INFLACIJA Uticaj inflacije na kupovnu snagu novca Stabilne

INFLACIJA Uticaj inflacije na kupovnu snagu novca Stabilne cene Inflatorno okruženje Godišnja stopa inflacije 1% 2% 5% 10% 30% 1 godina kasnije 99 98 95. 2 90. 9 76. 9 Opšti rast cena roba, usluga 2 godina kasnije 98 i faktora 96. 1 proizvodnje. 90. 7 82. 6 3 godina kasnije 97. 1 94. 2 4 godina kasnije 96. 1 kupovne 92. 4 Smanjenje 86. 4 75. 1 82. 3 novca. 68. 3 snage 59. 2 45. 5 35 5 godina kasnije 95. 1 90. 6 78. 4 62. 1 26. 9 6 godina kasnije 94. 2 88. 8 74. 6 56. 4 20. 7 7 godina kasnije 93. 3 87. 1 71. 1 51. 3 15. 9 8 godina kasnije 92. 3 85. 3 67. 7 46. 7 12. 3 9 godina kasnije 91. 4 83. 7 64. 5 42. 4 9. 4 10 godina kasnije 90. 5 82 61. 4 38. 6 7. 3 1

• Indeks potrošačkih cena – Vrsta indeksa cena na malo – Mera promene cena potrošačkih dobara i usluga (gorivo, hrana i piće, odeća i obuća, transport. . . ) • Hrana i ostali proizvodi i usluge koji čine ličnu potrošnju domaćinstava – Pokazuje promene troškova života na osnovu kretanja cena korpe dobara i usluga koje konzumira tipično domaćinstvo – Struktura potrošačke korpe se vremenom menja zbog zamene skupljih dobara jeftinijim; promene kvaliteta se teško mogu uključiti u indeks; javljaju se novi proizvodi • Anketa o potošnji domaćinstava prikuplja podatke o prihodima, rashodima i osnovnim elementima lične potrošnje • U 15 većih gradova u Srbiji • Prosečna potrošačka korpa (III-VIII decila, 60% domaćinstava) i minimalna (I-III decila) potrošačka korpa 2

Računanje indeksa potrošačkih cena kom Sendviči 100 Sokovi 50 Energetska pića 10 Ulaznice 5 Trošak potrošačke korpe IPC God 1 God 2 God 3 100 110 95 80 70 110 150 170 160 300 340 400 17. 000 17. 900 18. 600 105, 3 103, 9 Pokazatelj je kupovne moći stanovništva 80, 000 70, 000 60, 000 50, 000 40, 000 30, 000 20, 000 10, 000 0 Prosečna 2009 mesečna neto po zaposlenom 2008 2010 zarada 2011 2012 Prosečna Minimalna potrošačka korpa 2013 potrošačka 2014 korpa 2015 2016 2017 43405 3

4

Koliko je prosečnih plata potrebno za kupovinu Koliko jedinica proizvoda može da se kupi za prosečnu platu 5

Prosečna korpa, nov 2018 0. 00% 5. 22% Hrana i bezalkoholna pića 1. 18% 0. 67% Alkoholna pića i duvan 3. 30% 2. 64% Odeća i obuća 8. 32% 37. 32% Stanovanje, voda, struja, gas i dr. goriva Nameštaj, opremanje domaćinstava i održavanje 3. 62% Zdravstvo Transport 4. 28% Komunikacije Rekreacija i kultura Obrazovanje Restorani i hoteli 20. 26% Ostala dobra i usluge 8. 79% 4. 41% Hrana i bezalkoholna pića Minimalna korpa, nov 2018 Alkoholna pića i duvan Odeća i obuća 0. 34% 3. 51% 3. 43%0. 76% 2. 41% Stanovanje, voda, struja, gas i dr. goriva 6. 50% Nameštaj, opremanje domaćinstava i održavanje 3. 82% 43. 80% 4. 34% Zdravstvo Transport Komunikacije Rekreacija i kultura Obrazovanje 19. 72% Restorani i hoteli Ostala dobra i usluge 3. 31% 8. 05% 6

Struktura potrošačke korpe u SAD 7

8

Struktura indeksa potrošačkih cena, Srbija 30% 25% 20% 15% 10% 5% 0% Neprerađena hrana Prerađena hrana Industrijski proizvodi bez hrane i energije Energija Usluge 9

• Bazna inflacija -Indeks potrošačkih cena bez određenih stavki (hrana, gorivo, kamate, energija. . . ) koje karakteriše veća volatilnost cena. -Dugoročni trend inflacije, indikator buduće inflacije -Zavisi od kretanja ponude novca u odnosu na nivo proizvodnje, pod uticajem je monetarne politike -Ne posmatraju se efekti kratkotrajnih poremećaja i šokova ponude nezavisnih od ekonomske i monetarne politike Indikatori bazne inflacije IPC bez energije i neprerađene hrane IPC bez energije, hrane, alkohola i cigareta Regulisane cene Učešće 83, 3 70, 6 40, 6 21, 7 • Deflator BDP -Mera promene troškova (cena) dobara i usluga proizvedenih u jednoj zemlji, koji se koriste za sve vidove finalne potrošnje BDP- vrednost svih dobara i usluga proizvedenih u zemlji u određenom periodu -Prednost: Ne računa se na osnovu fiksne korpe dobara i usluga, uvažava promene u potrošnji i obrascima investiranja, obuhvatnija mera inflacije od IPC 10 Nedostatak: Pokazuje promene cena ali i strukture potrošnje (domaćinstava, privrede i vlade)

• Indeks proizvođačkih cena – Meri promene “cena na veliko” -hrane, metala, gasa i drugih dobara, cene usluga su isključene – Prate se cene finalnih dobara, međufazne proizvodnje i sirovina – Daje informacije kako će proizvođački troškovi uticati na cene na tržištima potrošnih dobara (prati se inflacija u svakom segmentu u lancu proizvodnje) – RZS prati: • indeks cena proizvođača industrijskih proizvoda, za domaće tržište i izvoz • indeks cena proizvođača proizvoda poljoprivrede i ribarstva • prati se i prema grupama proizvoda • Harmonizovani indeks potrošačkih cena – Ponderisani prosek nacionalnih harmonizovanih indeksa članica EMU (ponderisani prosek određenih podindeksa) 11

Deflacija OPŠTI PAD CENA, VREDNOSTI, PLATA, TRAŽNJE – RAST VREDNOSTI NOVCA • Posledica smanjenja količine novca u opticaju, ponude kredita i potrošnje. • Najveće posledice u privredi izaziva deflacija izazvana prezaduženošću • Realna kamata raste- opterećenost dugovima je veća –Dužnici nastoje da smanje dugovno opterećenje- prodaja aktive i vraćanje kredita –Prodaja aktive smanjuje njenu cenu, panika investitora, nova prinudna prodaja aktive –Pad profita i zabrinutost zbog mogućih gubitaka – pad proizvodnje, zaposlenosti, trgovine, nesolventnost –Pesimizam i nepoverenje- tezauracija novca i usporavanje BON • Potraživanja banaka postaju nenaplativa, smanjuju se krediti i agregatna tražnja, pada poverenje u finansijske institucije Deflacija Potrošnja Minski 2 Gubici Cene aktive Monetarna kontrakcija Fišer Smanjenje kredita Minski 1 Zaduženost Nemogućnost izmirenja obaveza Prinudna prodaja Otplata dugova Bernanke Bankarski sektor 12

Troškovi inflacije Realni sektor Finansijski sistem • Smanjenje kupovne moći • • Zamagljuje relativne cene Unosi nesigurnost u ugovore jer je visoku inflaciju nemoguće kontrolisati • Pogrešna alokacija resursa • • Računovodstveni problemi Mogući gubici za banke (ukoliko je negativan bilansni gep a kamate rastu) • Poreske distorzije • Veća oscilacija deviznog kursa • Redistribucija bogatstva • Teže je oceniti profitabilnost projekta • Međunarodna trgovina • Otežana procena kreditnog rizika • ”Troškovi kože za cipele” • Inflatorna očekivanja • “Meni troškovi” • Asimetrične informacije • Špekulativna ulaganja • Dodatno zaduživanje • Skraćuju se rokovi plasmana 13

Koristi od cenovne stabilnosti • Smanjuje nesigurnosti oko budućih cena, veća transparentnost relativnih cena • Smanjuje inflatornu premiju kao deo kamatne stope (ir=in-π) • Smanjuje nepotrebne hedžing aktivnosti • Smanjuje efekte distorzije na poreze i socijalna davanja • Povećava benefite držanja gotovine • Sprečava arbitrarnu distribuciju bogatstva i prihoda i time čuva socijalni mir i političku stabilnost • Doprinosi finansijskoj stabilnosti • Povećanje životnog standarda i zaposlenosti, viši i stabilni nivo ekonomske aktivnosti 14

• Stabilnost cena (monetarna stabilnost) je osnovni, primarni cilj centralnih banaka Niska, stabilna i predvidiva stopa inflacije • Veliki broj centralnih banaka koristi strategiju targetiranja inflacije • Inflatorno targetiranje obuhvata sledeće elemente: – cenovna stabilnost kao primarni, dugoročni cilj monetarne politike je institucionalna obaveza centralne banke; – javno objavljivanje numeričke vrednosti za inflaciju u određenom periodu (uglavnom u srednjem roku); – odluke o monetarnoj politici se donose na osnovu informacija o različitim varijablama; – tolerisanje promašaja targeta, teži se postepenoj konvergenciji ka ciljnoj inflaciji – visok nivo transparentnosti monetarne politike- kroz intenzivnu komunikaciju sa javnošću i tržištem o planovima i ciljevima monetarne politike; – visok nivo odgovornosti centralne banke za postizanje inflatornih ciljeva. 15

Targetiranje inflacije kao monetarna strategija NBS • – – • • 1. 1. 2009 NBS je formalno prešla na targetiranje inflacije Ciljana stopa inflacije je jedina numerička smernica za MP NBS nastoji da inflaciju održi u okviru ciljanog raspona NBS podržava ekonomsku politiku Vlade, ako time ne remeti monetarnu i finansijsku stabilnost Ključni instrument MP i glavna referentna stopa je kamatna stopa na nedeljne repo operacije • Odluke o promenama referentne kamate donosi Izvršni odbor na osnovu analiza i prognoza makroekonomskih i inflatornih kretanja NBS odgovara za ukupnu inflaciju merenu indeksom potrošačkih cena (za cene proizvoda koje se formiraju na tržištu, za regulisane cene odgovara Vlada) Izveštaj o inflaciji Analiza situacije u privredi na osnovu koje IO donosi svoje odluke (makroekonomska kretanja, sadašnja i očekivana inflacija, ocena MP u prethodnom periodu) Veća transparentnost MP, bolja komunikacija sa javnošću 16

Inflacija u Srbiji Niska i stabilna inflacija u 2018 (2%) • Niska bazna inflacija (oko 1%) • Rast cena svežeg povrća, poskupljenje odeće i obuće, rast cena usluga transporta, cigareta, naftnih derivata • Niže cene svežeg voća, pojeftinjenje naftnih derivata u T 4 zbog pada svetske cene nafte • Dezinflatorno delovanje jačanja dinara Kretanje inflacije u 2019. • NBS očekuje nisku i stabilnu inflaciju, na donjoj granici • Inflatorno će delovati: • Sezonski rast cena voća i povrća • Rast akciza na cigarete • Poskupljenje komunalnih usluga • Rast agregatne tražnje • Dezinflatorno će delovati: • Sezonski pad cena turističkih paket aranžmana • Pad cena svežeg mesa • Pad cena naftnih derivata Glavni rizici • Kretanje cena neprerađene hrane (prvenstveno voća i povrća) • Kretanje na svetskim robnim i finansijskim tržištima 17

9 /2 01 01 8 2017. 31 /1 01 7 /2 31 /1 6 2016. /2 31 /1 01 5 /2 01 31 /1 4 3 2015. /2 31 /1 20 1 1/ 2014. 31 / /2 01 31 /1 2 1 2013. /2 01 31 /1 0 00 9 2012. /2 01 31 /1 /2 00 8 2011. 31 /1 7 5 /2 31 /1 00 6 2010. /2 00 31 /1 /2 31 /1 00 5 00 4 2009. /2 31 /1 /2 2008. 31 /1 00 3 00 2 /2 31 /1 1 2007. /2 31 /1 0 /2 00 31 /1 /2 00 99 9 % 31 /1 /1 31 /1 Јан. Апр. Јул Окт. Јан. 16 14 IPC, Srbija 12 10 % 8 6 4 2 0 2018. 2019. HICP, EMU 4 3 2 1 0 -1 18

Teorije inflacije 1. Teorije inflacije tražnje (monetarna i dohodna) 2. Teorija inflacije troškova 3. Strukturna teorija inflacije 19

Kvantitativna teorija inflacije • Teorija XIX i početka XX veka ne bavi se inflacijom, već problemom “stalne ravnoteže” (strukturni odnosi, ne opšti rast cena) • Inflacija – posledica prevelike količine novca u opticaju višak AD u odnosu na AS rast cena koji ih uravnotežuje omogućavajući realizaciju celog društvenog proizvoda • Fišerova f-la: • Novčana tražnja efektivna i platežno sposobna tražnja efektivna novčana tražnja vrši pritisak na robne fondove • Uzroci prevelike novčane mase: – Zaduživanje države kod CB za pokriće deficita – Zaduživanje za investicije kod CB – Zaduživanje privrede za obrtna sredstva – Prekomerna zaduženost stanovništva – Naglo deblokiranje blokiranih delova monetarnog volumena (tezaurisani novac) MV=PT 2 MV=2 PT (V-const, T-mala elastičnost proizvodnje) ravnoteža se uspostavlja na višem nivou cena 20

Stopa inflacije i monetarnog rasta 21

Neokvantitativna teorija inflacije • Posledica rasta novčane mase iznad stope rasta nacionalnog dohotka • Kapitalistička privreda je stabilna, kriza- egzogeni poremećaj, inflacija- isključivo monetarni fenomen • Promena količine novca kroz porast likvidnosti deluje na kamatne stope promene izdataka privrednih subjekata porast tražnje i cena direktno ili indirektno (preko promene proizvodnje i zaposlenosti) • ODGOVORNOST CB: Monetarne vlasti direktno kontrolišu promene novčane mase stopa rasta cena direktno zavisi od monetarne politike (ekspanzije) 22

Kejnzijanska teorija inflacije • • • Inflacija- posledica razvoja kapitalističke privrede a ne novčanog opticaja uzrok porasta cena je i na strani ponude. Kapitalistička privreda nije stabilna, postoji asimetrija u reagovanju proizvodnje i cena prema agregatnoj tražnji. Pad AD- smanjuje zaposlenost, zbog neelastičnosti nadnica nadole manjim delom se smanjuju cene Cene su determinisane troškovima reprodukcije, a oni troškovima rada. Troškovi proizvodnje formiraju se nezavisno od agregatne tražnje. • Brži porast dohotka od produktivnosti rada inflatorni impuls koji preko porasta troškova inputa dovodi do porasta cena • Glavni efekat porasta količine novca je na ekspanziju privredne aktivnosti i zaposlenosti! • Inflacija- zbog porasta agregatne tražnje koja se ne može realizovati kroz porast proizvodnje na bazi raspoloživih faktora • Retko- privreda se nalazi ispod nivoa pune zaposlenosti 23

Teorija inflacije troškova • • • Inflacija → i u uslovima nedovoljne AD, zaposlenosti i restriktivne monetarne politike Uzrok → promena jedinice troškova → cene Faktori: – – Porast plata iznad produktivnosti rada Monopolsko formiranje cena → izaziva rast troškova u drugim granama Troškovi uvoza neelastičnih proizvoda → ugrađuju u sve cene Porast profita kroz porast cena rast nominalnog društvenog proizvoda rast novčane mase – Neelastična tražnja visokoproduktivnih grana • Monetarna politika: a) restriktivna pad proizvodnje, zaposlenosti, neiskorišćenost kapaciteta b) da podržava takvo stanje nije efikasna u borbi protiv inflacije troškova izaziva recesiju 24

Teorija strukturne inflacije • Mešoviti tip: inflacija tražnje i inflacija troškova • Inflacija se može javiti i pri ravnoteži AS i AD, dohotka i troškova. • Uzroci: – Promena ponude i tražnje po sektorima – Tehnički progres: • Uska grla u proizvodnji (sirovinska baza i repromaterijal) • Rast dohotka u propulzivnim granama • Ekspanzija kredita – Odnos fiksnih i promenjivih dohodaka • Problem- identifikacija uzroka inflacije – Inflacija tražnje: višak tražnje → cene → troškovi – Inflacija troškova: troškovi → cene 25

MEHANIZAM TRANSMISIJE INFLACIJE • Proces autonomnog i samoreprodukujućeg širenja inflacije • Cilj istraživanja: – Utvrditi sve prenosne karike inflacije – Mehanizme prenošenja pod delovanjem različitih dominantnih uzroka – Brzinu prenošenja i prerastanja iz blage u hiperinflaciju – Mogućnost otklanjanja osnovnih faktora – Mogućnosti mera antiinflatorne politike • I se javlja monetarna inflacija (inflacija tražnje). Porast proizvodnje i uvoza su nedovoljni → rast cena uravnotežuje ponudu i tražnju privremena ravnoteža → proces usklađivanja strukture cena – proces usklađivanja cena na robnim tržištima (radi održanja i popravljanja pozicije u primarnoj raspodeli) – proces prilagođavanja u strukturi cena robe i cena novca (materijalni troškovi, amortizacija, dohoci, državni zahvati, 26 akumulacija, kamata)

• Monetarna inflacija → inflacija troškova • Prvo: cene → cene Sada: cene → plate cene → kamata cene → devizni kurs • Plate ne zavise od produktivnosti rada – stižu troškove života → širi se inflacija troškova – ne reaguju isto sve grane – različit položaj nosioca fiksnih i promenjivih dohodaka disproporcije u kretanju plata i cena redistributivno delovanje strukturna inflacija • Nominalne kamate rastu da bi se očuvale realne • Depresijacija kursa domaće valute zavisno od razlike u visini domaćih i svetskih cena 27

Rast tražnje i potrošnje Zalihe, proizvodnja Troškovi Tražnja za faktorima Cene proizvoda Cene faktora Očekivanja rasta cena Višak agregatne tražnje → zalihe, rast proizvodnje → rast tražnje za resursima → rastu cene resursa i troškovi proizvodnje → rast cena proizvoda → rast troškova života Monetarna inflacija → troškovnu → samoreprodukovanje inflacije → indeksacija i akceleracija inflacije → simultano delovanje velikog broja faktora → strukturna inflacija Smanjenje novčane mase, investicija i budžetske potrošnje ne obara inflaciju; Pogađa privredu, pogoršava poslovnu klimu, gubici i smanjenje akumulacije 28