I Pojam i razvoj organizacije Pojam organizacije n

I Pojam i razvoj organizacije

Pojam organizacije n U najširem smislu, organizacija predstavlja oblik udruživanja ljudi radi ostvarivanja nekih zajedničkih ciljeva. n Organizacija rada se najčešće definiše kao nauka usmerena na iznalaženje optimalnih mera i akcija za poboljšanje efikasnosti funkcionisanja organizacija. n Osnovni cilj organizacije rada je postizanje maksimalnih efekata uz minimalne utroške živog i minulog rada, predmeta rada i sredstava za rad, bilo da se radi na nivou društva kao celine, organizacione jedinice i dr.

Razvoj nauke o organizaciji n Prva značajnija primena organizacije smatra se izgradnja egipatskih piramida (2500 godina pre n. e. ) i Kineskog zida (u III veku pre n. e. ). n Vavilonski kralj Hamurabi (2285. do 2231. pre n. e. ) veliki značaj posvećuje planiranju, izvršenju i kontroli kvaliteta izvršenja zadataka, obrazovanju kadrova, uvođenju minimalne nadnice, obračunu troškova i sl. , što svedoči da se već tada pojavljuju neke postavke organizacije koja će kasnije biti njene osnovne premise. n Kao prvi savetnik po pitanjima organizacije obično se navodi Jetro. On je Mojsiju, da bi se rasteretio nekih suvišnih poslova, savetovao da deo svojih kompetencija prenese na rukovodioce, koje će postaviti na 10, 50, 100 i 1000 ljudi. n Poznati grčki filozof Platon (427. do 347. godine pre n. e. ) podelu rada vrši na proizvođače (zemljoradnike i zanatlije), vojnike (branioce) i upravljače (ljude od uma) i pri tom insistira da svako radi svoj posao ne mešajući se u posao drugih. To se smatra prvim pokušajem podele rada

Razvoj nauke o organizaciji n Od početka dvadesetog veka nastupa period veoma dinamičkog razvoja organizacije. n Ona postaje atraktivna i privlači pažnju sve većeg broja naučnika i stručnjaka iz privrede. n Stepen razvoja proizvodnje, a posebno poslovanje zasnovano na tržišnoj konkurenciji nije se moglo bazirati na iskustvu i snalažljivosti pojedinih rukovodilaca menadžera, već su se morali primenjivati naučni metodi i postupci u organizaciji, što je uslovljavalo sistematsko proučavanje organi zacije i sa drugih aspekata, a ne samo sa stanovišta proizvodnje. n Od nastanka naučne organizacije rada formiralo se više pravaca i škola. Iako nije moguće precizno klasifikovati teorije organizacije (postoje jedinstveni stavovi samo za klasičnu teoriju), navodimo sledeće: klasična teorija organizacije, neoklasična teorija organizacije, moderna teorija organizacije, kontigentni pristup.

KLASIČNA ŠKOLA – KLASIČNA ORGANIZACIONA TEORIJA n n Tvorac – Henri Fayol (1841 1925) Posmatra celokupnu organizaciju Daje prvu zaokruženu teoriju menadžmenta Expase des principes gënéraux d'organi sation(1908) i Administration industrielle et générale (1916)

KLASIČNA ŠKOLA – KLASIČNA ORGANIZACIONA TEORIJA 3 glavna doprinosa: n I - Aktivnosti organizacije tehničke, komercijalne, finansijske, računovodstvene, bezbednosti, administracija n II - Aktivnosti administriranja (menadžmenta) predvidjanje i planiranje, organizovanje, naredjivanje, koordinacija i kontrola n III - Principi organizovanja – 14 principa, npr. radne divizije, autoritet, disciplina, jedinstvo komandovanja, red, pravičnost. . .

KLASIČNA ŠKOLA – KLASIČNA ORGANIZACIONA TEORIJA n Frederick W. Taylor (1856 1915) n Inženjer, duga poslovna karijera, n n n Proučavao radno mesto Osnovni problemi – kako povećati produktivnost, kako motivisati zaposlene da prihvate nove metode A Price Rate System (1895), Shop Management (1903), The Principles of Scien tific Management (1911).

KLASIČNA ŠKOLA – KLASIČNA ORGANIZACIONA TEORIJA Taylorova koncepcija organizacije bazira na sledećim principima: 1. Usavršavanje metoda rada i normiranje učinka, 2. Izbor i usavršavanje radnika za određena radna mesta, 3. Odvajanje pripremnih od izvršnih radova, 4. Usklađivanje odnosa između menadžera i radnika. Za koncepciju organizacije karakteristično je: n centralizovano upravljanje preduzećem u smislu vođenja politike preduzeća i programiranja zadataka; n centralizovano obezbeđenje kadrova, materijala i ostalih uslova za proizvodnju; n odvojena priprema od izvršenja proizvodnih zadataka; n decentralizovano izvršenje postavljenih zadataka; n pogonsko rukovodstvo usmereno na koordinaciju rada i pomoć radnicima prilikom izvršenja postavljenih zadataka; n centralizovano praćenje i obračun ostvarenih rezultata.

KLASIČNA ŠKOLA – KLASIČNA ORGANIZACIONA TEORIJA n n Max Webber (1864 1920) sociolog, filozof n n Tvorac teorije BIROKRATIJE (BIROKRATSKI MENADŽMENT) Razlikovao 3 tipa autoriteta Racionalno pravni; Tradicionalni; Harizmatski Definisao principe birokratije: jasna podela autoriteta i odgovornosti, hijerarhija, izbor i postavljenja na osnovu znanja i stručnosti, programirana i definisana karijera, čvrsta pravila. . .

NEOKLASIČNA TEORIJA ORGANIZACIJE n n n n Veliki broj autora Nastaje 30 ih godina XX veka paralelno sa eksperimentima u Hawthorne 3 faze – 1924 27 1927 30 – 1931 32 Testirani principi naučnog upravljanja U višim fazama uključeni psiholozi – uočen veliki značaj ljudskog faktora Osnovni elementi neoklasične teorije: motivacija, neformalna organizacija, komunikacija i participacija. Abraham Maslow motivaciona teorija potreba

MODERNA TEORIJA ORGANIZACIJE n n Veliki broj autora Najkompleksniji prikaz koncepcije moderne teorije organizacije dali su Hicks i Gullett: sistemski pristup; dinamički karakter procesa interakcije u organizaciji; struktura organizacije sa više nivoa; višestruka motivisanost; stohastički karakter; deskriptivni pristup; veliki broj promenljivih (multidisciplinarnost); adaptivnost;

KONTIGENTNI PRISTUP ORGANIZACIJI n Relativno nov pojam u organizaciji i menadžmentu n Nastao kao rezultat nemogućnosti primene univerzalnog pristupa u organizaciji n Pri izboru organizacionog modela moraju imati u vidu faktori kao što su: okolina, tehnologija, kadrovi, motivacija n Doprinos razvoju kontigentnog pristupa organizaciji dali su brojni autori

KONTIGENTNI PRISTUP ORGANIZACIJI n Henry Mintzberg (1939) n I Faktori koji se posmatraju (starost i veličina, tehnički sistem, okruženje, moć n II Pet grupa entiteta (Vrhovni menadžment, Srednji menadžment, Operativno telo, Stručne organizacione jedinice, Osoblje za podršku) n III Sedam struktura: Jednostavna struktura, Industrijska struktura, Profesionalna struktura, Decentralizovana struktura, Inovativna (Adhoc– kratska) struktura, Misionarska struktura, Politička struktura)