OSNOVE PEDAGOKOG OBRAZOVOANJA OSNOVE PEDAGOGIJE SA DIDAKTIKOM Lidija

OSNOVE PEDAGOŠKOG OBRAZOVOANJA / OSNOVE PEDAGOGIJE SA DIDAKTIKOM Lidija Radulović

ŠTA NAS DANAS OČEKUJE? Predstavljanje programa predmeta (ciljevi, teme, načini rada, obaveze i odgovornosti, način ocenjivanja. . . ) i dogovori o rad + Zagrevanje za učenje Pedagogija: Pedagogija i srodne nauke. Pedagoške discipline.

KAKO ČITATI… UČITI… … neophodno je da se čitalac angažuje čitajući ovaj tekst sa rastućom radoznalošću i kritičkim stavom.

NAKON ČITANJA: ŠTA JE AUTOR REKAO Iako su za rad nastavnika važna i teorijska i praktična saznanja, od presudnog značaja su teorijska znanja? Za dobru nastavu važno je da učenik / student prihvati svoju ulogu primaoca znanja, odnosno da bude otvoren za usvajanje saznanja koja mu nastavnik prenosi? Obrazovanje u nastavi bi se najkraće moglo odrediti kao proces u kome nastavnici prenose znanja učenicima, koji treba da ih usvoje?

KOJA OD NAVEDENIH METAFORA NAJVIŠE, A KOJA NAJMANJE ODGOVARA ULOZI NASTAVNIKA PREMA OVOM AUTORU: učenik istraživač znalac / stručnjak za predmetnu oblast subjekat podučavanja organizator nastavnog procesa

ŠTA BI MI BILO TEŠKO DA BUDEM TAKAV NASTAVNIK individualno razmišljanje…

KOJA OD NAVEDENIH METAFORA NAJVIŠE, A KOJA NAJMANJE ODGOVARA ULOZI UČENIKA / STUDENTA PREMA OVOM AUTORU: neznalica stvaralac istraživač znalac / stručnjak pobunjenik objekat podučavanja

Ukoliko nastavnik prihvata stajalište ovog autora, šta će očekivati od učenika / studenta ?

POLAZIŠTA Nastavnicima su potrebne kompetencije. One se mogu učiti. Svi imamo lična iskustva, ne smemo ih ignorisati. Ali ona nisu dovoljna. Potrebno je da razumemo / kritički preispitamo iskustva, tumačimo / preispitamo značenje naučnih saznanja za praksu, prepoznamo vrednosti, probleme. . . “Naučiti znači razumeti… razumeti znači na nov način organizovati svoju predstavu sveta, restrukturiati postojeće znanje, tako da se problem prikaže u novom svetlu što može dovesti do pronalaženja rešenja” (Gonthier Pešić, B. )

POLAZIŠTA. . . U obrazovanju nastavnika: -zajedničko preispitivanje / istraživanje teorije i prakse traganje za razumevanjem (načina rada, rezultata, konteksta), -otvorenost za drugačije perspektive, -razmena, diskusija, argumentovanje… -može se ponuditi drugačije viđenje, ali uz dijalog …

PREDSTAVLJANJE PROGRAMA PREDMETA Ciljevi Teme načini rada: nastavne metode i oblici, aktivnosti, obaveze i odgovornosti Način ocenjivanja

O PEDAGOGIJI KAO NAUČNOJ DISCIPLINI

ZAŠTO? Sticanje predstave o pedagogiji kao disciplini Razumevanja pedagogije u kontekstu naučnih disciplina i saznanja Sagledavanje pedagogije kao konteksta za razumevanje praktičnih problema vaspitnog rada

Na koja konkretna pitanja u vezi vašeg budućeg nastavničkog rada očekujete da bi vam PEDAGOGIJA mogla dati odgovore?

ŠTA JE NAUKA? Najopštije određenje: Nauka je određena ljudska stvaralačka delatnost koja predstavlja izvor saznanja. Ne bilo koje već naučno saznanje - razlika od zdravorazumskog saznanja, religijskog stajališta i sl.

KONSTITUTIVNI ELEMENTI NAUKE SU: 1. 2. 3. 4. predmet metod jezik (terminologija) sistem naučnih disciplina u okviru određene nauke

PEDAGOGIJA (NAUKA O VASPITANJU? ) : • PREDMET METOD JEZIK(TERMINOLOGIJA) SISTEM NAUČNIH ZNANJA I NAUČNIH DISCIPLINA U OKVIRU ODREĐENE NAUKE

PEDAGOGIJA KAO NAUČNA DISCIPLINA Istorijska Ø Koliko perspektiva: je pedagogija mlada nauka? Ø Kada postaje nauka? (19. vek; okvirno 1806. godine) Ø Pedagoški mislioci: Herbart – osnivač pedagogije kao nauke, njegov neposredni prethodnik bio je Kant

RAZVOJ PEDAGOGIJE: Ø umnožavanje znanja Ø povećan broj univerzitetskih pedagoških disciplina i univerzitetskih profesora krajem XX veka Ø stalni problemi – novi konteksti Ø na svakom univerzitetu različita klasifikacija (kriterijumi: polja/oblasti delovanja, kategorije vaspitanika - zainteresovanih, vrsta – opštost problema kojima se bavi, teorijsko opredeljenje. . . )

PEDAGOGIJA I DRUGE NAUKE

PEDAGOGIJA I FILOZOFIJA •

PEDAGOGIJA I FILOZOFIJA Suštinska pitanja vaspitanja su i filozofska (čovek, smisao? Vrednosti? Promena? . . . ) • Pedagoški pravci imaju filozofske osnove (egzistencijalistička pedagogija, pragmatistička pedagogija. . . ) • • Granična • disciplina: filozofija obrazovanja

MNOGI VAŽNI FILOZOFI – PEDAGOZI… Кант Сократ Дјуи

ZAJEDNIČKI AUTORI: • Antički filozofi: Sokrat, Platon, Aristotel • Dž. Lok – Misli o vaspitanju • Ž. Ž. Ruso – Emil ili o vaspitanju, Sofija ili žena • E. Kant – Spis o pedagogiji • F. Herbart – Nacrt pedagoških studija • Dž. Djui – Vaspitanje i demokratija, Škola i društvo, Moj pedagoški kredo • . . .

PEDAGOGIJA I PSIHOLOGIJA

PEDAGOGIJA I PSIHOLOGIJA Bliski problemi: učenje, razvoj, motivacija. . . Koncepcije vaspitanja i obrazovanja zasnovane na idejama različitih psiholoških škola i teorija Metodološka traganja na putu diferenciranja (eksperimenti, korišćenje statistike. . . ) Granične discipline: razvojna psihologija, pedagoška psihologija. . .

Posebno relevantni autori iz istorije psihološke misli: : Adler, Olport (psihologija ličnosti) Mek Dugal (socijalna psihologija) E. From (Čovek za sebe, Zdravo društvo, Autoritet i porodica. . . ) Torndajk (Pedagoška psihologija) Vigotski, Pijaže, Bruner. . . (razvojna psihologija; pedagoška psihologija) Zajednički autori? Klapared – , , Škola po meri deteta” Nil (, , Slobodna deca Samerhila”). . .

PEDAGOGIJA I SOCIOLOGIJA

PEDAGOGIJA I SOCIOLOGIJA Predmetna povezanost: Zajednički problemi: odnos društva i vaspitanja (mikro/mezo/makro nivo – pravednost, odnosi moći), socijalizacija Sagledavanje vaspitanja kao društvenog fenomena: sagledavanje ciljeva, metoda, sadržaja vaspitanja povezano sa tumačenjem društvenih odnosa Teorijska i metodološka povezanost Granična disciplina: sociologija vaspitanja

NEKI SOCIOLOZI KOJI SU SE BAVILI PEDAGOŠKIM PITANJIMA H. Spenser – Vaspitanje umno, moralno i fizičko Е. Dirkem – Vaspitanje i socioloija Burdije. Reproduction in Education, Society and Culture; The Education System and the Economy: Titles and Jobs; Habitus i prostor stilova života R. Budon. . .

NEKI SOCIOLOZI RELEVANTNI ZA PEDAGOŠKA PITANJA: Конт Фуко Дирке м Хабермас

PEDAGOGIJA I ANTROPOLOGIJA

PEDAGOGIJA I ANTROPOLOGIJA • • Predmetna povezaost, zajednički prolemi: priroda čoveka / deteta, vaspitanje i kultura, škola i kultura Vaspitanje – enkulturacija, akulturacija Metodološka povezaost: etnografija Granična disciplina: pedagoška antropologija (antropologija obrazovanja, obrazovna antropologija)

RELEVANTNI AUTORI • • • J. G. Ogbi , , Pedagoška antropologija” М. Мid (, , Sazrevanje na Samoi”), R. Benedikt, Malinovski. . .

DISKUSIJA Šta mislite ko je / šta je po osnovnom obrazovanju autor teksta koji smo čitali u početku? Kakve su njegove teorijske ili vrednosne orijentacije? Šta on želi da postigne? . . .

RAZVOJ PEDAGOGIJE: Ø umnožavanje znanja Ø povećan broj univerzitetskih pedagoških disciplina i univerzitetskih profesora krajem XX veka Ø stalni problemi – nove potrebe Ø na svakom univerzitetu različita klasifikacija (kriterijumi: polja/oblasti delovanja, kategorije vaspitanika - zainteresovanih, vrsta – opštost problema kojima se bavi, teorijsko opredeljenje. . . )

ZADATAK: Koje pedagoške discipline bi trebalo da izučavaju nastavnici?

ZADATAK: Izveštaji, sumiranje.

Koja pedagoška disciplina odogovara na Vaše pitanje?

ŠTA IZUČAVA? - Didaktika - Metodika. . . (posebne didaktike) - Školska pedagogija - Metodologija (grč. methodos – način, metoda+logos – nauka)

PEDAGOGIJA… (NAUKA O VASPITANJU? ) Završno sumiranje: … nauka koja se bavi vaspitanjem u celini integrišući teorijske i praktične aspekte problema vaspitanja i obrazovanja… …oslanja se na saznanja različitih nauka i filozofije ali u centar stavlja celinu vaspitno-obrazovnog procesa… … sa ciljem deskripcije, razumevanja/interpretacije i-ili menjanja vaspitno-obrazovne prakse…

PEDAGOGIJA (NAUKA O VASPITANJU? ) : Predmet Metod Jezik Znanja vaspitanje i obrazovanje deducting i induktivno, empirijski i teorijski, kvantitativ. i kvalitativno + deskripcija, razumevanje, promena terminologija nekada preklopljena sa drugim naukama, nekada različita značenja Posebna ped. istraživanja, ali i znanja drugih nauka… Razvijene pedagoške discipline

PEDAGOGIJA KAO NAUČNA DISCIPLINA Dileme i pitanja sa kojima se suočava… Nauka? Fundamentalna ili praktična? Nastoji da bude “praktična”, da razume suštinske probleme procesa vaspitanja i obrazovanja, ali i da bude nauka između fenomenologije i statistike, između ideologije i pozitivizma, i nauka o vaspitanju i nauka za vaspitanje. • Koje i čije znanje? Obojena polazištima ili mešavina raznih stvari? Polazišta: filozofska, naučno–teorijska, empirijskoistraživačka, vrednosna. . . • Koja metodologija? Mogućnost uopštavanja? I kvalitativna i kvantitativna. I deskripcija, i interpretacija i promena, zavisno od polazišta. •

LINK https: //padlet. com/opdnastava/koza 046 o 4 drd Na sledećem slajdu se nalazi stranica koja će se pojaviti kada kliknete na ovaj link. Klikom na plusić otvarate novo polje za komentar, a u gornjem desnom uglu nalazi se opcija ukoliko želite da se registrujete putem svog naloga.