ETNIKE PREDRASUDE I STEREOTIPI Pojam predrasude Prejudicum n

ETNIČKE PREDRASUDE I STEREOTIPI

Pojam predrasude Prejudicum n n n Klasično značenje: prethodan sud; rešenje ili odluka doneseni unapred; unapred doneseno mišljenje ili presuda U engleskom jeziku: suđenje koji se donosi pre istraživanja činjenica – preuranjeno suđenje Sadašnje značenje: dopadanje ili nedopadanje koje se povezuje sa apriornim i nezasnovanim sudovima

Definicije n "Negativno mišljenje o drugima bez dovoljno osnovanosti“ Izražava dva suštinska svojstva svih definicija predrasudnosti: n nezasnovanost sudova i n (negativan) emocionalni ton

Definicije koje naglašavaju nezasnovano suđenje n "Osećanje, pozitivno ili negativno, prema nekoj osobi, stvari ili događaju, koje prethodi (ili nije zasnovano na) stvarnom iskustvu"

Definicije koje naglašavaju proces nediferenciranja n “Negativan ili neprijateljski stav prema osobi koja pripada nekoj grupi, samo zato što pripada toj grupi, te se stoga veruje da ima sve osobine koje se grupi pripisuju”

Definicije koje naglašavaju neopravdane generalizacije n n Procenjujemo da li su neki objekti dobri ili nisu na osnovu svrstavanja u klase – tj. obično grube i neprecizne kategorije i klasifikacione sheme Nije svaka preterana generalizacija predrasuda (pogrešni pojmovi zasnovani na pogrešnim informacijama): “Svi Beograđani su beli”

Rezime n Etničke predrasude su neprijateljstva zasnovana na pogrešnim i nefleksibilnim generalizacijama. n Mogu se samo osećati ili otvoreno izražavati (latentne i manifestne). n Mogu biti usmerene na grupu u celini ili na pojedinca samo zato što je on pripadnik te grupe. n Posledica predrasuda je loše postupanje ili diskriminacija objekta predrasuda koje nije zasluženo.

Da li je predrasuda vrednosni pojam? n n Neki autori zastupaju stanovište da se neki stavovi mogu svrstati u predrasude samo onda kada narušavaju neke važne norme ili vrednosti koje su prihvaćene u datoj kulturi. Predrasude su samo ona vrsta suđenja o drugima koja je etički nedopuštena u datom društvu. Primeri: kastinski sistem u Indiji; Geto; Rezervati u SAD

Neke definicije naglašavaju funkciaonalnost predrasuda n Ego-odbrambena funkcija “Predrasude su specifičan obrazac ispoljavanja neprijateljstva u interpersonalnim odnosima koje je usmereno na celu grupu, ili njene pojedinačne članove a koje ispunjava specifične iracionalne funkcije za njihove nosioce” n Konformiranje: Neke predrasude su proizvod konformiranja preovlađujućem mišljenju u društvu

Dve suštinske komponente predrasuda n n a. pozitivan ili negativan stav b. povezan sa pregeneralizovanim (i stoga pogrešnim) uverenjima

Primeri n n n Ne mogu da smislim Crnce. (stav) Crnci zaudaraju. (uverenje – obrazloženje) Ne bih nikada živeo u zgradi u kojoj žive Jevreji. Osim par izuzetaka, svi Jevreji su isti. Ne želim Hrvate u svom mestu. Hrvati su lukavi i pokvareni.

Kod predrasuda uverenja imaju tendenciju da se prilagođavaju negativnim stavovima koje je teško promeniti n Mr X: Nevolja sa Jevrejima je u tome što oni brinu samo o sebi samima. n Mr. Y: Ali podaci humanitarnih organizacija pokazuju da Jevreji daju srazmerno više u dobrotvorne svrhe, nego ne-Jevreji. n n n Mr. X: To upravo pokazuje kako oni pokušavaju da se nametnu i mešaju u stvari Hrišćana. Oni i ne misle ni o čemu drugom nego o novcu; zato i ima tako mnogo jevrejskih bankara. Mr. Y: Ali nedavna istraživanja su pokazala da je procenat Jevreja u bankarskom poslu zanemarljiv u odnosu na ne-Jevreje. Više ih je u umetničkim delatnostima. Mr. X: O tome ti i govorim. Oni ne idu za poštenim poslovima; bave se samo filmskim biznisom i zabavom u noćnim klubovima.

Načini ispoljavanja predrasuda (Olport) n ocrnjivanje i ogovaranje n izbegavanje n diskriminacija fizički napad n istrebljenje

Teorije o poreklu predrasuda n n Predrasude nisu urođene, niti su trajno obeležje neke etničke grupe. One su naučene u procesu socijalizacije.

Osnovni pristupi proučavanju porekla prerasuda (Olport) n n Društveno istorijski Sociokulturni n Situacijski n Psihodinamički n Fenomenološki

Olportov pristup predrasudama

Zašto ljudi tako lako postaju predrasudni? n Predrasudnost je sastavni deo normalnog psihološkog funkcionisanja čoveka Dva suštinska aspekta etničkih predrasuda. . n n pogrešne generalizacije i neprijateljstvo . . . jesu univerzalne i "prirodne" karakteristike ljudskog uma.

n n Agresivnost – urođena i naučena odbrambena reakcija čoveka Neophodnost kategorizacije i generalizacije pri mišljenju (pojednostavljuju svakodnevno iskustvo i čine snalaženje lakšim)

Socijalni stereotipi racionalizacija predrasuda

Definicija stereotipa n n Poreklo pojma: novinar Walter Lipman – "Javno mnenje", 1922. "Skup uverenja o ličnim karakteristikama (atributima) neke grupe ljudi"

U literaturi postoji rasprava o tome. . . n Da li se pod stereotipima uvek podrazumeva nešto loše?

Oni koji tvrde da stereotipi nemaju nužno negativno značenje smatraju da su to. . . n generalizacije (tendencija da se pripisuju generalizovane i pojednostavljene karakteristike u formi "etiketa") n kojima se pripisuju iste karakteristike svim pripadnicima neke socijalne kategoriuje n zasnovane na netačnom opažanju i pogrešnom učenju i zaključivanju Kasnije je uveden pojam "trunka istine": stereotipi su, bar delom, zasnovani na "malim" ali realnim razlikama između grupa

Oni koji tvrde da stereotipi imaju negativno značenje smatraju da su to. . . n n n preuveličana uverenja o osobinama neke kategorije ljudi fiksirana impresija, činjenično netačna ("prvo definišemo pa tek onda opažamo") rigidne predstave, proizvod sklonosti mišljenju u rigidnim kategorijama.

Primeri: n n n n Nemačka pedantnost Latinski temperament Američki optimizam Škotska škrtost Indijski stoicizam Praviti se Englez (hladnoća) Raditi kao Crnac Lenj kao Crnogorac

Tri osnovna pristupa shvatanju i istraživanju stereotipa: n n n Psihodinamički (stereotipi služe motivacionim potrebama pojedinca) Sociokulturalni pristup: uticaj kulture i agensa socijalizacije na prenošenje stereotipa Kognitivni pristup – naglašava ulogu procesa kategorizacije u opažanju

U kognitivističkoj psihologiji - smatraju se kognitivnim aspektima predrasuda n Naglašava se uloga kategorizacije u procesima opažanja veoma je važna za razumevanje procesa opažanja u socijalnom kontekstu, a posebno za stvaranja stereotipa i predrasuda o drugim grupama.

Postoji teorijska veza između procesa kategorizacije i razvoja stereotipa n Ljudi pokazuju tendenciju da karakterišu velike grupe ljudi u terminima nekoliko krutih “crta” ili zajedničkih atributa n Ovakva karakterizacija je veoma stabilna i relativno trajna n Ona postaje veoma izražena i neprijateljski obojena kada među grupama postoje tenzije n Ona se uči na ranim uzrastima i deca je koriste i pre nego što su svesna stvarnih razlika koje dele pojedine grupe n Veoma ih je teško iskoreniti ili modiifikovati u socijalnoj klimi tenzija i konflikata

Funkcije socijalnih stereotipa Stereotipi nastaju zato što imaju određene funkcije za pojedinca i za društvo

Osnovne funkcije stereotipa Funkcije na individualnom nivou n n Kognitivna funkcija Funkcija očuvanja vrednosti Socijalne funkcije stereotipa: n n Uloga grupne diferencijacije Uloga » ideologizacije « i opravdavanja kolektivnih akcija

Kognitivna funkcija (funkcija socijalne uzročnosti) n Služe razumevanju složenih, često stresnih, socijalnih događaja Primer: n potreba da se objasni pojava kuge u 17 veku – Škoti su optuženi da su zatrovali zidine Njukastla; lov na veštice

Funkcija očuvanja pojedinčevog sistema vrednosti n Svi Crnogorci su visoki Susret sa dovoljnim brojem niskih Crnogoraca može promeniti stereotip n Svi Crnci su lenji Za ubeđenog rasistu “vredan” Crnac narušava usvojeni sistem vrednosti Ko je bolji, a ko lošiji

Funkcija diferencijacije n Stereotipi drže “druge”grupe (nepripadnike) na distanci i podržavaju pozitivnu diferencijaciju u odnosu na njih n “Oni su prljavi (a mi čisti)” n “Mi smo to što jesmo, jer oni nisu to što smo mi” U osnovi težnja da se održi društveni status quo i data socijalna stuktura (dominacija)

Funkcija opravdavanja diskriminacije i proganjanja Opravdavanje akcija, preduzetih ili planiranih, protiv drugih, “tuđih”, grupa Primeri: n ideja o » misiji Evropljana «, » teretu belog čoveka « (u 19. veku) usmerena na opravadavanje porobljavanja neevropskih naroda n Stereotip o » velikosrpskoj opasnosti « ili o Srbima kao narodu » sklonom nasilju i etničkoj mržnji « - opravdavanje separatizma, uvođenja protektorata na Kosmetu; bombardovanja

Istraživanja stereotipa n n n Kac i Brejli, 1932 Lista različitih osobina (84) Bira se 5 koje, po njihovom mišljenju poseduju pripadnici neke etničke grupe

Dimenzije stereotipa n n n Stepeni pozitivnosti i negativnosti Određenost stereotipa (broj ključnih osobina koje se pridaju nekoj grupi) Unifromnost (raširenost) - % populacije koji bira određenu osobinu

Autostereotipi i heterostereotipi n n Srbi: gostoljibivi, vredni, veseli Hrvati: mrze druge, prirodna sklonost ustaškoj ideologiji. . . Albanci: primitivni. . . Romi: prljavi, kradu, muzikalni, veseli

Kako se boriti protiv predrasuda i kako menjati stereotipe? n n n Veoma otporne na promenu: nastaju rano u detinjstvu (afekat prethodi pojmu) – dečji egocentrizam ono što se traži i nalazi se – diktiraju slektivno opažanje i pamćenje

n n Horowitz: začarani krug predrasudnosti “Prvo se formira predrasuda, a tehnike diferencijacije se usavršavaju naknadno”

Suzbijanje predrasuda Hipoteza o kontaktima (specifični tipovi međusobnih pozitivnih kontakata) = menjaju se pogledi na specifičnog pojedinca, ali ne i na grupu u celini n n n Nove informacije (menjanje uverenja) = afekat prethodi znanju i ono ima tendenciju da se uskladi Promena stvarnih odnosa među grupama (zajednički nadređeni cilj)

Hipoteza o informisanju n “Ako dete poveruje u ‘dobre’ stvari o nekoj naciji imaće pozitivna osećanja, a ako veruje u ‘loše’ biće prema njoj predrasudno”.

Istraživanja n n n Opadajuća linija: deca najmanje znaju o onim nacijama koje najmanje vole U-kriva: deca su sklona da formiraju bilo pozitivne ili negativne emocije samo prema nacijama o kojima poseduju dosta informacija, dok su prema onima o kojima malo znaju najčešće indiferentna. U kom pravcu ide uzročni sled?

Pretpostavke n n n Više pozitivnih informacija –preferencije; više negativnih informacija – odbacivanje Prvo uslovljavanje na pozitivne, odnosno negativne emocije o etničkoj grupi što ih čini osetljivim za određene informacije o njoj (konzistentnost stavova) Pojedinac aktivno traga za informacijama o nacijama koje voli a nezainteresovan je za činjenice o onima koje ne vole ili je indiferentan

Pantić, 1970 n n Znanje više utiče na intenzitet nego na direkciju stava Kognitivni elementi mogu da menjaju emocije na mlađim uzrastima dok su stavovi nedovoljno struktuirani Emocionalna komponenta utiče na selekciju informacija Emocije se ranije formiraju i predstavljaju dublji sloj u ličnosti

n Najznačajniju ulogu u suzbijanju predrasuda – socijalnopsihološka klima u društvu n socio-kilturni faktori: uticaj socijalne okoline n n Informacioni prostor u kome se dete vaspitava emituje više poruka o onim nacijama za koje društvo (grupa) očekuje da ih dete prihvata ili odbacuje Jak normativni pritisak ka konformiranju stavovima većine u društvu – može sprečiti ili odložiti razvoj od egocentrizma ka sociocentrizmu