Horizont - 3 godine: A/L+ i. A/L = 115, 76 > Y/L = 78, 8 (75) 3. Horizont - 5 godina: A/L+ i. A/L = 127, 63 < Y/L = 137, 15 (125) 25 t=1 Logična pretpostavka : i < Y/K t=5

Zaključak U zavisnosti od: 1. vremenskog horizonta i 2. razlike u prinosima utvrđujemo da li će zaposleni ulagati u društvenu svojinu ili neće. . . FP efekat nije empirijski potvrđen (problem kamatne politike)

FP EFEKAT u mešovitoj privredi (1) Mogućnost izbora Društveno preduzeće • Pretpostavka o efikasnosti: Y/K = 20% = k • Ako je uloženo K/L = 100 • Dobitak = 20 Privatno preduzeće • Pretpostavka o efikasnosti: Y/K = 20% = k • Ako je uloženo K/L = 100 • Dobitak = 20 + 100 = 120 !!! NA GODIŠNJEM NIVOU

Šta možemo da zaključimo? • • U mešovitoj privredi, uz pretpostavku o jednakoj efikasnosti privatnog i društvenog preduzeća. . . NIKADA se ne isplati ulaganje u društvenu svojinu Vremenski horizont ne igra ulogu (tek u beskonačnosti se efekat izjednačuje) Zašto? Zato što u privatnom aranžmanu ostvarujemo imovinu = K+k, a u društvenom samo k

ŠTA PREOSTAJE ? (a) Postepeno gašenje, likvidacija ili (b) Privatizacija

SVOJINA I PREDRASUDE Pojedinačno i institucionalno vlasništvo: Velika Britanija 1963 1989

Pojedinačno i institucionalno vlasništvo primer Velike Britanije (podaci) Vlasnici 1963 1975 1981 1989 pojedinci 53, 8 37, 5 28, 2 20, 0 penz fond 6, 5 16, 9 26, 7 32, 0 osiguranje 10, 1 15, 9 20, 5 20, 0 invest fond 12, 6 14, 6 10, 3 8, 0 ostalo 17, 0 15, 1 14, 3 20, 0

Ekonomski smisao tranzicije • Da se sistemskim promenama postigne veća efikasnost u odnosu na postojeće (netržišno ili nedovoljno tržišno) uređenje. • U savremenim okolnostima, to se postiže uspostavljanjem tržišnog modela, odnosno, izgradnjom tržišnih institucija i mehanizama i odgovarajućim strukturnim promenama • Krajnji efekat tih promena je integracija pojedinačnih privreda u svetsku privredu (proširenje tržišta, prednosti ekonomije obima, kompatibilnost sa okruženjem: uporedivost performansi privreda i njihovih preduzeća itd. )

KAKO I KO ? • U zavisnosti od konkretnih uslova pojedine privrede preduzete mere će, više ili manje radikalno, menjati strukturu dotadašnjeg privrednog, a dobrim delom i socijalnog sistema. • država ili preciznije, vlada • Kredibilitet na dva nivoa – političkom i ekonomskom Ø Politički: način izbora (demokratski) i konsensus različitih političkih aktera (stranaka, socijalnih slojeva, interesnih grupa i sl. ) Ø Ekonomski: efikasnost u implementaciji; konzistentan projekt; transparentan; odlučnost i rešenost vlade da sprovede neophodne promene (najvažniji – subjektivni – preduslov za uspeh projekta)

Osnovni sadržaj procesa tranzicije

PRELAZ U TRŽIŠNU PRIVREDU • kompleksan proces • pokretanje, upravljanje i podsticanje više paralelnih procesa koji se moraju odvijati simultano i/ili u određenim međusobno uslovljenim sekvencama • skup mera i aktivnosti koje treba da obezbede, uslovno govoreći, dve vrste odgovarajućih promena: • promene u (a) ekonomskom sistemu i promene u (b) ekonomskoj politici

MAKROEKONOMSKA STABILIZACIJA (1) PROBLEM: • Regulisane cene – pariteti • Promene pariteta • Budžetski deficit • Inflatorno finansiranje deficita • Antiinflaciona politika • Mogućnosti: (a) ortodoksni model = monetarna i fiskalna politika (b) heterodoksni model = monetarna, fiskalna i politika dohodaka

MAKROEKONOMSKA STABILIZACIJA (2) • Tvrda budžetska ograničenja • Kurs i spoljnoekonomski režim • Socijalni program (podsticanje novog zapošljavanja)

TRŽIŠTE I TRŽIŠNE USTANOVE Tržišta: (a) Robe (b) Rada (c) Kapitala Prateći sistemi: (a) Pravni – svojina i ugovori (b) Svojinski (c) Finansijskoinformacioni (d) Fiskalni. . .

RESTRUKTURISANJE Svojinsko Problem efikasnosti u dva svojinska oblika Svojinski podsticaji Efikasnost Poslovno Organizaciono Menadžment Programi Tehnologija Kadrovi. . .

KAKVA EKONOMSKA POLITIKA ? LIBERALIZACIJA Liberalizacija = skup mera ekonomske politike kojima se podstiče samostalnost i preduzetnička inicijativa ekonomskih subjekata u izboru između svih raspoloživih poslovnih alternativa. Za svoj izbor ekonomski subjekti snose i ekonomsku odgovornost. DEREGULACIJA Deregulacija = normativni aspekt liberalizacije: jednostavan i stabilan normativni sistem ('pravila igre') koji uređuje opšte uslove i ambijent, a ne ponašanje ekonomskih subjekata. Deregulacija ograničava mešanje države u poslovno ponašanje subjekata, uključujući i povlačenje države iz javnih/državnih preduzeća (privatizacija)

Dejstvo tržišta i regulacija: primer monopola • Jedan slučaj neuspeha tržišta GLAVNA IDEJA REGULACIJE JE DA SE INTERVENIŠE KOD MONOPOLA JER POSTAVLJA CENE IZNAD OPTIMALNOG NIVOA TROŠAK-PRIHOD pm MC AC MR Monopolski profit D Q

Dejstvo tržišta i regulacija: primer monopola • Ukupni gubitak za društvo MC AC MR D Q

Dejstvo tržišta i regulacija: primer monopola Pm Neefikasnost, asimetrija informacija Dobitak od regulacije ( – trošak regul. ) Pm MCr Pr MC=AC Pr MR MR D D Q Cena koja donosi profit monpolu + Q Tulokov trošak – lobiranje za takvu zaštitnu regulaciju Pm Pr MCr Neefikasnost MC=AC MR D Q

KLJUČNI ELEMENTI Više simultanih i/ili međusobno uslovljenih procesa unutar kojih se transformišu ekonomski sistem i ekonomske politike. • makroekonomska stabilizacija; • izgradnja tržišta, tržišnih ustanova i pratećih sistema; • svojinsko i poslovno restrukturisanje preduzeća • liberalizacija i deregulacija u ekonomskoj politici.