KORPORATIVNE FINANSIJE BAPUSS 1 4 OCENA KREDITNOG BONITETA

KORPORATIVNE FINANSIJE BAPUSS 1

4. OCENA KREDITNOG BONITETA KORPORACIJE 2

4. Izvori i metode obezbeđivanja kapitala Pri analizi vrši se vremensko upoređenje, najmanje 2 a najčešće 5 godina, da bi se uočile tendencije u kretanju prinosnog, imovinskog i finansijskog položaja. Korisno je i prostorno upoređenje sa prinosnim, imovinskim i finansijskim položajem konkurentnih korporacija. Ta saznanja se korisna za vođenje poslovne i finansijske politike posmatrane korporacije. 3

4. 1. Analiza prinosnog položaja Struktura finansijskog rezultata i uspešnost bilansa 4

4. 1. Analiza prinosnog položaja Struktura finansijskog rezultata i uspešnost bilansa 5

4. 1. Analiza prinosnog položaja Struktura finansijskog rezultata i uspešnost bilansa Negativni finansijski rezultati iskazuju se minusom (–) ili u zagradi ( ). Ovako prezentovana struktura jasno iskazuje po osnovu kojih prihoda je ostvaren finansijski rezultat, da li je pozitivan ili negativan i koliko finansijski rezultat doprinosi bruto rezultatu, koliko bruto rezultat opterećuje porez iz dobitka. 6

4. 1. Analiza prinosnog položaja Struktura finansijskog rezultata i uspešnost bilansa Uspešnost bilansa može se iskazati odnosom rezultata redovne aktivnosti i zbira poslovnih i finansijskih prihoda: Racio uspešnosti pokazuje koliko se finansijskog rezultata redovne aktivnosti ostvaruje na svaku novčanu jedinicu poslovnih i finansijskih prihoda. Ako je ostvaren dobitak redovne aktivnosti racio iskazuje koliko dobitak učestvuje u poslovnim i finansijskim prihodima – kolika je profitabilnost tih prihoda. Ako je ostvaren gubitak redovne aktivnosti racio pokazuje koliko se od poslovnih prihoda dobija manje nego što su poslovni i finansijski rashodi. 7

4. 1. Analiza prinosnog položaja Finansijska moć 8

4. 1. Analiza prinosnog položaja Finansijska moć Racio pokrivenosti troškova kamata računa se: Što je racio pokrivenosti kamata viši od 1 kamate su utoliko pokrivenije poslovnim dobitkom. Ako bi racio pokrivenosti kamata bio manji od jedan, to znači da poslovni dobitak ne pokriva troškove kamata. Racio pokrivenosti fiksnih zaduženja: Fiksna zaduženja obuhvataju: troškove zakupa, i dospelu glavnicu dugoročnih obaveza. Troškovi zakupa su uključeni u poslovne rashode, zbog čega je poslovni dobitak niži za iznos troškova zakupa. Toga radi, pri izračunavanju racija pokrivenosti fiksnih zaduženja za iznos troškova zakupa uvećava se poslovni dobitak. Ovaj racio zahteva da se dospela glavnica dugoročnih obaveza supstituiše akumuliranjem neto dobitka, a da bi se to ostvarilo poslovnim dobitkom mora da bude pokrivena dospela glavnica dugoročni obaveza uvećana za porez na dobitak, što se izračunava: 9

4. 1. Analiza prinosnog položaja Finansijska moć Racio pokrivenosti fiksnih obaveza je: Ako je ovaj racio viši od 1, fiksne obaveze uključujući i kamate su pokrivene. Ako je racio niži od 1 fiksne obaveze su nepokrivene. U nekim zemljama daje se poreska olakšica za otplatu dugoročnih obaveza na taj način što se dospela glavnica dugoročne obaveze u poreskom bilansu odbija od bruto dobitka, pa je oporezivi dobitak manji za iznos dospele glavnice dugoročne obaveze. U tom slučaju dospela glavnica dugoročnih obaveza ne uvećava se za porez na dobitak. 10

4. 1. Analiza prinosnog položaja Finansijska moć Racio pokrivenosti fiksne dividende: bazira se na postavci da je dividenda na preferencijalne akcije fiksna. Njena visina ne zavisi od ostvarenog neto dobitka, jer je ona fiksirana prilikom emisije i prodaje preferencijalnih akcija. Otuda, ovaj racio pokazuje da li je fiksna dividenda pokrivena. Međutim, fiksna dividenda se isplaćuje iz ostvarenog neto dobitka, što znači da fiksnu dividendu treba uvećati za porez na dobitak, što izgleda: 11

4. 1. Analiza prinosnog položaja Finansijska moć Racio pokrića kamate, zakupa, dospele glavnice dugoročnih obaveza i fiksne dividende: Ako je ovaj racio viši od 1 pokriveni su troškovi kamata, troškovi zakupa, dospela glavnica dugoročnih obaveza i fiksna dividenda i što je god racio veći od 1 to je finansijska moć veća. Ako je racio manji od 1 troškovi kamata, troškovi zakupa, dospela glavnica dugoročnih obaveza i fiksna dividenda su nepokriveni i što se racio više približava nuli finansijska moć je sve manja. 12

4. 1. Analiza prinosnog položaja Rentabilnost 13

4. 1. Analiza prinosnog položaja Rentabilnost ukupnog kapitala: 14

4. 1. Analiza prinosnog položaja Rentabilnost ukupnog kapitala: Razlikujemo stopu bruto prinosa i stopu neto prinosa na ukupan kapital. Stopa bruto prinosa na ukupan kapital računa se iz odnosa zbira bruto dobitka i rashoda kamata, na jednoj i prosečne imovine na drugoj strani, odnosno: Stopa neto prinosa na ukupan kapital računa se iz odnosa zbira neto dobitka i rashoda kamata, na jednoj i prosečne (podeljeno sa 2) imovine na drugoj strani, što izgleda: 15

4. 1. Analiza prinosnog položaja Rentabilnost investiranog kapitala: Investirani kapital je ravan zbiru sopstvenog kapitala i dugoročnih obaveza (dugova). Stopa neto prinosa na investirani kapital izračunava se: I ovde se može isključiti uticaj poreza na dobitak, na stopu neto prinosa na investirani kapital. U tom slučaju stopa neto prinosa na investirani kapital izračunava se: 16

4. 1. Analiza prinosnog položaja Rentabilnost sopstvenog kapitala: Stopa prinosa na sopstveni kapital izračunava se: Rentabilnost osnovnog kapitala: Stopa prinosa na osnovni kapital izračunava se: 17

4. 1. Analiza prinosnog položaja Rentabilnost Finansijski rezultat iz finansiranja ili finansijska poluga izračunava se: Napred izračunati finansijski rezultat iz finansiranja može da bude nula (neutralan), pozitivan (dobitak) i negativan (gubitak). 18

4. 1. Analiza prinosnog položaja Rentabilnost 19

4. 2. Analiza imovinskog položaja 20

4. 2. Analiza imovinskog položaja Struktura aktive Ako se po računovodstvenim standardima gubitak bilansira na strani aktive, na strani aktive iskazuje se ukupan gubitak a njegov iznos zapravo iskazuje smanjenje kapitala. Ako se po računovodstvenim standardima gubitak bilansira na strani pasive, kao odbitna stavka od kapitala, na strani aktive iskazuje se deo gubitka u visini razlike između ukupnog gubitka i kapitala. Tada gubitak iskazan na strani aktive iskazuje za koliko je imovina manja od obaveza. Kada se to dogodi korporacija je insolventno jer kada bi se sva imovina konvertovala u gotovinu u visini knjigovodstvene vrednosti, korporacija ne bi moglo isplatiti ukupne obaveze, odnosno ukupne obaveze bi bile manje isplaćene za iznos gubitka iznad kapitala, odnosno za iznos gubitka iskazanog u aktivi. Kada se ukupan gubitak bilansira na strani aktive, analitičar treba da uporedi gubitak iskazan na strani aktive sa visinom kapitala u pasivi da bi došao do saznanja da lije gubitak manji ili veći od kapitala. 21

4. 2. Analiza imovinskog položaja Struktura i efikasnost operativne imovine - poslovnih sredstava 22

4. 2. Analiza imovinskog položaja Struktura i efikasnost operativne imovine - poslovnih sredstava Efikasnost operativne imovine meri se koeficijentom obrta i brojem dana trajanja obrta. Koeficijent obrta obrtne imovine računovodstveno se izračunava: Broj dana trajanja obrta izračunava se: Što je koeficijent obrta operativne imovine viši, broj dana trajanja obrtaje manji a efikasnost veća 23 i obrnuto

4. 2. Analiza imovinskog položaja Struktura i efikasnost stalne imovine 24

4. 2. Analiza imovinskog položaja Struktura i efikasnost stalne imovine Struktura stalne imovine, zapravo, pokazuje iz čega se stalna imovina sastoji. Za svaku vrstu osnovnih sredstava istrošenost (dotrajalost) utvrđuje se: Što je procenat istrošenosti viši, to je bliži kraj korisnog veka osnovnog sredstva, brža će biti njegova zamena novim osnovnim sredstvom. Pri tumačenju procenta istrošenosti osnovnih sredstava treba imati u vidu metod obračuna amortizacije. Ako se primenjuje linearna amortizacija ili funkcionalna amortizacija, procenat istrošenosti osnovnih sredstava verno iskazuje koliko je blizu krajnji vek korisnosti osnovnog sredstva. Međutim, ako se primenjuje metod degresivne amortizacije procenat istrošenosti osnovnog sredstva pokazivaće da je bliže kraj korisnog veka osnovnog sredstva nego što objektivno jeste, jer su na početku korisnog veka amortizacione kvote najviše i one opadaju srazmerno protoku korisnog veka. Najzad, napred izračunati procenat istrošenosti nije primenljiv kod osnovnog stada, zato što se kod osnovnog stada pri obračunu amortizacije od nabavne vrednosti odbija klanična (likvidaciona) vrednost, a ta vrednost kod osnovnog stada je vrlo visoka a osnovica za obračun amortizacije niska. 25

4. 2. Analiza imovinskog položaja Struktura i efikasnost stalne imovine Efikasnost korišćenja osnovnih sredstava meri se stepenom iskorišćenja kapaciteta: Obim proizvodnje koji odbacuje realni kapacitet je manji od tehničkog kapaciteta za iznos manje proizvedenih proizvoda usled pripreme proizvodnje i održavanja mašina i uređaja. Može se izmeriti i stepen iskorištenja planiranog kapaciteta. U tom slučaju u imenitelj gore navedenog obrasca stavio bi se planirani obim proizvodnje. Efikasnost korišćenja ukupne stalne imovine meri se koeficijentom obrta, koji se izračunava: Što je koeficijent obrta stalne imovine viši, efikasnost njenog korišćenja je bolja. 26

4. 2. Analiza imovinskog položaja Struktura i efikasnost obrtne imovine Efikasnost obrtne imovine se meri koeficijentom obrta, odnosno brojem dana vezivanja: zaliha, potraživanja od kupaca i cele obrtne imovine. 27

4. 2. Analiza imovinskog položaja Struktura i efikasnost obrtne imovine Koeficijent obrta zaliha utvrđuje se: Broj dana vezivanja zaliha izračunava se: Što je koeficijent obrta zaliha viši broj dana vezivanja zaliha je manji, a time i bolja efikasnost njihovog korištenja. Obrnuto, ako je koeficijent obrta zaliha nizak, broj dana vezivanja zaliha je visok a efikasnost njihovog korištenja je slaba. 28

4. 2. Analiza imovinskog položaja Struktura i efikasnost obrtne imovine Koeficijent obrta potraživanja od kupaca izračunava se: Broj dana vezivanja potraživanja od kupaca iskazuje prosečan broj dana od nastanka do naplate potraživanja od kupaca. Naravno, što je. taj broj dana manji efikasnost je veća i obrnuto. 29

4. 2. Analiza imovinskog položaja Struktura i efikasnost obrtne imovine Koeficijent obrta obrtne imovine izračunava se: Broj dana vezivanja potraživanja od kupaca izračunava se: Broj dana obrtne imovine izračunava se: Što je broj dana trajanja obrtne imovine manji efikasnost obrtne imovine je bolja i obrnuto. 30

4. 3. Analiza finansijskog položaja 31

4. 3. Analiza finansijskog položaja Struktura pasive Ova struktura pasive iskazuje stvarno raspoloživi kapital i što je njegovo učešće u pasivi veće korporacija se više finansira iz sopstvenog kapitala, što deluje na smanjenje rashoda kamata. Dugoročna rezervisanja su besplatan izvor finansiranja i što su ona viša manji će biti rashodi kamata. Visina rashoda kamata zavisi od visine dugoročnih obaveza i kratkoročnih finansijskih obaveza i visine kamatnih stopa, što su ovi izvori viši i što su kamatne stope više, veći će biti rashodi kamata i obrnuto. I obaveze iz poslovanja mogu da prouzrokuju rashode kamata, ako se one ne plaćaju o roku dospeća pa poverilac obračunava i zahteva plaćanje zatezne kamate. 32

4. 3. Analiza finansijskog položaja Likvidnost je sposobnost korporacije da plati obavezu u momentu njenog dospeća. Postoji više načina merenja likvidnosti. Ako je racio trenutne likvidnosti 1 ili viši od jedan korporacija je trenutno likvidno, može Racio trenutne likvidnosti izračunava se: platiti dospele obaveze za plaćanje. Obrnuto, ako je racio tekuće likvidnosti manji od jedan, korporacija je trenutno nelikvidno, ne može platiti dospele obaveze za plaćanje. Racio ubrzane likvidnosti izračunava se: ako je racio ubrzane likvidnosti 1 ili viši od jedan korporacija je likvidno, a ako je niži od jedan korporacija je nelikvidno, budući da postoji rizik unovčavanja kratkoročnih potraživanja i kratkoročnih hartija od vrednosti racio ubrzane likvidnosti trebao bi da bude veći od 1 da bi se moglo tvrditi da će korporacija biti likvidno. 33

4. 3. Analiza finansijskog položaja Likvidnost Za koliko racio ubrzane likvidnosti treba da bude viši od jedan utvrđuje se uz pomoć racija optimalne likvidnosti koji se izračunava: Racio optimalne likvidnosti je, u stvari, standard (merilo) koliki treba da bude racio ubrzane likvidnosti. Ako je racio ubrzane likvidnosti veći ili jednak raciju optimalne likvidnosti korporacija će biti likvidno i obrnuto, ako je racio ubrzane likvidnosti niži od racija optimalne likvidnosti korporacija će biti nelikvidno. 34

4. 3. Analiza finansijskog položaja Likvidnost Racio tekuće likvidnosti izračunava se: U literaturi (američkoj) smatra se da je korporacija likvidna ako je racio tekuće likvidnosti 2 ili više od 2. Ovo mišljenje nije prihvatljivo, jer ako je racio 2 to znači da su stalne zalihe polovina obrtne imovine, a u realnom životu stalne zalihe mogu da budu i veće i manje od polovine obrtne imovine. Ako su stalne zalihe veće od polovine obrtne imovine, racio tekuće likvidnosti od 2 sigurno ne garantuje likvidnost korporacije. Ako su stalne zalihe niže od polovine obrtne imovine racio tekuće likvidnosti od 2 može da garantuje likvidnost korporacije uz uslov da nema rizika unovčenja kratkoročnih hartija od vrednosti i kratkoročnih potraživanja. 35

4. 3. Analiza finansijskog položaja Finansijska stabilnost 36

4. 3. Analiza finansijskog položaja Finansijska stabilnost Racio finansijske stabilnosti može da bude manji od 1, jedan i veći od 1. Ako je racio finansijske stabilnosti manji od 1 dugoročna finansijska ravnoteža pomerena je ka trajnim i dugoročnim izvorima finansiranja, razlika između trajnog kapitala i dugoročnih obaveza, na jednoj, i dugoročno vezane imovine uvećane za gubitak iskazan na strani aktive na drugoj strani, iskazuje iznos trajnog kapitala i dugoročnih obaveza upotrebljenog za finansiranje kratkoročno vezane imovine, čime je sa stanovišta dugoročnog finansiranja stvorena sigurnost u održavanju likvidnosti. Ova sigurnost je veća što je racio finansijske stabilnosti bliže nuli. Ukoliko je racio finansijske stabilnosti 1, postoji dugoročna finansijska ravnoteža. U oblasti dugoročnog finansiranja stvoreni su uslovi za održavanje likvidnosti ali ne i sigurnost. Ako je racio finansijske stabilnosti viši od 1, dugoročna finansijska ravnoteža pomerena je ka dugoročno vezanoj imovini uvećanoj za gubitak iskazan u aktivi. U takvim uslovima u oblasti dugoročnog finansiranja onemogućeno je održavanje likvidnosti utoliko više što je racio finansijske stabilnosti veći od 1. 37

4. 3. Analiza finansijskog položaja Finansijska stabilnost može se oceniti i putem utvrđivanja pokrića zaliha neto obrtnim fondom. 38

4. 3. Analiza finansijskog položaja Finansijska stabilnost Neto obrtni fond je računska veličina i može da bude negativan i pozitivan. Ako je neto obrtni fond negativan to znači da je stalna imovina uvećana za gubitak iskazan u aktivi u visini negativnog neto obrtnog fonda pokriven iz kratkoročnih obaveza. U takvim okolnostima korporacija nema uslova da održava likvidnost. Ti uslovi su utoliko manji što je negativni neto obrtni fond viši. Ukoliko je neto obrtni fond pozitivan, izračunava se stopa pokrića zaliha neto obrtnim fondom na sledeći način: 39

4. 3. Analiza finansijskog položaja 40

4. 3. Analiza finansijskog položaja Zaduženost se iskazuje vlasničkom strukturom pasive pri čemu se iz pasive isključuju tranzitorne pozicije pasive i neraspoređeni dobitak. Neraspoređeni dobitak se isključuje jer nije izvesno da li će biti akumuliran za kapital ili će biti isplaćen vlasnicima kapitala u vidi dividendi ili u vidu učešća u neto dobitku po osnovu udela u kapitalu, a možda će deo biti isplaćen u vidu premije ili ekstra premije menadžmentu za ostvareni rezultat u skladu sa standardom, odnosno ostvaren rezultat bolji od standarda. Ukoliko se ukupan gubitak bilansira na strani aktive pri utvrđivanju zaduženosti taj gubitak treba odbiti od kapitala i kapital iskazati u neto iznosu. 41

4. 3. Analiza finansijskog položaja Solventnost znači sposobnost korporacije da plati dugove u dugom roku posmatrano, makar to bilo iz stečajne, odnosno likvidacione mase. Solventnost se meri raciom solventnosti koji se izračunava: Racio solventnosti treba da bude viši od 1, da bi se korporaciji mogao dodeliti epitet da je solventna. Ako korporacija padne u likvidaciju ili stečaj neizvesno je koliki će troškovi likvidacije biti, a ti troškovi se plaćaju iz likvidacione mase pre isplate obaveze. 42

4. 3. Analiza finansijskog položaja Ocena finansijskog položaja Zasniva se na analizi finansijske stabilnosti koja se vrši na bazi zaključnog bilansa prethodne godine i planskog bilansa tekuće godine, s ciljem da se utvrdi kakva je finansijska stabilnost, kakva je bila i kakva će biti, već da se uoči da li planski bilans obećava bolju ili lošiju finansijsku stabilnost na kraju planske u odnosu na finansijsku stabilnost na kraju prethodne godine. 43

4. 3. Analiza finansijskog položaja Ocena finansijskog položaja 44

4. 3. Analiza finansijskog položaja Utvrđivanje i mogućnosti ostvarivanja ciljnog dobitka Reč je o minimalnom ciljnom neto dobitku i o maksimalnom ciljnom neto dobitku. Ciljni minimalni neto dobitak obezbeđuje da se finansijska stabilnost ne pogoršava, ostvarenje ciljnog minimalnog neto dobitka obezbeđuje da racio finansijske stabilnosti na kraju planske godine bude jednak raciju finansijske stabilnosti na kraju prethodne godine iako je racio finansijske stabilnosti na kraju prethodne godine bio viši od 1. Logika ovog zahteva je: ako je korporacija opstalo u prethodnoj godini, preživeće i narednu godinu, ali uz uslov da se finansijska stabilnost ne pogoršava, a to znači da racio finansijske stabilnosti ne raste u odnosu na racio finansijske stabilnosti na kraju prethodne godine. Ciljni maksimalni neto dobitak obezbeđuje da se finansijska stabilnost dovede na prihvatljiv nivo (racio finansijske stabilnosti 1) ili na dobar nivo (racio finansijske stabilnosti manji od 1). 45

4. 3. Analiza finansijskog položaja Utvrđivanje i mogućnosti ostvarivanja ciljnog dobitka 46

4. 4. Procena vrednosti kapitala korporacije dovodi do davanja mišljenja o vrednosti svojinskog interesa na određeni dan. To je ocena imovinskog prinosnog i finansijskog položaja korporacije koja se obavlja prilikom ocene kreditnog boniteta korporacije. Svojinski interes se može odnositi na sopstveni kapital korporacije, odnosno na njegovu neto imovinu, ili na ukupno investirani kapital, koji pored sopstvenog obuhvata i pozajmljeni kapital odnosno obaveze korporacije. U oba slučaja procena vrednosti kapitala korporacije podrazumeva primenu specifične metodologije, standarda i etičkih pravila. U zemljama sa razvijenim tržišnim privredama procena vrednosti kapitala se izvodi prilikom kupovine ili prodaje svojinskog interesa u korporaciji, prilikom promene vlasnika kapitala, kao i prilikom spajanja, pripajanja i podela korporacije, obračuna poreza na poklon i nasledstvo, osiguranja imovine, dobijanja kredita i dokapitalizacije, rešavanja sporova pred sudom. Nakon utvrđivanja procenjene vrednosti kapitala sastavlja se bilans stanja korporacije na dan procene. Procenjena vrednost ukupnog kapitala iskazuje se u pasivi po pojedinim oblicima nominalnog kapitala u proporcijama koje su utvrđene na osnovu dokumentacije. Razlika koja proističe između procenjene i knjigovodstvene vrednosti kapitala evidentira se na osnovnim sredstvima u aktivi bilansa stanja. Osnovna sredstva se iskazuju tako što se procenjene osnovne vrednosti pojedinih osnovnih sredstava povećavaju ili umanjuju srazmerno učešću u procenjenoj vrednosti ukupnih osnovnih sredstava do izjednačenja aktive sa pasivom. 47

4. 4. Procena vrednosti kapitala korporacije 48

4. 4. Procena vrednosti kapitala korporacije O izvršenoj proceni vrednosti kapitala sastavlja se izveštaj koji sadrži: rezime procene, uvod, informacije o korporaciji, grani kao i položaju korporacije u grani, bilans stanja na dan procene, prikaz procene po pojedinim metodama, zaključak o vrednosti ukupnog kapitala koji sadrži i podatke o strukturi kapitala, izjavu odgovornog lica korporacije da su procenom obuhvaćena sva imovina i obaveze korporacije, imena rukovodilaca tima i ostalih procenjivača. Ukoliko je procena vrednosti kapitala vršena u postupku utvrđivanja vrednosti kapitala kod statusnih promena, izveštaj o proceni vrednosti kapitala sadrži i rezultate procene osnovnih sredstava i prikaz bilansa stanja korporacije nakon uknjižavanja procenjene vrednosti. O izvršenoj proceni vrednosti imovine sastavlja se izveštaj koji sadrži: rezime procene, uvod, prikaz procene po pojedinim metodama, zaključak o vrednosti imovine, imena rukovodilaca tima i ostalih procenjivača. Uz izveštaj o proceni vrednosti kapitala ili imovine dostavljaju se sledeći prilozi: rešenje o upisu korporacije u sudski registar, bilansi stanja i uspeha za najmanje pet poslednjih godina, imovinsko -pravna dokumentacija za nekretnine, obračuni u vezi sa primenom svake od metoda procene. 49

4. 4. Procena vrednosti kapitala korporacije 50

4. 5. Poslovni i finansijski rizik i poslovni i finansijski leveridž Poslovni rizik je neizvesnost ostvarenja poslovnog dobitka kao prinosa na ukupno uloženi kapital. Poslovni dobitak kao prinos na ukupno uloženi kapital je razlika između marže pokrića i poslovnih fiksnih rashoda. Poslovni dobitak u sebi sadrži rashode finansiranja, poreze iz bruto dobitka i neto dobitak. Ukupno uloženi kapital treba da odbaci neki finansijski rezultat, poslovni dobitak, jer to zahteva princip rentabilnosti. Rizik ostvarenja prinosa na ukupno uloženi kapital proizilazi iz činjenice da samim ulaganjem kapitala nastaju određeni troškovi nezavisno da li se uloženi kapital koristi ili ne i kojim intenzitetom. To su tzv. fiksni troškovi koji nastaju i kad uložena sredstva nisu aktivirana, nezavisno od intenziteta korišćenja uloženih sredstava. Tipičan primer su amortizacija i fiksni troškovi organizaciјe. Amortizacija mora da postoji bez obzira na stepen korišćenja osnovnih sredstava, jer je upotrebna vrednost osnovnih sredstava vremenski ograničena. Nijedno osnovno sredstvo (osim zemljišta) ne može neograničeno da traje, bilo zbog toga što mu јe vek trajanja prirodno ograničen bilo zato što mu je vek ograničen pod uticajem ekonomske zastarelosti ili ekonomske i ekološke nepodobnosti. Troškovi organizacije nastaju nezavisno od intenziteta korišćenja sredstava. Čim su sredstva uložena, mora se obezbediti njihovo čuvanje i osiguranje, moraju da budu organizovane pojedine funkcije i uprava korporacije i u vezi s tim nastaju troškovi. Troškovi organizacije predstavljaju fiksne troškove, odnosno rashode perioda koji se moraju pokriti da bi se izbegao poslovni gubitak, a uz to mora se ostvariti u skladu sa rentabilnošću i stanoviti prinos na uloženi kapital. 51

4. 5. Poslovni i finansijski rizik i poslovni i finansijski leveridž Poslovni rizik Prinos na uloženi kapital - rentabilnost je objektivna ekonomska potreba. Inokosno korporacija koje je finansirano iz sopstvenog i pozajmljenog kapitala, da bi održalo prostu reprodukciju, mora supstituisati pozajmljeni kapital sopstvenim kapitalom a da bi se to omogućilo, sopstveni kapital mora da se uvećava iz finansijskog rezultata. Pri tome supstitucija u toku roka otplate pozajmljenog kapitala mora da bude najmanje u visini razlike između dospele glavnice za otplatu pozajmljenog kapitala i amortizacije, a pri konačnoj otplati pozajmljenog kapitala supstitucija mora da bude potpuna. Time je korporacija obezbedilo finansiranje proste reprodukcije iz sopstvenog kapitala i obezbedilo je opstanak, jer finansiranje proste reprodukcije iz pozajmljenog kapitala podrazumeva ponovno zaduživanje radi finansiranja proste reprodukcije, što izaziva podozrenje poverilaca u rentabilnost korporacije samim tim što korporacija nije u stanju da prostu reprodukciju finansira iz sopstvenog kapitala. Ali korporaciji ne može da bude cilj samo finansiranje proste reprodukcije iz sopstvenog kapitala već finansiranje iz sopstvenog kapitala bar jednog dela proširene reprodukcije, a to zahteva da prirast sopstvenog kapitala iz finansijskog rezultata bude iznad supstitucije pozajmljenog kapitala. Proširena reprodukcija znači rast korporacije, koja se prilagođava zahtevima tržišta uvođenjem novih tehnologija i proizvodnjom kurentnih proizvoda. I što korporacija u tome više uspe, utoliko je njegov položaj na tržištu u odnosu na konkurenciju bolji a samim tim veće su i šanse za večiti opstanak korporacije. 52

4. 5. Poslovni i finansijski rizik i poslovni i finansijski leveridž Poslovni rizik Korporacija mora da maksimira neto dobitak da bi dividenda po jednoj akciji bila što viša. To podiže vrednost akcije i akumulira dividendu, a time i kapital akcionara. Kada akcionarsko društvo ima potrebu za povećanje akcionarskog kapitala radi supstitucije pozajmljenog kapitala, ono konvertuje dividendu u dividendne akcije, što akcionari prihvataju jer je dividenda po jednoj akciji viša - ta konverzija obećava u budućnosti veću dividendu. Ako je akcionarskom društvu potreban dodatni sopstveni kapital za proširenu reprodukciju, za rast i razvoj, budući da ima dobru zaradu po akciji emisija nove serije akcija će se lako prodati uz dobar izgled da se ostvari i emisiona premija. Korporacija je primorana da teži maksimiranju poslovnog dobitka, razlici između marže pokrića i fiksnih troškova, a marža pokrića je jednaka razlici između prihoda od prodaje i varijabilnih troškova. Visina poslovnog dobitka zavisi od visine marže pokrića i visine rashoda perioda. 53

4. 5. Poslovni i finansijski rizik i poslovni i finansijski leveridž 54

4. 5. Poslovni i finansijski rizik i poslovni i finansijski leveridž 55

4. 5. Poslovni i finansijski rizik i poslovni i finansijski leveridž Poslovni rizik Rashodi perioda su u kratkom roku fiksni, nepromenljivi bez obzira na oscilacije obima proizvodnje i prodaje, oni se kao takvi prvo pokrivaju, a tek po njihovom pokriću ostvaruje se poslovni rezultat kao prinos na ukupno uloženi kapital. Rashodi perioda su fiksni te se poslovni rezultat brže menja nego prihod od prodaje. Ako se prihod od prodaje poveća ili smanji samo za 1 %, poslovni rezultat će se promeniti za više procenata. Koliko svaki procenat promene prihoda od prodaje izaziva procentualnu promenu poslovnog rezultata pokazuje faktor poslovnog leveridža. Faktor poslovnog leveridža utvrđuje se iz odnosa marže pokrića i poslovnog rezultata. 56

4. 5. Poslovni i finansijski rizik i poslovni i finansijski leveridž Poslovni rizik Faktor poslovnog leveridža izražava poslovni rizik ostvarenja poslovnog dobitka: prva varijanta planskog bilansa uspeha 10, 352 konačna varijanta planskog bilansa uspeha 4, 329. 57

4. 5. Poslovni i finansijski rizik i poslovni i finansijski leveridž Poslovni rizik Ako se marža pokrića smanji za 1 % poslovni dobitak po prvoj varijanti smanjuje se za 10, 352 %, a po konačnoj varijanti za 4, 329 % i obrnuto. Iznos faktora poslovne poluge je multiplikator procenta promene marže što daje procenat promene poslovnog dobitka. Poslovni rizik ostvarenja poslovnog dobitka je utoliko manji što je multiplikator niži, dejstvo poslovne poluge je slabije. U našem primeru dejstvo poslovne poluge po prvoj varijanti je 10, 352, što je izrazito visoko, a po konačnoj varijanti 4, 329, što je osetno niže. Po prvoj varijanti planskog bilansa stopa elastičnosti ostvarenja neutralnog (nultog) poslovnog dobitka je 9, 662%. Ovo znači ako se iz bilo kog razloga smanji obim proizvodnje i prodaje za 9, 662% od planiranog ostvariće se nulti poslovni dobitak, a svako smanjenje preko tog procenta ostvaruje se poslovni gubitak. Očito je da je ova stopa elastičnosti ostvarenja neutralnog poslovnog dobitka vrlo niska pa je i sa te tačke gledišta poslovni rizik visok. Po konačnoj varijanti planskog bilansa uspeha stopa elastičnosti ostvarenja neutralnog poslovnog dobitka je 23, 098 %. Ovo znači sve dok se obim proizvodnje i prodaje, iz bilo kog razloga ne smanji do 23, 098% od planiranog ostvariće se poslovni dobitak, a ako smanjenje bude veće od 23, 098 % ostvariće se poslovni gubitak. Očito je da je ova stopa elastičnosti ostvarenja poslovnog dobitka relativno visoka, a to znači da je nizak rizik ostvarenja poslovnog dobitka. 58

4. 5. Poslovni i finansijski rizik i poslovni i finansijski leveridž Poslovni rizik Faktor poslovnog leveridža (poluge) može se izračunati i: pri čijoj primeni bi se opet dobio faktor poslovnog leveridža u iznosu od 10, 352. Konačan zaključak je – faktor poslovnog leveridža pokazuje koliko se puta brže menja poslovni dobitak od promene marža pokrića. Ako faktor poslovnog leveridža raste stopa elastičnosti ostvarenja neutralnog poslovnog dobitka se smanjuje i obrnuto, ako faktor poslovnog leveridža (poluge) opada, stopa elastičnosti ostvarenja neutralnog poslovnog dobitka se povećava. 59

4. 5. Poslovni i finansijski rizik i poslovni i finansijski leveridž Finansijski rizik je rizik ostvarenja bruto dobitka kao bruto prinosa na sopstveni kapital. Kažemo da je bruto dobitak, bruto prinos na sopstveni kapital zato što bruto dobitak u sebi sadrži poreze iz dobitka i neto dobitak, pri čemu je neto dobitak istinsko uvećanje sopstvenog kapitala, naravno, pod uslovom da se ceo neto dobitak usmeri za sopstveni kapital. Bruto dobitak je ravan razlici između poslovnog dobitka i rashoda finansiranja (troškova kamata). Prema tome, veličina bruto dobitka zavisi od visine poslovnog dobitka i od visine troškova kamata. Pozajmljeni kapital uložen u stalnu imovinu i u trajna obrtna sredstva ne oscilira promenom obima proizvodnje i prodaje i upravo zato su troškovi finansiranja u najvećem delu fiksni, oni su rezistentni na promenu obia proizvodnje i prodaje, a otuda i rizik njihovog pokrića, odnosno rizik ostvarenja bruto dobitka. Rizik ostvarenja bruto dobitka se izražava fatorom finansijskog leveridža što se dobija iz odnosa poslovnog dobitka i bruto dobitka. Faktor finansijskog leveridža – finansijske poluge u osnovi pokazuje koliko se brže menja bruto dobitak pri svakoj procentualnoj promeni poslovnog dobitka. Faktor finansijskog leveridža je multiplikator procentualnog povećanja poslovnog dobitka što izražava procentualnu promenu bruto dobitka. 60

4. 5. Poslovni i finansijski rizik i poslovni i finansijski leveridž Finansijski rizik i finansijski leveridž 61

4. 5. Poslovni i finansijski rizik i poslovni i finansijski leveridž Finansijski rizik i finansijski leveridž Faktor finansijskog leveridža-poluge može se izračunati i: I na ovaj način dobijamo identičan faktor finansijskog leveridža kao i iz odnosa poslovni dobitak / bruto dobitak. 62

4. 5. Poslovni i finansijski rizik i poslovni i finansijski leveridž Ukupan rizik i složeni leveridž – poluga Ukupan rizik rezultira iz neizvesnosti ostvarenja bruto dobitka a time i neto dobitka i prinosa na sopstveni kapital uzimajući u obzir i poslovne i finansijske rizike. Reč je o kumulativnom ukupnom riziku. Faktor složenog leveridža izražava ukupan rizik koji se dobija ili kao odnos marže pokrića i bruto dobitka, ili kao umnožak faktora poslovnog leveridža i faktora finansijskog leveridža. Faktor složenog leveridža može se kvantificirati i kao odnos procentualnog povećanja bruto dobitka i procentualnog povećanja marže pokrića. Pri visokom faktoru složenog leveridža ostvaruje se visoka stopa rasta neto dobitka i rasta stope prinosa na sopstveni kapital, što izaziva korporaciju da i pri visokom faktoru poslovnog leveridža prihvati i visok faktor finansijskog leveridža pomerajući strukturu kapitala ka pozajmljenom kapitalu, ali se tako korporacija izlaže i visokom riziku od gubitka. 63

4. 5. Poslovni i finansijski rizik i poslovni i finansijski leveridž Ukupan rizik i složeni leveridž – poluga Enormno visoka stopa prinosa na sopstveni kapital ne znači i sposobnost supstitucije pozajmljenog sopstvenim kapitalom, čime se ugrožava i sposobnost za finansiranje proste reprodukcije iz sopstvenih sredstava i likvidnost, a time korporacija gubi i kreditni bonitet zbog čega će poverioci odbiti da mu ponovo pozajmljuju kapital, a uz to težiće da svoja postojeća potraživanja od takvog dužnika naplate čim pre. Korporacija mora težiti da faktor složenog leveridža bude što niži. Pri oceni prihvatljivosti visine kamatne stope treba da uzima stopu neto prinosa na ukupan kapital kao gornju granicu. 64

BAPUSS Kraljice Marije 73, 11000 Beograd dr Ljiljana Malešević ljiljana. malesevic@bpa. edu. rs 65