FOSILNA GORIVA Jovana Manojlovi Isidora Mrkai VIII 2

FOSILNA GORIVA Jovana Manojlović Isidora Mrkaić VIII 2

Fosilna goriva su goriva koja nastaju od prirodnih resursa kao što je raspadanje mrtvih organizama starih više miliona godina. Ova vrsta goriva sadrži visok procenat ugljenika i ugljovodonika. Fosilna goriva su danas osnovni izvor energije na Zemlji.

U prirodi postoje tri osnovna oblika fosilnih goriva: - čvrsti (ugalj) - tečni (nafta) - gasoviti (zemni gas)

UGALJ Ugalj je sedimentna stena organskog porekla, mrke do crne boje, koja ima sposobnost da gori i može se koristi kao gorivo. Nastao je akumulacijom ostataka kopnenih, ređe vodenih biljaka i retko od fito i zooplanktona, u slatkovodnoj sredini. Vrste uglja: lignit, smeđi ugalj, mrki ugalj, kameni ugalj i antracit.

NAFTA Nafta je složena smeša različitih jedinjenja, uglavnom ugljovodonika: alkana, cikloalkana i aromatičnih ugljovodonika. Nastala je od biljnih i životinjskih ostataka dugotrajnom fosilizacijom bez prisustva vazduha u dubini Zemljine kore. Nafta je jedna od najvažnijih ruda, zbog svojih proizvoda.

Do uljaste tamne tečnosti dolazi se bušenjem bušotina sa površine do ležišta, koje može biti na dubini od više hiljada metara.

ZEMNI GAS Prirodni ili zemni gas je prirodno gasovito fosilno gorivo bez mirisa, sa visokim sadržajem metana. Redovno je prisutan u nalazištima nafte (gasna kapa iznad ležišta) i sirova nafta na izlazu iz bušotine ga sadrži u izdvojenom ili u rastvorenom obliku.

Po svom hemijskom sastavu ovaj gas je smesa nižih alkana od kojih najveći deo sadrži od jedan do četiri atoma ugljenika u molekulu. Sadržaj pojedinih ugljovodonika u prirodnom gasu se razlikuje od nalazišta do nalazišta. Tamo gde se javlja zajedno sa naftom - vlažni gas - pored metana sadrzi i etan, propan i butan, a suvi zemni gas pored metana ne sadrži navedene gasove sa većim brojem atoma ugljenika.

Osim ugljovodonika zemni gas u manjoj meri sadrži i: -sagorljive gasove(CO, H 2) -neasgorljive gasove (CO 2, O 2 i N 2) Neki prirodni gasovi sadrže i izvesne količine sumporovodonika.

POSLEDICE EKSPLOATACIJE I KORIŠĆENJA FOSILNIH GORIVA Sagorevanjem fosilnih goriva dolazi do oslobađanja otrovnih gasova: azot oksida (N 2 O), sumpor dioksida (SO 2. Pri oslobađanju gasovi odlaze u atmosferu gde se mešaju sa vodom koja se u vidu kisele kiše vraća na zemljište.

U toku jednog meseca preko okeana se transportuje više od stotinu miliona tona sirove nafte i to vrlo često u velikim tankerima koji mogu da ponesu oko petsto hiljada tona. Ukoliko neki od njih doživi havariju, deo te nafte će se izliti u more, ali vetrom i talasima može dospeti i do obale. Havarije koje mogu izazvati slična zagađenja se mogu desiti i na bušotinama, a česta su i zagađivanja usled ispiranja brodskih tankova na moru ili zbog loše spojenih naftovoda.

Bušenje nafte predstavlja opasnost za vodenu floru i faunu. Rafinerije nafte zagađuju vodu i vazduh.

HVALA NA PAŽNJI!