Organizacijom podataka u datoteke gubi se potrebna elastinost

ü Organizacijom podataka u datoteke gubi se potrebna elastičnost, jer izmena u strukturi sloga dovodi do izmene u svim programima koji obrađuju taj slog.

ü Organizacija podataka u datoteku najčešće dovodi do dupliranja podataka i rasta obima podataka. ü Osim toga, dupliranje podataka dovodi do otežanog održavanja organizacije podataka.

Nedostaci klasičnih organizacija podataka su: ü raste broj grešaka u procesu obrade, ü zbog nepouzdanih podataka nepouzdane su i odluke zasnovane na njima, ü rastu troškovi obrade podataka, ü raste vreme odgovora računarskog sistema.

ü Pri organizacijama podataka na klasičan način, zbog teškoća koje nastaju u reorganizovanju datoteka i programa, rastu troškovi održavanja postojećih aplikacija.

ü Klasični način organizacije podataka ima više logički i fizički odvojenih baza podataka. ü Svaka od tih baza organizovana je prema potrebama korisnika i podaci su posebno prilagođeni za svaku obradu.

ü Baza podataka je veći skup međusobno povezanih datoteka. ü Opšte posmatrano, postoje dva načina njenog predstavljanja: logički i fizički. ki

ü Logičko predstavljanje podrazumeva model podataka prilagođen korisnicima i skup operacija koje je moguće izvesti nad tim podacima.

ü Fizičko predstavljanje podataka podrazumeva predstavljanje u binarnom obliku.

ü Baza podataka može se definisati i kao skup logičkih datoteka koje se sastoje iz slogova. ü Datoteke su pri tom međusobno povezane.

S obzirom da su u bazi podataka podaci mnogo više povezani, upravljanje bazom podataka mnogo je složenije od upravljanja klasičnim datotekama.

ü Bazu podataka, po pravilu, koristi veliki broj korisnika. Formiranjem zajedničke baze, odnosno integrisanjem podataka, postižu se sledeći ciljevi: ü smanjuje se dupliranje podataka,

ü svaki korisnički program zahvata podatke u odgovarajućoj strukturi i formatu, ü korišćenje podataka nije uslovljeno poznavanjem unutrašnje organizacije baze podataka,

ü postojeće aplikacije ne moraju se ponovo programirati pri uvođenju novog softvera i hardvera, ü lakše se zadovoljava potreba za budućim proširivanjem baze podataka novim podacima,

ü zajednički način pristupa podacima za sve korisnike omogućava olakšanu kontrolu i zamenu.

ü Tako definisani ciljevi mogu se postići detaljnim i sveobuhvatnim sagledavanjem potreba korisnika. ü Pred bazu podataka postavljaju se različiti korisnički zahtevi.

ü Značajna osobina baze podataka je nezavisnost podataka koja se ogleda u mogućnosti stvaranja različitih logičkih struktura podataka, ne vodeći računa o njihovoj fizičkoj organizaciji.

Na taj način postiže se: ü da se logička organizacija podataka ne mora menjati promeni vrste uređaja, načina pristupa i fizičke organizacije podataka, ü olakšano održavanje baze podataka, jer svaki program zavisi samo od svoje logičke strukture,

ü jednostavno dodavanje novih podataka u postojeću bazu podataka, ü da se podaci mogu povezivati iz različitih baza podataka,

ü S obzirom na to da logička struktura podataka više ne opredeljuje fizičku organizaciju, moguće je pisati aplikacione programe ne vodeći računa o uređajima za skladištenje podataka niti o pristupnom metodu.

ü Zbog osobine nezavisnosti podataka moguće je povremeno reorganizovanje podataka u cilju poboljšanja efikasnosti korišćenja podataka, a da se pri tom ne menjaju aplikacioni programi koji te reorganizovane podatke obrađuju.

ü Baza podataka treba da na osnovu istih fizičkih podataka različitim korisnicima prikaže različite odnose između podataka. ü Na taj način svaki korisnik stiče utisak da su baza podataka i podaci u njoj dizajnirani baš prema njegovim potrebama.

Posebno su značajni sledeći načini organizacije podataka: ü eksterna organizacija, ü globalna logička organizacija, ü fizička organizacija.

ü Struktura podataka opisana u programu naziva se eksterna organizacija ili eksterni pogled. ü Ako se koriste termini klasične organizacije, bio bi to opis sloga logičke datoteke.

ü Globalna logička organizacija predstavlja logičku organizaciju svih podataka u bazi podataka. ü To je takozvani logički pogled, odnosno viđenje podataka onako kako ih vide krajnji korisnici.

ü Globalna logička organizacija ili, kako se još naziva, konceptualni pogled obuhvata najznačajnije, ali ne i sve postojeće veze između podataka.

üFizička organizacija ili interni pogled predstavlja organizaciju i strukturu podataka na fizičkom nosiocu za skladištenje podataka. üSkladištenje podataka koji su smešteni u bazu podataka nezavisno je od programa koji ih koriste.

ü Izbegavanje višestrukog skladištenja podataka jedan je od osnovnih zadataka baze podataka. ü Dupliranje podataka najčešće nije moguće potpuno izbeći, ali se teži minimalnom višestrukom skladištenju.

ü Nezavisnost podataka odnosi se na razdvajanje fizičke i logičke strukture podataka u smislu izmene jedne bez uticaja na drugu strukturu.

ü Ukoliko korisnički program ne zavisi od fizičke organizacije podataka takva nezavisnost definiše se kao fizička nezavisnost podataka.

ü Pojavom novih korisnika definišu se nove vrste veza u bazi podataka. ü Unos novih podataka i veza između njih dovodi do stvaranja nove globalne logičke organizacije. ü Na osnovu nje izvode se i novi pogledi.

ü Promena globalne logičke organizacije ne bi smela uticati na već definisane eksterne poglede. ü Ta vrsta nezavisnosti naziva se logička nezavisnost podataka.

ü Promene polja u slogu ne utiče na izmenu programa koji to polje ne koristi. ü Programi koji koriste to polje moraju definisati novi pogled koji sadrži izmenjeni slog.

ü Programski jezik koji je u sastavu sistema za upravljanje bazom podataka (DBMS) naziva se jezik za manipulaciju podacima (engl. Data Manipulation Language DML).

ü To je prilagođeni jezik iz IV generacije programskih jezika, koji ima komande koje omogućavaju definisanje i manipulaciju podacima u bazi podataka.

üRečnik podataka (engl. Data Dictionary) sadrži definiciju elemenata podataka i karakteristike podataka.

VEZE IZMEĐU PODATAKA, RELACIJE.

Veza između dve vrste atributa naziva se asocija. ü Binarna relacija R B 1 x B 2 definiše dve asocijacije između skupova B 1 i B 2 i to: ü direktnu Ad : B 1 B 2, ü inverznu Ai : B 2 B 1. ü Preslikavanje je par asocija (Ad , Ai).

ü Preslikavanje kod kojeg se jednom elementu iz skupa B 2 pridružuje jedan element iz skupa B 1, i jednom elementu iz skupa B 1 pridružuje jedan element iz skupa B 2 naziva se preslikavanje tipa 1: 1

ü Preslikavanje kod kojeg jednom elementu iz skupa B 1 odgovara jedan element iz skupa B 2, ali jednom elementu iz skupa B 2 odgovara više elemenata (n) iz skupa B 1 naziva se preslikavanje tipa 1: n

ü Preslikavanje kod kojeg jednom elementu iz skupa B 1 odgovara n elemenata iz skupa B 2, i jednom elementu iz skupa B 2 odgovara m elementa iz skupa B 1, naziva se preslikavanje tipa n : m.

ü Da bi se baza podataka mogla efikasno koristiti složen korisnički pogled mora biti pretvoren u niz jednostavnijih pogleda. ü To se može postići primenom postupka za stvaranje stabilnih struktura podataka koji se naziva normalizacija

ü Normalizacija predstavlja način viđenja podataka a ne skladištenja. ü Procesom normalizacije otklanjaju se nepoželjne osobine relacija između podataka.

ü Da bi se uočili i definisali pravi odnosi između podataka često se koristi relaciona analiza podataka. ü Relaciona analiza zasnovana je na teoriji skupova.

ü Postupak relacione analize podataka sastoji se od više aktivnosti kojima se podaci prevode iz jednog oblika u drugi. ü Stepen u kome su podaci grupisani u stabilne strukture podataka naziva se normalna forma