Proizvodnja vina Jovana Momirovi Vino kod nas se

Proizvodnja vina Jovana Momirović

Vino kod nas se proizvodi n Vino je poljoprivredno - prehrambeni proizvod koji dobijamo potpunom ili delimičnom alkoholnom fermentacijom svežeg grožđa , kljuka ili šire od grožđa vinskih sorti vinove loze. Takođe , vino se može praviti od nekih delova biljaka i od raznovrsnog voc a. Prirodni balans grožđa je takav da može da izazove vrenje bez ikakvog dodavanja šec era , kiselina , enzima i drugih supstanci koje izazivaju fermentaciju

n Pic a slična vinu porizvodimo fermentacijom drugog voc a i cvec a : voc no vino , vino od ječma , od pirinča ( sake ) , meda ( medovina ) , pa čak i od bilja ( kinesko vino ). Komercijalna upotreba reči vino je u mnogim zemljama zaštic ena zakonom , pa čak i kod nas.

n Vino poseduje istoriju dugu oko 8. 000 godina - veruje se da su prva vina nastala na prostoru današnje Gruzije ili Irana. Nauka koja se bavi proučavanjem vina zove se enologija. Vino nastaje tako što se gnječi grožđe, a sok koji se dobija gnječenjem naziva se šira. U osnovi proizvodnje vina leži hemijski proces fermentacije, tokom kojeg, pod uticajem kvasaca u anaerobnim uslovima, dolazi do razlaganja različitih šec era do etanola, pri čemu dolazi do oslobađanja ugljenik-dioksida. Proces vrenja ili fermetacije obično traje nekoliko nedelja, a posle toga vino se prečišc ava i pretače u buric e ili bačve. Pored šec era, sok grožđa sadrži kiseline koje su takođe bitne za ukus vina. Koža i semenke sadrže tanine, jedinjenja oporog ukusa (kao nezrela dunja) koja su prirodni konzervansi, omoguc avaju starenje vina i njegovo sazrevanje a ne dozvoljavaju da se pokvari. Na površini zrna se nalaze c elije kvasca, ali taj kvasac obično nije dovoljan da se napravi vino - u toku proizvodnje kvasac se dodaje

Zanimljivosti o vinu n Vino ima skoro isto onoliko kalorija koliko i jednaka količina soka od grožđa. Sa starenjem, crvena vina postaju svetlija, a bela vina tamnija. Prosečan broj zrna grožđa koji je potreban da se dobije boca vina je 600. U američkoj državi Juta, prilikom degustacije, vino se ne sme progutati. Sve do sredine XVII veka, proizvođači vina u Francuskoj nisu koristili plutane zatvarače. Umesto njih su koristili krpe potpopljene u ulju, i njima su zatvarali boce.

n n Prilikom nazdravljanja, u engleskom se koristi reč toast (koja označava i prpečeni hleb). Poreklo ovakve zdravice je u drevnom Rimu, gde se komadić prepečenog hleba stavljao u vino. Na krajevima vinograda se (ponegde još i danas) sade ruže, kako bi prve odreagovale na buđ, parazite i bolesti, pre nego što ove napadnu vinograd. Jedan od sakupljača vina je za šestocifrenu dolarsku sumu kupio na aukciji vino koje je pripadalo Tomasu Džefersonu. Potom ga je izložio u svojoj kući, u specijalno osvetljenoj kutiji. Toplota sijalica je rasušila čep, i sakupljač je tako dobio do sada najskuplju bocu vinskog sirćeta. . .

n n Penušava vina slabijeg kvaliteta se proizvode po tzv. Charmot metodi, industrijskom procesu koji je identičan onom u proizvodnji gaziranih sokova. Najkvalitetnija penušava vina su rezultat intenzivnog rada po tradicionalnoj metodi, gde se CO 2 javlja kao prirodni produkt fermentacije. Još uvek nije sa sigurnošću utvrđeno zašto neki ljudi od nekih vina imaju glavobolju, a drugi ne. Osumnjičeni za to su sulfiti (generalno utiču na ljude sa specifičnim alegrijama), histamini, taurin amino kiseline, tanini, i sam etanol. Tanini su prirodni sastojak grožđa, ali se i ekstrahuju iz hrastovih buradi u kojima vina odležavaju. Tamnija pića, kao burbon, koja imaju reputaciju izazivača ozbiljnih mamurluka, takođe stare u hrastovim sudovima, jedinom mestu gde destilovana (tima i čistija) tečnost stvarno može da "pokupi" sastojke koji pogoršavaju mamurluk. Tipično belo vino na čije se posledice žale potrošači (što je neobično u poređenju sa crvenim vinima) je chardonnay - belo vino za koje je najverovatnije da je odležalo u hrastovini.

Poznato je da čaša dobrog vina uz ručak ili večeru ne samo da ne šteti , vec može da bude i korisna za zdravlje. Ako ste ljubitelj ovog alkoholnog pic a verovatno znate mnogo o njemu , ali možda ne i podatak da je u Starom Rimu ženama bilo zabranjeno da ga piju , i to uz pretnju smrc u ! Ukoliko bi muškarac " Uhvatio ženu na delu " , zakon mu je davao pravo da je ubije