UPRAVLJANJE ORGANIZACIJOM 1 deo Upravljanje organizacijom je voenje

UPRAVLJANJE ORGANIZACIJOM 1. deo

Upravljanje organizacijom je vođenje iste prema cilju uz savladavanje prepreka na tom poslovnom putu. Ovo upravljanje se institucionalizuje putem određenih organa ali se samo upravljačko delovanje mora osmisliti i organizovano izvoditi. Upravljanje možemo podeliti u tri područja odlučivanja: 1. Odlučivanje o proizvodnji ili uslugama koje vrši preduzeće 2. Odlučivanje o rezultatima tj. valorizacija efekata poslovanja preduzeća 3. Odlučivanje o trošenju rezultata nastalih u procesu poslovanja.

Upravljanje predstavlja stratešku aktivnost u preduzeću čijom realizacijom se usmeravaju izvršioci ka ostvarivanju ciljeva preduzeća. Upravljanje promenama je fleksibilno ponašanje prema turbulentnom orkuženju. Ukoliko preduzeće ne ide u susret promenama, može postati pasivni objekat promena i doživeti padove pa čak i likvidaciju svog postojanja. Organizacione promene se sproveode u cilju održavanja sistema preduzeća u životu, a promene preduzeća zavise i od etapa u životnom ciklusu razvoja preduzeća.

Legitimitet za upravljanje pruža odgovor na pitanje Ko upravlja preduzećem? Legitimitet se izdovi iz: 1. Vlasništva nad faktorima porizvodnje grupe ili pojedinca (privatna svojina) 2. Vlasništva nad faktorima proizvodnje kolektiva (društvena svojina) 3. Vlasništva nad faktorima poroizvodnje države (državna svojina). Legitimitet upravljanja se izvodi iz vlasništva i prenosi na vrhonu upravu preduzeća, a potom iz ove legitimnosti rukovodioci svih nivoa izvode svoju legitimnost upravljanja , odnosno koordiniranja.

Upravljanje preduzećem je strateško odlučivanje o kapitalu i njegovim transformacijama odnosno oplodnji. Skup upravljačkih napora možemo podeliti na: Upravljanje korporacijom 2. Upravljanje organizacijama tj. asocijama. 1.

Upravljanje korporacijom se svodi na tri nivoa: Skupština – Upravni odbor – Direktor.

Upravljanje asocijama se svodi na dominantnu ulogu društva višeg reda, koje dominaciju ostvaruje kapitalom, a kontrolu menadžerskom aktivnošću. Rukovođenje kao organizovanje zaposlenih da izvše svoje zadatke možemo podeliti na tri nivoa: 1. Top menadžment 2. Srednji menadžment 3. Niži menadžment.

Top menadžment čine generalni direktor, zamenik direktora, pomoćnici i savetnici, oni odlučuju o najhitnijim pitanjima kao što su plraniranje, koordiniranje, raspodela i sl. Srednji menadžment čine direktori sektora, fabrike i nižih organizacionih jedinica koji razrađuju odluke do detalja, odgovaraju za sprovođenje politike i planova koje su doneli glavni menadžeri. Niži menadžment čine neposredni izvršioci radnih zadataka koji su angažovani u određenim oblastima popur marketinga, finansija, istraživanja i sl.

UPRAVLJANJE KORPORACIJOM Akcionarsko i Holding društvo

Pod korporacijom se orijentisana poslovna, organizacija. podrazumeva ciljno profitna i privatna U glavne karakteristike korporacije ubrajaju se sledeće: 1. Organizaciona celina. 2. Skup interesa članova tj. akcionara. 3. Koncentrisano upravljanje. 4. Ograničena odgovornost. 5. Raspolaganje kapitalom. 6. Raspolaganje zajedničkim fondovima.

Ukupna imovina korporacije je vlasnički definisana među vlasnicima putem akcija, koj su uslov za njihovo odlučivanje o poslovanju, kontorli i raspodeli rezultata. AKCIONARSKO DRUŠTVO je društvo koje sredstva za osnivanje i poslovanje pribavlja izdavanjem akcija. Osnivači mogu osnovati ovo društvo otkupom svih akcija pri osnivanu (simultano osnivanje) ili upućivanjem javnog poziva na otkup akcija (sukcesivno osnivanje).

Osnivači akcionarskog društva utvrđuju iznos sredstava koji je potreban za osnivanje i rad društva. Akcije se uplaćuju u gotovom novcu. Vlasnici akcija mogu prodavati akcije trećim licima iznad i ispod nominalne vrednosti. Akcija ili deonica je hartija od vrednosti koja u nominalnom vrednosnom izrazu predtaljva deo glavnice tj. kapitala u akcionarskom društvu.

Akcija ima dva značenja: Udeo koji svaki deončar ima u imovini akcionraskog društva. 2. Isprava pomoću koje njen imalac stiče pravo učešća u raspodeli dobiti akcionarskog društva. 1. Akcije se obavezno izdaju prilikom osnivanja društva ali se mogu izdavati i kasnije radi povećanja kapitala. S obzirom na sadržinu prava koja daju imaocu, akcije se mogu podeliti na obične tj. redovne i prioritetne tj. povlašćene.

Akcionar je lice koje kao imalac akcije vrši putem akcije povezana prava u akcionarskom društvu kao što su pravo na dividendu, pravo da bira i da pude biran u organima društva i sl. Dividenda je deo dobiti koji akcionar naplaćuje na svoju akciju, a čiju visinu odreuje skupština akcionara u zavisnosti od rezultata poslovanja društva i u skladu sa pravilima društva.

Skupština akcionara je glavni organ upravljanja u akcionarskom društvu. Odlučuje o strategiji društva, donosi odluke koje se tiču poslovnog i pravnog aspekta funkcionisanja. Utvrđuje osnove poslovne politike, visinu dividende i sve statusne promene. Bira i opoziva direktora i članove upravnog odbora društva.

Upravni odbor je upravljačko-nadzorni organ upravljanja društvom. Donosi upravljačke odluke o tekućem poslovanju i vrši nadzor nad radom direktora. U određenim okolnostima može opozvati direktora. Sačinjava godišnji obračun o poslovanju društva i odgovara za njegovu ispravnost. Izveštava skupštinu akcionara, daje predloge za podelu rezultata i predloge pravaca budućeg poslvoanja.

Direktor društva je rukovodno-upravljački organ. Ima velika ovlašćenja za donošenje odluka, koje po svojoj suštini spadaju u upravljačke odluke. On ima odgovornost za rukovođenje društvom.

HOLDING DRUŠTVO predstavlja posebnu koncentraciju kapiala i interesa koja nastaje povezivanjem samostalnih preduzeća u jedno društvo. Ostvaruje kontrolu nad drugim društvima isključivo posedovanjem dokumenata o vlasništvu nad njihovim kapitalom tj. hartijama od vrednosti. Holding društvo se može pojaviti kao čisto holding društvo i mešovito holding društvo.

Čisto holding društvo odražava odnos dominacije iksljčivo hartijama od vrednosti bez sopstvenog učešća u proizvodnji ili trgovini. Mešovito holding društvo postoji kada nadređeno preduzeće ima sopstvenu proizvodnu ili trgovinsku delatnost i kontroliše drugo preduzeće sa identičnim ili sličnim ciljevima.

Holding društvo ima sledeće zadatke: 1. Racionalno upravljanje kapitalom 2. Vođenje politike daljih ulganaja 3. Prodaja preduzeća ili delova holding društva.

Holding društvo zadržava pravo upravljanja finansijama a često i razvojem, kadrovima, marketingom i investicijama i sl. preduzećima „ćerkama“. Preduzeća „ćerke“ imaju direktora i upravne odbore kao holding društvo ali se putem predstavnika holdinga u njima ostvaruje dominantna uloga holding društva. Na nivou holding društva se vodi strategija korporacije, dok se na nivou preduzeća „ćerki“ vodi poslovna strategija.

PITANJA!