Nuni deo Iskljuenje i lienje nunih naslednika POJAM

Nužni deo Isključenje i lišenje nužnih naslednika

POJAM PRAVA NA NUŽNI DEO • Pravo na nužni deo je pravo fizičkog lica, koje bi po zakonskom naslednom redu bilo pozvano na nasleđe, da, suprotno poslednjoj volji ostavioca, bude imalac imovinskih prava iz zaostavštine. • Nužni naslednici su lica koja uvek nasleđuju deo zaostavštine, a deo zaostavštine koji nasleđuju naziva se nužni deo Prof. dr Velisav Marković 2

PRIRODA PRAVA NA NUŽNI DEO • I stanovište: Pravo na nužni deo je NASLEDNO PRAVO • II stanovište: Pravo na nužni deo je OBLIGACIONE PRIRODE • I stanovište su prihvatali: FGZ, u prvo vreme OAGZ, Šv. GZ, SGZ, Zakon o nasleđivanju iz 1955. i 1974. godine • II stanovište je prihvatao: NGZ • ZON ističe da je pravo na nužni deo nasledno pravo 3 Prof. dr Velisav Marković

PRIRODA NUŽNOG DELA I POLOŽAJ NUŽNIH NASLEDNIKA • Nužnom nasledniku pripada određeni deo svake stvari i prava koji sačinjavaju zaostavštinu • ali ostavilac može odrediti da nužni naslednik primi svoj deo u određenim stvarima, pravima ili u novcu 4 Prof. dr Velisav Marković

KRUG NUŽNIH NASLEDNIKA • APSOLUTNI NUŽNI ZAKONSKI NASLEDNICI su deca umrlog, njegovi usvojenici iz potpunog usvojenja i usvojenici iz nepotpunog usvojenja (ako njihova nasledna prava nisu isključena prilikom usvajanja) i njegov supružnik • RELATIVNI NUŽNI ZAKONSKI NASLEDNICI su ostali potomci ostavioca, njegovi usvojenici i njihovi potomci, njegovi roditelji i braća i sestre, ako su trajno nesposobni za rad i nemaju nužnih sredstava za život. 5 Prof. dr Velisav Marković

VELIČINA NUŽNOG DELA • Veličina nužnog dela apsolutnih nužnih naslednika iz iznosi ½ od dela koji bi svakom od njih pripao po zakonskom redu nasleđivanja. • Deo ostalih nužnih naslednika iznosi 1/3 dela koji bi svakom pripao po zakonskom redu nasleđivanja. 6 Prof. dr Velisav Marković

POVREDA NUŽNOG DELA • Nužni deo može biti povređen ostaviočevim testamentarnim raspolaganjem u korist jednog ili više naslednika ili jednog ili više legatara ili činjenjem poklona. • Raspolaganja mogu biti u korist nužnih zakonskih naslednika, zakonskih naslednika koji u konkretnom slučaju ne bi bili pozvani na nasleđe i trećih lica 7 Prof. dr Velisav Marković

IZRAČUNAVANJE NUŽNOG DELA • Potreban je zahtev za ostvarivanje nužnog dela • Utvrđuje se obračunska vrednost zaostavštine: – Ostavinska aktiva (celokupna zaostavština koju je ostavilac imao u vreme smrti – sva nasleđivanju podobna prava) se procenjuje u novcu i – Od nje se odbija vrednost pasive – dugova ostavioca, iznos troškova popisa i procene zaostavštine i uobičajenih troškova sahrane. Dugovi ulaze u pasivu bez obzira da li su dospeli ili nedospeli, – Dobijenoj vrednosti (ostatku aktive) se dodaje vrednost svih poklona koje je ostavilac učinio nekom od zakonskih naslednika kao i vredost poklona trećim licima u poslednjoj godini života ostavioca 8 Prof. dr Velisav Marković

• • • PRAVA KOJA NE ULAZE U OBRAČUNSKU VREDNOST ZAOSTAVŠTINE Dobra koja je zakonski naslednik stekao punovažnim ugovorom o ustupanju i raspodeli imovine za života, Ono što je ostavilac utrošio na izdržavanje i školovanje zakonskog naslednika, Pokloni učinjeni u dobrotvorne i druge opštekorisne svrhe, Manji uobičajeni pokloni, Stvari i prava obuhvaćeni ugovorom doživotnom izdržavanju, Predmeti domaćinstva manje vrednosti. 9 Prof. dr Velisav Marković

PRAVA KOJA NE ULAZE U OBRAČUNSKU VREDNOST ZAOSTAVŠTINE • POJAM POKLONA: ugovor kojim se jedno lice (poklonodavac) obavezuje da drugom licu (poklonoprimcu) prenese u svojinu određenu stvar ili pravo bez naknade, koji je saglasan da primi predmet poklona. • Poklonom se smatra i: – što je dobijeno ugovorom o ustupanju i raspodeli imovine za života za koje nisu dali saglasnost svi potomci, – odricanje od nasleđa u korist određenog naslednika, – sporazum o otpuštanju duga, – uplata premije osiguranja (do visine osigurane sume), – disimulovani ugovor o poklonu. 10 Prof. dr Velisav Marković

ODREĐIVANJE VREDNOSTI POKLONA • Određivanje vrednosti poklona: – Ako je stvar u vreme činjenja poklona bila nova utvrđuje se protivvrednst u novcu iste ili slične nove stvari u vreme određivanja vrednosti zaostavštine – Ako je poklonjena stvar korišćena ta činjenica se uzima u obzir pri utvrđivanju vrednosti – Ukoliko je poklon u novčanom iznosu tada se na iznos poklona dodaje zatezna kamata – Poklon u stranoj valuti utvrđuje se po zvaničnom srednjem kursu koji važi u vreme utvrđivanja zaostavštine – Premije osiguranja u korist zakonskih naslednika se računaju sve a najviše do osigurane sume a za treća lica samo plaćena u posldnjoj godini života ostavioca 11 Prof. dr Velisav Marković

SMANJENJE TESTAMENTARNIH RASPOLAGANJA I VRAĆANJE POKLONA ZBOG POVREDE NUŽNOG DELA • Namirenje nužnih naslednika ako je nužni deo obligacione prirode – Nužni naslednik ne odgovara za dugove ostavioca do visine nužnog dela – Potraživanje najčešće ostvaruje sudskim putem – Testamentarni naslednici su dužnici nužnog naslednika (solidarni dužnici) srazmerno delu zaostavštine koji su dobili ako iz testamenta ne proizilazi što drugo – Ako ne može da ostvari potraživanje od testamentarnih naslednika i legatara može tražiti dopunu novčane protivvrednosti shodno pravilima o vraćanju poklona – Pogodvani legatar: zaveštalac može testamentom odrediti 12 Prof. dr Velisav Marković

SMANJENJE TESTAMENTARNIH RASPOLAGANJA I VRAĆANJE POKLONA ZBOG POVREDE NUŽNOG DELA • Namirenje nužnih naslednika ako je nužni deo nasledno pravo – Prvenstveno se smanjuju raspolaganja testamentom kojim je određen naslednik ili legatar a ako to nije dovoljno da se namiri nužni deo vraćaju se i pokloni. – Raspolaganja testamentom smanjuju se u istoj srazmeri bez obzira na prirodu (naslednik ili legatar, izuzev pogodovanih legata) i obim. – Pokloni se vraćaju počevši od poslednjeg poklona i ide dalje obrnutim redom od onog kojim su učinjeni. – Poklonoprimac je savestan držalac sve dok ne sazna da je podnesen zahtev za vraćanje poklona 13 Prof. dr Velisav Marković

ZASTARELOST ZAHTEVA, GUBITAK PRAVA – smanjenje testamentarnih raspolaganja može se zahtevati u roku od tri godine od dana proglašenja testamenta a vraćanje poklona u roku od tri godine od smrti ostavioca odnosno od pravosnažnosti rešenja o proglašenju nestalog lica za umrlo ili utvrđivanja smrti 14 Prof. dr Velisav Marković

LICA LEGITIMISANA DA ZAHTEVAJU NUŽNI DEO – Ako je u ostavinskom postupku istaknut zahtev za ostvarivanje nužnog dela a među strankama su sporne činjenice od kojih zavisi ostvarenje nužnog dela, sud će prekinuti ostavinski postupak i uputiti stranku čije pravo smatra manje verovatnim na parnicu 15 Prof. dr Velisav Marković

ISKLJUČENJE I LIŠENJE NUŽNIH NASLEDNIKA • To su mere koje može preduzeti ostavilac u testamentu, pod zakonom određenim pretpostavkama, radi potpunog ili delimičnog onemogućavanja naslednika da nasledi nužni deo – razbaštinjenje nužnih naslednika • Nedostojnost nastaje po sili zakona a isključenje i lišenje po volji ostavioca u obliku potrebnom za testament • Nedostojnost obuhvata sve zakonske naslednike a isključenje i lišenje sam nužne zakonske naslednike • O nedostojnosti sud pazi po službenoj dužnosti 16 Prof. dr Velisav Marković

ISKLJUČENJE NUŽNIH NASLEDNIKA • Mera koju preduzima ostavilac sa ciljem da kazni neko lice za određene radnje (neradnje) sprečavajući ga da nasledi kao nužni naslednik • Ovim radnjama ili neradnjama vređaju se zakonske ili moralne obaveze prema ostaviocu • Razlozi za isklučenje iz nužnog dela: – Ako se nužni naslednik uvredljivo ili grubo odnosio prema testatoru – Ako je umišljajno učinio krivično delo prema testatoru, njegovom detetu, usvojeniku, supružniku ili roditelju, – Ako se odao neradu i nepoštenom životu 17 Prof. dr Velisav Marković

FORMA, OBIM I DEJSTVA ISKLJUČENJA • Isključenje mora biti izraženo bez sumnje u bilo kojoj formi potrebnoj za testament • Ostavilac mora imati testamentarnu sposobnost (15 g. i sposobnost za rasuđivanje) • Razlog za isključenje mora postojati u vreme kada je izjava o isključenju data • Isključenje ima lični karakter – Ako je potpuno isključen iz nužnog dela gubi svojstvo naslednika (potomci se pozivaju na nasleđe po pravu predstavljanja, ne i supružnik) – Ako je delimično isključen važi pretpostavka da je volja ostavioca usmerena na ostavljanje legata 18 Prof. dr Velisav Marković

LIŠENJE NUŽNIH NASLEDNIKA • Lišenjem nužnog dela spečava se potomak zaveštaoca da nasledi kao nužni naslednik a omogućava se da nužni deo, umesto njega, steknu potomci lišenog. • Prvenstveno je zaštitni karakter pa potom kazneni • Razlozi za lišenje: – Prezaduženost ili rasipništvo i – Postojanje maloletnih potomaka lica koje se lišava nužnog dela ili punoletnih koji su nesposobni za privređivanje • Forma lišenja: testament u bilo kom obliku. Izjava mora biti nedvosmislena a poželjno je navesti i razlog lišenja. • Obim i dejstvo: u celini ili delimično, pripada potomcima koje je odredio ostavilac i po kvotama koje je odredio • Ovo lišenje ostaje punovažno samo ako u trenutku otvaranja nasleđa lišeni ima maloletne ili punoletne naslednike nesposobne za 19 privređivanje Prof. dr Velisav Marković

URAČUNAVANJE POKLONA I LEGATA U ZAKONSKI NASLEDNI DEO • POJAM – ovlašćenje sanaslednika da zahtevaju smanjenje naslednih delova onih sanaslednika zaostavštine u visini poklona i legata koje su dobili od ostavioca • Pokloni i legati učinjeni zakonskom nasledniku uračunavaju se u njegov zakonski nasledni deo. Ovo pravilo ostavilac može otkloniti svojom voljom • Uračunavanje se vrši redovnim ali i nužnim zakonskim naslednicima u okviru svih naslednih redova • Ako se poklonoprimac odrekao nasleđa zadržava poklon u granicama raspoloživog dela. Ima pravo da traži ispunjenje legata samo u granicama raspoloživog dela. 20 Prof. dr Velisav Marković

URAČUNAVANJE POKLONA I LEGATA U ZAKONSKI NASLEDNI DEO • Pravilo o uračunavanju poklona i legata: svakom zakonskom nasledniku uračunava se u njegov nasledni deo poklon koji je na ma koji način dobio od ostavioca i bez obzira kada su učinjeni • Pokloni koji se ne uračunavaju: – Ako je ostavilac u vreme poklona ili docnije ili u testamentu izjavio da se poklon neće uračunati, te se iz okolnosti može zaključiti da je to bila namera ostavioca – Plodovi i druge koristi koje je naslednik imao od poklonjene stvari i prava do smrti ostavioca – Izdaci koje je ostavilac imao za izdržavanje i obavezno školovanje naslednika kao i izdaci za dalje školovanje naslednika ako tako odluči sud – Uobičajeni manji pokloni 21 Prof. dr Velisav Marković

URAČUNAVANJE POKLONA I LEGATA U ZAKONSKI NASLEDNI DEO • Legat se neće uračunavati u zakonski nasledni deo samo ako je zaveštalac u testamentu izričito odredio da se legat ne uračunava ili iz sadržine testamenta proističe da je to namera • Način, postupak uračnavanja: – Ceni se vrednost poklonjene stvari u trenutku uračunavanja ali prema njenom stanju u vreme kad je poklonjena – Najpre ostali zakonski naslednici dobijaju iz zaostavštine vrednost koja odgovara vrednosti poklona i legata. Ako je učinjeno više poklona ili legata nejednake vrednosti tada će se uračunavanje vršiti počevši od poklona i legata najmanje vrednosti do najviše vrednosti – Ostala zaostavština deli se među svim naslednicima – Uračunavanje poklona i legata se vrši po zahtevu sanaslednika 22 Prof. dr Velisav Marković

REPUBLIKA SRPSKA KAO ZAKONSKI NASLEDNIK • Zaostavština bez naslednika je pravno stanje koje nastaje ako iza ostavioca nema naslednika koji mogu i hoće da naslede. • Republika Srpska je poslednji zakonski naslednik • Ako nije poznato da ima naslednika sud će oglasom pozvati lica koja polažu pravo na nasleđe da se u roku od jedne godine od objavljivanja oglasa prijave sudu • Ako se niko ne pojavi zaostavština se predaje nadležnoj skupštini opštine 23 Prof. dr Velisav Marković

REPUBLIKA SRPSKA KAO ZAKONSKI NASLEDNIK • Ako se naslednik javi u roku od 10 godina od predaje zaostavštine ne lišava se prava da mu se preda zaostavština ili deo koji mu pripada • Republika Srpska se ne može odreći nasleđa. 24 Prof. dr Velisav Marković

HVALA NA PAŽNJI! Prof. dr Velisav Marković 25