Ekonomski znaaj i uloga turizma Branislava Hristov Faktori

Ekonomski značaj i uloga turizma Branislava Hristov

Faktori za utvrđivanje ekonomskog značaja turizma: • Turističke atraktivnosti • Pristupačnost • Turistička ponuda • Organizacija turizma i politika unapređenja Osnova ekonomskog značaja turizma→ Potrošnja turista u mestu stalnog boravka u destinaciji

Efekti turističke potrošnje na privredu: 1. Direktan 2. Indirektan 3. Multiplikovan Ekonomska funkcija turizma→ “. . sva njegova delovanja koja su usmerena na izrazito privredne ciljueve i koja rezultiraju izrazito privrednim učincima. . ” Ekonomske funkcije turizma: multiplikativna, induktivna, konverziona, f-ja zapošljavanja, f-ja razvijanja privredno nerazvijenih područja, f-ja uravnoteženja robno-novčanih odnosa. . Materijalni izraz svi turističkih ekonomskih funkcija je turistička potrošnja.

Direktni uticaj turizma na privredu se manifestuje kroz: • Uticaj na društveni proizvod i nacionalni dohodak • Uticaj na razvoj privrednih delatnosti koje čine turističku privredu • Uticaj na platni bilans zemlje • Uticaj na zaposlenost stanovništva i životni standard • Uticaj na investicionu aktivnosti i strukturu investicija • Uticaj na brži razvoj nedovoljno razvijenih zemalja

Uticaj turizma na društveni proizvod i nacionalni dohodak q Uticaj turizma na dohodak: • Prostorna, vremenska i granska preraspodela (prelivanje dohotkastrani turisti) • Stvaranje novog dohotka (stimuliše razvoj oblasti materijalne proizvodnje-domaći turisti) q Učešće prihoda od stranih turista u društvenom proizvodu→značajno u slučaju manje razvijenih zemalja q Turizam je dominantan faktor ukupnog privrednog razvoja. q Turizam je utiče na ravnomerniju teritorijalnu preraspodelu dohotka: • Od više ka manje razvijenim područjima zemlje • Od više ka manje razvijenim zamljama

Uticaj turizma na delatnosti turističke privrede q Delatnosti koje direktno podmiruju potrebe turista: • Ugostiteljstvo • Saobraćaj • Trgovina • Turističke agencije • Zanatske aktivnosti • Komunalne aktivnosti q Nivo razvijenosti turističke privrede determiniše strukturu turističke potrošnje. • Što je veći nivo razvijenosti turističke privrede to je veći stepen potrošnje u domenu kupovine, razonode i zabave. • Što je manji nivo razvijenosti turističke privrede to je veći stepen potrošnje na smeštaj.

Uticaj turizma na investicionu aktivnosti i strukturu investicija Turizam podstiče investiciona ulaganja u: • Razvoj putne mreže • Modernizaciju raznih vidova saobraćaja • Razvoj hotelskih i ostalih ugostiteljskih kapaciteta

Uticaj turizma na zaposlenost stanovništva q Turizam podstiče zaposlenost kroz: 1. Povećanje broja zaposlenih u delatnostima turističke privrede 2. Povećanje broja zaposlenih u neprivrednim delatnostima koje direktno podmiruju potrebe turista 3. Povećanje broja zaposlenih u delatnostima koje na indirektan način zadovoljavaju potrebe turista 4. Angažovanje privatnih domaćinstava u turističkim mestima

q Karakteristike rada u turizmu: • Značajan procenat zaposlenih u turizmu u odnosu na ukupno zaposleno stanovništvo • Tendencija rasta tog procenta • Veliki broj zaposlenih žena ( 1980. godine u Austrija-67% žena) • Veliki broj sezonskih radnika

Uticaj turizma na platni bilans zemlje Aktiva turističkog bilansa Pasiva turističkog bilansa “nevidljivi izvoz” “nevidljivi uvoz” = = Prihodi od stranih turista Rashodi domaćih turista

Uticaj turizma na aktivnu stranu platnog bilansa: • Međunarodni turizam predstavlja najvažniju pojedinačnu stavku u ukupnoj vrednosti svetskog izvoza roba i usluga→aktiva turističkog bilansa zauzima najveći deo aktive platnog bilansa zemalja • Turizam→važan faktor uravnoteženja nepovoljnog trgovinskog i platnog bilansa • Stopa rasta prihoda od stranih turista > stope rasta izvoza roba

Uticaj turizma na pasivnu stranu platnog bilansa: • Veliki izdaci za putovanja u slučaju visoko razvijenih zemalja • Međunarodni turizam predstavlja važniju pojedinačnu stavku u ukupnoj vrednosti svetskog uvoza roba i usluga • Stopa rasta izdataka za putovanja u inostranstvo > stope rasta uzvoza roba i usluga Stimulativne mera za porast broja stranih turista i destimulativne mera za smanjenje domaćih turista da putuju.

q Primer destimulativnih mera turističke politike u SAD: • 1967. godine prihodi od turizma 1, 8 mlrd $, rashodi 4 mlrd $ • 920 mln $ potrošeno u zemljama Evrope • Destimulacija putovanja kroz predsednikovu novogodišnju poruku naciji-rezultat je smanjenje deficita po osnovu turizma za oko 197 mln $ • 1980. gofine deficit po osnovu turizma iznosio je 0, 3 mlrd $ • 2007. godine zabeležen je visok turistički suficit od 20, 5 mlrd $

Indirektan uticaj turizma na privredu 1. Građevinarstvo (podsticanje investicionih aktivnost) 2. Industrijska proizvodnja (poluproizvodi, potrošna dobra, roba široke potrošnje. . ) 3. Poljoprivredna proizvodnja

Multiplikovani efekti turizma na privredu q Koeficijent multiplikacije pokazuje koliko će potrošnja stranih turista (u iznosu jedne jedinice strane valute) uticati na kreiranje društvenog proizvoda zemlje u koju putuju. q Koeficijent multiplikacije se ne može dugoročno odrediti za neku zemlju q Koeficijent multiplikacije se menja pod uticajem promena: • U privrednom razvoju domaće zemlje • U promeni količine novca koju domaći turisti troše u inostranstvu • U potrebi za uvozom proizvoda i usluga za zadovoljenje potreba stranih turista • Količini štednje lokalnog stanovništva • Količini novca koja se odlije u inostranstvo po raznim drugim osnovama

Primer: Kategorije potrošnje I II IV V Ukupni Godišnji izdaci obrt po $ smeštaj 250 178 120 64, 5 862, 5 F&B 320 211 137 63, 5 1051, 5 Kupovina 250 149 89, 5 48, 5 787 Zabava 100 70, 5 41 25 336, 5 Lokalni transport 50 50 29 7, 5 153 Ostalo 30 30 16, 5 9 4, 5 90 UKUPNO 1000 654 213, 5 3280, 5 16, 5 413 Sve kategorije 212, 1 Svih 13 transakcija 3492, 6 3, 28 3, 49

q Međusektorska analiza- kako se novac od stranih turista raspoređuje u privredni (10% ukupnog dohotka se odnosi na takse državi) q U bivšoj Jugoslaviji: 29% na industriju i 13, 4% na poljoprivredu q Teorija multiplikatora važi samo u slučaju: • Nedovoljne iskorišćenosti kapaciteta • Nedovoljne zaposlenosti

q Vrste multiplikatora: • Multiplikator prodaje • Proizvodni multiplikator • Multiplikator prihoda • Multiplikator zaposlenosti q Najveći efekti multiplikatora su na: • Budžet države-poreski prihodi-10% od ukupno kreiranog dohotka • Zaposlenost-otvaranje novih radnih mesta-približna vrednost multiplikatora je 2, 4

HVALA NA PAŽNJI!