Porez na dobit preduzea Javne finansije predavanja Preduzea

Porez na dobit preduzeća Javne finansije - predavanja -

Preduzeća i njihove osobine • Preduzeća su zakonom regulisani oblik poslovne organizacije, obično s ograničenom odgovornošću akcionara i nezavisnim pravnim statusom • Ograničena odgovornost • Veštačko pravno lice – …ali može da poseduje imovinu, obaveze, zaključuje ugovore i sl…pa mora i da plaća porez na svoj neto prihod (dobit)

Zašto se preduzeća oporezuju? • Samo ljudi mogu da snose teret poreza • Argumentacija za oporezivanje preduzeća: – preduzeća su nezavisni subjekti – preduzeća imaju posebne privilegije, kao što je ograničena odgovornost – štiti se integritet poreza na dohodak građana

Poreske stope • Zakonske poreske stope su po pravilu proporcionalne – u nekim zemljama se odobravaju niže poreske stope za npr. mala preduzeća • progresivnost koja se time uvodi je bilansno zanemariva • Zašto se ne primenjuju progresivne poreske stope? • Efektivna poreska stopa može značajno da se razlikuje od zakonske

Utvrđivanje oporezive dobiti preduzeća • Dobit preduzeća (neto dohodak) utvrđuje se tako što se bruto dohodak preduzeća (prihodi) umanjuje se za troškove koji su nastali pri njegovom ostvarivanju: – – • troškovi materijala i nabavne vrednosti prodate robe troškovi rada troškovi kamata, ali ne i dividenda troškovi amortizacije, i dr. Napomena: – oporeziva dobit u Srbiji se utvrđuje korekcijom bilansa uspeha čija izrada je zakonom propisana – u SAD ne postoji zakonska obaveza izrade bilansa uspeha - preduzeća su obavezna samo da podnose poreski bilans

Odbijanje amortizacije • Kupovinom osnovnih sredstava koja se koristi više godina samo se menja struktura imovine • Stvarno smanjenje vrednosti osnovnih sredstva u određenom periodu (usled upotrebe ili protoka vremena) predstavlja ekonomsku amortizaciju • Ekonomska amortizacija nije poznata Poreskoj upravi – Stoga država propisuje poreski vek trajanja nekog osnovnog sredstva • Zakonom se može dopustiti preduzećima da neka sredstva amortizuju brže nego što odgovara ekonomskoj amortizaciji – Moguće je čak i da se dozvoli jednokratan otpis nekog osnovnog sredstva • Ubrzana amortizacije i jednokratan otpis smanjuju obavezu po osnovu poreza na dobit preduzeća

Poreske uštede po osnovu amortizacije • T = poreski vek osnovnog sredstva • D(n) = proporcija vrednosti osnovnog sredstva koja može biti umanjena od oporezive dobiti u n-oj godini • θ = stopa poreza na dobit (u Srbiji 15%) • r = oportunitetni troškovi finansijskih sredstava (npr. 10%) • Sadašnja vrednost ušteda po 1 dinaru vrednosti osnovnog sredstva iznosi: ψ = θ * D(1) + θ * D(2) + … + θ * D(T) 1 + r (1 + r)2 (1 + r)T

Poreske uštede po osnovu amortizacije • Amortizacijom se često smanjuje efektivna cena osnovnog sredstva • Visina ušteda zavisi od: – visine poreske stope - što je stopa viša uštede su veće – dužine perioda T - što je period kraći uštede su veće – metoda amortizacije – veći otpisi na početku perioda donose veće uštede

Poreske uštede po osnovu amortizacije: primer (1) Godina Amortizacija Poreska stopa Poreska ušteda Sadašnja vrednost poreske uštede 1 10. 000 0, 1 1. 000 909, 1 2 10. 000 0, 1 1. 000 826, 4 3 10. 000 0, 1 1. 000 751, 3 4 10. 000 0, 1 1. 000 683, 0 5 10. 000 0, 1 1. 000 620, 9 6 10. 000 0, 1 1. 000 564, 5 7 10. 000 0, 1 1. 000 513, 2 8 10. 000 0, 1 1. 000 466, 5 9 10. 000 0, 1 1. 000 424, 1 10 10. 000 0, 1 1. 000 385, 5 Ukupno 100. 000 10. 000 6. 144, 6

Poreske uštede po osnovu amortizacije: primer (2) Godina Amortizacija Poreska stopa Poreska ušteda Sadašnja vrednost poreske uštede 1 20. 000 0, 1 2. 000 1. 818, 2 2 20. 000 0, 1 2. 000 1. 652, 9 3 20. 000 0, 1 2. 000 1. 502, 6 4 20. 000 0, 1 2. 000 1. 366, 0 5 20. 000 0, 1 2. 000 1. 241, 8 100. 000 10. 000 7. 582

Poreske uštede po osnovu amortizacije: primer (3) Godina Amortizacija Poresk stopa Poreska ušteda Sadašnja vrednost poreske uštede 1 20. 000 0, 1 2. 000 1. 818, 2 2 16. 000 0, 1 1. 600 1. 322, 3 3 14. 000 0, 1 1. 400 1. 051, 8 4 12. 000 0, 1 1. 200 819, 6 5 10. 000 0, 1 1. 000 620, 9 6 5. 600 0, 1 560 316, 1 7 5. 600 0, 1 560 287, 4 8 5. 600 0, 1 560 261, 2 9 5. 600 0, 1 560 237, 5 10 5. 600 0, 1 560 215, 9 Ukupno 100. 000 10. 000 6. 951, 0

Amortizacija nematerijalne imovine • Mnoge vrste nematerijalne imovine generišu prihode u dužem vremenskom periodu • Utvrđivanje adekvatnog plana amortizacije takve imovine, sa poreskog stanovišta, je vrlo komplikovano • Primer: – kako amortizovati troškove reklamne kampanje • na koji period se raspoređuju ovi troškovi, koji metod amortizacije treba da se primenjuje i dr.

Ostale poreske olakšice • Osim navedenih troškova u mnogim zemljama se uvode dodatna poreske olakšice pri oporezivanju dobiti, kao što su: – umanjenje iznosa poreza: investicioni poreski krediti – umanjenje poreske osnovice: ubrzana amortizacija, umanjenje budućih dobitaka prenetim gubicima, umanjenje obaveza za novoosnovana pravna lica- poreski odmori i dr.

Investicioni poreski krediti • Investicioni poreski krediti predstavljaju vrstu poreske olakšice kojom se umanjuje porez na dobit za određeni procenat vrednosti investicija • Investicioni poreski kredit smanjuje efektivnu cenu kupljene imovine – efektivna cena kupljene imovine=(1 – k)q – gde je k = investicioni poreski kredit, a q = cena kupljene imovine • Primer kupljena imovine vredi 1. 000 EUR, investicioni poreski kredit iznosi 10%, iz čega sledi da efektivna cena kupljene imovine iznosi 900 EUR • Investicioni poreski krediti su bili važan oblik poreskih olakšica u Srbiji do 2014, i u SAD do 1986. godine – Poreski rashod: gubitak poreskih prihoda usled poreske olakšice

Poreski tretman dividendi i neraspoređene dobiti • Preduzeće može dobit da zadrži ili da isplati akcionarima – ako zadrži dobit preduzeća plaća samo porez na dobit • zadržana dobit utiče na rast vrednosti akcija preduzeća, a kapitalna dobit se oporezuje tek nakon prodaje akcija – ako preduzeće isplati dividende, one se oporezuju porezom na dohodak građana – deo dobiti koji se isplati u obliku dividendi se dvostruko oporezuje • Dvostrukim oporezivanjem dividendi, poreski sistemi podstiču zadržavanje dobiti i preduzeću • U mnogim poreskim sistemima smanjuje se ili ukida oporezivanje prihoda (akcionara) od dividendi, u okviru poreza na dohodak građana – bitno je ukupno fiskalno opterećenje dohotka od kapitala

Efektivna stopa poreza na dobit • Efektivna poreska stopa se po pravilu razlikuje od zakonske • Izračunavanje efektivne poreske stope na nivou preduzeća zahteva uzimanje u obzir svih olakšica i oslobađanje: ubrzana amortizacija, poreski krediti, druge vrste olakšica i podsticaja, uticaj inflacije i dr. – u SAD zakonska stopa poreza na dobit iznosi 35%, a efektivna stopa 32% – u Srbiji zakonska stopa iznosi 15%, a efektivna stopa oko 10% • Postoje različiti metodološki problemi pri računanju efektivne poreske stope: – izbor diskontne stope, da li se odbijanje rashoda za kamate tretira kao olakšica ili ne i dr.

Raspodela poreskog tereta i višak poreskog tereta • Porez na dobit se može tretirati kao: – porez na kapital preduzeća – porez na ekonomski profit (Štiglicov model) • Porez na dobit kao porez na kapital preduzeća: – raspodela poreskog tereta: teret poreza na dobit snose vlasnici kapitala u korporativnom i nekorporativnom sektoru, ali i radnici – porez na dobit smanjuje akumulaciju kapitala i stvara višak poreskog tereta • višak poreskog tereta u SAD se procenjuje na oko 24% od prikupljenog poreza

Porez na ekonomski profit: Štiglicov model • Ekonomski profit je profit koji vlasnici firmi ostvaruju iznad oportunitetnih troškova svih faktora proizvodnje • Ako je dobit jednaka ekonomskom profitu tada: – nije moguće prevaljivanje poreskog tereta – ceo teret snose vlasnici kapitala – ne postoji višak poreskog tereta, porez na dobit ne stvara distorzije, ne menja cene i količine • Prethodne pretpostavke ne odgovaraju oporezivanju dobiti u stvarnosti, jer se pri oporezivanju dobiti ne odbijaju oportunitetni troškovi vlasnika kapitala • Ipak Štiglicov model je relevantan, jer ukazuje na to da višak poreskog tereta zavisi od strukture finansiranje preduzeća

Porez na ekonomski profit: Štiglicov model • G = prihod od mašine pre oporezivanja • r = kamatna stopa • U odsustvu poreza na dobit preduzeće kupuje mašinu ako: G – r > 0 (a) • Ako postoji porez na dobit sa sledećim osobinama: • - (1) dobit je oporezovana po stopi θ - (2) neto dobit = G – r Preduzeće kupuje mašinu samo ako je: (1 – θ)(G – r) > 0 - što je ekvivalentno uslovu (a)

Efekti poreza na dobit na ponašanje • Porez na dobit utiče na važne odluke preduzeća: – ukupan obim fizičkih investicija – vrste fizičke imovine koja će se kupiti – način finansiranja investicija

Uticaj na ukupne fizičke investicije • Važno pitanje je kako stopa poreza na dobit ili olakšice (investicioni krediti, ubrzana amortizacija) utiču na odluke o investiranju? • Uticaj poreza na dobit na investicije analizira se pomoću sledećih modela: – modela akceleratora – neoklasičnog modela – modela gotovinskog toka

Model akceleratora • U okviru modela akceleratora pretpostavlja se da je odnos između kapitala i proizvodnje fiksan • Povećanje tražnje implicira povećanje proizvodnje, a to zahteva dodatne investicije • U ovom modelu nivo investicija ne zavisi od poreskih podsticaja: – poreski podsticaji mogu da smanje cenu kapitala, ali tražnja za kapitalom u ovom modelu ne zavisi od njegove cene

Neoklasični model • U neoklasičnom modelu odnos kapitala i proizvodnje nije fiksiran tehnologijom, već zavisi od troškova upotrebe kapitala • Troškovi upotrebe kapitala uključuju oportunitetne troškove i direktne troškove, kao što su amortizacija i porezi • Rentabilan je samo projekat koji donosi veći prinos od troškova upotrebe kapitala • Ako se troškovi kapitala povećavaju, preduzeća biraju manje intenzivne tehnologije

Neoklasični model: uticaj poreza na troškove upotrebe kapitala • Troškovi upotrebe kapitala pre uvođenja poreza = (r + δ) …gde je r stopa prinosa po odbitku poreza, a δ ekonomska amortizacija kapitala • Neto profit od 1$ profita je = (1 – θ) * (1 – t), gde je θ stopa poreza na dobit, a t stopa poreza na dohodak građana (od kapitala) • Troškovi upotrebe kapitala nakon uvođenja poreza (C) dobijaju se iz jednačine: (1 – θ) * (1 – t) * C = (r + δ) • Rešavanjem prethodne jednačine dobije se: C = (r + δ) (1 – θ) * (1 – t) • S obzirom da su θ i t u intervalu (0, 1), sledi da uvođenje poreza povećava troškove upotrebe kapitala

Neoklasični model: uticaj poreza na troškove upotrebe kapitala • Relevantno je pitanje kako ubrzana amortizacija i investicioni poreski krediti utiču na cenu upotreba kapitala? • Odbici za amortizaciju smanjuju troškove kapitala za faktor (1 - ψ) gde je ψ sadašnja vrednost odbitaka za amortizaciju • Investicioni poreski krediti smanjuju troškove upotreba kapitala za (1 -k) • Zbirni uticaj ubrzane amortizacije i poreskih kredita na cenu upotreba kapitala iznosi (1 - ψ -k) • Cena upotrebe kapitala koja uključuje uticaj poreskih stopa, ubrzane amortizacije i investicionih poreskih kredita jednaka je: C = (r + δ) * (1 – ψ –k) (1 – θ) * (1 – t)

Neoklasični model: efekat troškova upotrebe kapitala na investicije • Kako cena upotreba kapitala utiče na investicije? – u modelu akceleratora taj uticaj ne postoji • Pri ekonometrijskom ocenjivanju uticaja cene kapitala na investicije javljaju se značajni problemi: – uticaj očekivanja – povećanje tražnje za investicionim dobrima može da poveća njihovu cenu i neutrališe efekat poreskih podsticaja – što model ne obuhvata – u otvorenoj privredi smanjivanjem cene upotrebe kapitala privlače se strane investicije, ali domaća štednja uprkos poreskim stimulacijama može da se investira u inostranstvo • Sumarno koeficijent elastičnosti investicija u odnosu na troškove upotreba kapitala iznosi oko 0, 4, što podržava neoklasični model

Model gotovinskog toka • Gotovinski tok je razlika između priliva i odliva sredstava preduzeća • Poslovni ljudi tvrde da što je veći gotovinski tok preduzeće više investira • U neoklasičnom modelu gotovinski tok nije važan – interna i pozajmljena sredstva imaju istu stopu prinosa – preduzeće nema ograničenja u pogledu zaduživanja • Neki ekonomisti smatraju da je pretpostavka o identičnim troškovima sopstvenih i pozajmljenih sredstava pogrešna – zajmodavci mogu da precenjuju rizičnost projekta – stoga su sopstvena sredstva jeftinija • Neka empirijska istraživanja potvrđuju statističku povezanost gotovinskog toka i investicija, ali nije izvesno kako funkcioniše uzročnost • Ako važi model gotovinskog toka, tada bi i paušalni porez na dobit smanjivao investicije

Uticaj poreza na dobit na strukturu imovine • Poreski sistem podstiče investicija u one vrste imovine za koje se odobrava visoka amortizacija – U Srbiji se visoka amortizacija odobrava za IT opremu, a niska za automobile – Ubrzana amortizacija

Uticaj poreza na dobit na finansiranje preduzeća • S obzirom da se dividende oporezuju, sledi da je za vlasnike akcija u odsustvu rizika povoljnije da profit reinvestiraju, sve dok ne odluče da prodaju akcije • U SAD oko 56% neto profita se isplaćuje kroz dividende • Zašto preduzeća plaćaju dividende? – isplata dividendi je signal o snazi preduzeća – efekat klijentele: politika dividendi se prilagođava visini graničnih poreskih stopa akcionara

Efekti poreza na dobit na politiku dividendi • Poreski sistem podstiče preduzeća da smanjuju isplatu dividendi • Postoje empirijski dokazi da smanjivanje stope poreza na dividende utiče na rast isplata dividendi: – koeficijent elastičnosti dividendi u odnosu na granične poreske stope iznosi oko 0, 5% • Moguće je da se zadržavanjem dobiti u preduzećima povećavaju njihove investicije • Akcionari pri donošenju finansijskih odluka (štednja ili potrošnja) uzimaju u obzir i investicije preduzeća čije akcije poseduju – ukoliko preduzeća čije akcije poseduje više investira, oni smanjuju privatnu štednju (jer smatraju da preduzeće štedi za njih)

Finansiranje zaduživanjem ili emisijom akcija? • Preduzeća biraju između zaduživanja i emisije akcija • Kamate se odbijaju od poreza na dobit, dok se dividende ne odbijaju, što podstiče preduzeća na zaduživanje • Zašto se preduzeća ne finansiraju isključivo zaduživanjem? – preterano zaduživanje povećava troškove servisiranja dugova i verovatnoću bankrota preduzeća – spoljni izvori finansiranja su skuplji, zbog precenjivanja rizika • Jedno ekonometrijsko istraživanje ukazuje na to da smanjenje stope poreza na dobit za 10 procentnih poena (pp) smanjuje finansiranje aktive zaduživanjem za 4 pp.

Da li je poreski sistem izazvao finansijske skandale u preduzećima? • Postoji uverenje da je isplata dividendi najpouzdaniji signal o finansijskom zdravlju preduzeća • Ostali signali kao što su finansijski i revizorski izveštaji lakše su podložni manipulacijama • Ukoliko poreski sistem destimuliše isplatu dividendi tada podstiče oslanjanje na signale koji su podložniji manipulacijama i time doprinosi učestalosti finansijskih skandala • Ne postoje empirijske verifikacije prethodne ideje