OKRUENJE PREDUZEA Pojam i vrste okruenja preduzea Okruenje

OKRUŽENJE PREDUZEĆA Pojam i vrste okruženja preduzeća Okruženje kao izvor neizvesnosti za preduzeće Upravljanje okruženjem preduzeća Sav materijal preuzet sa http: //www. ekof. bg. ac. rs/ekonomika-preduzeca/

POJAM OKRUŽENJA PREDUZEĆA • Okruženje preduzeća čine svi elementi i njihova dejstva (sile), koje su izvan preduzeća i koje utiču na: • Poslovanje preduzeća • Pristup preduzeća retkim resursima

VRSTE OKRUŽENJA PREDUZEĆA • Prema intenzitetu i načinu delovanja na preduzeće okruženje se deli na: • Domen preduzeća • Specifično okruženje • Opšte okruženje

DOMEN PREDUZEĆA • Domen preduzeća je deo okruženja, koje je preduzeće izabralo za neposredno područje svog poslovanja (radi realizacije ciljeva) • Domen preduzeća određuju: • Proizvodi • Kupci, dobavljači, ostali stejkholderi • Način upravljanja silama koje deluju u okruženju

SPECIFIČNO I OPŠTE OKRUŽENJE: SEKTORI OKRUŽENJA • Sektori okruženja su delovi okruženja koji imaju slične elemente • Sektori okruženja su: • • • Grana Sirovine i materijali Ljudski resursi Finansijski resursi Tržište Tehnologija Ekonomski uslovi Vlada Sociokulturni Međunarodni

OKRUŽENJE PREDUZEĆA

SPECIFIČNO I OPŠTE OKRUŽENJE • Okruženje preduzeća se deli na specifično i opšte okruženje na osnovu: • Intenziteta interakcija preduzeća i okruženja • Načina na koji pojedine sile iz okruženja utiču na preduzeće

SPECIFIČNO OKRUŽENJE • Specifično okruženje čine sektori okruženja sa kojima je preduzeće u direktnoj interakciji • Specifično okruženje ima direktan ili neposredan uticaj na poslovanje preduzeća i njegovu mogućnost nabavke resursa

NAJZNAČAJNIJI ELEMENTI SPECIFIČNOG OKRUŽENJA • Svi sektori okruženja nemaju isti značaj za svako preduzeće • Najznačajniji elementi specifičnog okruženja su: • • • Kupci Dobavljači Distributeri Sindikati Konkurenti Vlada

OPŠTE OKRUŽENJE • Opšte okruženje čine sektori koji ne utiču na preduzeće direktno, već indirektno ili posredno (delujući na specifično okruženje) • Najznačajniji elementi opšteg okruženja su: • • • Vlada Sociokuluturni sektor Ekonomski uslovi Tehnologija Finansijski resursi

OKRUŽENJE KAO IZVOR NEIZVESNOSTI ZA PREDUZEĆE • Neizvesnost zavisi od: • Složenosti okruženja • Dinamičnosti okruženja • Bogatstva okruženja resursima • Neizvesnost je veća, ako je okruženje: • Složenije • Dinamičnije • Siromašnije resursima

DINAMIČNOST OKRUŽENJA • Dinamičnost okruženja zavisi od intenziteta i načina promene njegovih elementa i sila • Stabilno okruženje – elementi se ne menjaju, a promene je moguće predvideti • Dinamično (promenljivo) okruženje – promene se ne mogu predvideti

BOGATSTVO OKRUŽENJA RESURSIMA • Bogatstvo okruženja resursima – količina resursa raspoloživih za potrebe preduzeća • Okruženje bogatije resursima – manja konkurencija i veća izvesnost nabavke potrebnih resursa • Okruženje siromašnije resursima- veća konkurencija i veća neizvesnost nabavke potrenih resursa

OKVIR ZA PROCENU NEIZVESNOSTI OKRUŽENJA

OKVIR ZA PROCENU NEIZVESNOSTI OKRUŽENJA • Jednostavno + Stabilno = Mala neizvesnost (mali broj sličnih elemenata, koji se ne menjaju ili se menjaju sporo) • Složeno + Stabilno = Umereno mala neizvesnost (veliki broj različitih elemenata, koji se ne menjaju ili se menjaju sporo) • Jednostavno + Nestabilno = Umereno velika neizvesnost (mali broj sličnih elemenata, koji se menjaju često i nepredvidivo) • Složeno + Nestabilno = Velika neizvesnost (veliki broj različitih elemenata, koji se menjaju se često i nepredvidivo)

UPRAVLJANJE OKRUŽENJEM PREDUZEĆA • Upravljanje okruženjem preduzeća – kako se preduzeće prilagođava neizvesnosti iz okruženja i kako utiče na njega da bi se smanjila neizvesnost i povećala stabilnost snadbevanja resurima • Upravljanje okruženjem preduzeća: • Kontigentna teorija • Teorija zavisnosti od resursa • Teorija transakcionih troškova

1. KONTIGENTNA TEORIJA

1. KONTIGENTNA TEORIJA • Ne postoje univerzalno dobra rešenja • Najbolje rešenje zavisi od konkretne situacije • Upravljanje zavisi od konkretne situacije

KONTIGENTNA TEORIJA • Zadatak menadžera je da izaberu organizacionu stukturu preduzeća i način upravljanja, koji će u datim uslovima najviše doprineti realizaciji ciljeva preduzeća • Okruženje je značajna determinanta organizacione strukture preduzeća i načina upravljanja preduzećem

KONTIGENTNA TEORIJA • • • Preduzeće se prilagođava neizvesnosti u okruženju: Povećanjem broja organizacionih jedinica Povećanjem stepena svoje diferenciranosti Izborom odgovarajućeg sistema upravljanja Imitiranjem poslovnih modela uspešnih preduzeća Planskim prilagođavanjem promenama u okruženju

UTICAJ OKRUŽENJA NA ORGANIZACIONU STRUKTURU PREDUZEĆA • Da bi uspešno upravljalo okruženjem preduzeće mora da: • Oblikuje svoju organizacionu strukturu u skladu sa potrebom prilagođavanja neizvesnosti • Izabere sistem upravljanja koji najviše odgovara karakteristikama okruženja

ODNOS ORGANIZACIONE STRUKTURE PREDUZE IZVORA RIZIKA U OKRUŽE

POVEĆANJE BROJA ORGANIZACIONIH JEDINICA • Tradicionalni način upravljanja okruženjem - osnivanje organizacionih jedinica, čija je uloga da apsorbuju neizvesnost iz okruženja kako bi ostali delovi mogli što efikasnije da funkcionišu • Ulogu amortizera neizvesnosti ima podsistem održavanja veza sa okruženjem (nabavka, prodaja)

POVEĆANJE BROJA ORGANIZACIONIH JEDINICA • Da bi smanjile neizvesnost organizacione jedinice koje su u kontaktu sa okruženjem prikupljaju informacije o svim promenama u okruženju, distribuiraju ih u okviru preduzeća i emituju informacije o preduzeću u okruženje sa ciljem da stvore što bolji odnos okruženja prema preduzeću

ORGANIZACIONO DIFERENCIRANJE • Organizaciono diferenciranje znači da poslovne funkcije nisu organizovane na jednoobrazan način • Uvažava se specifičnost svake poslovne funkcije • Svaka poslovna funkcija se organizuje na način koji najviše odgovara potrebi upravljanja specifičnim rizicima u njenom domenu (primer, organizacija komercijalne i istraživačko-razvojne funkcije)

ORGANIZACIONA DIFERENCIRANOST • Diferenciranje organizacionih delova se vrši prema ciljevima, organizacionoj strukturi, stavovima i orijentaciji zaposlenih • Što je stepen organizacionog diferenciranja veći, to je teža koordinacija između organizacionih jedinica (problem koordinacije aktivnosti) • Potrebno je jačanje integrativnih veza u preduzeću • Integrativnu funkciju obavljaju: • Osobe za vezu • Koordinatori • Menadžeri proizvoda

IMITIRANJE POSLOVNIH MODELA USPEŠNIH PREDUZEĆA • Imitiranje poslovnih modela uspešnih preduzeća koja posluju u istim ili sličnim uslovima • Imitiranje uspešnih preduzeća (institucionalno imitiranje) ispoljava se kao imitiranje organizacione strukture, stila upravljanja, poslovne strategije uspešnih preduzeća • Umesto da traga za sopstvenim odgovorima na neizvesnost u okruženju preduzeće imitira već potvrđene modele poslovanja

KONTIGENTNI OKVIR NEIZVESNOSTI OKRUŽENJA I ODGOVORA PREDUZEĆA NA NEIZVESNOST (UTICAJ NEIZVESNOSTI OKRUŽENJA NA KARAKTERISTIKE PREDUZEĆA)

2. TEORIJA ZAVISNOSTI OD RESURSA

2. TEORIJA ZAVISNOSTI OD RESURSA • Cilj preduzeća je da smanji zavisnost od okruženja u pogledu snadbevenosti resursima i da utiče na okruženje kako bi povećalo raspoloživost resursa • Upravljanje zavisnošću od resursa ima dva aspekta: • Uticati na druga preduzeća kako bi se pribavili resursi • Odgovoriti zahtevima i potrebama drugih preduzeća iz okruženja • Smanjiti zavisnost od okruženja i steći kontrolu nad resursima • Zavisnost preduzeća od resursa uslovljena je: • Važnošću resursa za opstanak preduzeća • Kontrolom koju nad ponudom resursa imaju druga preduzeća

STRATEGIJE POVEZIVANJA: PREDNOSTI I NEDOSTACI • Smanjuje se zavisnost preduzeća od okruženja • Smanjuje se samostalnost preduzeća svaka strategija podrazumeva koordinaciju aktivnosti povezanih preduzeća, uvažavanje ciljeva i interesa povezanih preduzeća, čime se smanjuje njihova samostalnost

STRATEGIJE POVEZIVANJA: VEZE IZMEĐU PREDUZEĆA • Veze između preduzeća mogu biti formalne i neformalne • Formalne veze su rezultat dogovora preduzeća o metodama direktne koorodinacije odnosa mđuzavisnosti • Što je stepen formalizacije odnosa između preduzeća viši saradnja je intenzivnija, područja saradnje su preciznije određena, koordinacija aktivnosti je direktnija • Najviši stepen formalizacije odnosa – zajedničko vlasništvo povezanih preduzeća • Najniži stepen formalizacije odnosa – implicitni ili prećutni sporazumi između preduzeća o metodama koordinacije odnosa

STRATEGIJSKE ALIJANSE • Strategijske alijanse - sporazum dva ili više preduzeća o zajedničkom korišćenju resursa u cilju razvoja novih poslovnih mogućnosti • Strategijske alijanse nastaju na osnovu: • Dugoročnih ugovora o saradnji (najneformalniji odnosi) • Mrežnim povezivanjem preduzeća • Međusobnim manjinskim ulaganjem kapitala • Zajedničkim ulaganjem (najformalniji odnosi)

STRATEGIJSKE ALIJANSE • Veći stepen formalizacije odnosa između preduzeća znači da su prava i obaveze povezanih preduzeća preciznije utvrđeni, intenzitet i oblici saradnje se povećavaju i kontrola ispunjavanja obaveza je veća • Strategijske alijanse mogu da budu horizontalne i vertikalne (kada preduzeća pripadaju istoj grani ili su povezana u proizvodno-prometnom lancu) • Strategijske alijanse mogu da stvaraju preduzeća koja ne pripadaju istoj grani

DUGOROČNI UGOVORI O SARADNJI • Dugoročnim ugovorima o saradnji se smanjuju troškovi korišćenja resursa i/ili vrši podela rizika poslovanja • Dugoročni ugovori o saradnji mogu biti: • U pisanom obliku (precizne procedure zajedničkog korišćenja resursa i razmene informacija) • Usmeni (neformalni dogovor o saradnji, povremena razmeni informacija)

MREŽNO POVEZIVANJE PREDUZEĆA • Mreže su grupe povezanih preduzeća - saradnja i način koordinacije aktivnosti regulišu se sporazumom • Mrežu čine preduzeća koja su povezana u proizvodnoprometnom lancu

MREŽNO POVEZIVANJE PREDUZEĆA • Mreže nastaju kada: • Jedno veliko preduzeće stvori mrežu svojih dobavljača, kupaca, distributera ili pružaoca usluga • Jedno preduzeće prenosi deo svojih aktivnosti na druga preduzeća (outsoursing) • Motiv mrežnog povezivanja je povećanje efikasnosti, što se postiže povezivanjem sa preduzećima koja najefikasnije mogu da obezbede potrebne resurse

MREŽNO POVEZIVANJE PREDUZEĆA: KLASTERI • Klasteri su oblik mrežnog povezivanja malih i srednjih preduzeća • Klaster – skup povezanih preduzeća i institucija za podršku njihovom poslovanju (instituti, univerziteti, laboratorije) u određenoj delatnosti, na određenoj teritoriji • Klasteri nastaju spontanim, ekonomski motivisanim, povezivanjem postojećih preduzeća ili novih preduzeća (oko naučnih parkova ili poslovnih inkubatora) • Klasteri doprinose povećanju konkuretnosti svojih članica na osnovu razmene znanja (tehničkog, marketinškog)

MREŽNO POVEZIVANJE PREDUZEĆA: KEIRETSU • Keiretsu – čvršći oblik mrežnog povezivanja preduzeća na osnovu međusobnog sticanja manjinskih udela (jedno preduzeće ima manjinske udele u drugom(im) preduzećima) • Vertikalni i intertržišni (finansijski) keiretsu

MREŽNO POVEZIVANJE PREDUZEĆA: VERTIKALNI I INTERTRŽIŠNI KEIRETSU • Vertikalni keiretsu – sastoji se od proizvodnih preduzeća i njihovih dobavljača i distributera • Intertržišni (finansijski) keiretsu – oko jedne banke su okupljena preduzeća iz različitih privrednih grana • Tipični intertržišni keiretsu – oko jedne (velike) banke okupljeni su osiguravajuće društvo, trgovinska kompanija, kompanija iz oblasti teške industrije, hemijska kompanija, naftna kompanija, kompanija iz oblasti elektronike i transporta • Svaka veća kompanija ima svoja povezana (satelitska) preduzeća

VEZE IZMEĐU ČLANICA KEIRETSUA

MREŽNO POVEZIVANJE PREDUZEĆA: VEZE I ODNOSI IZMEĐU ČLANICA KEIRETSU • Preduzeća u keiretsu uzajamno učestvuju u kapitalu i imaju povezane uprave • Keiretsu odlikuju veoma složene veze između preduzeća-članica i specifični odnosi • Ekonomski odnosi su dugoročni (na preferencijalnoj osnovi) i odlikuje ih: • Uzajamna podrška i pomoć • Integrisano poslovanje • Veliki značaj imaju neformalni odnosi između članica

ZAJEDNIČKO ULAGANJE • Zajedničko ulaganje nastaje sporazumom dva ili više preduzeća o osnivanju novog preduzeća u zajedničkom vlasništvu • Zajedničko ulaganje je najformalniji oblik strategijskih alijansi, jer nastaje na osnovu ugovora u kome su precizirana prava i obaveze osnivača, način upravljanja, kao i saradnja, koordinacija i razmena informacija • Osnivači, pored finansijskih sredstava, ulažu svoje sposobnosti, znanje, iskustvo iz različitih oblasti (proizvodnje, marketinga) • Zbog zajedničkog vlasništva nad novoosnovanim preduzećem upravljanje nije složeno

MERDŽER I PREUZIMANJE • Merdžer i preuzimanje su najformalnije strategije upravljanja simbiotskom međuzavisnošću • Merdžer (spajanje) i preuzimanje (pripajanje) najvažnijih dobavljača ili distributera, čiji je rezultat prenošenje eksternih transakcija u preduzeće • Primenjuju se kada je izražena potreba kontrole važnih resursa, zbog velikih ulaganja

STRATEGIJE UPRAVLJANJA KONKURENTSKOM MEĐUZAVISNOŠĆU PREDUZEĆA • Umanjiti (ili otkloniti) uticaj konkurencije • Strategije upravljanja odnosima sa konkurentima su: • Tajni dogovori i karteli • Povezivanje preko trećih organizacija • Strategijske alijanse • Merdžer i preuzimanje

TAJNI DOGOVORI I KARTELI • Tajni dogovori – sporazumi o razmeni informacija (uglavnom su zabranjeni zakonom) • Karteli – povezivanje konkurentskih preduzeća u cilju koordinacije aktivnosti (obim proizvodnje, cene proizvoda) • Tajni dogovori i karteli – veći stepen stabilnosti okruženja i veća raspoloživost resursa

TAJNI DOGOVORI I KARTELI • Tajnim dogovorom se utvrđuju standardi u određenoj delatnosti, tj. pravila ponašanja konkurenata o visini cena, karaketristikama proizvoda, visini profita • Standarde nameću najsnažnija preduzeća u grani, a ostala preduzeća im se prilagođavaju • Karteli - koordinacija aktivnosti je slična kao i kod tajnih dogovora

TREĆE ORGANIZACIJE • Formalniji način koordinacije aktivnosti konkurenata (u odnosu na tajne dogovore i kartele) je preko trećih organizacija • Treće organizacije – granska udruženja preduzeća, interesna udruženja preduzeća • Razmena informacija, dogovori o zajedničkim ciljevima, koordinacija aktivnosti • Treće organizacije koriste sredstva dobijena od članica za promociju njihovih ciljeva • Stvaranjem pravila i standarda treće organizacije stabilizuju konkurenciju u određenim granama, doprinose smanjenju složenosti i neizvesnosti okruženja

STRATEGIJSKE ALIJANSE • Strategijske alijanse između konkurenata nastaju kada realizacija nekog posla zahteva različita i specijalizovanja znanja, blisku saradnju različitih stručnjaka, a kada su troškovi njihovog sticanja visoki • Ostali motivi strategijskih alijansi: • Odvraćanje potencijalnih konkurenata • Efikasnija konkurencija sa postojećim konkurentima

MERDŽER I PREUZIMANJE • Merdžer i preuzimanje – poboljšanje konkurentske pozicije, jer se širi tržište (domen poslovanja) i smanjuje broj konkurenata • Opasnosti od nastanka monopola

3. TEORIJA TRANSAKCIONIH TROŠKOVA

3. TEORIJA TRANSAKCIONIH TROŠKOVA • Teorija transakcionih troškova objašnjava kada će i pod kojim uslovima preduzeće primeniti neku od strategija upravljanja zavisnošću od resursa • Transakcioni troškovi – pregovaranje, nadgledanje i upravljanje transakcijama - nastaju prilikom nabavke resursa iz okruženja • Internalizovanje transakcija, tj. njihovo prenošenje sa tržišta u preduzeće izaziva troškove – birokratske troškove • Birokratski troškovi – troškovi upravljanja transakcijama • Cilj preduzeća je minimiziranje transakcionih i birokratskih troškova

IZVORI TRANSAKCIONIH TROŠKOVA

TEORIJA TRANSAKCIONIH TROŠKOVA: IZVORI TRANSAKCIONIH TROŠKOVA • Transakcioni troškovi su niski: • Nespecifični proizvodi ili usluge • Mala neizvesnost • Veći broj partnera • Transakcioni troškovi su visoki: • Specifični proizvodi ili usluge • Velika neizvesnost • Manji broj partnera

TEORIJA TRANSAKCIONIH TROŠKOVA: TRANSAKCIONI I BIROKRATSKI TROŠKOVI • Transakcioni troškovi se minimiziraju uspostavljanjem dugoročnih i formalnih odnosa sa preduzećima iz okruženja – zajednička ulaganja, merdžer, pripajanja • U preduzeću se javljaju troškovi upravljanja transakcijama koje su iz okruženja prenete u preduzeće – birokratski troškovi

MINIMIZIRANJE TRANSAKCIONIH TROŠKOVA I IZBEGAVANJE BIROKRATSKIH TROŠKOVA • Tri oblika povezivanja kojim se minimiziraju transakcioni troškovi i izbegavanju birokratski troškovi su: • Keiretsu – koristi vlasništva (manjinskog), bez troškova upravljanja preduzećima u potpunom vlasništvu • Outsourcing – smanjenje birokratskih troškova uz neznatno povećanje transakcionih troškova • Franšizing (pravo korišćenja resursa ili poslovanja) – minimiziranje birokratskih troškova