FOSILNA GORIVA Oblici energije Energija fosilnh goriva l

FOSILNA GORIVA

Oblici energije Energija fosilnh goriva l Kinetička energija l Nuklearna energija l Sunčeva energija l Energija anti materije l

Konvencionalni -ugalj -zemni gas -nafta -nuklearna goriva -topli izvori -vodena snaga Nekonvencionalni -ulja uljnih škriljaca -geotermička energija -anti materija -energija mora, sunca i vetra

IZVORI ENRGIJE Po nastanku (primarna-sekundarna) l Po stepenu transformacije (jednostepenavišestepena) l Po mogućnosti obnavljanja (obnovljivaneobnovljiva) l

GORIVA l Pod gorivima podrazumevamo prirodne i veštačke materije koje procesom sagorevanja oslobađaju velike količine toplotne enrgije!

PODELA GORIVA Goriva Prirodna Veštačka Čvrsta Drvo, ugalj, bitumenski Koks, briketi, drveni škriljci ugalj Gasovita Zemni gas Generatorski gas, koksarski gas, vodonik itd. . Tečna Nafta Benzin, dizel, lož ulja, metanol

Sastav goriva Ugljenik l Vodonik – u čvrstim gorivima (5 -6%), tečnim gorivima (8 -12%) l Kiseonik – nepoželjan l Sumpor – nepoželjan sagorevanjem oslobaža sumpor dioksid l Pepeo l Vlaga l

Proces sgorevanja je proces oksidacije sjedinjavanjem elemenata ugljenika, vodonika i sumpora sa kiseonikom iz vazduha. l Tempertura paljenja 750 -2200 stepeni celzijusa l

Toplotne vrednosti goriva Gorivo Prirodna goriva Lignit Mrki ugalj Kameni ugalj Nafta Zemni gas Veštačka goriva Koks Benzin Dizel Generatorski gas Etanol Količina KJ 1 kg 1 kg 1 m kubni 9. 500 -14. 600 13. 900 -19. 300 24. 200 -27. 200 41. 400 -42. 300 33. 000 -38. 000 1 kg 1 kg 1 m kubni 1 kg 18. 000 -31. 000 44. 000 42. 000 4. 200 -5. 000 20. 000

ČVRSTA GORIVA l Nastaju karbonifikacijom Vrsta Ugljenik % Vodonk % Kiseonik % Azot % Drvo Treset Mrki ugalj Kameni ugalj Antracit 45 -50 55 -60 67 -78 80 -91 96 6 5, 5 5 4, 5 -5 2 43 -44 32 -39 17 -28 4, 5 -15 2 1 -

Vrste uglja l l Lignit 50% vode sirov 25% suv, 9. 500 -16. 000 KJ Mrki ugalj nastao u tercijaru 50 -60% ugljenika, 35% vodonika, 0, 5% sumpora, 5 -25% pepela i vlage 10 -25%. 20. 000 KJ Kameni ugalj – starosti oko 300 miliona godina, sadrži 1 -5% vlage i pepela 3 -10%. 27. 000 KJ Antracit nastao u paleozoiku nema primesa vlage i pepela, 93 -96% ugljenika. 35. 000 KJ

Upotreba uglja Neposredna (kotlarnice, termo elektrane) l Mehanička prerada (ugljeni prah, briketi) l Hemijska prerada (rafinacija, suva destilacija, gasifikacija) l

Skladištenje uglja Na visini od 2 -3 metra l Tačka akcidentnosti na 45 stepeni celzijusa l Vlažnost – pirit (sumporn jedinjenje) l

Gasovita goriva Mogućnosti dobijanja gasa l Zemni gas l Gas iz uglja l Gas iz nafte

Zemni gas Nalazi se na 3000 -5000 metara dubine l Metan l Etan l Propan l Butan l

Načini dobijanja gasa Prirodni gas - 100 -200 bara pritiska l Kaptažni gas – izbija sa naftom ima 40% metana, 30% etana, 15% propana i 5% butana l Rafinerijski gas - krekovanje l

Veštačka gasovita goriva Generatorski gas 5. 000 KJ (industrijke peći, keramika, čelik. . . ) l Vodeni gas 11. 700 KJ (varenje) l Koksarski gas 19. 300 KJ (koksare) l Gas podzemne gasifikacije uglja l

Manipulacija gasom Gasovodima l Cisternama l Čeličnim bocama Oznake pri transportu l Gorivi gasovi – crvena l Acetlen – žuta l Kiseonik – plava l Nezapaljivi gas - siva l

Tečna goriva l l Prirodna Veštačka

Vrste nafte Parafinska l Naftenska nafta (visok procenat cikloparafina) l Aromatska nafta – kerozinska nafta l Asfaltna nafta – visok oktanski broj l

Struktura nafte l l l Ugljenik 81 -87% Vodonik 10 -14% Kiseonik 7% Azot 1, 2% Sumpor 6%

Tehnologija dobijanja nafte Bušenje l Sabiranje nafte l Prečišćavanje l Odvajanje benzinskih para i zemnog gasa (degazolinaža) l Stabilizovana nafta za rafineriju Na troškove bušenja i pripremu otpada preko 60% investicije! l

Prerada nafte l Frakcionisanje siove nafte (frakciona destilacija) Derivati pod normalnim pritiskom Derivati u vakumu Benzin Lož ulje (teško) Petrolej Dizel gorivo (teško) Dizel gorivo Ulje za podmazivanje Lož ulje Bitumen Mazut

Prosečni produkti iz nafte l Benzina 21% l Petroleja 5% l Dizel goriva 11% l Maziva 3% l Lož ulja 25% l Gasa 5% l 29% ostatka za krekiranje – 21% benzina i dizela (etan, propan i butan) l Platforming - platinum

Vrste veštačkih goriva Benzin 30 -220 celzijusa -lake benzine 30 -120 celzijusa (medicinska upotreba) -Srednje benzine 50 -130 celzijusa 80 izooktana i 20 n heptana (motorna goriva) -Teški benzini 100 -200 celzijusa (rastvarači) l Petroleum 150 -300 celzijusa l

Dizel goriva 220 -350 celzijusa -Vrlo laka D 1 -Laka D 2 -Srednja D 3 -Teška D 4, D 5, D 6 cetanskog broja 100, 5585 pri 350 celzijusa l Mazut l

Sintetička tečne goriva iz uglja i uljnih škriljaca Sastav: -krečnjak -glina -organska materija -bitumenozni pesak Škriljci se termički se obrađuje na 500 stepeni cellzijusa dok se ugalj obrađuje na 300 stepeni pod pritiskom od 300 bara. l

Kontrola U pokretu (cisterne, tankeri, železnica. . . ) l Oktanski broj l Cetnski broj l Kriva destilacije l Kiselost l Količina sumpora Sredststva koja povećavaju stabilnost: amini, pirogalol i hidroginon l

Maziva Tečna, polu tečna i čvrsta l Minerlna, biljna i životinjska l Motorna, mašinska, transformatorska, kompresiona. . . Dobijaju se frakcionisanjem u vakumu. Maziva se mogu regenerisati do 80% l

Udeo u potrošnji energenata

Moguća eksploatacija bušotina varira 10 -50% iskorištenosti Vek trajanja 5 do max 50 godina na Srednjem Istoku

Zemlje koje su dostigle i prošle vrhunac proizvodnje nafte

Globalni vrhunac proizvodnje nafte

Vrhunac proizvodnje dostignut 2006 godine

Kraj jeftine nafte

l Kretanje cene dolara i cene nafte

Potencijalna i potvrđena nalazišta nafte u Srbiji

Energetski bilans Srbije Potvrđene rezerve 8, 6 miliona tona l Godišnje se izvadi 650. 000 tona nafte l Godišnji uvoz nafte 3, 2 miliona tona l Srbija se nalazi na 74 mestu po zalihama nafte l Potencijalna ležišta 173 milona tona nafte l

Hvala na pažnji