UPOREDNA POLITIKA etvrtak 9 00 12 15 Fakultet

UPOREDNA POLITIKA Četvrtak: 9. 00 -12. 15 Fakultet političkih nauka, Amfiteatar Treći semestar, 2010/2011. NASTAVNICI: PROF. DR ZORAN KRSTIĆ PROF. DR JOVAN TEOKAREVIĆ

Ko smo mi? E-mail: zorkrst@yahoo. com i zoran. krstic@fpn. bg. ac. rs E-mail: jovan. teokarevic@fpn. bg. ac. rs Telefon: 011/3092 -815 (prof. dr Zoran Krstić) 011/3092 - 811 (prof. dr Jovan Teokarević) Vreme konsultacija: 12. 00 -14. 00 četvrtak – kabinet 114 (Z. Krstić) – III sprat 10. 00 -12. 00 sreda – kabinet 113 (J. Teokarević) - III sprat

Koje uslove je neophodno ispuniti da bi se položio ovaj predmet? Syllabus (na sajtu Fakulteta) Student mora pozitivno da odradi sve predispitne obaveze na nastavnom predmetu da bi izašao na završni usmeni ispit, a te obaveze su: Kolokvijum – 25 bodova (treća nedelja u novembru) Esej/seminarski rad – 15 bodova (od 5 do 10 stranica) Završni ispit – 60 bodova Ukoliko jedna od predispitnih obaveza ne bude pozitivno završena, student ne može izaći na završni ispit Ukupna ocena na nastavnom predmetu ne može se iskazati bez izlaska na završni ispit Student u toku školske godine može dva puta da polaže istu predispitnu obavezu na nastavnom predmetu

Šta ćemo raditi iz ovog predmeta? Šta je politika? Šta je komparativna politika? Šta je komparativni metod? A šta je politički sistem, a šta je država? Koje su to varijable ili determinante političkog sistema? Koje su to tradicionalne i savremene klasifikacije političkih sistema? Zašto pravimo klasifikacije? Da, a koji su to modeli horizontalne, a koji modeli vertikalne organizacije političke vlasti? A političke partije, interesne grupe, izbori i izborni sistemi? ? ? Koje savremene modele demokratije znamo? I zbog čega su neki države demokratske a neke autokratske? Uh. . teška pitanja!!!!

TEME PREDAVANJA (po nedeljama) 1. KOMPARATIVNA POLITIKA – RAZVOJ I STANJE DISCIPLINE (određenje discipline, područje istraživanja, osnovni pojmovi i problemi, metodski pristup) – 7. oktobar 2010. 2. PARLAMENTARIZAM, PREZIDENCIJALIZAM I SEMIPREZIDENCIJALIZAM – 14. oktobar 2010. 3. FEDERALIZAM, UNITARNA DRŽAVA, REGIONALNA DRŽAVA I KONSOCIJA (analiza studija slučaja) – 21. oktobar 2010.

. . nastavak 4. MODERNI NEDEMOKRATSKI POLITIČKI REŽIMI: AUTORITARNI I TOTALITARNI REŽIMI – 28. oktobar 2010. 5. UPOREDNI PROCESI I TALASI DEMOKRATIZACIJE 4. novembar 2010. 6. BRITANSKI PARLAMENTARNI SISTEM 11. novembar 2010.

. . . nastavak l KOLOKVIJUM – 18. novembar 2010. (usmeno ili pismeno? ) 7. NEMAČKA KANCELARSKA DEMOKRATIJA 25. novembar 2010. 8. PREDSEDNIČKI SISTEM U SAD-u 2. decembar 2010. 9. FRANCUSKI SEMI-PREZIDENCIJALIZAM 9. decembar 2010.

. . . nastavak 10. MODEL REGIONALNE DRŽAVE U ŠPANIJI I ITALIJI – 16. decembar 2010. 11. OBELEŽJA POLITIČKIH SISTEMA ZEMALJA BRIK (Brazil, Rusija, Indija i Kina) - 23. decembar 2010. 12. POLITIČKI SISTEMI AZIJSKIH ZEMALJA (area studies) - 30. decembar 2010.

. . . nastavak 13. OBELEŽJA POLITIČKIH SISTEMA ZEMALJA JUGOISTOČNE EVROPE 13. januar 2010. 14. KARAKTERISTIKE POLITIČKIH SISTEMA ZEMALJA U RAZVOJU (area studies) (Latinska Amerika, Sub-saharska Afrika, Bliski i Srednji istok) – 20. januar 2010.

KOMPARATIVNA POLITIKA: RAZVOJ I STANJE DISCIPLINE

Šta je komparativna politika? KP je poddisciplina političke nauke Politička teorija? Srpski Međunarodni odnosi MP KP Francuski Američki Metodologija? Međunarodna politika Komparativna politika (između nacija) (unutar nacija)

KOMPARATIVNA POLITIKA JE. . l POSEBNA DISCIPLINA POLITIČKE NAUKE KOJA SE RAZVILA I AKADEMSKI ETABLIRALA “UZ PODRUČJA POLITIČKE FILOZOFIJE I TEORIJE, UNUTRAŠNJE POLITIKE I MEĐUNARODNIH ODNOSA” (Berg-Schlosser/Muller-Rommel, 1997)

Dakle, savremena komparativna politika je. . . POSEBNA DISCIPLINA POLITIČKE NAUKE SA RAZRAĐENIM I PROFILISANIM TEORIJSKOMETODOLOŠKIM PRISTUPIMA I ANALITIČKOISTRAŽIVAČKIM DIZAJNIMA

Najveći i najpoznatiji komparativisti 20. veka jesu: l Carl J. FRIEDRICH: “Constitutional Government and Politics” (1937) – (“A founding father of comparative politics: Carl Joakim Friedrich” – Klaus von Beyme) l FINER, ROKKAN, WILDEMANN, ALMOND, DAHL, EISENSTADT, SARTORI, LINZ, BLONDEL, ROSE, SMITH, WRIGHT, BIRNBAUM, HERMET, LEHMBRUCH, BEYME, GERLICH, DAALDER, LIJPHART, PEDERSON, ALLARDT, SCHMITTER, GURR i WILENSKI

“PRELAZ IZ KV U KP” l “Intelektualna revolucija” koja se obično poistovećivala sa američkom “biheviorističkom revolucijom” 1950 tih i 1960 tih godina označila je prelaz iz komparativne vladavine u komparativnu politiku (comparative politics)

. . i dalje – PREDMETNI “PROBOJ” DISCIPLINE l l 1950 tih godina predmetno područje KP počelo se širiti sa institucionalne (polity) na procesnu (politics), a od 1970 tih godina napokon i na sadržajnu (policy) dimenziju politike Ovaj idelani trodimenzionalni model politike osnov je struktuiranja novijih udžbenika i priručnika KP

Dakle, da ponovimo: Tri bitne dimenzije politike su: l INSTITUCIONALNA (polity) l PROCESNA (politics) l SADRŽAJNA (policy)

SAVREMENA KOMPARATIVNA POLITIKA OBUHVATA PROUČAVANJE: l SISTEMA POLITIČKE VLADAVINE – l POLITIČKIH PROCESA – l (COMPARATIVE GOVERNMENT) (COMPARATIVE POLITICS) POLITIČKIH SADRŽAJA – (COMPARATIVE POLICY ANALYSIS)

ŠTA SE SVE PROUČAVA U POJEDINIM “POGLAVLJIMA”? l POLITY – političke strukture i institucije (tipovi političkih režima, sistemi vlasti, modeli demokratije) l POLITICS – politički akteri i procesi (partije i partijski sistemi, izbori i izborni sistemi, parlamenti, interesne grupe i savezi, politička kultura) l POLICY – rezultati i uslovi delovanja politike (socijalna politika, ekološka politika, komparativno istrživanje socijalnog kapitala)

KAD JE PROCES PREDMETNOG ŠIRENJA ZAOKRUŽEN, KP JE PREDMETNO OBUHVATILA SVE ONO ŠTO OBUHVATA PREDMETNO POLJE POLITIKE U ŠIREM SMISLU: l l l l l državu i naciju političke režime i sisteme vladavine ustav i vlast političku kulturu i političku participaciju izborne sisteme i birače političke stranke, interesne grupe i druš. pokrete parlamente i vlade vojsku, policiju i birokratiju političku komunikaciju i javno mnjenje javne politike

“METODOLOŠKA EKSPANZIJA” KP l l l CROSS-NATIONAL STUDIES – metodološki najzahtevnije jer obuhvataju mnogo zemalja (visok nivo apstrakcije) FOKUSIRANE STUDIJE – obuhvataju manji broj zemalja (srednji nivo apstrakcije) – binarne studije – podkategorija: studije dveju zemalja SINGLE-COUNTRY STUDIES – obuhvataju samo jednu zemlju (nizak nivo apstrakcije)

DVA NIVOA KOMPARATIVNIH ISTRAŽIVANJA POLITIKE: NADNACIONALNI l Na nadnacionalnom nivou se razlikuju crossnational studies, koje obuhvataju određeni, veći ili manji, broj zemalja, od global studies, koje obuhvataju sve zemlje sveta

CROSS-NATIONAL STUDIES OBIČNO SU AREA STUDIES l U KOMPARATIVNOJ POLITICI AREA NIJE ODREĐENA ISKLJUČIVO GEOGRAFSKI NEGO I KONTEKSTUALNO, ŠTO ZNAČI DA PROSTOR ISTRAŽIVANJA ODREĐUJU KONTEKSTUALNE ILI KONTIGENTNE VARIJABLE l Konstrukcija varijabli opšte je središnji problem komparativnih istraživanja

“METODIČKI PROGRAM” podrazumeva tri metodološko-analitička koraka: 1. KONTEKSTUALNI OPIS 2. KONCEPTUALNU KLASIFIKACIJU I TIPOLOGIZACIJU 3. KOMPARATIVNU ANALIZU