Korporativne finansije I Kolokvijum Uvodni deo Prvi deo

Korporativne finansije I Kolokvijum: -Uvodni deo, -Prvi deo Udžbenika do 129. strane -IV. i V. Poglavlje Drugog dela udžbenika -Tabela na strani 310. -Uraditi Zadatak na strani 321. kao pretkolokvijumsku obavezu Bg, 2020. god. Prof. dr Mirjana Ratković Abramović

Uvodni deo

Šta su korporacije? • Korporacija je najrazvijeniji oblik kapitalističkog preduzeća. Korporacija je uspela da otkloni sve slabosti ortačkih društava, posebno one koje se odnose na rizik, jer u slučaju bankrota korporacije vlasnik akcije gubi samo ono što je uložio u kupovinu akcija. • Korporacije su isključivo društvo kapitala, tj akcionarska društva (a. d. ) i društva sa organizovanom odgovornošću(d. o. o. ). Korporacije se najčešće osnivaju kao a. d. (95%), i d. o. o. (5%). • Ukoliko se želi osnovati vlastito (nekadašnje inokosno, pojedinačno preduzeće, forma osnivanja je d. o. o. , tj. korporacija u obliku d. o. o. ) • Najvažniji organi upravljanja korporacijom su skupština i upravni odbor, dok korporacijom rukovode predsedavajući upravog odbora i predsednik kompanije.

Korporativne finansije kao nauka i praksa Korporativne finansije spadaju u vrlo izazovnu, savremenu, kompleksnu i praktičnu disciplinu sa jednostavnim ciljem – povećati vrednost uloženog kapitala za vlasnike, odnosno maksimizirati finansijsku zaradu na najlakši, najbrži , najštedljiviji način.

Šta su finansije? • Finansije kao naučna disciplina predstavljaju široku i dinamičnu naučnu oblast koja se bavi teorijom i metodologijom finansijskog poslovanja u privrednom društvu. • Proučavaju pojave, odnose i institucije, metode i procese prikupljanja, raspodele i treošenje novčanih sredstava, kao i upravljanje tim sredstvima za pokriće potreba države, odnosno društva. • Savremene finansije se bave proučavanjem i pronalaženjem efikasnog oblika korišćenja i ulaganja novčanih resursa za potrebe pojedinaca, preduzeća, države i raznih drugih organizacija. Pomažu da se sredstva ulože uz najmanji mogući rizik u nekom vremenskom periodu.

Finansije možemo posmatrati u: Ø Širem smislu - Obuhvataju novčanu stranu svih tokova nacionalne privrede i sve poslove koji se zasnivaju na novčaim poslovima: monetarni poslovi koje obavljaju fizička lica, monetarne institucije(banke, berze, osiguravajuće kompanije), privredna društva. Ø Užem smislu – obuhvataju samo jedan deo finansije koji izučava sistem prikupljanja i trošenja novčanih sredstava od strane države – obuhvata samo javne finansije (institucije i instrumenti)

Funkcije i suština finansija u korporaciji U funkcionisanju svake tržišne ekonomije finansijski sistem ima centralnu ulogu. On obezbeđuje transfer kapitala između realnih sektora ekonomije – sektora države, stanovništva i preduzeća. Osnovne funkcije koje finansijski sektor treba da efikasno realizuje su: Ø Treba da obezbedi i garantuje adekvatno funkcionisanje sistema plaćanja, Ø Mora olakšati alokaciju i efikasan transfer resursa tokom vremena, Ø Mora obezbediti adekvatnu kontrolu rizika, Ø Mora omogućiti emitovanje HOV, koje dalje omogućavaju finansiranje projekata nefinansijskog sektora, Ø Mora pružiti informacije o ceni finansijskih aktiva za koje je javnost zainteresovana.

Preduzeće kao osnovni subjekt tržišnog privređivanja Sa razvojem proizvodnih snaga i društvenoekonomskih odnosa, potrebe ljudi kao članova društvene zajednice postaju sve veće i raznovrsnije. Proizvodnja dobara koja će kvalitativno i kvantativno zadovoljiti izmenjene potrebe, od najranijih početaka svoga razvoja, ljudi su obavljali u formi manjih ili većih zajednica kolektivnog rada kojim se racionalnije koriste raspoloživi proizvodni resursi i povoljnije zadovoljavaju ljudske potrebe.

Nastanak i razvoj privrednih subjekata Pojava privrednih subjekata vezuje se za kraj XVIII i početak XIX veka i razvoj robno-novčanih odnosa uz izražavanje svojine sredstava za proizvodnju i rezultata proizvodnje u novcu kao univerzalnom izrazu ekonomskih vrednosti. Preduzeće kao privredni subjekt i tvorevina industrijske revolucije i kapitalizma javilo se na visokom stepenu razvoja proizvodnih snaga i proizvodnih odnosa u obliku kapitalističkog preduzeća, kad su bili ispunjeni uslovi: • Razvijena društvena podela rada između preduzeća na osnovu raznovrsnih potreba, • Tehnička podela rada unutar preduzeća usled ograničenih proizvodnih resursa, • Tržište i konkurencija na kojem i pri kojoj preduzeće dolazi do proizvodnih resursa i prodaje svoje proizvode, • Privatna svojina koja motiveše vlasnike kapitala da ga što efikasnije koriste i uvećaju uz što efektivnije zadovoljavanje rastućih potreba pojedinaca i društvene zajednice u celini.

Privatizacija se javlja kao nužan uslov i proces trasnformacije preduzeća u savremeno i uspešno preduzeće. Privatna svojina je jak motiv za efikasno korišćenje uloženih resursa i maksimizaciju zarade u sve složenijem okruženju. Savremeno preduzeće treba poslovati u uslovima: • globalizacije i integracije, • razvoja informacionih sistema preduzeća, • smanjenja uticaja države na poslovanje preduzeća • privatne svojine kapitala kao nužnog uslova efikasnog i efektivnog poslovanja preduzeća i privrednog razvoja uopšte.

Unapređenje u efikasnosti i efektivnosti poslovanja putem saradnje i u udruživanja savremenih preduzeća mogu se diferencirati u ostvarivanju sledećih ciljeva: • proizvodnja istog ili većeg nivoa output-a, uz smanjenje input-a • obezbeđivanje pune mobilnosti radne snage i kapitala • razvoj slobode preduzetništva • racionalnije korišćenje i efikasno upravljanje resursima • uvođenje timskog rada • obezbeđivanje otvorenosti i propulzivnosti privređivanja • podsticanje integracije poslovanja • povećanje individualne slobode

Poslovne funkcije Osnovne funkcije formulišu se kao grupisani srodni poslovi, zajedničkih nosilaca, zadataka i cilja u funkcionisanju preduzeća, na osnovu dve osnovne podele: • vertikalna (primarna) • horizontalna (sekundarna) Po vertikalnoj, funkcije preduzeća se klasifikuju na: • funkciju upravljanja • funkciju rukovođenja • funkciju izvršenja Horizontalna podela funkcija u preduzeću formira se po srodnosti poslova kao srodnih radnih zadataka sa zajedničkim nosiocima u pravcu ostvarivanja zajedničkog cilja, tj. maksimalnog finansijskog rezultata.

Osnovne funkcije kao rezultat horizontalne podele u strukturi izvršne funkcije različite su od preduzeća do preduzeća, kao najčešće se navode: • • • funkcija funkcija istraživanja i razvoja planiranja i analize nabavke proizvodnje prodaje finansijska funkcija kadrovska funkcija kontrole funkcija opštih poslova

Odnos finansijske funkcije i ključnih poslovnih funkcija • Finansijska funkcija neretko je u sukobu sa funkcijom nabavke, proizvodnje i • Nabanvna funkcija će lakše izvršiti svoj zadatak ako ne vodi računa o sinhronizaciji momenta nabavke i aktiviranja osnovnog sredstva tj. utroška materijala, tj. prodaje robe i rokovima plaćanja nabavljenih inputnih komponenti procesa poslovanja. Dok je za finansijsku funkciju bitna sinhronizacija momenta nabavke i aktiviranja osnovnog sredstva, rok plaćanja, prodaja robe. • Proizvodna funkcija će lakše obaviti svoj zadatak ako manje vodi računa o visini cene koštanja, kvalitetu učinka i dužini proces proizvodnje proizvoda i o sinhronizaciji momenta proizvodnje i momenta utrošaka poluproizvoda. Dok je za finansijsku funkciju od interesa da cena koštanja učinka bude što niža, proces proizvodnje da bude što kraći, d sinhronizacija proizvodnje i utoška proizvoda bude potpuna. • Prodajna funkcija ima za zadatak da proizvedena proizvode, nabavlja robu i usluge koje će biti učinjene po najvišim mogućim cenama. Dok je za finansijsku funkciju bitno da se momenat prodaje proizvoda što više približi momentu završetka proizvodnje proizvoda, da se prodaja vrši onim kupcima čiji finansijski položaj obezbeđuje sigurnost naplate potraživanja. prodaje.

Uloga informacionog sistema u poslovanju Uspešnost upravljanja svakog sistema neposredno zavisi od adekvatnog informacionog sistema u oblastim kojima se želi upravljati. Kako poslovni uspeh zavisi nposredno od uspeha u racionalnom korišćenju uloženog kapitala, neophodno je obezbediti razvijen informacioni sistem. Informacija mera upravljivosti sistema i uspeha njegove kontrole i usmeravanja ka željenom cilju. Poslovne informacije su obaveštenja o ekonomskoj stvarnosti preduzeća kao sistema. Odnose se na efikasnost njegovog poslovanja. Kvalitet poslovnih informacija mora da obezbedi dva zahteva: 1. donošenje racionalnih poslovnih odluka 2. uspešnu kontrolu i usmeravanje poslovnih pojava i procesa

Upravljanje predstavlja stalno poboljšanje i usavršavanje pojava i procesa - na osnovu preduzimanja upravljačkih akcija i mera, pri čemu se uključuje korišćenje kvantifikovanih kontrolnoupravljačkih instrumenata. Takvi instrumenti postaju regulatori praćenja, poboljšanja i usavršavanja poslovanja ka višem kvalitetu konkrentne korporacijske ekonomije i ostvarivanju razvoja i ciljane tržišne pozicije na domaćem i svetskom tržištu (slika 1).

Slika 1. Opšti model upravljanja pojavama i procesima u korporaciji

• U okviru upravljačkog procesa u preduzeću, suštinski se diferenciraju sl faze: • • • planiranje konkretne aktivnosti definisaje sadržine proučavanja određivanje potrebnih podataka prikupljanje podataka svođenje podataka • izražavanje i merenje podataka • utvrđivanje uzroka metodološka • donošenje zaključka o uzorcima upravljanja • donošenje upravljačkih odluka • transformacija upravljačkih odluka u predloge akcija i mere preduzimanja • preduzimanje upravljačkih akcija i mera • kontrola finansijskog rezultata bazične aktivosti analitikoaparatura aktivnosti upravljačkih i akcija