Uvod u laboratorijski rad PRAVILA RADA U LABORATORIJI

Uvod u laboratorijski rad PRAVILA RADA U LABORATORIJI Prof. dr. Dragica Minić

Radu u laboratorijama, širom sveta, pridaje se velika pažnja jer je to glavni izvor podataka za industrijsku primenu i za naučnoistraživački rad. Poštovanje osnovnih pravila ponašanja u laboratoriji je neophodno kako zbog dobijanja korektnih rezultata tako i zbog sigurnosti samih istraživača.

Hemijska laboratorija sa kapelama

Elektrohemijska laboratorija

Hemijska laboratorija može da bude opasno mesto naročito ako se u njoj radi nemarno i nepažljivo.

Uobičajene opasnosti su vatra, toksična isparenja, rasprskavanje sudova pod pritiskom, otrovne supstance, slomljeno staklo, korozivne materije itd. Neprijatni mirisi

Osnovna namena ovog kursa je da uputi studenta u opšta pravila ponašanja u laboratoriji i da mu skrene pažnju na moguće uzroke opasnosti. Navedena pravila ponašanja, sugestije i primeri ne obuhvataju sve realne opasne situacije u laboratoriji (niti to mogu) ali imaju za cilj da smanje verovatnoću da do njih dođe.

OPŠTA PRAVILA PONAŠANJA U LABORATORIJI Pažljivim radom i poštovanjem osnovnih pravila ponašanja mogu se izbeći mnoge nepoželjne i opasne situacije: 1. Svaki student mora da nosi mantil, zastitne naocare i rukavice.

Posle rada treba pažljivo pospremiti radno mesto

Svi eksperimentalni podaci sa datumom rada se unose u Radnu svesku.

2. U laboratoriji je strogo zabranjeno pušenje Čest natpis 3. Duga kosa mora da bude povezana pozadi zbog opasnosti od mehaničkih povreda i plamena.

4. U laboratoriju se nesmeju unositi hrana i piće : NE

5. Radni stolovi treba da uvek budu čisti, bez hemikalija i aparata koji nisu u upotrebi: - Svaka prosuta hemikalija na radnom stolu ili podu treba odmah da se ukloni: prisutne kiseline ili baze treba pre uklanjanja razblažiti obilnom količinom vode; ako se u laboratoriji prospe isparljiva i zapaljiva tečnost, treba odmah ugasiti sve plamenike i izvore toplote

- Slomljeno staklo, porcelan i druge čvrste otpadne predmete treba skloniti u posebne korpe, posebno pripremljene za tu svrhu, odvojeno od papira i mekog otpada.

6. Boce sa hemikalijama uvek treba držati čiste. Ako im se sadržaj prolije po spoljnim stranama postaju vrlo klizave i lako ispadaju iz ruku. Ova zaprljanja, takođe, vrlo lako mogu da dospu u aparature sa kojima se radi i da izazovu dobijanje netačnih rezultata.

7. Sve hemikalije treba da budu jasno označene čak i kada se nalaze u normalnim sudovima ili čašama.

RUKOVANJE Opasnim HEMIKALIJAMA Rukovanje hemikalijama u laboratoriji podrazumeva često rad sa toksičnim, korozivnim ili zapaljivim supstancama. Toksične hemikalije su sve supstance koje dovode do trovanja organizma bilo direktnim unošenjem u organizam preko organa za varenje ili disanjem, bilo njihovom apsorpcijom preko kože.

Korozivne hemikalije su one supstance koje oštećuju tkiva ili materijal sa kojima su u dodiru. Najčešće korozivne hemikalije sa kojima se radi u laboratorijama su kiseline, baze i jaka oksidaciona sredstva. Zapaljive hemikalije su sve supstance čije se pare mogu lako zapaliti u blizini izvora toplote.

Rad sa toksičnim hemikalijama 1. Eksperimente koji uključuju toksične i hemikalije neprijatnog mirisa treba izvoditi u laboratorijskoj kapeli (digestoru). Digestor (kapela) je izdvojen deo laboratorije, opremljen efikasnim sistemom za ventilaciju.

2. Nikad ne puniti pipetu uvlačeći vazduh ustima. Propipeta

3. Nikad ne sipati benzen, etar ili druge isparljive i toksične organske rastvarače u slivnik. Ove supstance mogu isparavati u odvodnim cevima i ugroziti druge prostorije. Organske otpadne materije treba odlagati u posebne posude namenjene za tu svrhu. 4. Nikad ne sipati kiseline, baze ili oksidujuće reagense u posude u koje se odlažu toksične materije zbog moguće hemijske reakcije i oslobađanja toksičnih para.

5. Zbog mogućeg prisustva toksičnih materija u slivnik ne treba bacati koncentrovane rastvore kiselina, baza i oksidacionih sredstava. Ukoliko se, ipak, ove materije direktno sipaju u slivnik, to treba uraditi uz obilan mlaz vode da bi se što više razblažile. (Ne treba bacati u slivnik nerastvorne supstance jer u tom slučaju može doći do začepljenja kanalizacionih cevi). 6. U slučaju da ipak dođe do trovanja odmah obavestiti odgovorno lice i potražiti lekarsku pomoć

Rad sa naročito toksičnim hemikalijama Rastvorljivi cijanidi i vodonik cijanid predstavljaju smrtnu opasnost ako se unesu u organizam jer deluju na nervni sistem za samo nekoliko minuta. Brzo preduzimanje pomoći u slučaju trovanja je neophodno. Trenutni protivotrov je amil-nitrit. Protivotrov se primenjuje tako što se ampula razibije i sadržaj udahne. Posle toga neophodno je potražiti pomoć lekara.

Tehnološki postupak proizvodnje cijanidnih kocki mora da uključi proizvodnju, isporuku i obavezno uništavanje otpadnih materija

Benzen: Skoro sve pare uobičajenih organskih rastvarača su toksične ali su pare benzena najopasnije. Zbog toga treba sprečiti isparavanje benzena u laboratoriji i uvek raditi u laboratoriskoj kapeli (digestoru).

Živa: Ima mali napon pare pa na sobnoj temperaturi isparavanjem daje veoma otrovne pare. Zbog toga ne treba nikada ostavljati živu izloženu atmosferi i ukoliko se prospe odmah je treba pažljivo prikupiti. Aparaturu u kojoj se nalazi živa treba držati u plastičnoj tacni tako da se u slučaju prolivanja može lako prikupiti.

Ukoliko ipak dođe do prolivanja žive po većoj površini, kontaminirana površina se može posuti elementranim sumporom koji sa živom gradi čvrsto jedinjenje koje se može počistiti. Manje kapljice žive se mogu skupiti amalgamisanjem sa bakarnom žicom koja je prethodno isprana azotnom kiselinom Trovanje živom je kumulativno i simptomi su progresivni. Zbog toga rad sa živom zahteva posebnu opreznost.

Rad sa korozivnim hemikalijama Da bi se izbegle povrede nastale korozivnim hemikalijama potrebno je koristiti (pored mantila) odgovarajuće zaštitne naočare i rukavice

Postupak ako - se korozivna hemikalija prospe na odeću, odmah skinuti nakvašeni deo; hemikalija dospe do kože, nakvašeno mesto odmah treba isprati obilnom količinom vode; je koža bila u dodiru sa kiselinom, posle ispiranja vodom, kontaminirano mesto se dodatno ispira vodenim rastvorom sode bikarbone. je koža bila u kontaktu sa baznim rastvorima za ispiranje se koristi razblažen rastvor borne kiseline.

Ako je hemikalija dospela u oči: oči ne treba otvarati jer se time korozivna materija samo širi po većoj površini oka; što je brže moguće isprati kapke velikom količinom vode zatim otvoriti oči i isprati ih obilnim mlazom vode kako bi se uklonili ostaci korozivne materije ; zaostali rastvor se neutralizuje razblaženim rastvorom sode bikarbone (u slučaju da je kontaminant bila kiselina) odnosno borne kiseline (u slučaju da je kontaminant bila baza). Posle ukazane prve pomoći, odmah potražiti pomoć lekara.

Rad sa zapaljivim materijama Zapaljive pare organskih rastvarača mogu da se zapale na razne načine (plamenom ili nekim drugim izvorom toplote). Npr, ugljen-disulfid ima tačku samozapaljivanja 100 o. C a etil-etar 180 o. C. Pored toga, sagorive pare mogu da se zapale u prisustvu vazduha pri kontaktiranju sa izvorom toplote na temperaturi iznad tačke paljenja pare. Tačka paljenja se definiše kao temperatura na kojoj je napon pare tečnosti dovoljan za građenje zapaljive smeše sa vazduhom.

Uobičajeni organski rastvarači, izuzev ugljentetrahlorida, hloroforma i trihloretilena imaju tačku paljenja ispod sobne temperature. Pare organskih tečnosti su gušće od vazduha i dospevaju na znatna rastojanja od izvora. Ako takve pare dođu u kontakt sa plamenom, ili drugim izvorom toplote, vatra se brzo širi zahvatajući veliki prostor. Pored lako zapaljivih rastvarača posebnu opasnost predstavljaju samozapaljive supstance koje pokazuju tendenciju da se spontano zapale na običnoj temperaturi (beli fosfor, alkalni metali, organolitijumski reagensi, fosfini male molekulske mase, ferokarbonili).

Rad sa zapaljivim materijama zahteva posebne mere opreza 1. obavezno koristiti kapelu; 2. ne koristiti ih u blizini plamena; 3. ne bacati koncentrovane rastvore kiselina, baza i oksidujućih sredstava u slivnike; (ispuštanje ovih supstanci u slivnik uvek raditi uz obilan mlaz vode kako bi se postiglo što veće razblaženje) 4. voditi računa o ispravnosti električnih uređaja u blizini; zbog pojave varnica usled lošeg uzemljenja ili kratkog spoja na instalacijama može doći do požara.

Ukoliko u laboratoriji dođe do neželjene pojave vatre, ne treba praviti paniku već odmah obavestiti asistenta i laboranta i pokušati ugasiti vatru priručnim sredstvima. Za gašenje male vatre efikasan je aparat za gašenje sa ugljen-dioksidom ili pokrivač koji će sprečiti kontakt plamena sa kiseonikom. Nikad ne upotrebljavati aparat sa penom za gašenje požara na električnim instalacijama. Za gašenje vatre na električnim instalacijama koristi se jedino aparat sa ugljen-dioksidom.

OPASNOSTI OD MEHANIČKIH POVREDA I EKSPLOZIJA Najčešće mehaničke povrede u laboratoriji su posekotine slomljenim staklom: Rad sa staklom zahteva posebne mere opreza i pažljivo odlaganje polomljenog posuđa

2. Boce i posude pod vakuumom mogu implodirati (rasprsnuti se). posude koje su veće zapremine od 250 cm 3 a nalaze se pod vakuumom, treba da su zaštićene umreženom lepljivom trakom ili žičanom zaštitom 3. Sudovi pod pritiskom mogu eksplodirati. zatvorene posude ne treba zagrevati ukoliko nisu specijalno konstruisane za tu namenu; ukoliko se u sudove uvodi gas pod pritiskom, voditi računa da pritisak ne pređe kritičnu vrednost koju sud može da izdrži

4. Sve čelične boce sa gasovima pod pritiskom treba da stoje uspravno i moraju biti učvršćene lancem. 5. Amonijačne rastvore srebro-nitrata ili drugih soli srebra ne treba ostavljati da stoje dugo vremena i sa njima treba oprezno rukovati. Takvi rastvori formiraju eksplozivno srebro koje može da eksplodira na najmanji potres čak i u vodenoj suspenziji.

Važna napomena U svakoj laboratoriji se nalazi, vidno obeleženo, sanduče sa priborom i neophodnim materijalom za ukazivanje prve pomoći u slučaju da dođe do povređivanja u laboratoriji. Ukoliko se bilo koji materijal iz kompleta za prvu pomoć iskoristi, obavestiti asistenta i laboranta kako bi se sadržaj blagovremeno kompletirao.