KULTURA I DRUTVO I POJAM KULTURE n n

KULTURA I DRUŠTVO I

POJAM KULTURE n n n Razmatranje raznolikosti kultura i tipova društava Pojam kulture jedan od najviše pominjanih i istraživanih u sociologiji ali i društvenim naukama uopšte Malinovski: pojam kulture kao “centralni problem celokupne društvene nauke” Najčešća upotreba pojma u svakodnevnom govoru: umetnost (književnost, muzika i slikarstvo) Kultura: način života članova nekog društva ili grupa u okviru nekog društva

POJAM KULTURE n n n Šta uključuje kultura: način oblačenja ljudi, običaji, porodični život, obrasci provođenja slobodnog vremena, načini rada i stvaranja, religijski obredi Pojmovno razlikovanje kulture i društva, ali i uska povezanost Društvo: sistem međusobnih odnosa koji povezuje pojedince Primeri društava: naše društvo, britansko društvo, nemačko društvo (milioni stanovnika/članova društva) Rana lovačka i sakupljačka društva: mali broj članova (30, 40)

POJAM KULTURE n n Odlika svih društava: članovi povezani u jasno strukturisane društvene odnose (koji pak zavise od jedinstvene kulture kojoj pripadaju) Ne postoji kultura bez društva, niti društvo bez kulture Kultura je jedno od određujućih obeležja ljudi i ljudske civilizacije uopšte Bez kulture nema jezika (ni mogućnosti izražavanja i međusobne komunikacije); nema saomosvesti ni sposobnosti mišljenja u pravom smislu

POJAM KULTURE n n Kulturna raznolikost – povezana sa različitim tipovima društava Ključno pitanje: kako nastaju kulturne vrednosti i norme u pomenutim društvenim sistemima Isprepletanost kulture i društva Osnovna tema poglavlja: uticaj društvene promene na razvoj kulture (pogotovo u modernom dobu)

POJAM KULTURE n n n U centru pažnje naučeni (naspram nasleđenih) aspekata ljudskih društava Zajednički elementi za sve pripadnike kulture/članove društva – omogućavaju međusobnu komunikaciju i saradnju Kultura kao zajednički kontekst u kojem se odvija život pripadnika jednog društva Nematerijalni aspekti kulture: verovanja, ideje i vrednosti (predstavljaju sadržaj kulture) Materijalni aspekti kulture: objekti, simboli i tehnologija (kroz njih se ispoljava sadržaj kulture)

VREDNOSTI I NORME n n n Vrednosti (apstraktne ideje): određuju šta se smatra važnim, vrednim i poželjnim u nekoj kulturi Određivanje značenja i “uputstava” u odnosima sa društvenim okruženjem Primer monogamije u zapadnom svetu Norme: pravila ponašanja koja odražavaju ili otelovljuju vrednosti neke kulture Zajedničko delovanje vrednosti i normi u oblikovanju ponašanja članova kulture Primer kultura koje vrednuju učenje

VREDNOSTI I NORME n n n n Primer kultura koje vrednuju gostoprimstvo Velika raznolikost kultura: individualizam i kolektivizam Primer V. Britanije i Rusije i prepisivanja Naša kultura i prepisivanje? Suprotne vrednosti unutar jedne kulture: tradicionalna religijska verovanja naspram nauke Materijalna dobit i uspeh naspram povučenog i jednostavnog životnog stila Uticaj turbulentnih društvenih promena i globalnog kretanja ljudi, ideja, dobara i informacija

PROMENLJIVE KULTURNE VREDNOSTI I NORME n n n Primer današnjih normi koje su bile neprihvatljive pre nekoliko decenija: predbračni seksualni odnosi i zajednički život pre braka Slučaj “namernog” menjanja kulturnih normi i ponašanja Japanska vladina komisija i ciljevi Japana u 21. veku Poslednja decenija 20. veka: ekonomska kriza, izražena nezaposlenost i porast stope kriminala Glavni pravci kulturnih promena: brže i temeljnije oslobađanje od tradicionalnih vrednosti

PROMENLJIVE KULTURNE VREDNOSTI I NORME n n n Preveliki naglasak u japanskoj kulturi na konformizmu i jednakosti (školske “uniforme” i prekovremeni rad) “Ekser koji štrči treba ukucati” Pomenute vrednosti onemogućavaju individualno preuzimanje odgovornosti Duboka ukorenjenost kulturnih vrednosti i normi – promena u dužem vremenskom periodu Uticaj kulture na svakodnevna ponašanja i navike (primer gestikulacije i osmehivanja) Inuiti (Eskimi) na Grenlandu: neuobičajeno “javno osmehivanje” kao na Zapadu

PROMENLJIVE KULTURNE VREDNOSTI I NORME n n n Razvoj sektora usluga – pritisci da se osmehivanje na radnom mestu proširi kao kulturna vrednost Primer “sudara” nacionalne i organizacione kulture Kursevi obuke odnosa prema kupcima (“osmehivanje” ili “ljubazno ophođenje prema zapadnom modelu”) Primer Mekdonaldsa i ophođenja zaposlenih Početno nezadovoljstvo ali i sve češće prihvatanje navedene prakse

KULTURNA RAZNOVRSNOST n n n n Raznolikost kulturnih verovanja i prihvatljivih normi ponašanja Primer dečjih brakova u nekim kulturama “Prihvatljive” i “neprihvatljive” prehrambene navike u različitim kulturama i religijama Poljubac na Zapadu i u drugim kulturama Monokulturna ili jednoobrazna društva: rana lovačka i sakupljačka društva Japan – primer savremenog monokulturnog ili kulturno jednoobraznog društva Kulturno različita ili multikulturna društva

KULTURNA RAZNOVRSNOST n n n Uticaj ropstva, kolonijalizma, ratova, migracija i savremene globalizacije na multikulturni karakter savremenih društava Primer centra Londona i različitih etničkih zajednica: Pakistanci, Indijci, Bangladežani, Italijani, Grci, Kinezi. . . Subkulture (potkulture): bilo koji deo stanovništva koji se razlikuje od ostatka društva prema svojim kulturnim obrascima Primeri subkultura: hakeri, hipici, ljubitelji hiphopa, navijači Jasna identifikacija sa nekom subkulturom ili “kretanje” između više subkultura

KULTURNA RAZNOVRSNOST n n Važnost kulture za trajanje vrednosti i normi, ali i mogućnosti promene i kreativnost Kontrakultura: grupa koja u velikoj meri odbacuje preovlađujuće vrednosti i norme društva Mogućnost slobode izražavanja mišljenja i verovanja, te delovanja u okviru subkultura i kontrakultura Subkulture i kontrakulture: alternative vladajućoj kulturi – mogući činioci društvene promene

ETNOCENTRIZAM n n Jedinstvenost obrazaca ponašanja u okviru svake kulture – osećaj kulturne “neprilagođenosti” Različitost svakodnevnih životnih obrazaca naše i drugih kultura “Kulturni šok”: osećaj dezorijentisanosti u novoj kulturi – gubljenje oslonca u shvatanju društvenog okruženja i nesnalaženje u novoj kulturi Ključna pretpostavka sociologije: nužnost razumevanja kultura “iznutra” – uz poštovanje njenih specifičnih značenja i vrednosti (kulturni relativizam)

ETNOCENTRIZAM n n n n Teškoće razumevanja i prihvatanja ideja ili ponašanja ljudi iz drugih kultura Etnocentrizam: procenjivanje drugih kultura kroz poređenje sa svojom sopstvenom kulturom “I naučnici su ljudi” Parohijalizam Teškoće primene stanovišta kulturnog relativizma: napuštanje duboko ukorenjenih sopstvenih kulturnih uverenja Da li su svi običaji i ponašanja podjednako “zakoniti”? Da li postoje univerzalni standardi ponašanja?

ETNOCENTRIZAM n n n n Primer Talibana i odnosa prema ženama Društveni kontekst Kontrola načina oblačenja žena, javnog pojavljivanja i privatnog života Bez prava na rad i obrazovanje Rigidno tumačenje šerijatskog zakona i podele u Islamu Primer zabrane burki u Francuskoj Primer Turske Teškoće u doslednoj primeni načela kulturnog relativizma

SOCIJALIZACIJA n n n Naglasak u kulturi na stečeno, naučeno a ne nasleđeno Socijalizacija: proces pomoću kojeg deca ili drugi članovi društva stiču znanja o načinu života u svom društvu Najvažniji način (sredstvo) za prenošenje kulturnih obrazaca tokom vremena i generacija Niže životinjske vrste sposobne za brigu o sebi gotovo odmah po rođenju bez pomoći roditelja Više životinjske vrste: uče odgovarajuće obrasce ponašanja – mladi bespomoćni bez brige roditelja

SOCIJALIZACIJA n n n Mladunče čoveka najbespomoćnije od svih – zavisno od brige roditelja prvih nekoliko godina života Socijalizacija kao proces u kojem bespomoćno dete postaje svesno sebe i stiče znanja i veštine za “snalaženje” u svojoj kulturi Promena života odraslih posle rođenja deteta – sticanje novih znanja i iskustava Povezanost roditelja i dece do kraja života – socijalizacija kao spona među različitim generacijama Skup odnosa koji povezuje generacije

SOCIJALIZACIJA n n Dve faze (primarna i sekundarna) i više različitih posrednika socijalizacije Posrednici ili agensi socijalizacije: grupe ili društveni okviri u kojima se odigravaju značajni procesi socijalizacije Primarna socijalizacija: period odojčeta i ranog detinjstva – najintenzivnije vreme učenja kulture (jezika i osnovnih modela ponašanja) Porodica kao glavni posrednik ili agens u ovoj fazi socijalizacije

SOCIJALIZACIJA n n n Sekundarna socijalizacija: kasnije detinjstvo i doba sazrevanja Ključni posrednici ili agensi socijalizacije: škole, vršnjačke grupe, različite organizacije, mediji i, kasnije, radne organizacije Učenje putem socijalne interakcije u pomenutim okruženjima: vrednosti, norme i verovanja karakteristične za datu kulturu

DRUŠTVENE ULOGE n n n Učenje društvenih uloga kroz proces socijalizacije Društvene uloge: društveno definisana očekivanja koja bi ličnost u datoj društvenoj situaciji trebalo da sledi Primer profesije lekara ili doktora Funkcionalisti: društvene uloge kao utvrđeni i relativno nepromenljivi elementi kulture nekog društva (“društvene činjenice”) Učenje društvenih uloga u okviru kultura i njihovo igranje kako su definisane Društvene uloge kao propisano usmeravanje ponašanja pojedinca – odsustvo kreativnosti i relativno slobodnog delanja

DRUŠTVENE ULOGE n n Svođenje socijalizacije na prosto usvajanje društvenih uloga i učenje načina na koje se one igraju/izvršavaju Kritika funkcionalizma: zanemareno shvatanje socijalizacije kao procesa u kojem su ljudi delatni činioci Mi i oblikujemo naše društvene uloge i pregovaramo o njima (nismo samo pasivni subjekti koje uče ili “programiraju” za obavljanje uloga) Preuzimanje društvenih uloga u procesu neprestane društvene interakcije

IDENTITET n n n Uticaj kulture na naše ponašanje, ali i opstajanje individualnosti i slobodne volje Razvijanje identiteta i mogućnosti slobodnog mišljenja i delanja u procesu socijalizacije Višedimenzionalnost pojma identiteta Identitet: način na koji ljudi razumeju sebe i ono šta smatraju značajnim Bitni izvori identiteta: rod, seksualna orijentacija, nacionalna/etnička pripadnost i društvena klasa Dva oblika identiteta: društveni identitet i samoidentitet (lični identitet)

IDENTITET n n n Društveni identitet: osobine koje drugi ljudi pripisuju nekom pojedincu Povezanost više osoba koje dele neke osobine – društveni identitet Primeri: studenti, profesori, majke, očevi, lekari, pravoslavci, katolici, muslimani, ateisti, beskućnici, udate/oženjeni. . . Preklapanje više osobina u društvenom identitetu – višedimenzionalnost ljudskog života Mogući sukobi više identiteta – primarnost jednog tokom većeg dela života

IDENTITET n n Kolektivna dimenzija društvenih identiteta: načini na koji su pojedinci “isti” ili slični kao drugi Zajednički identiteti (zajednički ciljevi, vrednosti ili iskustva): mogućnost osnivanja i delovanja društvenih pokreta Primeri: feministički pokret, pokreti za zaštitu prirodne okoline, radnički pokreti, religijski ili nacionalistički pokreti Zajednički društveni identitet kao važan izvor značenja za pripadnike navedenih i drugih pokreta

IDENTITET n n n Samoidentitet (lični identitet): izdvaja nas kao pojedince i predstavlja proces samorazvitka kroz koji formulišemo jedinstveno osećanje nas samih i naš odnos prema svetu koji nas okružuje Doprinos simboličkih interakcionista istraživanjima samoidentiteta Proces neprekidnog “pregovaranja” pojedinca sa spoljašnjim svetom u stvaranju i oblikovanju samoidentiteta Povezivanje ličnog i javnog sveta u stvaranju ličnih identiteta Značaj kulturnog i društvenog konteksta, ali presudan značaj individualnog delanja i izbora

IDENTITET n n n Promene ličnih identiteta od tradicionalnih do modernih društava Ranije: ključna pripadnost široj društvenoj grupi (nacionalna ili klasna pripadnost) Danas: raznovrsnost i veća promenljivost ličnih identiteta (uticaj razvoja gradova i industrije) Značaj izraženije društvene i prostorne pokretljivosti – rastakanje čvrsto povezanih i rigidnih zajednica i kulturnih obrazaca Primer roda i seksualne orijentacije u izgradnji savremenih samoidentiteta

IDENTITET n n Biografije izbora i stvaranje savremenih ličnih identiteta “Sada, kad su tradicionalni putokazi postali manje važni, svet nas suočava sa gotovo vrtoglavim nizom izbora kakvi da budemo, kako da živimo i šta da radimo – a da nas, pri tom, ne usmerava previše koji izbor da napravimo. ”

ŠIRA LITERATURA n n n Jovanović Đokica. 2012. Prilagođavanje: Srbija i moderna: od strepnje do sumnje. Niš: Sven; Beograd: Institut za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta. Cvejić Slobodan. 2011. Društvena određenost ekonomskih pojava. Beograd: Čigoja; Institut za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta. Mojić Dušan. 2010. Kultura i organizacije : uticaj kulturnih pretpostavki, verovanja i vrednosti na organizacione strukture, sisteme i procese. Beograd: Čigoja; Institut za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta.