Javni dug Srbije Javne finansije predavanja Institucionalni okvir

Javni dug Srbije Javne finansije - predavanja -

Institucionalni okvir • Pravni okvir za zaduživanje države definisan je Zakonom o javnom dugu i pravilima o fiskalnoj odgovornosti sadržanim u Zakonu o budžetskom sistemu • Javni dug Republike Srbije obuhvata direktne i indirektne (garantovana) obaveze države prema domaćim i stranim licima • Javni dug prema Zakonu o javnom dugu obuhvata: – direktni i indirektni dug Republike Srbije, • Indirektni dug obuhvata i dug javnih preduzeća za koje su izdate države garancije (uglavnom dugovi Puteva Srbije i Železnica Srbije) – dug organizacija socijalnog osiguranja • U Zakonu o javnom dugu samo deo duga lokalnih zajednica (za koji postoje državne garancije) je uključen u javni dug, dok se praviliima o fiskalnoj odgovornosti ceo dug lokalnih zajednica tretira kao deo javnog duga

Institucionalni okvir • Pravilima o fiskalnoj odgovornosti postavljena su opšta ograničenja visine javnog duga i fiskanog deficita u Srbiji: – maksimalni odnos javnog duga prema BDP (bez duga po osnovu restitucije ograničen je na 45% BDP) • definisana je obaveza da se pri usvajanju Yakona o restituciji vodi računa o održivosti javnog duga – fiskalni deficit u srednjem roku je ograničen na 1% BDP

Institucionalni okvir • Zakon o javnom dugu dozvoljava zaduživanje lokalnih zajednica u okviru propisanih ograničenja: – da bi se zadužile lokalne zajednice moraju dobiti pozitivno mišljenje Ministarstva finansija – dug po osnovu deficita tekuće likvidnosti ne sme preći 5% prihoda lokalnog budžeta iz prethodne godine – dugoročno zaduživanje je dozvoljeno samo za potrebe finansiranja javnih investicija ili za refinansiranje starih dugova, uz ograničenja: • stanje dugoročnog duga ne sme preći 50% budžeta lokalne zajednice u prethodnoj godini • rashodi za plaćanje glavnica i kamate ne mogu preći 15% tekućih prihoda lokalnog budžeta u odredjenoj godini • lokalne zajednice ne mogu odobravati garancije

Poreklo javnog duga • Aktuelni javni dug Republike Srbije (kraj 2014. godine) formiran je: – preuzimanjem obaveza država njenih prethodnica (najveći deo duga) • uključuje i pretvaranje garancija bivše SFRJ po osnovu devizne štednje u direktni dug Republike Srbije – zaduživanjem države Srbije u periodu 2001 -2014. (koje je naročito izraženo od 2009. do 2014. ) – pretvaranjem docnji u izmirenju budžetskih obaveza iz 90 -tih godina u javni dug – preuzimanjem privatnih dugova piramidalnih banaka prema građanima • Prirast javnog duga u BDP Srbije od kraja 2008 do 2014. u Srbiji je, uz Sloveniju najveći u Centralnoj i Istočnoj Evropi

Kretanje javnog duga u periodu 2000 -2014 • U periodu od 2001. do 2008. javni dug je znatno opao, a zatim kontinuirano snažno raste • Uzroci smanjenja javnog duga od 2001. do 2008: • U periodu 2008. i 2014. godine javni dug je značajno porastao i u EUR i kao % BDP: – – otpis 66% duga prema Pariskom i 62% prema Londonskom klubu vraćanje oko 1, 3 mlrd evra po osnovu devizne štednje i domaćih dugova po osnovu docnji vraćanje dugova stranim poveriocima relativno skromno novo zaduživanje - deficit je finansiran prihodima od privatizacije – učešće duga u BDP povećano je za oko 35 p. p, dok je apsolutni nivo duga povećan za 12, 5 mlrd. evra – povećanju duga najviše je doprinelo finansiranje fiskalnog deficita (oko 80%), potom odobravanje garancija javnim i državnim preduzećima, ali i negativna kursna razlika, te pokrivanje gubitaka državnih banaka • Fiskalni deficit u Srbiji od 2011. -2014 godine rastao, dok je u skoro svih drugim evropskim zemljama opadao

Dinamika javnog duga Javni dug % BDP

Struktura javnog duga prema izvorima • Spoljni dug dominira u odnosu na unutrašnji – Unutrašnji dug nastao po osnovu stare devizne štednje i zaduživanja države za finansiranje deficit • Devizni dug dominira u odnosu na dinarski – kursni rizik – Od 2009. raste udeo dinarskog duga, usled zaduživanja države na domaćem tržištu 100% 90% 80% 70% 60% 50% 40% 30% 20% 10% 0% spoljni unutrašnji 2001 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 0 2004 2008 2014 Valutna struktura javnog duga Devize Dinari 2008 2009 2014

Struktura javnog duga • U strukturi javnog duga dominira dug sa fiksnim kamatnim stopama – Povoljno iz perspektive kursnog rizika • Veći deo javnog duga se odnosi na direktne obaveze, ali od 2008. indirektni dug snažno raste – Po osnovu garancija za zaduživanje javnih preduzeća, za sanaciju bankarskog sistema i dr. Kamatna struktura javnog duga 100% 90% 80% 70% 60% 50% 40% 30% 20% 10% 0% 2008 fiksna kamatna stopa 100% 90% 80% 70% 60% 50% 40% 30% 20% 10% 0% 2009 2014 varijabilna kamatna stopa Struktura javnog duga prema karakteru obaveza 2001 2004 direktne obaveze 2008 indirektne obaveze 2014

Javni dug - očekivane tendencije • Javni dug Srbije krajem 2016. godine dostigao je iznosi od 24 mlrd evra ili 74% BDP-a • Tokom 2015 i 2016. godine sprovedena je uspešna fiskalna konsolidacija – fiskalni deficit je smanjen sa 6, 7% BDP u 2014. godini na oko 1, 5% BDP u 2016. godini • • U 2016. godini zaustavljen je rast javnog duga u odnosu na BDP zbog smanjenja fiskalnog deficita i rasta BDP U 2017. godini očekuje se početak smanjenja učešća javnog duga u odnosu na BDP - fiskalni deficit će biti približno na nivou ovogodišnjeg, a očekuje se rast BDP od oko 3% – Javni dug će se jednokratno povećati kada se emituju obveznice države po osnovu restitucije

Održivost javnog duga • Odnos duga prema BDP je sada visok – Iako je prosečan javni dug u EU veći nego u Srbiji, shodno nivou razvijenosti i kreditnom rejtingu Srbija se smatra visoko zaduženom zeljom Tokom prethodnih pet godina rashodi za kamate su značajno porasli – U 2016. godini rashodi za kamate u Srbiji iznosie 3, 5 % BDP-a (oko 1 mlrd. evra) Rashodi na kamate u Srbiji i EU (% BDP) 6. 0 5. 0 4. 0 3. 0 2. 0 1. 0 Irska Italija Portugal Mađarska Grčka Španija Kipar Belgija Hrvatska Malta Srbija V. Britanija EU 28 Poljska Slovenija Austrija Francuska Nemačka Slovenija Holandija Rumunija Litvanija Letonija Danska Češka Finska Bugarska Švedska Luskemburg Estonija •

Održivost javnog duga • Održivost javnog duga – sposobnost države da u potpunosti i na vreme u budućnosti izmiruje dospele obaveze • Potrebno je da se odnos javnog duga prem BDP smanji na nivo od 30 -40% BDP – troškovi kamata bi se približno prepolovili – formirala bi se rezerva za zaduživanje države u slučaju nastupanja nove krize • Osnovni rizik za održivost javnog duga Srbije je: – nemogućnost države da fiskalni deficit stabilizuje na nivou ispod 1% BDP • Ostali rizici: – kursni rizik: najveći deo duga je devizni pa je značajan rizik deprecijacije dinara • Srbija javne prihode iz kojih servisira duga ostvaruje u dinarima – preuzimanje dugova državnih preduzeća – nova recesija koja bi dovela do automatskog pada poreskih prihoda i rasta fiskalnog deficita, a time i javnog duga – kreditni rejting Srbije je nizak pa su kamatne stope po kojim se zadužujemo visoke • Srbija ima potencijal da poboljša kreditni rejting, smanji premiju na rizik, i ublaži ili čćak neutrliše rast kamtnih stopa na svetskom tržištu