TRGOVINA TRGOVINA POJAM KARAKTERISTIKE TEORIJE TRGOVINA JE PRIVREDNA

TRGOVINA

TRGOVINA – POJAM, KARAKTERISTIKE, TEORIJE – TRGOVINA JE PRIVREDNA DELATNOST, STARA SKORO KOLIKO LJUDSKO DRUŠTVO. – TRGOVINA, KAO POSEBNA DELATNOST, IMA ZADATAK DA SVOJIM POSREDOVANJEM ORGANIZUJE REDOVNU RAZMENU IZMEĐU PROIZVODNJE I POTROŠNJE. SVOJOM AKTIVNOŠĆU TREBALO BI DA OBEZBEDI PONUDU ROBE U KOLIČINI I ASORTIMANU, KOJU TRŽIŠTE TRAŽI, U VREME KADA SE TRAŽI, NA MESTU GDE SE TRAŽI, I PO CENAMA I DRUGIM USLOVIMA KOJE KUPAC PRIHVATA. PRI TOME SE IMA U VIDU DA JE POTROŠAČ CENTAR OD KOGA SVE POLAZI I KAD JE U PITANJU MARKETING I TRGOVINA.

TRGOVINA – NASTANAK I RAZVOJ – TRGOVINA PREDSTAVLJA JEDNU OD NAJSTARIJIH PRIVREDNIH DELATNOSTI. NASTALA JE U PRVOBITNOJ LJUDSKOJ ZAJEDNICI ODMAH POSLE NASTANKA STOČARSTVA, KADA SU JEDNA PLEMENA SA DRUGIMA RAZMENJIVALI RAZLIČITE ŽIVOTINJE U NATURALNOM OBLIKU. NJENO OSAMOSTALJENJE, VEZUJE SE ZA TREĆU VELIKU DRUŠTVENU PODELU RADA, POSLE ODVAJANJA RATARSTVA OD STOČARSTVA I ZANASTVA OD UKUPNE POLJOPRIVREDE. PRE TOGA VLADALA JE TRAMPA. POJAVA NOVCA, KAO OPŠTEG EKVIVALENTA, RAZVIJENA MEĐUNARODNA PODELA RADA I SVE VEĆA I RAZNOVRSNIJA PROIZVODNJA I POTROŠNJA, ZASNOVANA NA POVEĆANJU ŽIVOTNOG STANDARDA POTROŠAČA, DOVELI SU DO NASTANKA PRAVE NOVČANE TRGOVINE.

• MOŽE SE SLOBODNO KONSTATOVATI DA JE, SVE DO POJAVE KAPITALIZMA, PROIZVODNJA IMALA NATURALNI KARAKTE, A ROBNONOVČANA RAZMENA BILA JE U POVOJU I SKROMNIH DIMENZIJA. OSIM NEDOVOLJNO RAZVIJENE PROIZVODNJE, OGRANIČENJE ZA POJAVU PRAVE TRGOVINE PREDSTAVLJALA JE RASCEPKANOST FEUDALNOG TRŽIŠTA I LOŠE SAOBRAĆAJNE VEZE. • U OKVIRU TEHNOLOŠKO-ORGANIZACIONIH PROMENA U TRGOVINI, PRVO NASTAJU ROBNE KUĆE, KAO POSLEDICA NASTANKA SREDNJE KLASE, I TO SE NAZIVA PRVOM REVOLUCIJOM U TRGOVINI. • TREĆU REVOLUCIJU ČINE KOMPLEKSNE VIŠEFILIJALNE TRGOVINSKE KORPORACIJE A POSEBNO TRGOVINSKI CENTRI

FAKTORI RAZVOJA TRGOVINE • U SAVREMENOJ ANALIZI FAKTORA KOJI UTIČU NA RAZVOJ TRGOVINE PRIMENJUJE SE TZV. PEST ANALIZA (POLITIKA, EKONOMIJA, SOCIJALNO-DEMOGRAFSKA KRETANJA, TEHNOLOGIJA). TRGOVINA I EKONOMSKI RAZVOJ • EKONOMSKI RAZVOJ I PROIZVODNJA SU OSNOVA RAZVOJA TRGOVINE. EKONOMSKI RAZVOJ DAJE I POVEĆAVA ROBNE FONDOVE KOJI SU VAŽNI ZA PROMET I EKONOMIJU OBIMA U TRGOVINI. NE MOŽE SE TRGOVATI ROBAMA KOJIH NEMA. PROIZVODNJA STALNO UVODI NOVE PROIZVODE, PA ONI POSTAJU I PREDMET TRGOVINE, A ISTO TAKO IZBACUJE PROIZVODE KOJI SU ZASTARELI, PREVAZIĐENI I NEPOTREBNI.

TEORIJE TRGOVINE • U KNJIŽEVNIM I FILOZOFSKIM DELIMA ANTIČKIH MISLILACA TRGOVINA JE TRETIRANA KAO PARAZITSKA DELATNOST. OVA JEDNOSTRANOST U TRETIRANJU TRGOVINE PROVLAČI SE I KROZ SREDNJI VEK, SREĆE SE ČAK I KOD FIZIOKRATA, PA I KOD MERKANTILISTA KADA JE U PITANJU UNUTRAŠNJA TRGOVINA. POZITIVNA MIŠLJENJA O TRGOVINI IMALI SU: • • MERKANTILISTI, ADAM SMIT, BATIST SEJ I KARL MARKS.

• POZITIVNA MIŠLJENJA O TRGOVINI - MARKSOV DOPRINOS TEORIJI TRGOVINE • MARKS JE IMAO POZITIVAN STAV PREMA TRGOVINI I NJENOJ ULOZI U DRUŠTVENOJ REPRODUKCIJI. U NJEGOVIM RADOVIMA NALAZIMO TRI TEORIJSKA OBRAZLOŽENJA O ZNAČAJU I ULOZI TRGOVINE: NUŽNOST TRGOVINE KAO NOSIOCA PROMETA, PREDNOST TRGOVINE U ODNOSU NA DRUGE NOSIOCE PROMETA, I NAJZAD KARAKTER RADA U TRGOVINI.

TRGOVINA - KARAKTER RADA U TRGOVINI PO MARKSU • O KARAKTERU RADA U TRGOVINI MARKS JE GOVORIO U FUNKCIJI VREMENA PROMETA, TROŠKOVA PROMETA, KAPITALA TRGOVINE ROBOM, TRGOVAČKOG PROFITA I SLIČNO. RAZLIKA JE DA LI SE GOVORI O ČISTOJ PROMETNOJ FUNKCIJI ILI ONA UKLJUČUJE I TRANSPORT, DORADU, SMEŠTAJ, PREPAKIVANJE ROBE I ČUVANJE ROBNIH REZERVI. OVE DODATNE FUNKCIJE DAJU TRGOVINI PROIZVODNI KARAKTER. OVO JE POSEBNO ZNAČAJNO ŠTO MARKS SMATRA DA SE U ČISTOM PROMETU NE PROIZVODI VREDNOST NI VIŠAK VREDNOSTI, NEGO SE SAMO ZBIVAJU PROMENE I REALIZUJU ISTE MASE VREDNOSTI.