Pravna norma pojam elementi vrste Pojam norme uopte

Pravna norma (pojam, elementi, vrste)

Pojam norme uopšte Primer tri vrste iskaza: - kad pada kiša, ljudi nose kišobrane (pravilnost, normalnost) - kad pada kiša, ljudi treba da nose kišobrane (savet) - kad pada kiša, ljudi su dužni da nose kišobrane (norma) Norma / normalnost (pravilo / pravilnost) - norma ne govori o onome što jeste, niti o onome što se uobičajeno dešava (razmak između norme i stvarnosti uvek postoji – premda on ne mora da bude velik)

Norma (lat. mera, standard) je pravilo o ponašanju - iskaz o nečemu što TREBA DA bude, a ne iskaz o nečemu što JESTE. Imperativnost norme – ona je “zapovest” o ponašanju, praćena sankcijom

Pojam i elementi pravne norme pojam pravne norme n pravilo o ponašanju ljudi čiju primenu nadzire država n o onome što treba da bude (preskriptivni iskaz) n zapovest (a ne savet, molba) n prinudnost (iznudljivost) pravne norme dva osnovna elementa norme – dispozicija i sankcija povezana u alternativni sud njihova veza je delikt pre svih ovih elemenata dolazi pretpostavka dispozicije

Pretpostavka dispozicije To je onaj deo pravne norme koji određuje činjenice koje moraju postojati da bi se dispozicija primenila pravne činjenice – činjenice ili okolnosti za čije nastupanje norma vezuje nastanak, promenu ili prestanak pravnog odnosa pravne činjenice ljudske radnje događaji prirodni - rođenje - smrt -protek vremena društveni - rat -vanr. stanje - javni interes dozvoljene 1. voljne - pravni poslovi 2. radnje saglasne pr. nedozvoljene (delikti)

Dispozicija bitan, suštinski deo norme lat. dispositio (raspored, razmeštaj) primarno, uslovno i alternativno pravilo koje predviđa da mora, sme ili može da se nešto čini, ne čini ili trpi naređujuće, zabranjujuće i ovlašćujuće dispozicije

Pretpostavka sankcije To je opis radnje suprotne onoj koja je u dispoziciji predviđena kao obavezna Uz opis protivpravne radnje (delikta) pretpostavka sankcije može da obuhvati i druge momente, npr. psihičke činjenice) Kada je subjekat podložan sankciji onda se kaže da je on ODGOVORAN

Pravna odgovornost je podložnost prekršioca dispozicije sankciji. KO i POD KOJIIM USLOVIMA odgovara? KO: individualna i kolektivna POD KOJIM USLOVIMA: subjektivna i objektivna odgovornost –

Subjektivna odgovornost - zasnovana na krivici Savremeni princip individualizacije pravde zahteva da odgovara onaj ko je subjekt obaveze Da bi postojala subjektivna odgovornost – uz samu radnju/prekršaj dispozicije i njene posledice - neophodne su najčešće još dve stvari: n (podobnost za) uračunljivost: n vinost (krivica)

Uračunljivost Sadrži dva elementa: n voljni (sposobnost da vladamo svojim postupcima) n Intelektualni (sposobnost da shvatimo moralni i socijalni značaj posledica onoga što činimo) Zrelost psihičkih svojstava (duševna i intelektualna zrelost) i razboritost – po pravilu sposobnost za uračunljivost (ili delktna sposobnost) stiče se punoletstvom

Vinost (krivica) Psihički odnos lica sposobnog za rasuđivanje (dakle, uračunljivog!) prema svom postupku. Dva osnovna oblika: umišljaj i nehat Umišljaj (dolus): kada lice svesno preduzme radnju i predvidi i hoće štetnu posledicu svoje radnje Nehat (culpa): kada hoće radnju i svesno je mogućih posledica, ali ono ih ne želi (nemar, nebriga u pogledu posledica – “kažnjava se ne zbog aktivnosti volje, već zbog njene slabosti”)

Sankcija kao pravno određena posledica ponašanja karakterisanog kao delikt, prekšaj Normativni i materijalni smisao sankcije Institucionalnost pravne sankcije Sekundarnost sankcije

Vrste sankcija Prema licima i prema aktima n prema licima krivične (kazne, mere bezbednosti, uslovne osude – načelo legaliteta) prekršajne građanske (izvršava se isključivo na imovini štetnika– popravljanje nanete imovinske štete ili pružanje satisfakcije licu kome je naneta moralna šteta). n prema aktima (ništavost i rušljivost)

Sankcije prema pravnim aktima Rušljivost lakši oblici nezakonitosti (mane volje) vređa se pretežno privatni interes aktivnu legitimaciju imaju samo lica čiji je interes povređen postoje rokovi (subjektivni i objektivni) za pokretanje postupka pravne posledice se poništavaju od početka (ex tunc), ali u određenim slučajevima ili kada su stranke saglasne, akt se poništava za budućnost (ex nunc) Ništavost teži oblici nezakonitosti vređa se pretežno javni interes aktivnu legitimaciju imaju sva zainteresovana lica, a državni organi pokreću postupak ex officio ne postoje posebni rokovi pravne posledice se poništavaju od početka, kao da akt nikada nije ni postojao

Pravna norma nije isto što i član ili paragraf jednog zakona ili nekog drugog pravnog akta. Pravna nauka ima za zadatak da iz različitih pravnih akata izdvoji sastavne delove jedne pravne norme. Primera radi, delovi jedne pravne norme mogu se nalaziti u različitim pravnim aktima (zakonima, uredbama i tsl. ) – dok se dispozicija, kao pravilo o ponašanju nalazi u jednom aktu, dotle se sankcija nalazi u nekom sasvim drugom aktu – to je stvar nomotehničkih konvencija

Član 68 Zakona o radu Zaposleni ima pravo na godišnji odmor u skladu sa ovim zakonom. Zaposleni. . stiče pravo da koristi godišnji odmor posle šest meseci neprekidnog rada. Član 75. . . U zavisnosti od potrebe posla, poslodavac odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog. Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora zaposlenom se dostavlja najkasnije 15 dana pre datuma određenog za početak korišćenja godišnjeg odmora. Ako poslodavac ne dostavi zaposlenom rešenje, smatra se da je zaposlenom uskratio pravo na godišnji odmor. Član 275, stav 1, tačka 1. . . Novčanom kaznom od 400. 000 do 600. 000 dinara kazniće se za prekršaj poslodavac sa svojstvom pravnog lica: 1. ako zaposlenom uskrati pravo na godišnji odmor (član 68. i član 75. stav 3);