Kultura Vodi kroz ispitna pitanja Zadaci Pojam kulture

Kultura • Vodič kroz ispitna pitanja. Zadaci.

Pojam kulture i civilizacije (118) Cultus; Colere; Cultura – objasniti pojmove. Objasniti promenu značenja termina “kultura” od “kulture zemlje” do “kultura duha”. Animi culti, cultura animi, cultus literarum – ukaz Cicerona (“Kao što nema ploda sa svakog polja, tako ne donose plod ni svi obrazovani duhovi” – “Nema ploda bez obrade, ne može ni duh bez nauke. . . ”)

• U kom veku se javlja pojam civilizacija? • “Civilisation”, “Civilization”, “Zivilisation”-”Kultur” • Više od semantičke razlike: filozofske, ideološke, političke divergencije. • Uže značenje termina u Francuskoj je? • Da li civilizacija označava viši stupanj u razvoju čoveka kao društvenog bića? (koja politička praksa je pozadina ovoga? )

• Transformacija: “prosvećeni”“neprosvećeni” • Kakvu misiju su sebi postavljali Evropljani pri osvajanjima?

• Objasniti rasističko i humanističko tumačenje pojma “civilizacija”. • Šta su doneli evrocentrizam-prosvetiteljstvo ovim tumačenjima?

Objasniti sledeće: • Kultura kao način života. Životni stil. Celokupna egzistencija. • Čime je uslovljen način života? • Stil jednako čovek. • Alfred Adler: Čovek bira svoj stil.

• Kako nastaje lični stil?

• Nabrojati i objasniti karakteristike folklorne umetnosti: • Odnos prema tradiciji, • Ličnoj viziji, • Praktičnim vrednostima. • Šta je njen cilj?

• Zašto narodni umetnik često ostavlja “grešku” u svom umetničkom radu?

• Po čemu se lepa umetnost razlikuje od folklorne? • Zašto kažemo da umetnik stvara kroz čin slobode?

• Zašto je lepu umetnost teže razumeti na prvi pogled ili slušanje? • Za’to se kaže da ona podrazumeva spremnost da se uči od umetnosti?

• • • Umetnost za masovnu publiku Šta je omogućilo njenu pojavu? Šta je njen cilj? Njena osnovna karakteristika? Zašto kažemo da se masovna umetnost – konzumira?

• Zašto kažemo da je “ekpresna”? • Može li lepa umetnost da bude ekpresna?

KIČ I AVANGARDA (152 -153) • Uživanje i estetika- Aristip: teorija hedonije – užici niže vrste, čulni. • Epikur: teorija ataraksije – Uzvišeno blaženstvo ume i duha donosi užitak. • Razlika izmedju masovne i elitne kulture. • Kič – šund. Kako nastaje termin i šta je značio prvobitno? • Kako etički i estetički razgraničavamo šund od umetnosti?

• Šta je antropološki izvor kiča? • Da li kič industrija stvara kičliju, ili obratno?

• • • Osobine kiča: “Lepljivost”, čulnost Penetrantnost Topljivost, sladunjavost Lažnost, neiskrenost Objasniti ih.

• Da li kič tehnički neuspela umetnost?

• Avangarda. Objasniti karakteristike ove umetnosti.

Avangarda/Kič: Osmišljavanje života Ispunjavanje života beznačajnim iluzijama Postavlja visoke ciljeve: pomeranje egzistencije ka sadržajnijem, bolje, huimanijem, savršenijem. . . Ne postavlja ciljeve, izbegava napore Obeležje elitne kulture Obeležje masovne kulture Duhovna lepota, upućuje na bolji svet od ovoga Vulgarnost, osrednjost, konformizam, preterivanje, manihejstvo (ružno još ružnije, lepo još lepše. . ) Teži savršenstvu, transcendira realnost Dopadljiv, samodovoljan Nadilazi perceptivno, izaziva na saznavanje, razmišljanje, traganje za odgovorima Čulno, banalno – izaziva površna osećanja, lišena duhovne i intelekstualne obrade Umetnikova ekspresija, autentično delo Profitiranje, pojednostavljivanje, Zanimljivost Svet predstavlja kao nedovoljno dobar i promenljiv, podstiče na stvaralački odnos. Smisao života: stvaranje. Zabavnost Svet predstavlja kao fakat, dovršen. Uljuljkuje u samozaborav. Pasivizuje: smisao – prilagodjavanje.

• Literatura: • Ka sociologiji • Šira: • Ludvig Gic - Fenomenologija kiča • Estetika (bilo koji autor)

• Javiti se predmetnom profesoru u vezi konsultacija. • Razmisliti o roblematizovanju gradiva u teme za radove.

Primeri ideja za radove • Odredjivanje granice izmedju kiča i umetnosti? • Kultura naspram civilizacije? • Razlike i sličnosti izmedju avangardne i masovne umetnosti (isti model je primenljiv na poredjenje bilo kojih tipova umetnosti).