EKONOMIKA TURIZMA 2 Drutveni i ekonomski znaaj turizma

EKONOMIKA TURIZMA 2

Društveni i ekonomski značaj turizma Osnovni motivi: slobodno vreme, razonoda i rekreacija Ostali motivi: -Žela da se upozna kulturno i istorijsko nasleđe određenih zemalja, -Da se zadovolje obrazovne potrebe -Da se upoznaju običaji drugih naroda -Da se upoznaju tehnička dostignuća

DRUŠTVENI ZNAČAJ I UTICAJ TURIZMA Ostvaruje se kroz razne uticaje koje turizam vrši u ovoj sferi: - Kulturni Obrazovni Zdravstveni Bolje razumevanje među ljudima Promovisanje našeg kulturno-istorijskog nasleđa Negativne pojave turizma: - Hazardne igre Prostitucija Droge Nedozvoljena trgovina Prihvatanje navika lokalnog stanovništva. . .

POLITIČKI ZNAČAJ I UTICAJ TURIZMA 1. Faktor očuvanja mira u svetu; 2. UN posebna rezolucija: 1967. godina turizma – “turizam pasoš mira” 3. Turizam jača politički prestiž neke zemlje u međunarodnim razmerama 4. Turizam može da ublaži negativno dejstvo političke propagande koja ruši ugled nekih zemalja 5. Negativne strane političkog aspekta turizma: bezbednost

EKONOMSKI ZNAČAJ I ULOGA TURIZMA Polazi se od konkretnog turističkog mesta Faktori važni za utvrđivanje ekonomskog značaja turizma za određeno područje: -Turističke aktivnosti (klimatski uslovi, kulturnoistorijsko nasleđe, prirodne lepote) -Pristupačnost (udaljenost izvora turističke tražnje od turističke destinacije, razvoj saobraćajne mreže. . . ) -Turistička ponuda (smeštaj, zabava, gradski saobraćaj) -Organizacija turizma i politika unapređenja.

U osnovi ekonomskog značaja turizma nalazi se potrošnja turista u mestima koja posećuju. Kao rezultat njihove potrošnje nastaju određeni ekonomski efekti na privredu i kod kuće i u turističkom mestu i državi koju posećuju Turistička potrošnja na privredu vrši direktan i indirektan uticaj: - Direktan uticaj (na hotele, transportna preduzeća, trgovinske mreže) - Indirektan uticaj (industrija, poljoprivreda, veletrgovina, građevinarstvo. . . )

- Direktni uticaji koje turizam vrši na privredu: Uticaj na DP i ND Uticaj na razvoj privrednih delatnosti koje sačinjavaju turističku privredu; Uticaj na platni bilans Uticaj na zaposlenost stanovništva i životni standard Uticaj na investicionu aktivnost i strukturu investicija Uticaj na brži razvoj nedovoljno razvijenih zemalja i područja

Ekonomske funkcije turizma su sva delovanja turizma koja su usmerena na privredne ciljeve i koja imaju efekte na privredu. Sa aspekta uticaja turizma na dohodak razlikujemo dve grupe ekonomskih funkcija: - One koje su povezane sa cirkulacijom dohotka i - One koje deluju u smislu stvaranja novog dohotka (novostvorene vrednosti). Glavne pojedinačne ekonomske funkcije turizma su: - Multiplikativna - Induktivna - Konverziona - Funkcija zapošljavanja - Funkcija razvoja - Delovanje na uravnoteženje robno-novčanih odnosa - Delovanje na platni bilans

DIREKTNI UTICAJ TURIZMA NA PRIVREDU turistička potrošnja posredno utiče na DP i ND tako što stimuliše razvoj oblasti materijalne proizvodnje koje snabdevaju turističku privredu Uticaj turizma na dohodak: • Prostorna, vremenska i granska preraspodela (prelivanje dohotka-strani turisti) • Stvaranje novog dohotka (stimuliše razvoj oblasti materijalne proizvodnjedomaći turisti) Učešće prihoda od stranih turista u društvenom proizvodu→značajno u slučaju manje razvijenih zemalja Turizam je dominantan faktor ukupnog privrednog razvoja. Turizam je utiče na ravnomerniju teritorijalnu preraspodelu dohotka: • Od više ka manje razvijenim područjima zemlje • Od više ka manje razvijenim zemljama

Delatnosti koje direktno podmiruju potrebe turista: • Ugostiteljstvo • Saobraćaj • Trgovina • Turističke agencije • Zanatske aktivnosti • Komunalne aktivnosti Nivo razvijenosti turističke privrede determiniše strukturu turističke potrošnje. • Što je veći nivo razvijenosti turističke privrede to je veći stepen potrošnje u domenu kupovine, razonode i zabave. • Što je manji nivo razvijenosti turističke privrede to je veći stepen potrošnje na smeštaj.

Uticaj turizma na delatnosti turističke privrede Veliki broj privrednih i neprivrednih delatnosti učestvuje u podmirenju turističkih potreba: - hoteli, restorani, kafići - Trgovine (za prodaju suvenira, novina, knjiga, tekstila, voća. . . ) - Banke i osiguravajuće institucije - Slobodne profesije (lekari, advokati) - Pomoćna zanimanja potrebna turistima (sportske institucije, vodiči. . . ) - Institucije za zabavu (pozorišta, kasina, festivali. . . ) - Komunalne delatnosti • Turizam utiče i na investicionu delatnost i ulaganja u: • Razvoj putne mreže • Modernizaciju raznih vidova saobraćaja • Razvoj hotelskih i ostalih ugostiteljskih kapaciteta

Uticaj turizma na zaposlenost stanovništva Turizam podstiče zaposlenost kroz: 1. Povećanje broja zaposlenih u delatnostima turističke privrede 2. Povećanje broja zaposlenih u neprivrednim delatnostima koje direktno podmiruju potrebe turista 3. Povećanje broja zaposlenih u delatnostima koje na indirektan način zadovoljavaju potrebe turista 4. Angažovanje privatnih domaćinstava u turističkim mestima Odlike rada u turizmu: • Značajan procenat zaposlenih u turizmu u odnosu na ukupno zaposleno stanovništvo • Tendencija rasta tog procenta • Veliki broj zaposlenih žena ( 1980. godine u Austrija-67% žena) • Veliki broj sezonskih radnika (negativan efekat)

Uticaj turizma na platni bilans zemlje Za određeni broj zemalja devizni priliv od turizma već godinama predstavlja najvažniju stavku prihoda u platnom bilansu i vrlo značajan faktor razvoja privrede u celini Šta je to platni bilans? Platni bilans predstavlja skup svih ekonomskih transakcija jedne zemlje sa inostranstvom ostvarenih u određenom vremenskom periodu, najčešće za godinu dana. platni bilans sintetički izražava ekonomske odnose sa inostranstvom jer obuhvata sve njihove komponente: uvoz i izvoz roba i usluga, kreditne odnose sa inostranstvom, odnose po osnovu investicionih ulaganja, devizne transfere i sl.

Platni bilans je dvostrani račun: - na jednoj strani su primanja iz inostranstva ostvarena po svim osnovima od strane rezidenata (domaćih fizičkih i pravnih lica) - na drugoj strani su sva plaćanja prema inostranstvu u određenom periodu. Platni bilans je složena ekonomska kategorija, što se najbolje vidi iz njegove strukture. platni bilans se sastoji iz: - spoljnotrgovinskog bilansa koji predstavlja sistematizovan pregled uvoza i izvoza roba konkretne zemlje u određenom vremenskom periodu, - bilansa usluga koji obuhvata sistematizovan pregled ekonomskih transakcija sa inostranstvom koje obuhvataju uvoz i izvoz usluga, - bilans zaduženja iskazuje stanje u kreditnim odnosima zemlje sa inostranstvom.

- - bilans dohotka od investicija predstavlja pregled prihoda i rashoda koji se odnose na kamate, profite i dividende po osnovu kapitala plasiranog u inostranstvu, odnosno po osnovu inostranih investicija plasiranih u zemlji domaćinu. kapitalni bilans pokazuje koliko je deficit platnog bilansa pokriven, odnosno kako je eventualni suficit tog bilansa upotrebljen. Sstanje platnog bilansa, kao i njegovih podbilansa pojedinačno, može biti: 1. u ravnoteži – kada su aktivne i pasivne stavke u ekonomskim odnosima sa inostranstvom uravnotežene, 2. u deficitu – kada je pasiva platnog bilansa (vrednost uvoza roba i usluga, zaduženja u inostranstvu i sl. ) veća od aktive i 3. u suficitu – kada je aktiva (vrednost izvoza roba i usluga, krediti dati inostranstvu i sl. ) veći od pasivnih stavki platnog bilansa.

Uticaj turizma na platni bilans zemlje AKTIVA = Nevidljivi izvoz (prihodi od stranih turista) PASIVA = Nevidljivi uvoz (rashodi domaćih turista) Uticaj turizma na aktivnu stranu platnog bilansa: • Međunarodni turizam predstavlja najvažniju pojedinačnu stavku u ukupnoj vrednosti svetskog izvoza roba i usluga→aktiva turističkog bilansa zauzima najveći deo aktive platnog bilansa zemalja • Turizam→važan faktor uravnoteženja nepovoljnog trgovinskog i platnog bilansa • Stopa rasta prihoda od stranih turista > stope rasta izvoza roba

Uticaj turizma na pasivnu stranu platnog bilansa: • Veliki izdaci za putovanja u slučaju visoko razvijenih zemalja • Međunarodni turizam predstavlja važniju pojedinačnu stavku u ukupnoj vrednosti svetskog uvoza roba i usluga • Stopa rasta izdataka za putovanja u inostranstvo > stope rasta uzvoza roba i usluga • Stimulativne mere za porast broja stranih turista i destimulativne mera za smanjenje domaćih turista da putuju. Primer destimulativnih mera turističke politike u SAD: • 1967. godine prihodi od turizma 1, 8 mlrd $, rashodi 4 mlrd $ • 920 mln $ potrošeno u zemljama Evrope • Destimulacija putovanja kroz predsednikovu novogodišnju poruku nacijirezultat je smanjenje deficita po osnovu turizma za oko 197 mln $ • 1980. gofine deficit po osnovu turizma iznosio je 0, 3 mlrd $ • 2007. godine zabeležen je visok turistički suficit od 20, 5 mlrd $

Indirektan uticaj turizma na privredu 1. Građevinarstvo (podsticanje investicionih aktivnost) 2. Industrijska proizvodnja (poluproizvodi, potrošna dobra, roba široke potrošnje. . ) 3. Poljoprivredna proizvodnja

Multiplikativni efekti turizma na privredu Koeficijent multiplikacije pokazuje koliko će potrošnja stranih turista (u iznosu jedne jedinice strane valute) uticati na kreiranje društvenog proizvoda zemlje u koju putuju. Koeficijent multiplikacije se ne može dugoročno odrediti za neku zemlju Koeficijent multiplikacije se menja pod uticajem promena: • U privrednom razvoju domaće zemlje • U promeni količine novca koju domaći turisti troše u inostranstvu • U potrebi za uvozom proizvoda i usluga za zadovoljenje potreba stranih turista • Količini štednje lokalnog stanovništva • Količini novca koja se odlije u inostranstvo po raznim drugim osnovama

Multiplikativni efekti turizma na privredu Teorija multiplikatora Clement na bazi postavki Samuelsona‐Keynesa o uticaju neprivred. investicija na nac. dohodak i zaposlenost. U turizmu ova teorija je interesantna zbog analize uticaja prihoda od turizma na ukupnu privredu jedne zemlje. Clement analizira efekte uticaja turizma na privrede 17 zemalja Dalekog istoka i Pacifika (analizirane stavke: smeštaj, ishrana piće, razgledanje, zabava, transport, ostalo) Novac (prihodi) od str. turista u toku jedne godine cirkuliše u okviru privrede i pre nego što nestane kroz uvoz prođe kroz veliki broj transakcija, tj. obrne se između 3, 2 i 4, 3 puta, stvarajući dodatne efekte. Prvobitni iznos od 1. 000 $ obrnuo se 3, 48 puta pre nego što je nestao Kod razvijenih zemalja koeficijent muliplikacije (broj obrta) je veći jer se na bazi sopstvene proizvodnje obezbeđuje ogroman broj roba za turiste.

• uspostavljanje standardizovanih, ujednačenih pravila, koja Multiplikativni efekti U formiranju modela pojedinih kategorija tur. potrošnje pošlo se od: • • najveći broj proizvoda za ishranu, piće i druga roba, transportna sredstva i oprema treba da se uvezu iz inostranstva proizvodi koje kupuje lokalno stanovništvo (odeća, trajna dobra) najvećim delom treba da se uvezu ostali oblici koji uslovljavaju odliv deviza od stranih turista u inostranstvo (ponovna ulaganja, štednja) permanentno se javljaju izdaci za radnu snagu neće biti veliki (1/3 cene koštanja usluga) broj godišnjih transakcija cirkulacije neće biti veći od 5 Svaki dolar dobijen od stranih turista u ovim zemljama imao je dopunske efekte na privredu zemlje od 3, 48 puta. vala Samuelsonov model za utvrđivanje multiplikativnih efekata:

Multiplikativni efekti turizma na privredu: • • • Prihodi od stranih turista koji predstavljaju dopunsku potrošnju u privredi konkretne zemlje imaju podsticajni karakter za druge privredne delatnosti Teorija multiplikatora u turizmu značajna je za vođenje dugoročne politike planiranja (kod investicija, zaposlenosti, propagande). Teorija primenljiva u uslovima nedovoljnog korišćenja kapaciteta, kriza, recesije (primer SAD 30‐ih god, javni radovi).

• Zaključna razmatranja o društveno ekonomskom značaju turizma 1. Potrošnja stranih turista = izvoz (usluga). Efekti isti kao kod izvoza mat. dobara 2. Tur. potrošnja građana neke zemlje za putovanja u inostr = uvoz za tu zemlju 3. Platni bilans predstavlja zbir vrednosti izvoza i uvoza. Ukolikoje turistički bilans pozitivan on deluje na povećanje DP 4. Velike investicije u turizam su stimulans za zemlju 5. Značajni tur. prihodi zemlji su izdaci koje strani turisti plaćaju za takse, poreze. . 6. Veća potrošnja u tur. destinaciji može da prouzrokuje inflaciju i povećanje cena 7. Turistička potrošnja utiče na multiplikovane prihode lokalnog stanovništva 8. Ukoliko je domaće robe više multiplikativni efekti su veći 9. Prihodi turista utiču na povećanje zaposlenosti i podstiču nove investicije 10. Turizam treba uskladiti sa razvojem ukupne privrede, gde turizam treba posmatrati kao dopunsku a ne kao osnovnu delatnost • 12. Tur. proizvod pokazuje elastič. na cene (povećanjem cena smanjuje se

12. Turistički proizvod pokazuje elastič. na cene (povećanjem cena smanjuje se tražnja) 13. Turizam je fleksibilan u odnosu na elastič. prihoda‐ako porodični prihodi rastu a cene tur. usluga se ne povećavaju, tražnja za konkretnom destinacijom raste