Poglavlje 22 Ponuda preduzea Ponuda preduzea Kako preduzee

Poglavlje 22 Ponuda preduzeća

Ponuda preduzeća Kako preduzeće donosi odluku o obimu svoje ponude? To zavisi od – – tehnologije sa kojom raspolaže tržišnog okruženja ciljeva poslovanja ponašanja konkurenata.

Tržišno okruženje Da li postoji mnoštvo drugih firmi ili ih je samo nekoliko? Da li odluke drugih firmi utiču na profit naše firme? Da li se trgovina odvija na anoniman način na tržištu? Ili je trgovina organizovana preko posebnih kupaca posrednika?

Tržišno okruženje Monopol: Postoji samo jedan prodavac koji određuje ponuđenu količinu pa time i ravnotežnu cenu. Oligopol: Nekoliko firmi, odluke svake firme utiču na profite ostalih firmi.

Dominantna firma: Mnogo firmi, ali je jedna mnogo veća od ostalih. Odluke velike firme utiču na profite ostalih firmi. Odluke bilo koje male firme ne utiču bitno na profite ostalih firmi.

Monopolistička konkurencija: Mnogo firmi, pri čemu svaka proizvodi malo drugačiji proizvod. Nivo autputa svake firme je mali u odnosu na ukupnu ponudu. Čista konkurencija: Mnogo firmi koje proizvode identničan proizvod. Nivo autputa svake firme je mali u odnosu na ukupnu ponudu.

U kasnijim poglavljima razmatrićemo monopol, oligopol i dominantnu firmu. U ovom poglavlju ispitaćemo samo čistu konkurenciju.

Čista konkurencija Na savršeno konkurentskom tržištu svaka firma zna da nema nikakav uticaj na visinu tržišne cene svog proizvoda. Firma prihvata tržišnu cenu. Firma može da varira visinu svoje ponude.

Ukoliko firma odredi visinu svoje cene iznad tržišne cene, onda je tražena količina njenog proizvoda jednaka nuli. Ukoliko firma odredi visinu svoje cene ispod tržišne cene, onda je tražena količina njenog proizvoda jednaka colokupnoj tražnji na tražištu.

Kako izgleda kriva tražnje sa kojom je suočena pojedinačna firma?

€ ponuda pe tražnja Y

€ Za cenu p’, tražena količina od firme je nula. ponuda p’ pe tražnja y

€ za cenu p’, tražena količina od firme je nula ponuda p’ pe p” tražnja za cenu p” firma je suočena sa čitavom tražnjom na tržištu y

. . . pa je kriva tržišne tražnje pojedinačne firme. . .

€ za cenu p’, tražena količina od firme je nula ponuda p’ pe p” tražnja za cenu p” firma je suočena sa čitavom tražnjom na tržištu y

€ p’ pe p” tržišna tražnja Y

Sićušnost Šta znači kada kažemo da je pojedinačna firma “mala u odnosu na čitavu industrijsku granu”?

€ GT pe kriva tražnje y Tehnologija firme uslovljava da ona uvek nudi mali deo ukupne količine koja se traži po datoj tržišnoj ceni.

Odlučivanje firme o ponudi u kratkom roku Unutar kratkog roka svaka firma maksimizira profit. P: Na koji način svaka firma bira nivo autputa? O: Rešavanjem problema

Kako izgleda rešenje ys*?

Kako izgleda rešenje ys*? (a) ys* > 0: P(y) y s* y

Kako izgleda rešenje ys*? (b) ys* = 0: P(y) y y s* = 0

U slučaju unutrašnjeg rešenja, ys* > 0, uslov prvog reda za maksimum profita je Za ys* > 0, maksimum profita ostvaren je kada je GT pri nivou autputa y = ys* jedanak tržišnoj ceni p.

U slučaju unutrašnjeg rešenja, ys* > 0, uslov drugog reda za maksimum profita je U tački maksimuma profita, uz uslov da je ys* > 0, kriva GT mora biti pozitivnog nagiba.

€ pe GTs(y) y’ y s* y

Za y = ys*, p = GT ima pozitivan nagib. Za y = ys* ostvaren je maksimum profita. € pe GTs(y) y’ y s* y Za y = y’, p = GT ima pozitivan nagib. Za y = y’ ostvaren je minimum profita.

Za y = ys*, p = GT ima pozitivan nagib. Za y = ys* ostvaren je maksimum profita. € Nivo ponude koji maksimizira profit mož ležati samo na delu krive GT gde ona ima pozitivan nagib. pe GTs(y) y’ y s* . y

Ali nije svaka tačka na delu krive GT gde ona ima pozitivan nagib istovremeno i tačka za koju je obezbeđen maksimum profita. Neka je funkcija profita firme Ako firma izabere y = 0 , onda je njen profit

Dakle firma će odabrati nivo autputa y > 0 samo ako je Tj. , samo ako je Ili, samo ako je

€ GTs(y) PVTs(y) y

€ GTs(y) PVTs(y) y

€ p > PVTs(y) GTs(y) PVTs(y) y

€ p > PVTs(y) ys* > 0. GTs(y) PVTs(y) y

p > PVTs(y) ys* > 0. € GTs(y) PVTs(y) p < PVTs(y) y ys* = 0.

€ p > PVTs(y) ys* > 0. GTs(y) PVTs(y) kratkoročna kriva ponude p < PVTs(y) y ys* = 0.

€ tačka zatvaranja GTs(y) PVTs(y) kratkoročna kriva ponude y

Zatvaranje nije isto što i izlazak iz grane. Zatvaranje znači da se neće proizvoditi autput (ali je firma i dalje u grani i snosi fiksne troškove). Izlazak znači napuštanje grane, što firma može da učini jedino u dugom roku.

Dugi rok predstavlja okolnost da firma može da vrši izbor između svih svojih kratkoročnih okolnosti. Kakva je dugoročna odluka o ponudi firme u poređenju sa njenom kratkoročnom odlukom o ponudi?

Odlučivanje firme o ponudi u dugom roku Profit konkurentske firme u dugom roku je Dugoročni troškovi c(y) proizvodnje y jedinica autputa sastoje se samo iz varijabilnih troškova pošto su u dugom roku svi inputi varijabilni.

Dugoročnu ponudu firma određuje tako da Uslovi prvog i drugog reda za maksimum profita, za y* > 0, su

Povrh toga, ekonomski profiti firme ne smeju biti negativni pošto bi u tom slučaju ona napustila granu. Dakle,

€ GT(y) PT(y) y

€ GT(y) p > PT(y) y

€ GT(y) p > PT(y) y

€ dugoročna kriva ponude GT(y) PT(y) y

U kakvom su odnosu dugoročna kriva ponude i kratkoročne krive ponude?

€ PTs(y) GT(y) PT(y) y

€ PTs(y) GTs(y) PT(y) p’ y s* y* u kratkom roku maksimum profita ostvarenje za nivo autputa ys* y

€ PTs(y) GTs(y) p’ PT(y) Ps y s* y* u kratkom roku maksimum profita ostvarenje za nivo autputa ys* y

€ PTs(y) GTs(y) p’ Ps PT(y) P y s* y* y firma može da poveća profit uvećavanjem ulaganja x 2 da bi proizvela y* jedinica autputa

€ PTs(y) GT(y) PT(y) p” y s* y u ovom kratkom roku ys* minimizira gubitke

€ PTs(y) GTs(y) p” GT(y) PT(y) gubitak y s* y u ovom kratkom roku ys* minimizira gubitke

€ PTs(y) GTs(y) p” GT(y) PT(y) gubitak y s* y ovaj gubitak može biti eliminisan na dugi rok tako što će firma napustiti granu

€ GT(y) PT(y) y

€ GT(y) PT(y) p’ y s* y u ovom kratkom roku ys* maksimizira profit

€ p’ GT(y) Ps y s* y u ovom kratkom roku ys* maksimizira profit

€ GT(y) PT(y) p’ y* ys* y u ovom kratkom roku ys* maksimizira profit u dugom roku y* maksimizira profit

€ p’ GT(y) P y* ys* y u ovom kratkom roku ys* maksimizira profit u dugom roku y* maksimizira profit

€ p’ GT(y) P PT(y) Ps y* ys* y firma može da poveća profit smanjivanjem x 2 da bi proizvela y* jedinica autputa

€ GT(y) PT(y) y

€ GT(y) PT(y) y

€ GT(y) PT(y) y

€ dugoročna kriva ponude GT(y) PT(y) y kratkoročne krive ponude

Ponovo o proizvođačevom višku Proizvođačev višak dobija se akumulacijom, svih dodajnih jedinica, dodajnog prihoda umanjenog za dodajne troškove proizvodnje. Kakva veza postoji između proizvođačevog viška i ostvarenog profita?

€ GTs(y) PVTs(y) y

€ GTs(y) PVTs(y) y

€ GTs(y) p PTs(y) PVTs(y) y*(p) y

€ GTs(y) p PTs(y) PVTs(y) PS y*(p) y

Dakle, proizvođačev višak (PS) je PS = prihod – varijabilni troškovi

€ GTs(y) p PTs(y) PVTs(y) PS y*(p) y

€ GTs(y) p PTs(y) PVTs(y) y*(p) y

€ GTs(y) p PTs(y) PVTs(y) prihod = py*(p) y

€ GTs(y) p PTs(y) PVTs(y) prihod = py*(p) cv(y*(p)) y*(p) y

€ GTs(y) p PTs(y) PVTs(y) PS y*(p) y

PS = prihod – varijabilni troškovi profit = prihod – ukupni troškovi = prihod – fiksni troškovi – varijabilni troškovi PS = profit + fiksni troškovi Samo kada su fiksni troškovi jednaki nuli (slučaj dugog roka ) PS i profit su međusobno jednaki.