Energija i energenti Cilj predavanja je da se

Energija i energenti Ø Cilj predavanja je da se studenti bliže upoznaju sa: ü Osnovnim pojmovima vezanim za energiju ü Karakteristikama pojedinih energenata koji su od značaja za formiranje njihovih cena ü Tehnološkim procesima koji se koriste za transformaciju primarne u sekundarnu energiju

Definicija goriva Goriva su materije koje sagorevanjem oslobađaju veliku količinu toplote. Podela goriva Prema agregatnom stanju razlikujemo: čvrsta; tečna i gasovita goriva

Prema poreklu razlikujemo: Prirodna Drvo Veštačka Briketirani ugalj Drveni ugalj Ugalj Koks, polukoks Sirova nafta Dest. proizvodi nafte Generatorski gas Prirodni gas Vodeni gas Gas iz koksne peći

Kako se mere količine i toplotne vrednosti goriva o o o Da bi se obavljala trgovina, goriva se mere Količinske mere za čvrsta goriva su kg ili tone a za tečna goriva i gas litre, bareli ili metri kubni Mera za električnu energiju je kilovatčas (k. Wh) a za toplotu kilodžuli (k. J) Konverzija fizičkih veličina u toplotne vrednosti se vrši na osnovu toplotnih vrednosti svakog pojedinačnog goriva. Toplotna vrednost označava onu količinu toplote (Q) koja se oslobađa pri potpunom sagorevanju 1 kg čvrstog i tečnog goriva ili 1 m 3 gasovitog goriva. Toplotna vrednost je merilo kvaliteta goriva i zavisi od hemijskog sastava goriva.

Razlika između bruto i neto toplotne vrednosti o o o Većina goriva predstavlja smešu karbona i vodonika koji u procesu sagorevanja zajedno sa kiseonikom daju toplotu Tokom sagorevanja vodonik i kiseonik se spajaju i rezultat toga je voda Bruto toplotna vrednost (GCV) uključuje svu toplotu koja se oslobodila tokom sagorevanja uključujući i onaj deo koji se sadrži u vodi kao nusproizvodu Neto toplotna vrednost (NCV) isključuje ovu toplotu sadržanu u vodi Razlika između bruto i neto toplotne vrednosti za čvrsta i tečna goriva najčešće iznosi 5 -6% dok za gas je oko 10% Čvrsta i tečna goriva se uvek iskazuju sa neto toplotnom vrednošću, dok se prirodni gas uvek daje sa bruto toplotnom vrednosti

Faktori konverzije za jedinice mase

Faktori konverzije za energiju

Tipične toplotne vrednosti za pojedine derivate nafte

Faktori konverzije za prirodni gas (bruto toplotne vrednosti)

Toplotne vrednosti koje se koriste za poređenje troškova grejanja u Srbiji

Prirodna čvrsta goriva o Od čvrstih goriva najznačajni su: n Drvo i n Ugalj o Drvo se u industriji ne koristi, izuzev za potpalu u kotlovima za proizvodnju vodene pare, koji se lože ugljem.

Drvo kao gorivo o Tradicionalno, drvo se koristi u domaćinstvima i za proizvodnju toplotne energije u pogonima drvne industrije. o Osnovna prednost drveta kao goriva je u tome da se radi o obnovljivom izvoru. Takođe, drvo ima veoma nizak procenat pepela (<1%, što je mnogo niže nego kod ugljeva) i u sebi ne sadrži sumpor ili druge, kod fosilnih goriva uobičajene, zagađujuće i korodivne materije.

Donja toplotna moć drveta u funkciji sadržaja vlage u drvetu Vrednosti se odnose na lišćare. Kod četinara, zbog postojanja smolastih materija i većeg učešća lignina, toplotna moć je nešto viša.

Toplotne vrednosti Vrsta goriva Toplotna vrednost (k. J/kg) Ljuska suncokreta 16. 500 Granje voća, grožđa, šume 15. 000 Ostaci kukuruza 14. 500 Sojina slama 15. 500 Slama pšenice i ječma 14. 000 Biogas (k. J/nm 3) 23. 000 Biljna ulja 36. 000

Cena drveta o Ne postoji svetska cena o Cena se utvrđuje na lokalnim tržištima o Zavisi od raspoloživosti drvne mase i udaljenosti centara potrošnje o U 2011. god. cena bez prevoza se kretala u Srbiji od 30 -50€m 3

Klasifikacija uglja o Postoje razne metode za klasifikaciju prema poreklu, nameni, starosti, toplotnoj moći i drugim osobinama uglja. o Prema klasifikaciji Ekonomske komisije OUN za Evropu postoji samo podela na kameni i mrki ugalj. o Kameni ugalj ima gornja toplotnu moć, bez pepela, od 23, 87 MJ/kg i više. Ispod te granice su vrste mrkog uglja, gde se lignit takođe računa u tu grupu. Međutim u nekim prikazima se odvojeno prikazuje i lignit gde se granica toplotne moći uglja vrednuje da je 12, 5 MJ/kg.

Klasifikacija uglja o o o Lignit Toplotna vrednost iznosi od 6 do 12, 5 MJ/kg, uz izvestan sadržaj sumpora. Mrki ugalj %. Toplotna vrednost iznosi od 12, 6 do 23, 8 MJ/kg. Od kamenog uglja se razlikuje, što pored humusnih supstanci sadrži i izvesnu količinu humusnih kiselina. Kameni ugalj se deli na više podgrupa. Kriterijum za klasifikaciju je količina isparljivih supstanci. Antracit, poluantracit, mršavi kameni ugalj, masni kameni ugalj , gasni kameni ugalj i gasnoplameni kameni ugalj. Sadrže ugljenika 80 do 98%, pepela 0, 5 do 40%, kiseonika oko 5%, vodonika oko 5%, a toplotna moć se kreće od 25 do 36 MJ/kg.

Rezerve uglja o Najveće rezerve uglja su na severnoj hemisferi prvenstveno između 35 i 50 stepeni severne geografske širine. o Rezerve uglja su dobro istražene, pogotovo u razvijenim zemljama. Sa trenutnom godišnjom potrošnjom od oko 3, 7 milijardi tona godišnje (kamenog i mrkog uglja) i 0, 9 milijardi tona lignita ima dovoljno uglja za nekoliko stotina godina eksploatacije.

Rezerve uglja (2) Dokazane rezerve uglja Vrsta uglja Milijardi tona Kameni ugalj 510 Mrki ugalj 279 Lignit 196 Ukupno 987

Raspodela rezervi ovog energenta je neravnomerna. Svega 6 zemalja raspolaže sa 75% svih svetskih rezervi. U poslednjih nekoliko godina su dodatna istraživanja još uvećala iznose rezervi. Top lista zemalja sa najvećim rezervama uglja Zemlja % SAD 25 Rusija 16 Kina 12 Australija Indija Nemačka 9 7. 5 6

Ugalj u Srbiji o Značajne rezerve uglja u Srbiji predstavljaju stratešku energetsku sirovinu na kojoj se i u narednim decenijama zasniva energetski razvoj Srbije. Otkopavanje uglja u Srbiji vrši se površinskom, podzemnom i podvodnom eksploatacijom. o Podzemna eksploatacija uglja vrši se u okviru JP PEU, koje trenutno obuhvata osam aktivnih rudnika i jedan rudnik koji je zatvoren devedesetih godina prošlog veka (Aleksinac) o Ukupno se u rudnicima proizvodi 500. 000 - 600. 000 t godišnje uglja različitog kvaliteta, i to poluantracita, kamenog, mrkog, mlađeg mrkog i mrko-lignitskog uglja. o Podvodni rudnik uglja Kovin, specifičan po načinu otkopavanja, bio je u sastavu JP EPS do 2005. godine, kada je izdvojen u posebno preduzeće, a nedugo zatim i privatizovan. Rudnik godišnje proizvodi oko 150. 000 t lignitskog uglja o Površinska eksploatacija vrši se od strane JP EPS u Kolubarskom i Kostolačkom basenu lignitskog uglja, uglavnom za snabdevanje termoelektarana koje proizvode 61. 8% električne energije u Srbiji. Proizvodnja uglja na površinskim kopovima je stabilna i iznosi oko 42 x 106 t uglja godišnje, a u narednom periodu će se povećavati u skladu sa izgradnjom novih termoenergetskih postrojenja.

Ukupne geološke rezerve uglja u Srbiji (u 000 t)

Karakteristike uglja u Srbiji o Kameni ugljevi samo po nekim svojim osobinama spadaju u vrstu kamenih ugljeva. Oni sadrže visok sadržaj sumpora (4 -8%) i visok sadržaj pepela (1827%), pa im je upotrebljivost ograničena na termičke svrhe. o Mrke ugljeve karakteriše visok sadržaj pepela (1235) i relativno visok sadržaj sumpora (0. 9 -3. 8%). o Lignite karakteriše visok sadržaj vlage (34 -56%), sadržaj pepela od 9 -21% i sadržaj sumpora od 0. 51%, a često i iznad 1%.

Rudnici podzemne eksploatacije Rudnik Vrsta uglja KJ/kg Bogovina Mrki 17. 000 Rembas Mrki 20. 000 Vrška Čuka Antracit 28. 000 Štavalj Mrki-lignit 12. 000 Ibar Kameni 22. 000 Soko Mrki 18. 000 Jasenovac Mrki 18. 000 Lubnica Mrki 13. 000 Kolubara lignit 7, 450 Kostolac lignit 8, 140 Kosovo lignit 7, 000

Cene uglja o Kameni ugalj je jedino predmet svetske trgovine o Ostali ugljevi nemaju svetsku tržišnu cenu već se ona uglavnom formira prema ceni koštanja ili ceni kamenog uglja o Troškovi transporta i osiguranja igraju značajnu ulogu u formiranju cena uglja o Svetska cena kamenog uglja prati kretanje cene nafte i trnutno je oko 4 -4, 5 $/GJ o Bonitet koji se nekad koristio za utvrđivanje cena: za mrki ugalj je 0, 8 a lignita 0, 6 u odnosu na cenu kamenog uglja o Uobičajeno je da površinski kopovi lignita koji se koristi za proizvodnju el. energije se nalaze uz TE o Transport uglja do TE isplativ je do 80 km razdaljine

Nafta o o o Sirova nafta jedan od najvažnijih strateških svetkih proizvoda Nafta predstavlja složenu mešavinu tečnih hidrokarbonata koji se u prirodi javljaju u podzemnim rezervoarima u sedimentnim stenama Sirova nafta predstavlja sirovinsku osnovu za proizvodnju raznih derivata i ona se koristi kako za energetske tako i za neenergetske svrhe Jedinice koje se koriste za njeno izražavanje mogu da budu težinske (tona) ili zapreminske (barel, litar, kubni metar) Da bi mogla da se vrši konverzija između ovih jedinica neophodno je da se poznaje specifična težina ili gustina svakog derivata Gustina može da se koristi za klasifikaciju nafte i njenih derivata od lakih ka teškim

Nafta (1)

Nafta (2) o o o Kretanje cene nafte ima uticaj na širok spektar ekonomskih aktivnosti (ekonomska istraživanja pokazuju da se za svaki porast cene od 10 dolara po barelu nafte stvarni BDP (bruto društveni proizvod) u Sjedinjenim Državama Amerike smanjuje za oko 0, 4 posto privrednog rasta ) Cena nafte se formira na berzi Tipovi nafte kojima se trguje na berzi su: slatka sirova nafta (Sweet oil), kisela sirova nafta (Sour crude), Brent oil, WTI (Western Texas Intermadiate), Iranska teška nafta i dr. Kada se govori o sirovoj nafti, podrazumeva se da se govori o brent oilu. Brent oil sirova nafta je pronađena 1960. godine, a najviše se eksploatiše od strane Velike Britanije, Norveške, Danske, Holandije i Nemačke

Troškovi proizvodnje nafte

Nafta(3) o Naftom se najviše trguje na robnim berzama o Najveća svetska robna berza na kojoj se trguje fjučersima na robu je Njujorška robna berza o Standard nafte kojom se trguje na ovoj berzi je WTI o Godine 2007. Euronext se spaja sa Njujorškom (NYSE) i formira NYSE Euronext berzu. Na ovoj berzi se najviše kotira nafta Nort Sea Brent Crude tj. nafta tipa Brent Oil

Nafta (4) o Barel je mera koja se najčešće koristi kao jedinica zapremine sirove nafte. Jedan barel iznosi 42 američka galona što je jednako 158, 9873 litara. o Za Srbiju je najvažnija nafta tipa Ural koja se uvozi iz Rusije (7, 34 bbl=1 t urala) o Cena na tržištu za jedan barel sirove nafte nije rezultat samo tržišnih odnosa ponude i potražnje već je posledica spleta netržišnih razloga gde politika ima najvažniju ulogu

Kretanje cena nafte

Kretanje cena nafte i derivata 1800 140 1600 120 1400 80 800 60 600 40 400 20 Gasoline (US$/1000 L) Domestic Heating Oil (US$/1000 L) Crude Oil (US$/bbl) Automotive Diesel (US$/1000 L) Fuel Oil for Industry (US$/Tonne) Nov/11 Sep/11 Jul/11 May/11 Mar/11 Jan/11 Nov/10 Sep/10 Jul/10 May/10 Mar/10 Jan/10 Nov/09 Sep/09 Jul/09 May/09 Mar/09 0 Jan/09 200 Nov/08 Petroleum products (USD/unit) 1000 0 Crude oil import costs (USD/bbl) 100 1200

Prirodni gas o o Prirodni gas sadrži nekoliko gasova, ali dominantan je metan (oko 85%) U zavisnosti da li se dobija kao nusprodukt vađenja nafte ili se direktno iz gasnih ležišta, zavisi i njegov sastav. U vezi toga kako se dobija razlikujemo vlažan i suv gas. Da bi dobio komercijalnu svrhu, tako dobijeni prirodni gas mora da se procesuira kako bi se odstranili nepotrebni sastojci. Da bi se obezbedio transport na velike udaljenosti, prirodni gas može da se utečni smanjujući mu temperaturu na – 160 stepeni celzijusovih. Tada govorimo o tečnom prirodnom gasu ili na engleskom LNG.

Prirodni gas (2) o o o Jedinice mere koje se koriste za prirodni gas mogu da budu zapreminske (m 3) ili energetske (toplotne – KJ, Btu, k. Wh). Kada se koriste zapreminske jedinice mere neophodno je da se zna temperatura i pritisak u trenutku merenja. Prilikom merenja razlikujemo normalne uslove (t=0 stepeni i pritisak 760 mm Hg) i standardne (t=15 stepeni i pritisak 760 mm Hg) Kada se iskazuje u toplotnim jedinicama onda je to uvek bruto toplotna vrednost U Srbiji se koristi standardna neto toplotna vrednost za prirodni gas koja iznosi 33, 338 kj/m 3 odnosno 37, 005 k. J/m 3 bruto toplotna vrednost

Transportna mreža prirodnog gasa

Karta gasne mreže u Srbiji

A B C Mazut 1% Mazut 3, 5% Dizel 0, 2%

Električna energija o Električna energija se proizvodi kao primarna i kao sekundarna energija o Primarna je ona koja se dobija iz hidroenergije, energije vetra, sunca, talasa, plime i sl. o Sekundarna se dobija iz toplote koja je rezultat nuklearne fuzije, sagorevanja uglja, nafte, prirodnog gasa i sl. o Proizvodnja i potrošnja el. energije se izražava u kilovatčasovima (k. Wh) ili u većim jedinicama (MWh, GWh, TWh) o Snaga (kapacitet) elektrana se izražava u megavatima (MW)

Jedinice za umnožavanje

Tipovi elektrana o U zavisnosti koji izvor se koristi za proizvodnju električne energije razlikujemo: n Hidroelektrane n Termoelektrane n Nuklearne elektrane n Elektrane u kombinovanom radu n Elektrane koje koriste obnovljive izvore o Vetar, o Sunce, o Geotermalnu energiju o Biomasu i sl.

Podela elektrana o Hidroelektrane se dele na: n Protočne n Akumulacione n Reverzibilne Termoelektrane se dele u zavisnosti od tipa goriva koje koriste U zavisnosti od toga da li proizvode el. energiju prevashodno za spoljnu upotrebu ili za sopstvene potrebe razlikujemo: n n Javne elektrane Industrijske elektrane (samoproizvođači)

Efikasnost termoelektrana o Efikasnost termoelektrana se meri na osnovu njihovog specifičnog utroška goriva, odnosno toplotne efikasnosti o Specifični utrošak goriva se meri kao k. J/k. Wh, i on predstavlja pokazatelj koliko goriva treba da se utroši za proizvodnju 1 k. Wh o Toplotna efikasnost (Eta) se izražava u procentima i dobija se kao količnik toplotne vrednosti k. Wh i specifičnog utroška goriva (Primer: 3. 600 k. J : 11. 000 k. J/k. Wh = 33%)

Instalisani kapaciteti u Srbiji

Karta prenosne mreže SEE

Prenosna mreže Srbije