Osnove grafikog dizajna Elementi i principi dizajna Uvod

Osnove grafičkog dizajna Elementi i principi dizajna

Uvod o Postoji više osnovnih koncepata na koje se oslanja oblast dizajna. Oni su često različito kategorizovani u zavisnosti od filozofije ili metodologije izučavanja. Prva stvar koju treba da uradimo je da ih organizujemo kako bi imali okruženje za našu diskusiju. o Možemo grupisati sve te osnovne stvari vezane za dizajn u dve kategorije: principe i elemente. o Principi predstavljaju osnovne pretpostavke realnog sveta koje usmeravaju dizajnersku praksu i utiču na aranžiranje objekata unutar kompozicije. o Za poređenje, elementi dizajna su komponente samog dizajna, tj. objekti koji treba da budu aranžirani.

Uvod u elemente dizajna o Elementi su komponente ili delovi koji mogu biti izolovani i definisani u bilo kom vizuelnom dizajnu ili umetničkom delu. Oni su strukture dela i mogu da prenesu raznovrsne poruke. o Elementi su: Tačka Linija Forma, oblik i prostor Pokret Boja Šara Tekstura

Tačka o I ako postoji samo jedna tačka, jedna oznaka na praznom papiru, nešto je ugrađeno u mozgu što joj daje značenje i nastoji da pronađe nekakav odnos ili red, makar samo kao orjentaciona tačka u odnosu na konturu stranice. o Ako postoje dve tačke, oko će odmah napraviti spoj i «videti» liniju. o. Ako postoje tri tačke, one se neizbežno tumače kao trougao; um obezbeđuje spojeve. Ovaj nagon za spajanjem delova opisuje se kao grupisanje, ili geštalt: celina je vise od skupa delova

Tačka o Tačka kao vizuelni fokus, skreće pažnju na važnu informaciju.

Tačka o Niz tačaka može da privuče pažnju, pogotovo ako su bliske.

Tačka o Direktno privlačenje pažnje.

Linija o Linija je trag koji ostavlja tačka koja se kreće i ima psihološko dejstvo u zavisnosti od smera u kome se kreće, debljine i varijacija u debljini i smeru. To je neverovatno korisno i raznovrstno grafičko sredstvo koje je napravljeno da funkcioniše istovremeno na vizuelni i verbalni način. Može da se ponaša kao simboličan jezik, ili može da prenese emocije preko svojih osobina i usmerenosti.

Linija o Linija nije neophodno veštačka kreacija umetnika ili dizajnera; linije postoje i u prirodi i karakterišu prirodne strukture – na primer, grane, ili kao površinski dizajn – na primer, pruge na tigru i na školjci.

Linija o Može da funkcioniše nezavisno i da nagoveštava forme koje su prepoznatljive, čak i kada je liniji ograničene dužine. Ovo se može videti na crtežima, kao na ovde prikazanoj ilustraciji Sola Šteinberga, ili na minimalističkim žičanim skulpturama Aleksandra Kaldera, koje veoma ograničenom linijom prenose mnoge informacije o figuri.

Linija o Linije se mogu kombinovati sa drugim linijama da bi se stvorila tekstura i šare. To je često kod graviranja i na crtežima rađenim perom kao što je ovde prikazani. Kombinovanjem linija dobija se forma i vrednost, koji su drugi elementi dizajna.

Linija o Međutim, linija nije uvek eksplicitna. Može da postoji u nagoveštaju, kao granica forme. Kao deca crtali smo pejzaže tako što smo linijom ograničavali zemlju, nebo i druge objekte. Postepeno smo naučili da objekti nemaju linijom ograničene krajeve i dozvolili smo da promenom boje definišemo krajeve oblika, stvaranjem implicitnih linija. Zato može i da se govori «linija» horizonta, ili «linija» nekog auta ili modne siluete, iako znamo da bukvalno ne postoji takva linija.

Linija o

Izražajne mogućnosti linija o Za određene rasporede linija se podrazumeva da nose određene informacije.

Izražajne mogućnosti linija o Na primer, kaligrafija je prepoznatljiva kao reprezentacija reči, čak i kada ne razumemo jezik. Kaligrafski prikaz često koriste moderni umetnici, zbog njihovih misterioznih poruka za koje se smatra da ih nosi kod nepoznatog jezika.

Izražajne mogućnosti linija o Linije u formi mape se lako prepoznaju kao simbolično predstavljanje nekog mesta. To mesto može biti u neposrednoj blizini, ili ceo svet. To može biti pažljivo merena reprezentacija, ili stilizovani dijagram, kao što su mape podzemne železnice. U svakom slučaju, razumemo je kao sredstvo pomoću kojeg razumemo odnose između mesta; kako bismo stigli «odavde» do «tamo. »

Izražajne mogućnosti linija o Tlocrt je specijalna vrsta mape, obično razumljiva stvar što opisuje građevinu. Ovaj jezik linije se može razumeti čak i kada je građevina neobična ili treba da ima sasvim nekonvencionalnu formu.

Izražajne mogućnosti linija o Grafikoni su drugo lako prepoznatljivo linearno sredstvo. Oni se mnogo koriste za prikazivanje kvantitativnih informacija i veza na vizuelni način. Od kada smo ih upoznali u osnovama algebre pa sve do poslednje novine koju smo čitali, mi se susrećemo sa grafikonima i tumačimo ih.

Izražajne mogućnosti linija o Plakat

Izražajne mogućnosti linija o Linija prenosi emocije i stanje uma kroz njen karakter i osobine. Varijacije značenja su obično u vezi sa našim telesnim doživljajem linije i smera.

Izražajne mogućnosti linija o Horizontalna linija nagoveštava osećaj smirenosti i spokojstva. Objekti koji su paralelni sa zemljom miruju u odnosu na gravitaciju. Prema tome, kompozicije u kojima horizontalne linije dominiraju imaju tendenciju da prenesu osećanje mira i nekretanja. Jedno od obeležja arhitektonskog stila Frenka Lojda Rajta je korišćenje jakih horizontalnih elemenata koji naglašavaju odnos konstrukcije prema tlu.

Izražajne mogućnosti linija o Vertikalne linije prenose osećanje uzvišenosti i duhovnosti. Uspravne linije kao da se duže iznad ljudskog dodira, ka nebu. One dominiraju «javnom» arhitekturom, od katedrala do poslovnih zgrada. Izdužene normalne linije govore o moćnoj uzvišenosti koja prevazilazi obična ljudska merila.

Izražajne mogućnosti linija

Izražajne mogućnosti linija o Dijagonalne linije daju osećaj pokreta i pravca. Pošto su objekti u dijagonalnom položaju nestabilni u odnosu na gravitaciju, jer nisu ni horizontalni ni vertikalni, oni samo što nisu pali ili su već u pokretu, što je sigurno slučaj sa ovom grupom igrača.

Izražajne mogućnosti linija o U 2 D kompoziciji dijagonalne linije se takođe koriste da pokažu dubinu, iluziju perspektive koja uvlači posmatrača u sliku –stvarajući iluziju prostora unutar kojeg je moguće kretanje. Zato ukoliko se želi osećaj pokreta ili brzine, ili osećaj aktivnosti, mogu da se koriste dijagonalne linije.

Izražajne mogućnosti linija o Horizontalne i vertikalne linije u kombinaciji prenose stabilnost i čvrstinu. Pravolinijske forme ostaju mirne u odnosu na gravitaciju, i neće se prevrnuti. Ova stabilnost daje trajnost, pouzdanost i sigurnost. U slučaju čoveka u ovoj porodici, linije govore o stabilnosti, čak do krutosti. o Duboke, oštre krivine, sa druge strane, odaju zbunjenost, turbulenciju, čak i ludilo, kao krivine talasa za vreme oluje, haos umršenog konca, ili krive linije prisutne u formi koju čini gomila. Komplikovane krivine kojima se formira majka u porodici predstavljaju sitničavu, frivolnu ličnost.

Izražajne mogućnosti linija o Međutim, zakrivljene linije nose različito značenje. Meke, plitke krivine daju udobnost, sigurnost, poznatost, opuštenost. One podsećaju na krivine ljudskog tela, i zato imaju prijatan senzualni kvalitet.

Izražajne mogućnosti linija o Kvalitet linije je sam po sebi bazični vizuelni jezik, i to u tolikoj meri da ni za jedan drugi element ne može to isto da se kaže. Njena primena je tako univerzalna da smo svi mi osetljivi na nju. Čak iako nismo obučeni umetnici, možemo da izvučemo određeno značenje iz vrste linije korišćene na crtežu. Moguće je prepoznati meke, nepravilne linije na brzoj skici iz života, kao što se vidi iz ove studije lava.

Izražajne mogućnosti linija o Sa druge strane, jasne, pažljivo smeštene linije kod nosoroga su tipične za studiozniji crtež rađen u ateljeu. Linije odaju da ovo nije crtano iz života, već po čuvenju. To je očigledno i zbog činjenice da je Albrecht Dürer crtao ovaj neprecizan crtež u Evropi XV veka kada je o ovoj afričkoj životinji moga da čuje samo iz priča putnika.

Izražajne mogućnosti linija o Kvalitet same linije doprinosi atmosferi dela, i za majstora je kvalitet linije osnovni izraz njegovog stila. Henri Matis pokazuje njegovu sposobnost da stvori sliku sa minimalnim brojem vešto postavljenih linija koje njihovim mestom i pokretom na papiru povezuju to delo sa tim umetnikom jednako sigurno kao potpis.

Izražajne mogućnosti linija o Brza vizuelizacija nekog objekta ili ideje. o “It all starts with a single line”, Shiro Nakamura, Nissan

Izražajne mogućnosti linija o Najpoznatije zgrade na svetu mogu da se nacrtaju uz pomoc nekoliko linija:

Izražajne mogućnosti linija o tanke linije su mnogo elegantnije od debelih.

Izražajne mogućnosti linija o Debele linije su mnogo snažnije od tankih.

Izražajne mogućnosti linija Vrste linija (po Milutinu Borisavljeviću) : Ležeća: mir, odmor, blagostanje Obešena: umor, lenjost Ispuštena: energija, otpor, volja Lako talasasta: nežnost, blagost, gracija, laka emocija, ženskost Dublje talasasta: jaka emocija, uzbuđenost Stilizovani talas: elegancija Grubi pokret: muškost Cik-cak: energija, muškost

Forma, oblik o Predstavlja nekoliko različitih linija različite usmerenosti koje omeđuju deo prostora i formiraju površine različitih izgleda. Kod dvodimenzionalnog dizajna (grafika, tekstil) površina kao elemenat forme predstavlja istovremeno i njegov osnovni elemenat i sinonim forme. Na plakatu ili dezenu kroz površinu sadržani su svi ostali detalji (linija, veličina, tekstura itd. ) kao elementi forme na samoj površini.

Forma, oblik o I sam papir i platno su površine na kojima sliku komponujemo novim površinama. Slikati možemo tako da poštujemo dvodimenzionalnost povšine upotrebljavajući naglašeno dvodimenzionalne oblike, a možemo i stvarati iluziju prostora na površini upotrebljavajući tonsku modelaciju i geometrijsku perspektivu, te time „negirati” površinu i njen karakter.

Forma, oblik o Oblici ili likovi kojima se služimo na površini mogu biti a) geometrijski oblici: kvadrat, pravougaonik, trougao, krug, elipsa itd. b) slobodni ili organski oblici, koji se slobodno razvijaju, bez uočljivog pravila geometrizacije, imaju element slučajnosti u svojoj građi.

Forma, oblik o VELIČINA obuhvata meru, dimenziju i proporciju i ima veliki značaj u analizi i doživljavanju forme. Značaj veličine je na prvom mestu, u tome što se odnosi upoređivanja ovih vrednosti neposredno doživljavaju, što ih svest neposredno organski registruje, a zatim u tome, što je veličina jedan od bitnih uslova da se forma izrazi u prostoru. Sve što materijalno postoji, ima svoju veličinu, kao i veličine svojih sastavnih delova.

Forma, oblik o Svi predmeti koji služe čoveku, odnosno koji imaju upotreban karakter (a takvih je većina), imaju formu prilagođenu po svojoj veličini i dimenziji, proporcijama i meri samog čoveka. o Funkcija nekog predmeta koji čovek neposredno koristi često zavisi od njegove veličine. o Stolica se projektuje i proizvodi prema dimenzijama ljudskog tela, mnogi predmeti projektuju se u odnosu na ljudsku šaku, ruku ili telo u celini, na primer nož, kvaka na vratima, alati itd.

Tekstura o TEKSTURA je pojam za kvalitet površina na predmetima. Doživljava se i upoznaje putem čula dodira i vida i na taj način ocenjujemo da li površina ima gladak, hrapav, tvrd, topao, lepljiv ili neki drugi kvalitet. Kvalitet teksture izaziva različite asocijacije i emocije kod čoveka. Fine, blage, meke i glatke teksture na primer, daju formi i predmetu u celini kvalitet prijatnosti dopadljivosti i reda. Grube, oštre i materijalom jako naglašene teksture pojačavaju utisak o boji i formi, deluju napadno. ohttp: //abduzeedo. com/36 -cool-free-textures

Tekstura o Tekstura je karakter površine i kao takva može biti - plastična (hrapavo ili glatko, taktilna), - slikarska (različite gustoće mrlja koje čine površinu) i - crtačka tekstura, gde se koriste crtački elementi - tačka i crta - za različito ispunjavanje i rasteriranje površine ograđene konturnom crtom. Pogodno je upoređivanje sa oranicom, poljem koje je omeđeno od ostalih suseda i obrađeno linijama - brazdama. Dakle, konturnom linijom stvaramo oblik koji iznutra ispunjavamo teksturnim crtama.

Teksture o Plastične teksture su opipljive i zavise ili od karaktera materijala čiju površinu doživljavamo, ili od načina obrade tog materijala - glačanjem i poliranjem recimo. Razume se da drvo ima različitu površinu (time i teksturu) od kamena ili bronze.

Tekstura o Faktura u likovnim umetnostima označava likovno-tehnički postupak obrade površine likovnog dela, ili drugim rečima umetnikov rukopis. U slikarstvu se to odnosi na način nanošenja boje kistom koji može biti - impasto: gusti, debeli nanos koji je naboran i taktilno je osetljiv, i - lazuran namaz: tanak i proziran sloj boje glatke površine. Vincent Van Gogh: "Zvezdana noć", slikarske teksture, impasto faktura Rembrandt van Rijn: "Autoportret"

Pokret (kretanje) anticipirano optičko zamućenje

Boja Psihologija boja Color Associations crvena Energija, strast, moc, uzbudjenje Narandzasta sreca, kreativnost, avanturizam Zuta Znanje, zadovoljstvo, optimizam Greens zdravlje, regeneracija, zadovoljstvo, harmonija Blues Violets Browns Blacks postenje, integritet, pouzdanost Kraljevska, misticnost, lepota, inspiracija lakoca, pasivnost konacnost, tranzitivna boja

Boja o Iz iskustva s pigmentima znamo da se sve boje mogu dobiti mešanjem svega tri boje (+crna I bela), koje stoga nazivamo osnovne, primarne ili boje prvog reda. To su: - crvena - žuta - plava

Boja o Mešanjem osnovnih dobijamo izvedene, sekundarne, ili boje drugog reda: - zelena -------plava + žuta - narandžasta ------- crvena + žuta - ljubičasta ----- plava + crvena

Boja o Mešanjem jedne primarne i jedne sekundarne boje nastaju tercijarne boje, ili boje trećeg reda.

Boja o Ne kombinujte slicne boje suvise blizu jedna drugoj (lihto I tamno zuta) o Odaberite tamne boje sa nijansama iz donjeg dela kruga protiv svijetlih boja gornjeg dela.

Boja o Komplementarne boje

Boja o Korišćenjem komplementarnih boja može se obezbediti ekstremni kontrast.

Boja o Korišćenje komplementarnih boja može i da oteža gledanje!

Boja o Toplo-hladno

Boja o Ljudi su još od davnina koristili boje u što je moguće većim količinama jer je boja dodavala punu lepotu njihovim umetničkim delima, odeći, nakitu. o Danas se boja upotrebljava u količinama u kojima se nikada dosad nije upotrebljavala, celi Svet vrvi bojama, od umetničkih dela, preko televizije, knjiga, časopisa. . . o Boje su danas neizostavan deo izražavanja u brojnim područjima ljudske delatnosti. o U prirodi boje kod životinja i biljki služe da bi izazvale neku reakciju, bilo da je to odbijanje, privlačenje, upozoravanje, komuniciranje ili jednostavno osiguravanje opstanka. o Iako o tome gotovo uopšte ne razmišljamo, u stvarnom životu često (nesvesno) koristimo neke stvari određene boje (obučemo plavi džemper, pišemo žutim flomasterom) i normalno se nameće pitanje da li to radimo s nekom (refleksnom) namerom.

Boja o Naučnici kažu da je boja subjektivan doživljaj koji je ispunjen samo onda kad su zadovoljena sledeća tri uslova: o postoji posmatrač o postoji objekt o postoji dovoljno svetla da bi mogli percipirati stvari iz «vidljivog spektra» Ukoliko ne bi postojalo dovoljno svetla celi Svet bi u suštini bio obojen u nijanse sive boje.

Boja - valer Reč valer (franc. valeur) na francuskom znači vrednost, ali upotrebljena u likovnoj terminologiji ona znači svetlosnu vrednost, odnosno svetlinu neke površine. o Vizuelni elemenat valer ili ton u vizuelnom pogledu znači količinu svetlosti u tonu jedne boje. Ta količina može biti svetlina, a može i tamnost, pa je valer raspon između najsvetlijih i najtamnijih tonova. o Zajedno sa bojom (hue) i hromom (saturation, intenzitet, zasićenost) sačinjava tri komponente boje.

Boja - valer

Boja - valer Svetlina neke površine može zavisiti: o Od jačine svetlosnog izvora (valer svetla) o Od ugla pod kojim svetlost pada na površinu (valer ravni) o Od strukture materije od koje je površina izgrađena, odnosno od njene sposobnosti da reflektuje (odbija) veću ili manju količinu svetlosti (valer materije) o Od udaljenosti površine od oka posmatrača (valer atmosferske perspektive)

Boja – valerski ključevi o U prirodi postoji na hiljade valerskih vrednosti koje ljudsko oko ne može tako lako da razlikuje. Iz praktičnih razloga koriste se valerske skale daleko manjeg raspona. Često se koristi tzv. 9 -stepena skala koju je predložio Denman Ross 1907. godine.

Boja - valerski ključevi o Visoki valerski ključ velikog intervala, deluje vedro, smelo, optimistički.

Boja - valerski ključevi o Visoki valerski ključ malog intervala, deluje nežno, blago, lirski.

Boja - valerski ključevi o Srednji valerski ključ velikog intervala, deluje jasno, određeno, objektivno. Vidi se sa velike udaljenosti. Pogodan za plakate.

Boja - valerski ključevi o Srednji valerski ključ malog intervala, deluje melanholično, setno, elegično.

Boja - valerski ključevi o Duboki valerski ključ velikog intervala, deluje dramatično, svečano, patetično. Korišćen je najviše u doba baroka (16. do 18. veka, Evropa) 1679, Portugalac Josefa de Óbidos,

Boja - valerski ključevi o Duboki valerski ključ malog intervala, deluje depresivno, zloslutno, turobno.

Boja - valeri Dobijanje valerskih razlika u praksi: o Direktnim mešanjem crne i bele boje. o Optičkim mešanjem crne štamparske boje i bele boje papira (šrafura, raster) (takođe sa određene udaljenosti izgleda kao siva površina). o Prodiranjem svetle podloge kroz više ili manje transparentan sloj boje (princip tzv. duboke štampe).

Boja - valeri o Svaka boja nužno poseduje određen valer. o Upotreba valera u grafici varira od dvodimenzionalnog (površinskog, ravnomernog) rasprostiranja, do gradiranog prelaženja od svetlog u tamno (sfumato (gradient, dim)), čime se postiže iluzija reljefnosti.

Ženske i muške boje o Brojne studije su pokazale da se boje koje su muškarcima i ženama privlačne razlikuju, a takođe postoji i zavisinost od godina korisnika. o Poznavanje tih pravila je bitna stvar za kvalitetan dizajn. Ipak tu podelu nije lako napraviti striktno jer postoje razni faktori koji utiču na nju, od geografskih i kulturnih razlika pa do krajnje subjektivnih doživljaja određenih boja kod svakog pojedinca. o Takođe nekima se generalno ne mora sviđati neka boja, ali neki tonovi te boje mogu toj osobi biti sasvim privlačni. Ponuđena podela je generalizacija napravljena na osnovu više studija i poprilično će dobro služiti u većini slučajeva.

Ženske i muške boje • plava – je podjednako omiljena boja i kod muškaraca i kod žena; Iako je više preferiraju muškarci, ipak zbog svog smirujućeg efekta je podjednako omiljena i kod žena. Neke nijanse plave upućuju na autoritarnost, inteligenciju i stabilnost što su osobine koje si svaki muškarac rado voli pripisati. • zelena – je takođe boja podjednako privlačna ženama i muškarcima zbog svog smirujućeg učinka; Simbolizuje rast, obnovu, zdravlje i okolinu. • tirkizna – Prema studiji urađenoj 1964. žene preferiraju tirkiznu puno više nego muškarci. Ista studija je pokazala da žene više vole hladnije boje, a tirkizna je mešavina dve hladne boje (plave i zelene). Kada se dizajnom želi postići određeni uspeh kod muške populacije maksimalno treba izbegavati upotrebu tirkizne. • ljubičasta – je boja koju preferiraju prvenstveno žene dok je većini muškaraca odbojna; Upotreba ljubičaste u dizajnu namenjenom muškarcima podsvesno će ih odbijati pa ju treba izbegavati kad god je to moguće.

Ženske i muške boje • ružičasta – Iako se ružičasta boja prvenstveno smatra bojom curica, ta boja nije ni ženama ni muškarcima omiljena. Zbog nekih kulturnih asocija ipak se koristi u dizajnu namenjenom prvenstveno ženama dok u dizajnu za muškarce tu boju treba što manje upotrebljavati. • boja lavande – Tamnija od ružičaste, a svetlija od ljubičaste boja lavande se često vezuje uz nežne dame i jako je ženstvena. Prema studiji iz 1990. pokazalo se da žene preferiraju nežne boje koje u sebi imaju tonove ružičaste i lavande. Za boju lavande vredi isto pravilo za upotrebu u dizajnu namenjenom muškarcima kao i za tirkiznu i ljubičastu. • crna – Muškarci crnu boju preferiraju nešto više nego žene što se često vezuje uz tradiciju. Na primer, u odevanju muškarci pretežno nose tamniju odeću, plave ili crne boje, dok žene nose odeću življih boja.

Ženske i muške boje o Tri najomiljenije boje kod žena su plava, ljubičasta i zelena (hladne boje) dok su većini žena najodbojnije narandžasta, smeđa i siva (tople i neutralne boje). Kod omiljenih boja za žene, kod zelene boje smanjuje se simpatija dok se za ljubičastu povećava simpatija tokom vremena. Za narandžastu boju, ako nije bila omiljena, s godinama se još više povećava antipatičnost prema boji. o Kod muškaraca tri najomiljenije boje su plava, zelena i crna, dok su odbojne smeđa, narandžasta i ljubičasta. Simpatije preme zelenoj boji tokom godina se smanjuju, dok se antipatičnost prema smeđoj i ljubičastoj smanjuje tokom godina za razliku od narandžaste prema kojoj se antipatičnost povećava tokom vremena.

Ženske i muške boje o Jedna studija je pokazala da je dizajn u kom su upotrebljene određene boje u Australiji postigao uspeh među mlađim ženama kojima je bio i namenjena, ali isti taj dizajn nije postigao jednaku prodaju tog proizvoda u Danskoj. o Takođe treba obratiti pažnju na činjenicu da prikaz boje na monitoru i kad se isti materijal ispiše printerom nisu jednaki i da ta razlika u tonovima takođe može bitno uticati na cilj koji se želi postići. o Iz svih ograničenja proizašla je činjenica da Web dizajneri preferiraju četiri boje, a to su, redom po popularnosti, plava, žuta, crvena i zelena. o Pri izboru boja je osnovni kriterijum bio psihološki učinak boje na korisnika, ali se obraća i pažnja na celokupni kontekst, kombinovanje boja i čitljivost samog teksta.

Principi dizajna Počnimo od principa dizajna, aksioma (u matematici, vrhovni stav koji se ne dokazuje) naše profesije. Konkretno, razmatraćemo sledeće principe: o Ritam o Kontrast o Balans o Harmonija o Proporcija o Dominacija i o Jedinstvo o. . .

Ritam o Ritam je pravilna promena ili ponavljanje elemenata. Pravilnost se ogleda u prepoznatljivom i izmerljivom algoritmu, načinu odabranom da se promena izvrši. o Ritam može da stvori utisak kretanja, kao i da uspostavi šablon (mustru) i teksturu. Postoji više različitih vrsta ritma, definisanih često prema utisku koji ostavljaju kada se posmatraju. o Postavljanje elemenata u redovnim intervalima stvara gladak, cak i miran ritam, opuštajuce raspoloženje. o Nagle promene u velicini i razmaka elemenata stvara brz, živahan ritam i uzbudjenje.

Ritam o Regularni: regularni ritam se javlja kada su intervali između elemenata i često sami elementi, slični po veličini ili dužini.

Ritam o Tekući (flowing): tekući ritam daje utisak kretanja i često je više organski po prirodi.

Ritam o Progresivni: progresivni ritam prikazuje sekvencu oblika (formi) kroz progresiju koraka.

Kontrast o Kontrast je sinonim za suprotnost, odnosno naglašena različitost. To znači da najmanje dva ili više elemenata moramo postaviti u odnos: o Upoređivanjem zaključujemo da su prva dva trougla jednaka, druga dva nenaglašeno različita, dok je tek kod zadnjeg para različitost dovoljno naglašena da možemo govoriti o suprotnosti, odnosno o kontrastu. o Kontrast po: o o Velicini Valeru Boji Fontu

Kontrast – Valer, Boja, Font

Kontrast

Kontrast

Ravnoteža (balans) o Balans je ravnoteža koja se postiže posmatranjem slika i njihovim procenjivanjem na osnovu naših poimanja fizičke strukture (kao što su masa, gravitacija ili strane stranice). To je aranžman (raspored) objekata u datom dizajnu u odnosu na svoje vizuelne težine unutar kompozicije. Balans se obično javlja u dva oblika (forme): o simetrični i o asimetrični.

Simetrični balans o Simetrični balans se javlja kada je težina kompozicije ravnomerno raspoređena u odnosu na centralnu vertikalnu ili horizontalnu osu. U normalnim okolnostima podrazumeva identične forme sa obe strane ose. Kada se simetrija javlja kao sličnst, ali ne kao identičnost, forme se nazivaju aproksimativno simetričnim. Pored toga, moguće je stvarati kompoziciju koja je u ravnoteži u odnosu na centralnu tačku, tj. radijalno simetrična. Horizontalna simetrija Aproksimativna horizontalna simetrija Radijalna simetrija

Asimetrični balans o Asimetrični balans se javlja kada težina kompozicije nije ravnomerno raspoređena oko centralne ose. Obuhvata aranžiranje u kompoziciji objekata različitih veličina tako da oni balansiraju međusobno u skladu sa svojim vizuelnim težinama. Često postoji jedna dominantna forma koja je pomerena u odnosu na više manjih formi. U principu, asimetrične kompozicije teže da imaju jaču vizuelnu tenziju. Asimetrični balans je poznat i pod nazivom neformalni balans.

Simetrični balans

Neravnoteža

Asimetrični balans

Balans po teksturi o Mala povrsina komplikovane ili hrapave teksture se dobro slaze uz veliku povrsinu proste ili glatke teksture

Harmonija o Harmonija znači spajanje, slaganje, sklad, sloga. Elementi moraju biti pridruženi jedan drugom u skupove po nekom zajedničkom imeniocu - moraju biti slični po nekom svojstvu. o Harmonija stoji na pola puta između kontrasta i monotonije; elementi u svojoj sličnosti nisu niti suprotni (kontrast) niti jednaki (monotonija). o Harmonija deluje staloženo, mirno, opušteno. U ostwaldovom krugu susedne boje su uvek harmonične. Elementi mogu biti slični po obliku, veličini, boji, funkcionalnosti, simbolici, pa i prema asocijama.

Harmonija o harmonija+ritam

Harmonija

Proporcija o Proporcija je poređenje dimenzija ili distribucija (raspodela) formi. To je odnos (relacija) po skali između dva elementa ili između celine i njenih delova. Različite proporcije unutar kompozicije mogu imati veze sa različitim vrstama balansa ili simetrije i mogu pomoći u uspostavljanju vizuelne težine i dubine. o U prikazanom primeru obratite pažnju kako izgleda da se manji elementi gube u pozadini dok veći elementi izbijaju u prednji plan.

Proporcija

Proporcija o Vratimo se malo na osnovno i srednje školovanje. Da li ste čuli za zlatni presek? Dobro, a sada recite da li ga razumete? Ili još važnije, kako se koristi? Moj odgovor je pozitivan na sva pitanja, izuzev poslednjeg. Moje ubeđenje je da mnogi predavači to nisu u potpunosti razumeli, stoga ću u najboljoj nameri pokušati da malo osvetlim taj problem. o Zlatni presek ili božanska proporcija je vizuelna reprezentacija broja koji se naziva FI. Dobija se uz pomoc numeričkim nizom koji se naziva Fibonačijev niz. o 1, 1, 2, 3, 5, 8, 13, 21, 34, 55, 89, 144. . .

Proporcija o FI=1. 618033988749895

Proporcija

Proporcija o FI je svuda u univerzumu – prirodi, svemiru, fizici, matematici, umetnosti i dizajnu. Fi kreira božansku proporciju (tako su je nazvali renesansni umetnici zbog njene prisutnosti u univerzumu, za koga su smatrali da ga je stvorio Bog), koju koriste umetnici i dizajneri. o Tu je suština. Korišćenjem zlatnog preseka kao orijentira u svojim kompozicijama možete poboljšati komunikaciju svog dizajna. ohttp: //www. youtube. com/watch? v=085 KSy. QVb-U

Proporcija

Dominacija (akcenat) o Dominacija se odnosi na variranje stepena isticanja u dizajnu. Ona određuje vizuelnu težinu kompozicije, uspostavlja prostor i kompoziciju i često odlučuje gde oko prvo ide kada posmatra dizajn. Postoje tri stepena dominacije, svaki ima veze sa težinom konkretnog objekta unutar kompozicije. o Dominantna: objektu je data najveća vizuelna težina, element primarnog isticanja koji napreduje ka prednjem planu kompozicije. o Subdominantna: element sekundarnog isticanja, elementi u sredini osnove kompozicije. o Potčinjena: objektu je data najmanja vizuelna težina, elementi tercijarnog isticanja koji se gube u pozadini kompozicije.

Dominacija o U primeru na sledećoj slici, o drvo ima ulogu dominantnog elementa, o kuća i brežuljci su sekundarni elementi a o planine su tercijarni element.

Dominacija o Lik može biti dominantan veličinom, oblikom, bojom, tonom, položajem u kompoziciji i sl. Dominacija oblikom Dominacija tonom Dominacija veličinom

Dominacija o Reljef Bogorodice zaštitnice na kojem je tema - Bogorodica - izražena kao dominanta. Zbog semantičke perspektive Bogorodica dominira svojom veličinom, kao i svojim smeštajem na polovini horizontalne ose formata, čime se ostvaruje simetrija kompozicije.

Jedinstvo o Koncept jedinstva opisuje relaciju između pojedinačnih delova i cele kompozicije. On istražuje aspekte datog dizajna koji su neophodni za sklapanje kompozicije, da bi se postigao utisak celovitosti, ili razložiti da bi se postigao utisak raznolikosti. Jedinstvo u dizajnu je koncept koji potiče iz nekih Geštalt teorija vizuelne percepcije i psihologije, posebno onih koje se bave kako čovekov mozak organizuje vizuelne informacije u kategorije ili grupe. o Sama Geštalt teorija je prilično obimna i složena i bavi se različitim nivoima apstrakcije i generalizacije, ali neke od osnovnih ideja koje potiču iz ove vrste razmišljanja su prilično univerzalne.

Jedinstvo o jedinstvo +ponavljanje +grupisanje

Vizuelni principi Geštalt psihologije o PRINCIP BLIZINE – oblici koji se nalaze blizu jedan drugome se udružuju.

Vizuelni principi Geštalt psihologije o PRINCIP SLIČNOSTI – slični oblici se međusobno grupišu.

Vizuelni principi Geštalt psihologije o PRINCIP KONTINUITETA konture koje teku u blagom kontinuitetu percipiramo lakše nego konture sa naglim promenama u pravcu. o Oko je naterano da prati konturu

Vizuelni principi Geštalt psihologije o PRINCIP ZATVORENOSTI – naklonjeniji smo interpretacijama koje proizvode „zatvorene” nego „otvorene” oblike.

Vizuelni principi Geštalt psihologije o PRINCIP MALIH POVRŠINA – težimo da vidimo male površine kao figure koje se nalaze na većoj površini (pozadini).

Vizuelni principi Geštalt psihologije o PRINCIP SIMETRIJE – simetrične površine težimo da vidimo kao figure na asimetričnoj pozadini.

Vizuelni principi Geštalt psihologije o PRINCIP OKRUŽENOSTI - površine koje prepoznajemo kao okružene nekom drugom površinom ponašaju se kao figure.

Vežba o Koristeći tačke i linije stilizovano napisati izabranu reč i na taj način vizuelno izraziti emotivno značenje te reči. Nada Radost Tuga Nervoza

Vežba o Koristeći tačku, liniju i neki elementarni oblik napraviti šaru (mustru) za zidni tapet. Variraj razmak Variraj veličinu Variraj boju Variraj orijentaciju