Korporativne finansije IX PROCENA VREDNOSTI INVESTICIJA PRAVILA ZA

Korporativne finansije IX

PROCENA VREDNOSTI INVESTICIJA

PRAVILA ZA DONOŠENJE INVESTICIONIH ODLUKA 1. PRAVILA ZA DONOŠENJE INVESTICIONIH ODLUKA NA OSNOVU RAČUNOVODSTVENIH PRINOSA 2. PRAVILA ZASNOVANA NA NOVČANIM TOKOVIMA 3. PRAVILA ZA VREMENSKI PONDERISANE NOVČANE TOKOVE - DISKONTNI NOVČANI TOKOVI

PRAVILA ZA DONOŠENJE INVESTICIONIH ODLUKA NA OSNOVU RAČUNOVODSTVENIH PRINOSA q Najstarije pravilo za donošenje IO q Oslanja na računovodstvene izveštaje Co q Posmatraju se ostvareni prinosi i upoređuju sa min zhatevanim da se vidi da li je neka investicija isplativa ROA Drugačije: EBIT umnajen za nivo poreza (EBIT x (1 -% poreza) predstavlja opertivnu zaradu korporacije.

PRAVILA ZA DONOŠENJE INVESTICIONIH ODLUKA NA OSNOVU RAČUNOVODSTVENIH PRINOSA

Ako Co „Y“ ulaže u informacione tehnologije naredne 4 godine incijalnu vrednost od 600. 000, - dinara, sa odgovarajućim EBIT vrednostima (Grafikon 1/VI). Knjigovodstvena vrednost kapitala (uloga) samnjuje se tokom vremena po amortizacionoj stopi od 10% godišnje do likvidacione vrednosti od 360. 000, - dinara.

PRAVILA ZASNOVANA NA NOVČANIM TOKOVIMA 1. Modifikovano pravilo računovodstvenih prinosa 2. Pravilo perioda povrata investicije.

PRAVILA ZASNOVANA NA NOVČANIM TOKOVIMA Modifikovano pravilo računovodstvenih prinosa q Modifikacija zarada? q Kako? q Dodavanjem nenovčanih računovodstvenih troškova! Novčane opertivne zarade = EBIT (1 - % poreza) + Amortizacija i drugi nenovčani troškovi ili Novčane opertivne zarade = Neto dobit + Amortizacija i drugi nenovčani troškovi

PRAVILA ZASNOVANA NA NOVČANIM TOKOVIMA Modifikovano pravilo računovodstvenih prinosa Iz prethodnog proizilazi da je novčani prinos na kapital: ili Ako je: ROCnovčani > od troška kapitala => investicija treba da se prihvati ROCnovčani < od troška kapitala => investicija ne treba da se prihvati

PRAVILA ZASNOVANA NA NOVČANIM TOKOVIMA PRAVILO PERIODA POVRATA INVESTICIJE Pravilo: Vreme potrebno da se investicija pokrije - vreme potrebno da se uložena sredstva u neki investicioni projekat povrate. Kada je vreme povrata kraće, smatra se uspešnijim i manje rizičnom investicijom Retko se onose odluke o investiranju isključivo na bazi vremena povrata sredstava. Co kojima je to osnovni kriterijum za prihvatanje investicionih ulaganja, projekte koji ne ispunjavaju taj uslov, odbijaju. Verovatniji kriterijum za donošenje odluke o investiranju je visina ROC, ROE), a kao drugi kriterijum mogu da koriste vreme povrata uloženih sredstava

PRAVILA ZA VREMENSKI PONDERISANE NT ili DISKONTNI NOVČANI TOKOVI model Neto sadašnje vrednosti model Interne stope prinosa

Model neto sadašnje vrednosti (NSv) NSv: pozitivna razlika Proces utvrđivanja NSv buduće investicije odvija se u 4 koraka: 1. Projekcija novčanih tokova 2. Procena oportunitentih troškova kapitala 3. Diskontovanje budućih novčanih tokova 4. Utvrđivanje neto sadašnje vrednosti

Primer: Model neto sadašnje vrednosti (NSv) Ako je investitor neki građevinski preduzetnik, koji ima nameru da izgradi neki poslovni objekat, on može da kalkuliše tako da očekuje: da lokacija za izgradnju objekta košta npr. 100. 000 EUR, da izgradnja objekta košta 400. 000 EUR i da izgrađeni objekat može, nakon godinu dana da proda za 600. 000 EUR. I korak: Planirani novčani tok za uloženih 500. 000 EUR (100. 000 E + 400. 000 E) i dobijenih 600. 000 EUR nazad od prodaje, treba da izgleda: II korak: Procenjen oportunitetni trošak r=8% III korak: Diskontovanje budućih novčanih tokova IV korak: NSv = Sv – Pu = 555 EUR – 500. 000 EUR = 55. 555 EUR

Model neto sadašnje vrednosti (NSv) PROCENA VREDNOSTI DUGOROČNIH PROJEKATA Pravilo NSv može da se primeni na sva investicije bez obzira na vremenski horizont. Zašto? Zato što NSv predstavlja zbir sadašnjih vrednosti svakog od novčanih tokova (pozitivnih i negativnih) koji nastaju tokom perioda trajanja tog projekta. Jer ako Sv za period od tri godine glasi: Opšte pravilo: Ovt - novčani tok u periodu t r – diskontna stopa, N – vek trajanja projekta

Model neto sadašnje vrednosti (NSv) PROCENA VREDNOSTI DUGOROČNIH PROJEKATA Ako u primeru pretpostavimo da će preduzetnik u naredne 3 g iznajmljivanjem poslovnog prostora zaraditi svake godine po 20. 000 EUR i da će taj prostor nakon treće godine prodati za 650. 000 EUR. Uz pretpostavku da su novčani tokovi izvesni i uz oportunitetni trošak kapitala od 8%, preduzetnik se nada da će ostvariti pozitivnu neto sadašnju vrednost:

Model neto sadašnje vrednosti (NSv) PROCENA VREDNOSTI DUGOROČNIH PROJEKATA NSv = (18. 518 EUR+17. 147 EUR+531. 872 E) – 500. 000 EUR = NSv = 567. 537 – 500. 000 NSv = 67. 537 EUR

Model interne stope prinosa (Isp) Isp = diskontna stopa koja NSv svodi na nulu (NSv = 0) Isp - merilo prinosa koje nastaje iz investicionih ulaganja uzimajući u obzir koliko će da iznose novčani tokovi i kada će biti primljeni Ključno pitanje u procesu vrednovanja investicionih projekata glasi: Da li je ISp na investicioni projekat veća ili manja od oportunitetnog troška kapitala? 2 su pravila: I NSv pravilo, po kome je potrebno da se sredstva ulože u svaki projekat koji ima pozitivanu neto sadašnju vrednost nastalu kao rezultat diskontovanja očekivanih nt sa oportunitetnim troškom kapitala II NSv pravilo - pravilo stope povrata ili profitabilnosti po kome je potrebno da se sredstva ulažu u one projekte gde je stopa profitabilnosti viša od oportunitetnog troška kapitala.

Model interne stope prinosa (Isp) q I prvo i drugo pravilo postavljaju istu granicu prihvatljivosti, jer investiciono ulaganje čiji je NSv blizu “ 0” ima stopu profitabilnosti koja je blizu oportunitertnog troška kapitala, odnosno, ako je Isp = oportunitetnim troškovima i NSv projekta = je nuli q Prema Prvom pravilu u našem primeru pretpostavimo da je kamatna stopa na obveznice države 20 umesto 8%, NSv pravilo kaže da projekat poslovne zgrade izbalansiran sa NSv- om jednakim nuli, tj: q Prema Drugom pravilu, ako je kamatna stopa na obveznice 20% i ako projekat izgradnje poslovnog objekta takođe nudi stopu profitabilnosti od 20%, tada ne postoji alternativa, odnosno izbor između prihvatanja projekta i ulaganja sredstava u obveznice države. Znači da projekat vredi onoliko koliko i košta, jer oba pravila upućuju na isti zaključak u vezi sa prihvatanjem projekta.

Model interne stope prinosa (Isp) q NSv se može izračunati primenom različitih diskontnih stopa, tako da npr. ako diskontna stopa raste, NSv opada, i obrnuto q Isp = 20% istovremeno i diskontna stopa pri kojoj je NSv = 0 što znači, da je ta diskontna stopa, ništa drugo nego Isp q i da ako je oprtunitetni trošak kapitala manji od stope profitabilnosti na ulaganje NSv je pozitivan za taj investicioni projekat kao što važi i obrnuto

Model interne stope prinosa dugoročnih projekata Ako se vratimo našem prethodnom primeru i novačanim tokovima od 3 godine, i ako je Isp = diskontnoj stopi, onda bi NSv u našem primeru trebalo da glasi: = 0 Međutim, ova jednačina nije tačna, jer rezultat nije „ 0, a ni metod za reševanje ovakve jednačine nije jednostavan, Ovakve jenačine se rešavaju „metodom pokušaja i greške. “ Tako npr. ako pokušamo da utvrdimo vrednost NSv sa diskontnom stopom od „ 0%“, sledi: 210. 000 EUR

Model interne stope prinosa dugoročnih projekata Sa diskontnom stopu od 0%, NSv je pozitivan, što znači da je ISp sigurno veći od nule a što dalje znači da je potrebno da se poveća diskontna stopa. Da bismo je približnije odredili joj granice u kojima bi trebalo da se kreće, diskontnu stopu ćemo povećati na 50% i pogledati šta se događa sa NSv. Sledi: U ovom slučaju NSv je negativan i iznosi – 279. 259 EUR, što dalje znači da ISp mora da bude negde između 0 i 50%. Na Grafikonu može se videti da Isp iznosi 12, 82%, jer kada diskontna stopa iznosi 12, 82%, NSv jednak nuli. Interna stopa prinosa = Diskontna stopa, NSv = 0

ISp se uvek može pokazati grafičkim NSv profilom, ali brže i jednostavnije kompjuterima. U Excel tabelama i predloženom formulom lako i brzo dolazimo do rezultata, odnosno do vrednosti Isp – a.

ZAMKE PRIMENE PRAVILA INTERNE STOPE PRINOSA Novčani tokovi u EUR Projekat Pu Ov 1 ISp % NSv sa 10% A -100 +150 +36, 4 B +100 -150 +36, 4

NSv = - 22 + (15/1, 06) + [15/(1, 06)2] + [15/(1, 06)3] + [15/(1, 06)4] + [15/(1, 06)5] = 0 kao i NSv = - 22 + (15/1, 28) + [15/(1, 28)2] + [15/(1, 28)3] + [15/(1, 28)4] + [15/(1, 28)5] = 0

MEĐUSOBNO ISKLJUČIVI INVESTICIONI PROJEKTI KOD ISp-a Novčani tokovi u EUR Investicioni projekat Prvobitni predlog Revidirani predlog Pu Ov 1 -500. 000 600. 000 -500. 000 20. 000 Ov 2 20. 000 Ov 3 670. 000 ISp 20% NSv uz 8% 55. 555 12, 82 67. 537

ISKLJUČIVI PROJEKTI PREMA NSv-u q Odabir trenutka za investiciju, q Izbor između opreme sa dugim i opreme s kratkim vekom trajanja q Odluke o zameni opreme.

Odabir trenutka za investiciju

Izbor između opreme sa dugim i opreme s kratkim vekom trajanja Troškovi u EUR Godina 0 1 2 3 SV uz 8% Mašina A 20. 000 5. 000 32. 870 Mašina B 14. 000 8. 000 - 28. 250 Troškovi u EUR Godina 0 1 2 3 SV uz 8% Mašina A 20. 00 0 5. 000 32. 870 12. 755 32. 870 Ekvivalentni godišnji anuitet

Odluke o zameni opreme Godina 0 Trošak u EUR 1 2 3 4 5 SV uz 8% Nova mašina 35. 000 10. 000 74. 928 Ekvivalent 5 -godišnji anuitet 18. 766 74. 728

RACIONALIZACIJA FINANSIJSKIH SREDSTAVA q Meko ograničenje ili racionalaizaciju sredstava i q Tvrdo ograničenje ili tvrdu racionalizaciju sredstava.

Tvrdo ograničenje ili tvrda racionalizacija sredstava.