UPRAVLJANJE RAUNARSKOM INFRASTRUKTUROM PREDUZEA PREZENTACIJA ZA TEORIJSKI KOLOKVIJUM

UPRAVLJANJE RAČUNARSKOM INFRASTRUKTUROM PREDUZEĆA PREZENTACIJA ZA TEORIJSKI KOLOKVIJUM PREDMETNI ASISTENT MAJA GABOROV

OSNOVI INFORMATIKE- Jedinica za merenje količine informacija Za merenje kolilčina informacija takođe postoje jedinice, minimalna jedinica za merenje količine informacija je bit Bit može registrovati samo jednu od dve vrednosti: 0 ili 1. Bajt ima osam bitova.

• Za označavanje velikog obima informacija koriste se jedinice: • 1 KB je 1024 bajta • 1 MB je 1024 KB • 1 GB je 1024 MB • 1 TB je 1024 GB • U ovim jednicama se meri kapacitet memorijskih medijuma računara i veličina fajlova.

ARHITEKTURA RAČUNARSKOG SISTEMA - RAČUNARSKI SISTEM • Računarski sistem je elektronski uređaj koji se koristi za automatizaciju procesa prikupljanja, čuvanja, obrade i prenosa informacija pod kontrolom programa(koji je razvio čovek - programer). • Svaki savremeni računarski sistem se sastoji iz sledećih funkcionalnih komponenti: ulaznih uređaja (miš, tastatura, skener. . ), procesora, ROM I RAM memorije i izlaznih uređaja. • Procesor je najzvažniji uređaj računara koji dešifruje naredbe programa i zadaje akcije koje obezbeđuju njihovo izvršavanje, tako što iz memorije preuzima podatke koji se obrađuju, nad njima realizuje aritmetičko – logičke operacije i rezultat smešta na zadatu memorijsku adresu.

• Memorija je predviđena za čuvanje podataka i naredbi programa koji se izvršavaju u procesoru. Razlikuju se dva tipa memorije: RAM i ROM. • RAM memorija (Random Access Memory), je memorija sa proizvoljnim pristupom. To znači da svaki bajt memorije ima adresu i da se korišćenjem adrese njegov sadržaj može pročitati, ali i izmeniti upisom drugog podatka. Često se naziva i operativna memorija jer se u njoj nalazi program čije je izvršavanje u toku, kao i podaci koji su neophodni za njegovo izvršavanje. U ovu memoriju se smeštaju među rezultati i rezultati koji se dobijaju izvršavanjem programa. RAM memorija je energozavisna, što znači da se prestankom napajanja električnom energijom njen sadržaj gubi. Aplikacije se u toku izvršavanja moraju nalaziti u RAM memoriji

ROM memorija (Read Only Memory) se razlikuje od RAM memorije tako što se upis informacije u ROM vrši samo jedanput i to od strane proizvođača. Nakon toga sadržaj ove memorije se može samo čitati. U ROM – u se nalazi i kompleks programa koji obrazuje bazni ulazno – izlazni sistem ili skraćeno BIOS (Base Input Output System). U ROM – u se nalazi i program čiji je zadatak početno punjenje operativnog sistema iz spoljašnje memorije.

EKSTENZIJA FAJLA • Ona se koristi da bi se bliže ukazala na njegov sadržaj (sadržaj fajla). Piše se iza imena fajla i od imena se odvaja tačkom. Primeri: • Txt • Doc • Jpg • Exe • mp 3

• Dužina fajla se iskazuje u bajtima i najčešće služi za procenu da li se može kopirati u slobodni prostor nekog memorijskog medijuma.

Pojam mreže • Mreža predstavlja širi pojam i nije vezana isključivo za računare • U savremenom svetu postoje različite mreže: železnička, drumska, telekomunikaciona, elektro, vodovodna mrežu itd. • U teoriji grafova mreže se izučavaju na najopštiji način. • Mreže sačinjavaju grane i čvorovi. Čvor je mesto gde se stiču najmanje tri grane.

Računarske mreže • Za računare se kaže da su međusobno povezani ako mogu da razmenjuju informacije. • Računarske samostalnih povezani. mreže računara predstavljaju grupu koji su međusobno • Širi pojam od računarskih mreža predstavljaju mreže za prenos podataka. • Računarske mreže su deo mreža za prenos podataka.

• Računarska mreža je skup autonomnih računara koji su međusobno povezani istom tehnologijom. Dva računara su povezana ukoliko mogu da razmenjuju informacije. Povezivanje se može ostvariti ne samo preko bakarne žice, nego i preko: optike, radio-talasa, infra - crvene komunikacije, satelitske komunikacije. (Tanenbaum) • Mreže se sastoje od čvorova (serveri, radne stanice, mrežni uređaji) i linkova.

Klasifikacija računarskih mreža § WAN (Wide Area Networks) - mreže širokog područja. Mreže koje se prostiru na većem prostoru. Između gradova, država i kontinenata. Internet se može nazvati WAN mrežom. § MAN (Metropolitan Area Networks) - mreže gradskih područja ili mreže koje se prostiru na području grada ili dela grada. § LAN (Local Area Networks) - lokalna računarska mreža. Obuhvata prostor od nekoliko desetina metara do nekoliko kilometara, na području jedne zgrade ili dela zgrade. Takođe, usled razvoja Ethernet i sličnih tehnologija može da pokriva i veće razdaljine.

INTERNET • Internet predstavlja globalnu računarsku mrežu, internet je sličan “paučini” u čijim čvorovima su računari koji se nazivaju serveri, vlasnike tih servera nazivaju provajderi. Provajderi su organizacije koje omogućavaju usluge Interneta. • Kao centralni uređaj koji povezuje druge uređaje, uglavnom hostove, najčešće se koristi svič(switch). Na njegove portove se kablovima priključuju hostovi (računari i mrežni štampač).

• Svič omogućava prenos paketa sa porta na koji je priključen host koji šalje pakete na port koji je priključen host kome su upućeni paketi. U zaglavlju svakog paketa nalazi se adresna informacije na osnovu koje svič može odrediti na koji port treba da ga prosledi. Mrežni štampači predstavljaju štampače u koje su ugrađeni mrežni adapteri tako da se mogu direktno priključiti na mrežu.

• Aktuelna je bežična lokalna mreža (Wireless Local Area Network - WLAN) u kojoj se koristi pristupna tačka Access Point koja formira radiokanale među učesnicima mreže koji su snabdeveni interfejsnim karticama(adapterima) bežičnog pristupa.

POVEZIVANJE RAČUNARA MREŽE • Računar povezan na mrežu naziva se radna stanica. Svaka radna stanica u mreži mora imati komponente: mrežni adapter(mrežni interfejs kartica – Network. Interface. Card - NIC) i mrežni operativni sistem. • NIC je uređaj koji predstavlja fizički interfejs između računara i mrežnog kabla i koristi se za povezivanje radne stanice u mrežu. Funkcija mrežnog adaptera(mrežne karte) je predaja i prijem signala koji cirkulišu po linijama veze. Najčešće se koriste Ethernet kartice koje za potrebe komunikacije imaju dve adrese: Ethernet adresu i IP adresu. Svaka Ethernet adresa kartice predstavlja jedinstven 48 bitni kod ugrađen od strane prozvođača. Zbog potrebe da budu jedinstvene one se administriraju iz jednog centra , često se nazivaju MAC adrese. IP Adresu su 32 bitne. Njih dodeljuje administrator mreže kada instalira IP softver ili se dodeljuju dinamički od strane za to određenog DHCP servera koji obezbeđuje IP adrese mašinama koje zahtevaju pristup mreži.

• Najjeftiniji i najrasprostranjeniji medijum za prenos signala lokalne mreže je upredena parica (Unshielded Twisted Pair - UTP) koja se korist i u telefonskom saobraćaju. Sastoji se iz četiri para izolovane bakarne žice upredenih sa različitim brojev uvijanja po inču. Uvijanjem se poništava električni šum od susednih parova žica, kao i od okolnih električnih uređaja. Brzina prenosima informacija takvom linijom veze je 10 do 155 Mbit/s. • Maksimalno rastojanje na kom se mogu nalaziti računari je 300 m.

• Koaksijalni kabl se sastoji od centralne bakarne žice obložene plastičnom izolacijom i upletenim bakarnim oklopom koji središnju žicu štiti od elektromagnetnih smetnji, omogućava prenos informacija na rastojanjima do 200 m, brzinom 2 -44 Mbit/s.

• Optički kabl omogućava prenos informacija na rastojanjima do 10 km brzinom do 10 Gbit/s. Oni se grade od tankih niti stakla ili plastike.

Internet provajderi • Pri korišćenju Interneta koristimo usluge internet provajdera ili ISP (Internet Service Provider). • On je dobavljač internet usluga. Obično je to specijalizovana organizacije koja ima sopstvenu mrežu na koju se priključuje više klijenata. Ona je povezana sa ostalim mrežama širom zemljine kugle.

RUTER • Uređaj koji i povezuje mreže već i usmerava pakete tako da se zaobiđu uska grla Internet saobraćaja naziva se ruter. • Rutiranje je određivanje maršrute za pakete koji putuju Internetom. • Ruter obavlja ovu funkciju tako što po prispeću paketa izvuče odredišnu adresu, zatim nađe odgovarajući zapis u tabeli rutiranja gde su smešteni podaci na koji port treba paket da se prosledi i odredi adresu sledećeg rutera na putu ka kojem se paket usmerava.

INTERNET PROTOKOL • Pre nego što dva programa kanalom veze započnu razmenu podataka mora se utvrditi format u kome će se slati podaci kako bi programprijemnik mogao tačno interpretirati pakete podataka koje prima, i rekonstruisati njihov poredak. Za potrebe računarskih komunikacija putem Interneta svi korisnici moraju poštovati protokol o načinu predaje poruke. Na taj način će svaki računar biti u stanju da “razume” poruku koju mu šalje drugi.

• Protokol je skup pravila rukovanja porukom, koja poštuju svi učesnici komunikacije kako bi onaj kome je namenjena mogao da je prepozna(zato postoji protokol koji joj dodeljuje adresu), preuzme, proveri da li se pojavila greška u toku prenosa i raspakuje kako bi je transformisao u izvorni oblik. • Da bi mreže sa raznim “unutrašnjim” protokolima mogle razmenjivati informacije neophodno je ustanoviti opšte protokole koji će obezbediti uzajamno razumevanje različitih mreža. Može se reći da takvi protokoli u globalnim mrežama predstavljaju standardni “međunarodni jezik” na kome “govore” jedan sa drugim računari raznih informacionih mreža – iz raznih zemalja. Operativni sistem Windows za rad u mreži koristi protokol TCP/IP (Transmission Control Protocol/Internet Protocol – protokol upravljanja prenosom/protokol interneta)

• TCP i IP su bazni protokoli odgovorni za fizički prenos elektronskih poruka između računara Interneta. Pošto su tesno povezani često se označavaju jednim terminom TCP/IP. Osim njih postoje i protokoli za specijalizovane servise Interneta: protokol HTTP(prenos hipertekstualne informacije – veb prezentacije), protokol FTP(protokol prenosa fajlova), protokoli prenosa elektronske pošte(POP i SMTP). . . Oni ostvaruju svoju funkciju na najviše takozvanom aplikacionom nivou primenom protokola u skladu sa servisom koji zahteva aplikacija. • Da bi računar koristo usluge Interneta na njemu mora biti instalirana softverska podrška za protokol TCP/IP.

• TCP/IP je trebao da omogući povezivanje i komunikaciju različitih mreža. Takođe, trebao je da bude modularan što bi: dovelo do podele velikih mreža celine na zasebne i omogućilo veću fleksibilnost. • TCP/IP je današnju formu dobio 1978. godine, ali se konstantno razvija. • Danas je u najčešće u upotrebi IPv 4 – nastao 1981. god. • U upotrebi je takođe i IPv 6. • Internet je skup mreža koje koriste TCP/IP protokol stek u međusobnoj komunikaciji.

IP ADRESA • Da bi se obezbedio jedinstveni sistem adresiranja svakog računara na Internetu, nezavisan od specifičnosti heterogenih mreža iz kojih se sastoji, softverski protokol obezbeđuje šemu adresiranja koja svakom računaru dodeljuje jedinstvenu 32 bitnu adresu koja se zove Internet Protocol ili skraćeno IP adresa. Svaki paket koji se šalje preko Interneta sadrži 32 bitnu IP adresu pošiljaoca ili primaoca.

• IP adresa ima sledeći format: xxx i svakog to xxx predstavlja broj od 0 do 255. Na primer 128. 10. 2. 30 • Ona u binarnom obliku se predstavlja ovako: • 100000001010 00000010 00011110

• Svakoj IP asdresi se dodeljuje takozvana maska koja se koristi za identifikaciju broja mreže i broja čvora tj. računara u mreži. To obezbeđuje da svi računari jedne mreže imaju isti mrežni broj, a različit broj računara u mreži.

Organizacije domena i domenih imena • Radi identifikacje računara u TCP/IP mrežama koriste se IP adrese. Korisnicima je lakše da koriste tekstualna imena umesto da pišu IP adrese. • Radi efikasnije organizacije imenovanja računara uveden je domeni sistem imena koji ima hijerarhijsku strukturu i omogućava formiranje imena od proizvoljnog broja sastavnih delova.

Domeni u skladu sa delatnostima organizacija koji se dodeljuju: • Com – komercijalne organizacije • Edu – obrazovne organizacije • Gov – državne institucije • Org – nekomercijalne organizacije • Net - organizacija za podršku mrežama

Domeni sistem imena(DNS – Domain Name System) • Svaki domen ima svoj DNS server. Širenjem mreže kreiraju se novi čvorovi, novi poddomeni i novi DNS serveri. Pri prenosu informacija računari koriste cifarske adrese, ljudi tekstualne, a DNS služi kao prevodilac. • Pri podešavanju programske podrške računara koji treba da ima pristup internetu, neophodno je definisati bar jedan DNS server, njegovu adresu dodeljuje provajder. Ona se postavlja pri podešavanju računara ili pri povezivanju na Internet.

INTERNET SERVISI • Neiskusni korisnici interneta često poistovećuju sa WWW(World Wide Web) servisom, iako je WWW samo jedna u nizu usluga koje su na raspolaganju njegovim korisnicima. Razlike se može pojasniti ako se poslužimo analogijom sa mrežom auto saobraćajnica. Kao što transportne saobraćajnice služe za ostvarivanje raznih transportnih usluga, tako i Internet koji uključuje ogroman skup linija veze, računare, podatke i programe koji se na njima nalaze, timove specijalista koji sodržavaju sve ovo – omogućava realizaciju raznih servisa (WWW, elektronske pošte, prenos fajlova itd. ).

• Osnovne mogućnosti Internet mreže se realizuju posredstvom servisa koji se mogu podeliti na: • World Wide Web, skraćenica WWW, predstavlja hipertekstualni informacioni sistem, koji sadrži međusobno povezane dokumente, koji se mogu kreirati posredstvom raznih programskih alata i nalaziti na bilo kom računaru Interneta. • E – mail, elektronska pošta, omogućava slanje elektronskih pisama jednoj ili višee osoba

• FTP (File Transfer Protocol) – omogućava slanje, prijem i editovanje fajlova na udaljenom računaru. • Telnet servis omogućava pristup udaljenom računaru • TELEKONFERENCIJE, omogućavaju istovremeno razmatranje dokumenata od strane više udaljenih učesnika konferenecije • VIDEOKONFERENCIJE, omogućavaju da učesnici diskusije, koji se nalaze na odvojenim prozorima ekrana, u realnom vremenu gledaju i slušaju jedan drugog, razmenjujući mišljenja, informacija i pitanja. • VIRTUELNI TELEFON – omogućava obavljanje telefonskog razgovora • Web forumi, su sajtovi na kojima jedan korisnik ostavlja tekstualnu poruku u vezi neke teme, a svi koji se uključe u rad formua ostavljaju komentare, pitanja i odgovore. . .

Web čitači - brauzeri • Da bi se moglo pristupati resursima (dokumentima) koji e nalaze na WWW- u, na vašem računaru, postoje programi koji omogućavaju njihovo prikazivanje. Oni se nazivaju veb čitači. To su programi koji interpretiraju HTML kod veb stranice i prikazuju tekst, sliku, animaciju na ekranu računara posetioca sajta.

• Web serveri i web čitači za razmenu podataka koriste protokol za prenos informacija HTTP (Hyper. Text Transfer Protocol), to je protokol koji definiše jezik na kom klijentski program razgovara sa serverom kao i format odgovora servera klijentu. Ovaj protokol se aktivira svaki put kada korisnik mišem klikne na neku hipervezu.

URL • Podsetimo se da računari međusobno komuniciraju pomoću protokola TCP/IP, a pronalaze jedan drugog korišćenjem IP adrese. Međutim, korisnik kada treba da se obrati nekom resursu umesto IP adrese koristi adresiranje pomoću domnih imena jer se lakše pamte. • Odgovarajući zapis adrese nekog resursa pomoću domenog imena naziva se URL.

Uniforme Resource Locator, unificirani lokator resursa. Definiše sistem imena pomoću kojih se identifikuju resursi Interneta. Svaka informacije koja se nalazi na internetu, ima svoj URL. Ona sadrži: • Ime protokola http • Tip servisa www • Domeno ime servera • Putanju do web stranice fajla na hard disku • Naziv fajla

Portovi • Da bi se razlikovao svaki od programa koji želi da komunicira sa nekim drugim programom uvodi se 16 bitni identifikacioni broj koji se naziva port. • Na osnovu porta protokol transportnog nivoa može da utvrdi kojoj od aplikacija ili kom protokolu višeg nivo treba da prosledi pristigle poruke. • Na ovaj način više aplikacija može koristiti usluge istog protokola transportnog nivo, što se naziva multipleksiranje.

Rezervisani port-ovi • Za sve najčešće korišćene aplikacije rezervisane su neke vrednosti portova, tako da ih klijent unapred zna kada se obraća određenom serveru. • Rezervisani portovi (eng. well-known) definisani su u međunarodnim organizacijama i zauzimaju brojeve od 1 -1023. Primeri rezervisanih portova su: § 20 za FTP data, § 22 za SSH § 21 za FTP, § 25 za SMTP (e-mail), § 53 za DNS § 80 za web (HTTP) § 110 za POP 3, a 143 za IMAP 4 (e-mail). . .

Zaštitna barijera • Radi zaštite pojedinih računara i mreža od napada sa Interneta koristi se zaštitna barijera (firewall – zid između građevina koji treba da spreči širenje vatre). Zadatak mu je da blokira svaki pokušaj prodora raznim malicioznim programima i komandama, kako od Interneta ka računaru, tako i od računara ka Internetu, kanalima veze koje obično koriste. • Jasno je da firewall blokira pristup od Interneta ka računaru, a obrnuto, zato što treba sprečiti delovanje nekog štetnog programa koji je mogao dospeti na vaš računar pre nego što je uključena zaštitna barijera, međutim određenim programima korisnik može dati izlaz na Internet.

Firewall je bezbednosni hardverski ili softverski uređaj, najčešće smešten između LAN-a i javne mreže (Interneta), da štiti podatke u mreži od neautoriziranih korisnika Postavljanjem firewall uređaja između dva ili više mrežnih segmenata mogu se kontrolisati i prava pristupa pojedinih korisnika pojedinim delovima mreže. Osnova rada firewall-a je u ispitivanju IP paketa koji putuju između klijenta i servera, čime se ostvaruje kontrola toka informacija za svaki servis po IP adresi i portu u oba smera. Firewall u okviru jednog informacionog sistema: implementira bezbednosnu politiku, beleži sumnjive događaje, upozorava administratora na pokušaje napada i pokušaje kompromitovanja bezbednosne politike i u nekim slučajevima obezbeđuje statistiku korišćenja.

OSI REFERENTNI MODEL Istorija • Tokom 80 -ih godina XX veka, različiti proizvođači računara razvijali su svoje mrežne arhitekture, sa ciljem da se povežu različiti računari istog proizvođača. Tako su postojale sledeće mrežne arhitekture: § SNA (Sistem Network Architecture) - firme IBM, § DNA - firme Digital, § BNA - firme Burroughs itd. • Međutim, ni jedna nije bila kompatibilna sa drugom. • U takvoj situaciji, potreba da računari različitih proizvođača komuniciraju jedni sa drugim na jednostavan način, postala je veoma važna.

• Rezultat je OSI referentni model, čija konačna verzija ISO 7498 datira iz proleća 1983 godine. OSI (Open System Interconnecting) modelu je u potpunosti kompatibilna ITU-T verzija protokola X. 200. • OSI referentni model uspostavlja osnovni okvir za usaglašavanje standarda za međusobno povezivanje sistema. • Sistemi koji koriste standardizovane postupke i metod iz OSI referentnog modela nazivaju se otvoreni sistemi, a takvo povezivanje se naziva povezivanje otvorenih sistema tj. OSI.

• OSI model se sastoji od sedam slojeva, od kojih su prva tri sloja podržana hardverom. • Svaki sloj obavlja tačno specifični skup funkcija potrebnih za komunikaciju sa drugim sistemima, pri tome se oslanjajući na servise koje mu nude slojevi nižeg reda. • Ovaj model predstavlja opšti okvir za funkcije prenosa podataka, odnosno zajedničku osnovu za definisanje standarda i izradu protokola.

• Budući da su za komunikaciju potrebna dva sistema, model predviđa da svaki sistem mora imati iste funkcije. Komunikacije se ostvaruju tako što entiteti u okviru svakog od sedam slojeva međusobno komuniciraju posredstvom odgovarajućih protokola. • Kad sistem A želi da pošalje poruku B sistemu poziva sloj 7. Ovaj koristi odgovarajući protokol. Taj protokol koristi usluge sloja 6. Prenos se nastavlja naniže sve do fizičkog sloja. • Bitno je uočiti da između istoimenih slojeva nema direktne komunikacije. Veza se ostvaruje tek preko fizičkog medijuma.

LITERATURA • 1. Računarstvo i informatika, Krug Beograd, 2015. godine • 2. http: //www. tfzr. uns. ac. rs/Predmet/racunars ke-mreze