Korporativne finansije 1 predavanje Principi korporativnih finansija Osnovni

Korporativne finansije 1. predavanje

Principi korporativnih finansija Osnovni principi korporativnih finansija: • Investicioni princip – preduzeća treba da ulažu sredstva samo kad očekuju da će prinos biti veći od minimalno prihvatljivog prinosa; • Minimalna zahtevana stopa prinosa mora biti veća za rizičnije projekte i mora da odražava finansijski miks koji se koristi; • Princip finansiranja – miks duga i akcijskog kapitala izabran za finansiranje investicija treba da maksimizira vrednost tih investicija; • Prednosti i mane zaduživanja; • Zaduživanje je isplativo sve dok marginalne koristi od zaduživanja premašuju marginalne troškove; • Različiti finansijski instrumenti;

• • Dividendni princip – odluka o iznosu sredstava koji se reinvestira i iznosu koji se isplaćuje vlasnicima čini suštinu dividendnog principa; Ukoliko preduzeća ne mogu pronaći investicije koje generišu minimalno zahtevanu stopu prinosa, preduzeća tada celokupan iznos ostvarenog profita moraju da isplate vlasnicima preduzeća;

Pregled alternativnih izvora finansiranja malih preduzeća u razvijenim zemljama Alternativni izvori finansiranja Krediti dobavljača Opis i korisnici Korišćenje ovih kredita je široko rasprostranjeno u malim preduzećima u zemljama Evrope. Međutim, trgovački kredit može biti skup izvor finansiranja zbog visoke premije za rizik. Rizični kapital (venture Kod finansiranja putem rizičnog kapitala ne postoji dužničko – poverilački capital) odnos između investitora i preduzeća već se uspostavljaju vlasnički odnosi a investitori imaju monitoring funkciju i aktivno su uključeni u upravljanje preduzećem. Poslovni anđeli Privatni investitori su bogati pojedinci koji su zainteresovani za ulaganje u start up preduzeća radi sticanja udela u preduzećima gde postoje šanse za visok prinos. Investicije poslovnih anđela mnogo su razvijenije u SAD-u u odnosu na Evropsku uniju. Mezzanine Predstavlja finansiranje dugom, ali za razliku od bankarskog kredita, ne traže se sredstva obezbeđenja i ne vrši se stroga ocena kreditne sposobnosti. Utiče na poboljšanje finansijske strukture a preduzeće ne gubi moć odlučivanja iako finansijska institucija ima pravo da obavlja opsežne kontrole. Učešće ostalih I ostali stejkholderi kao što su poslovni partneri, kupci i zaposleni mogu uzeti stejkholdera u učešće u finansiranju preduzeća zbog ostvarivanja višestruke koristi. finansiranju

Cilj korporativnih finansija • Opšte prihvaćen cilj korporativnih finansija – maksimiziranje vrednosti preduzeća; • Maksimiziranje vrednosti bogatstva akcionara i maksimiziranje cene akcija; Šta određuje vrednost preduzeća? • Knjigovodstvena vrednost; • Tržišna vrednost; • Vrednost sredstava preduzeća određena je očekivanim novčanim tokovima po osnovu tih sredstava i neizvesnošću koja prati te novčane tokove; • Vrednost preduzeća određujemo ne samo po tome koliko dobro preduzeće upravlja postojećim tokovima već koliko dobro investira u nova sredstva;

Karakteristike pravog cilja: • Cilj treba da je jasan i nedvosmislen; • Cilj mora biti jasno i pravovremeno merljiv; • Cilj ne treba da stvara troškove drugim licima ili grupama; • Maksimiziranje cene akcije je najuži cilj korporativnih finansija; • Cena akcija je najlakše uočljiva od svih mera koje se mogu koristiti za procenu preduzeća jer se cene akcija stalno ažuriraju za razliku od zarada ili prodaje; • Cena akcija je prava mera dobiti akcionara pošto akcionari mogu prodati svoje akcije i odmah dobiti novac od prodaje tih akcija;

Akcionari i menadžeri • • Sukob interesa između akcionara i menadžera; Tradicionalni mehanizmi kontrole koje imaju akcionari kao što su skupština akcionara i odbor direktora nemaju dovoljno uspeha u usaglašavanju njihovih interesa; Skupština akcionara – sastaje se jednom godišnje; Odbor direktora – ima obavezu da osigura da menadžeri postupaju u interesu akcionara; Članovi odbora mogu da promene menadžment i tako imaju velik uticaj na poslovanje; Razlozi neuspeha odbora direktora prilikom zaštite akcionara; Menadžeri mogu pogoršati položaj akcionara investiranjem u loše projekte, prevelikim ili premalim zaduživanjem i sl;

• Smanjenje konflikta između akcionara i menadžera moguće je tako što bi se manadžerima obezbedilo učešće u kapitalu; Efektivniji odbor direktora; • Članovi odbora se nagrađuju akcijama kompanije umesto novcem; • Smanjenje broja članova odbora jer su manji odbori operativniji od većih; • Akcionari mogu zahtevati bolje i ažurnije informacije; • Mogućnost postavljanja krupnog akcionara u upravu preduzeća kako bi mogao da utiče na odluke;

Izbor alternativnog cilja • Maksimiziranje cene akcije je najuži cilj korporativnih finansija; • Zbog neefikasnosti tržišta i netačnih informacija, tržišna cena koja se formira na tržištima često je pogrešna; Alternativni ciljevi: • Maksimiziranje tržišnog udela – verovanje (često neutemeljeno) da veći tržišni udeo znači veću kontrolu cena na tržištu i veće profite; • Ciljevi maksimiziranja profita – neki ciljevi se fokusiraju na profitabilnost pre nego na vrednost jer se profit može lakše meriti i što veći iznos profita dovodi do povećanja vrednosti na duži rok; • Nedostatak je u tome što fokusiranje na sadašnju profitabilnost može dovesti do pada profitabilnosti u budućem periodu;

• • Ciljevi vezani za odnos veličina/prihod – korporacije su donosile odluke koje dovode do njihovog rasta na račun dobiti akcionara; Ovaj cilj fokusiran je na veličinu preduzeća (gradnja carstva više nije u modi); Ciljevi vezani za dobrobit društvene zajednice – preduzeća u skladu sa ovim ciljem mogu doneti odluke koji će dovesti do gubitaka; Intervencija Vlade, subvencije;

• • • Limiti korporativnih finansija Kritika korporativnih finansija; Konflikt između maksimiziranja dobiti preduzeća i dobrobiti društvene zajednice; Uključivanje etike u nastavne planove fakulteta;