Oporezivanje i raspodela dohotka Pojam i vrste poreza

Oporezivanje i raspodela dohotka

Pojam i vrste poreza n Porez n fiskalni javni prihod, osnovni instrument finansiranja države n Vrste poreza n n Porezi na faktore proizvodnje (direktni porezi) – porez na dohodak građana, porez na dobit preduzeća, doprinosi, porez na imovinu u statici Porezi na potrošnju (indirektni porezi) – PDV, akcize, carine n Ekonomski (distributivni) efekti oporezivanja zavise od raspodele poreskog tereta n Zakonska vs. ekonomska raspodela poreskog tereta

Progresivnost poreza n Prosečna poreska stopa n Odnos plaćenih poreza i dohotka n Proporcionalni porez n n Sistem oporezivanja u kojem je prosečna poreska stopa pojedinca jednaka bez obzira na nivo dohotka Ako se prosečna poreska stopa povećava s rastom dohotka sistem je progresivan; . . . a ako se smanjuje, sistem je regresivan. n Granična poreska stopa n Prirast poreza pri jediničnoj promeni dohotka. 3

Primer Poreske obaveze u hipotetičkom poreskom sistemu Dohodak Poreska osnovica Poreska obaveza Prosečna poreska stopa Granična poreska stopa 2, 000 -1, 000 -200 -0. 10 0. 2 3, 000 0 0. 2 5, 000 2, 000 400 0. 08 0. 2 10, 000 7, 000 1, 400 0. 14 0. 2 30, 000 27, 000 5, 400 0. 18 0. 2 4

Modeli parcijalne ravnoteže n. . . Istražuju samo jedno tržište (ono na kome se porez uvodi), dok efekte mogućeg prelivanja na druga tržišta ignorišu n Jedinični porez - fiksni iznos po jedinici kupljenog proizvoda n Raspodela tereta zavisi od elastičnosti ponude i tražnje 5

Cena Jedinični porez uveden na strani tražnje S Pg P 0 poreski prihod Pn D’ Q 0 D Količina 6

Jedinični porez uveden na strani ponude Cena S’ S Pg P 0 Pn poreski prihod D Q 0 Količina 7

Cena Jedinični porez kada je ponuda savršeno neelastična S P 0 poreski prihod D’ Q 0 D Količina 8

Cena Jedinični porez kada je ponuda savršeno elastična poreski prihod P 0 S D’ Q 0 D Količina 9

Cena Raspodela tereta ad valorem poreza S P 0 poreski prihod D’ Q 0 D Količina 10

Uvođenje jediničnog poreza monopolisti $ MCX P 0 Pn ATCX ATC 0 DX MRX X 1 X 0 MRX’ DX’ Količina 11

Oporezivanje i efikasnost

Višak poreskog tereta n Povećanje cene kao reakcija na uvođenje poreza smanjuje tražnju i stvara distorziju ekonomskih odluka n Primer: porez na sladoled… n Višak poreskog tereta n n Gubitak blagostanja koji prevazilazi iznos poreskih prihoda. Naziva se i troškom blagostanja ili čistim gubitkom. n Primer: Potrošač ima fiksni prihod I, koji troši na ječam i kukuruz. Tržište funkcioniše u uslovima savršene konkurencije. Granični troškovi su konstantni. § Bez poreza vs. ad valorem vs. paušalni porez 13

Zašto je bitan višak tereta? n …Zbog vrednovanja koristi i troškova u javnom sektoru n Ako 100 din. poreskih prihoda iz kojih se finansiraju javni rashodi, stvara gubitak blagostanja od 120 dinara, onda je potrebno da korist od tog javnog rashoda bude najmanje 120 dinara. 14

Količina kukuruza Efekat poreza na budžetsko ograničenje A Ca Cb E 1 C 1 i F Ba D B 1 Količina ječma 15

Količina kukuruza Efekat poreza na strukturu potrošnje proizvoda A Ca G E 2 Cb E 1 C 1 F Ba i ii D B 1 Količina ječma 16

Količina kukuruza Višak tereta poreza na ječam A G Poreski prihodi M Ca H E 2 Cb C 1 Ekvivalentna varijacija E 1 S F Ba B 3 I i ii D B 1 Količina ječma 17

Količina kukuruza Efekat paušalnog poreza A H Poreski prihodi = Ekvivalentna varijacija M E 1 C 1 F B 3 I i ii D B 1 Količina ječma 18

Višak tereta - Zaključci n Svaki porez koji menja relativne cene stvara višak tereta n …je neefikasan, pošto pojedinačnu korisnost smanjuje više nego što je potrebno za namirivanje poreskih prihoda n Paušalni porez ne stvara višak tereta n n Efikasan je, pošto se pojedinačna korisnost smanjuje tačno za iznos poreskih prihoda Zašto se ne koriste, ako su efikasni? 19

Zašto dolazi do viška poreskog tereta? n Uslov za Pareto efikasnost je n Kako je gornji uslov je narušen. 20

Količina kukuruza Proizvod sa savršeno neelastičnom tražnjom A E 1 i Ca J R E 2 Cb C 1 S F B 1 = B 2 B 3 K ii D Količina ječma 21

Višak tereta u uslovima neelastične tražnje n Ako se tražnja za nekim proizvodom ne menja posle oporezivanja, znači li to da ne postoji ni višak tereta? n n n Ne. Oporezivanje će dovesti do promene budžetskog ograničenja, pa samim tim i do smanjenja potrošnje ostalih (neoporezovanih dobara). To će ponovo uticati na promenu relativnih cena i narušiti uslove za Pareto efikasnost. n Dohodni efekat supstitucije 22

Cena ječma Merenje viška tereta pomoću krivih tražnje a Višak tereta = ½ ηPbq 1 tb 2 Poreski prihodi Višak poreskog tereta S’b (1 + tb)Pb g f Pb h d i Sb Db q 2 q 1 Količina ječma 23

Formula za višak tereta A = ½ * širina * visina = ½ * (di) * (fd) fd = ∆Pb = (1 + tb) * Pb – Pb = tb * Pb di = ∆q η = (∆q/∆Pb)(Pb/q) ∆q = η(q/Pb)∆Pb = tb * Pb ∆q = η(q/Pb)*(tb. Pb) = η * q * tb di = ∆q A = ½(di)(fd) = ½(ηqtb)*(tb. Pb) = ½ * η * Pb * q * (tb)2 24

Šta nam govori formula za višak tereta? Višak tereta = ½ ηPbq 1 tb 2 n η: Višak tereta je veći kada se porez plaća na dobro sa većom kompenzovanom cenovnom elastičnošću tražnje. n Što je veća distorzija odluke o potrošnji, veći je i višak tereta. n Pbq 1: Višak tereta raste sa početnim rashodima na oporezovano dobro. n tb 2: Višak tereta raste srazmerno kvadratu poreske stope. n n Udvostručenjem poreske stope učetvorostručuje se višak tereta. Bolje je oporezovati veći broj proizvoda po nižoj stopi, nego manji broj po višoj. 25

Cena po jedinici usluga stanovanja Višak tereta od subvencije Ph m Višak tereta n (1 – s)Ph q o v r u Sh Sh’ Dh h 1 h 2 26 Usluge stanovanja

Zarada po satu rada Višak tereta poreza na dohodak Višak tereta = ½ εw. L 1 t 2 Višak tereta w f (1 – t)w g SL d i h a L 2 L 1 27 Broj radnih sati

Zarada Diferencijalno oporezivanje inputa a w 1 (1 – t)VMPmkt d H* c H 1 w 2 w 1 (1 – t)w 2 e VMPmkt 0 Sati rada u kući b Zarada Višak tereta = ½ (ΔH)tw 2 VMPhome Sati rada 0’ na tržištu 28

Zadatak 5 (str. 358 -) i 8. (str. 379) n U nastojanju da smanji potrošnju alkohola, država razmatra uvođenje poreza od 1$ na svaki prodati galon žestokog pića. (Taj porez bi plaćali proizvođači). Pretpostavite da kriva ponude žestokih pića ima nagib naviše i da joj odgovara jednačina Q = 30. 000 P (gde je Q broj galona žestokog pića, a P cena po galonu). Kriva tražnje za žestokim pićima jeste Q = 500. 000 – 20. 000 P. n n Nacrtajte skicu da biste prikazali višak tereta ovog poreza. Zatim matematički izračunajte višak tereta. Prikažite grafički višak tereta koji stvara jedinični porez od 1$. Pretpostavite da svaki konzumirani galon žestokog pića stvara negativan eksterni trošak od 0, 50$. Kako ovo utiče na višak tereta koji nastaje usled uvođenja jediničnog poreza na žestoka pića?

Zadatak 7. (str. 379) n Kapital angažovan u korporativnom sektoru oporezovan je po višoj stopi nego kapital angažovan u nekorporativnom sektoru. Analizirajte navedeni problem sa stanovišta viška tereta koji nastaje usled različitog oporezivanja kapitala. Pretpostavite da postoje dva sektora, korporativan i nekorporativan. Vrednost graničnog proizvoda kapitala u korporativnom sektoru, VMPc, izračunava se kao VMPc = 100 – Kc, gde je Kc količina kapitala u korporativnom sektoru, dok se vrednost graničnog proizvoda kapitala u nekorporativnom sektoru, Kn, izračunava na osnovu formule VMPn = 80 – 2 Kn, gde je Kn količina kapitala u nekorporativnom sektoru. U društvu ukupno postoji 50 jedinica kapitala. n n Ukoliko ne postoje nikakvi porezi, koliko kapitala će biti u korporativnom, a koliko u nekorporativnom sektoru? Pretpostavite da je na kapital angažovan u korporativnom sektoru razrezan jedinični porez po stopi od 6 dolara. Koliko je kapitala angažovano u svakom sektoru, posle uvođenja poreza? Koliki je višak tereta ovog poreza?

Domaći zadatak - br 7. (str. 358) n n Pretpostavite da se porez na dohodak u nekoj zemlji obračunava po jedinstvenoj stopi od 5 odsto, a da se nikakav porez ne razrezuje na oporezivi dohodak veći od 50. 000 $. Oporezivi dohodak sa svoje strane izračunava se tako što se dohodak pojedinca umanjuje za 10. 000 $, odnosno, svi dobijaju olakšicu od 10. 000 $. Kolike su granične i prosečne poreske stope za svakog od navedena tri radnika? (Procenite graničnu poresku stopu za sadašnji nivo dohotka svakog od njih. ) n Radnik sa skraćenim radnim vremenom i godišnjim dohotkom od 9. 000 $. n Prodavac u maloprodaji s godišnjim dohotkom od 45. 000 $. n Direktor neke reklamne agencije s godišnjim dohotkom od 600. 000 $. Da li je taj porez progresivan, proporcionalan ili regresivan u odnosu na dohodak? Odgovor obrazložite odgovrajućim koeficijenima progresivnosti.

Domaći zadatak Vlada u cilju smanjenja fiskalnog deficita namerava da ostvari dodatne poreske prihode u iznosu od 10 mlrd dinara. Predstavnici jedne političke opcije zalažu se za to da se uvede opšti porez na dohodak građana po jedinstvenoj stopi. Ukupan godišnji dohodak građana iznosi 100 mlrd dinara, dok dohodak od kapitala (pq) iznosi 33 mrld dinara. Kompenzovana elastičnost tražnje za ukupne dohotke građana iznosi 0, 3, dok kompenzovana elastičnost tražnje za dohotke od kapitala iznosi 1, 5. n n Izračunajte višak poreskog tereta (kao % poreskih prihoda) koji bi nastao u slučaju uvođenje ovog poreza?