Power Point slajdovi za EKONOMIKA I ORGANIZACIJA POSLOVANJA

Power Point slajdovi za: EKONOMIKA I ORGANIZACIJA POSLOVANJA Pripremio: doc. dr Ranko Mijić VSSP Beograd

4 Imovina i upravljanje imovinom preduzeća

Sadržaj 1. 2. 3. 4. 5. Imovina preduzeća Stalna imovina (sredstva) Obrtna imovina (sredstva) Izvori imovine preduzeća Trošenje i angažovanje sredstava u reprodukciji preduzeća

1. Imovina preduzeća • Da bi uspešno realizovali postavljene poslovne ciljeve preduzeća pored resursa kao što je radna snaga moraju posedovati imovinu. • Vrsta i karakter imovine razlikuje od slučaja do slučaja što je u osnovi određeno delatnošću zbog koje je i osnovano, potom veličinom, obimom poslova, i drugim činiocima. • Pojmovno imovina je ekonomski resurs koji kontroliše privredni subjekt i od koje se očekuje da bude od koristi za buduće poslovne operacije. • U literaturi se kao sinonimi imovine u preduzeću susreću izrazi sredstva, upotrebljeni kapital, poslovna imovina i dr.

Cont. • Funkcija imovine preduzeća je u njihovoj namenskoj upotrebi i transformaciji. • Ona se sastoji u stalnom kretanju i kruženju imovine iz jedne faze reprodukcije preduzeća u sledeću i iz jednog oblika imovine u drugi. • Na tom kružnom putu imovina se u svakoj fazi ciklusa proizvodnje i poslovanja javljaju u izmenjenom obliku. • Kretanje i menjanje imovine na prelazu iz jedne faze ciklusa rada u drugu nazivamo METAMORFOZA IMOVINE

Cont. • Prilikom upotrebe termina imovina preduzeća, treba biti oprezan budući da termin dvojako koristi: a) sa jedne strane da opiše ukupnu imovinu preduzeća, kao sumu svih sredstva sa kojima raspolaže preduzeća, b) a sa druge strane se odnosi na imovinu prema poreklu tj. u čijem je vlasništu ta imovina i kome bi ona treba da pripadne nakon prestanka rada preduzeća. • U prvom slučaju termin se odnosi na ukupnu aktivu, a u drugom slučaju misli se na pasivu u bilansu stanja.

Aspekti definisanja imovine preduzeća Imovina Namena imovine Stalna imovina üOsnovna sredstva üNematerijalna sredstva üDugoročna finansijska ulaganja Obrtna imovina üZalihe üPotraživanja üGotovina Poreklo (izvori) imovine Kapital Obaveze

2. Stalna imovina (sredstva) • Pod stalnom imovinom podrazumevamo imovinu od koje poslovni subjekt očekuje ekonomske koristi u periodu dužem od godine dana ili poslovnog ciklusa. • Ekonomske koristi se vide kroz mogućnost da se ova sredstva koriste u procesu proizvodnje, da se prodaju ili da se koriste u administrativne svrhe. U literaturi se kao sinonimi koriste izrazi dugoročna imovina i fiksna imovina. • Stalna imovina se ne troši jednokratno ili u jednom proizvodnom ciklusu, već naprotiv njeno trošenje je raspoređeno kroz više poslovnih ciklusa, kada se njena vrednost postepeno prenosi na nove proizvode. Zbog te specifičnosti podleže postupku obračuna amortizacije.

Podela stalne imovine • Prema pojavnim oblicima sredstva se iskazuju kao imovina preduzeća koju sačinjavaju: 1. materijalna imovina, 2. nematerijalna imovina, 3. novčana sredstva u obliku dugoročnih finansijskih plasmana. • Osnovna sredstva prema stanju (funkciji): 1. osnovna sredstva u pripremi, 2. osnovna sredstva u upotrebi, 3. osnovna sredstva izvan upotrebe.

Stalna materijalna imovina • Stalna materijalna imovina je imovina u materijalnom obliku (opipljiva) koja će imati takav oblik duže od jedne godine, odnosno čije se otuđenje očekuje u dužem roku. Ona obuhvataju: 1. zemljišta (poljoprivredno, građevinsko, šumsko i ostalo), 2. šume, 3. građevinski objekti: hale, zgrade, saobraćajnice, itd. , 4. oprema: mašine, alatljike, postrojenja, građevinske mašine, transportna sredstva, kompjuteri, nameštaj, itd. , 5. alati i inventar sa kalkulativnim otpisom, 6. višegodišnji zasadi: voćnjaci, vinogradi, zasadi brzorastućeg drveća, . . 7. osnovno stado: goveda, svinje, ovce, itd. , 8. ostala stalna sredstva: slike i drugi umetnički predmeti, knjige, itd, 9. ulaganja u pribavljanje stalnih sredstava.

OSNOVNA SREDSTVA .

Stalna nematerijalna imovina • Pod nematerijalnom imovinom podrazumevamo nematerijalno i neopipljivo nenovčano sredstvo koje se može identifikovati iako nema fizičko obeležje i koje privredni subjekt poseduje radi upotrebe u proizvodnji ili pružanju usluga, radi iznajmljivanja drugima ili za administrativne svrhe i čiji je efektivni vek korišćenja duži od 12 meseci. • Uslovi za kvalifikovanje imovine kao nematerijalne su sledeći: 1. da nema fizičku sadržinu, 2. da se ne radi o finansijskom instrumentu, 3. da je po svojoj prirodi dugoročna imovina i da podleže amortizaciji 4. da se može identifikovati. • Nematerijalna ulaganja obuhvataju: ulaganja u razvoj, koncesije, patente, licence i ostala prava, goodwill, ostala nematerijalna sredstva, nematerijalna sredstva u pripremi i avanse za nematerijalna sredstva.

Dugoročni finansijski plasmani • Dugoročna finansijska ulaganja su finansijska sredstva uložena na razdoblje duže od jedne godine. Cilj ovakvih ulaganja je ostvarivanja određenih prinosa, odnosno dobiti. U dugoročna finansijska ulaganja se uključuju: 1. učešća u drugim pravnim licima 2. dugoročni plasmani, 3. dugoročne dužničke hartije od vrednosti • Prinosi koji se očekuju ulaganjem u dugoročnu finansijsku imovinu su: 1. kamata po datim zajmovima i ulaganjima u dugoročne hartije od vrednosti 2. zarada po akciji i udelu.

Trošenje stalne imovine • Stalna imovina-sredstva imaju svoj vek trajanja, tj. ona imaju svoj početak (kada su nabavljena), potom služe svoje korisnoj nameni za koju su predodređena, i na kraju imaju svoj svršetak (kada su zbog upotrebe već dotrajala). • Svaka materijalna promena na stalnim sredstvima u preduzeću treba da budu evidentirana kako bi se mogla voditi uspešna poslovna politika prema stalnim sredstvima. • Evidentiraju se naturalno (količinski) i vrednosno. • Kod utvrđivanja vrednosti postoji: početna ili nabavna vrednost i sadašnja vrednost. U vrednost se uključuju ZTN (zavisni troškovi nabavke).

Cont. • Fizičko trošenje osnovnih-stalnih sredstava se javlja kao posledica njihove upotrebe u procesu proizvodnje. • Ekonomsko trošenje osnovnih-stalnih sredstava je njihovo zastarevanje u vezi sa napretkom nauke i tehnike, koja omogućavaju proizvodnju boljih, novih, jeftinijih i ekonomičnijih stalnih sredstava. • Gubljenje vrednosti osnovnih-stalnih sredstava zahteva obračun amortizacije, kao doprinosu stalnih sredstava u stvaranju vrednosti proizvoda.

Amortizacija • Amortizacija predstavlja postepeno trošenje osnovnih sredstava prilikom njihove upotrebe, dio vrednosti osnovnih sredstava prenosi se na novi proizvod i uključuje u cenu koštanja novo-proizvedenih proizvoda. • Amortizacija predstavlja postupno umanjivanje vrednosti imovine preduzeća, a obračunava se godišnje prema zakonom predviđenim postupkom. • Gledano s ekonomskog stanovišta, amortizacija je vrednosni izraz trošenja osnovnih sredstava. • Kad se proizvod proda na tržištu taj deo amortizacije vraća se preduzeću u novčanom obliku i služi za obnavljanje ili kupovinu novog osnovnog sredstva.

Cont. Postoje dva osnovna metoda obračuna amortizacije i to: • Vremenska metoda obračuna amortizacije, 1. Proporcionalna (ravnomerna) – amortizacione stope su jednake 2. Degresivna – amortizacione stope opadaju 3. Progresivna – amortizacione stope rastu • Funkcionalna metoda obračuna amortizacije-zasniva se na očekivanom korišćenju ili učinku sredstva i ona se koristi za obračun amortizacije sredstava čiji se intezitet korišćenja može meriti, bilo u broju komada, bilo u pređenim kilometrima, bilo u satima rada itd.

3. Obrtna imovina (sredstva) • Obrtna (tekuća, kratkoročna, slobodna ili cirkulišuća) imovina se kvalifikuje kao takva ukoliko ispunjava sledeće uslove: I. ukoliko se očekuje da će se realizovati ili se držati radi prodaje ili potrošnje tokom normalnog poslovanja poslovnog subjekta, II. da se primarno drži u cilju trgovanja, III. očekuje se da će se realizovati u okviru dvanaest meseci nakon datuma bilansa, i IV. ako se radi o novcu ili novčanom ekvivalentu osim ako je ograničena njegova razmena ili korišćenje za podmirenje obaveze, za najmanje dvanaest meseci nakon datuma bilansa.

Cont. • Obrtna imovina - imovina koja se troši u jednom proizvodnom ciklusu, tj. imovina koja ima koeficijent obrta veći od jedan. Dakle, u pitanju je imovina čija namena nije da dugoročno ostane u poslovnom procesu preduzeća. • Obrtna imovina se uobičajeno javlja u više oblika, zadovoljavajući zahteve bilansa i potrebe finansijske analize i to: 1. zalihe, koje se sastoje iz zaliha materijala, nedovršene proizvodnje, gotovih proizvoda, robe, i datih avansa, 2. Kratkoročna potraživanja, 3. kratkoročne hartije od vrednosti (finansijski plasmani) 4. likvidna sredstva (gotovina i ekvivalenti)

Ciklus tekuće imovine u redovnom poslovnom procesu .

Cont. • Obrtna sredstva u procesu reprodukcije permanentno menjaju svoj oblik, tj. umesto novca pretvaraju se u sirovine, nove proizvode, umesto realizovanih proizvoda javljaju se potraživanja, a zatim novac. • Transformacija obrtnih sredstava iz jednog oblika u drugi najbolje se može sagledati iz šeme kružnog kretanja kapitala koja glasi: N --- R --- P --- R' --- N' • Transformisanjem iz jednog oblika u drugi, obrtna sredstva ne gube svoju vrednost, već je prenose na novi oblik. • Pretežni d. Eo obrtnih-tekućih sredstava čine predmeti rada.

Kruženje obrtnih sredstava • Obrtna sredstva stalno kruže u procesu poslovanja preduzeća • Ciklus obrtanja sredstava započinje novcem, koji služi za kupovinu sirovina, repromaterijala i drugih materijala potrebnim za rad i poslovanje preduzeća. • Uz pomoć ostalih faktora reprodukcije (radna snaga i stalna sredstva) stvara se gotov proizvod ili usluga. • Gotovi proizvodi se prodaju – realizuju na tržištu – i za to se dobijaju novčana sredstva, koja se, ponovo, upotrebljavaju za nabavku predmeta rada i drugih faktora proizvodnje. • Na taj način se zatvara krug kretanja obrtnih sredstava preduzeća.

Cont. • Kružno kretanje obrtnih sredstava i njihovo pretvaranje iz jednog u drugi oblik, predstavlja njihov OBRT. • KOEFICIJENT OBRTA ( ) predstavlja broj koji pokazuje koliko se puta obrtna sredstva obrnu tokom jednog perioda. • VREME TRAJANJA OBRTAJA (T) je vreme, koje je potrebno da se obrtna sredstva u kružnom toku obrnu.

• Primer: neko preduzeće je ostvarilo godišnji promet od 1. 000 EUR, a da prosečno koristi 200. 000 EUR obrtnih sredstava, tada je koeficijent obrtaja toga preduzeća 5 jer to proizlazi iz ranije prikazane formule: • Moguće je izračunati vreme trajanje obrta (kroz prosečne dane vezivanja), koje označuje vreme potrebno da bi se ostvario kružni tok i to s pomoću ove formule:

Cont. • Cilj svakog preduzeća je ostvariti što veći stepen obrtaja obrtnih sredstava, jer se istom vrednošću obrtnih sredstava može finasirati veći obim proizvodnje. • Zato koeficijent obrtaja i vreme obrtaja treba izračunati u svakoj fazi ciklusa reporodukcije. • Na brzinu obrta utiče: 1. Trajanje ciklusa proizvodnje, 2. Primenjena tehnologija, 3. Vrsta delatnosti, 4. Vrsta proizvoda, 5. Stepen organizacije preduzeća i njegovih pojedinih segmenata.

4. Izvori imovine preduzeća • Posjedovanje imovine je uslov za poslovanje preduzeća a potrebe za istom su projektovane ulaganjem u stalnu i obrtnu imovinu kao posledicom planiranog volumena poslovanja. • Ukupnu imovinu privrednog subjekta posmatramo sa aspekta oblika imovine (kako se koriste, namena) i aspekta izvora imovine (prema poreklu). • Kada su u pitanju izvori, privredni subjekat može da raspolaže sopstvenom (vlastitim) i pozajmljenom (tuđom) imovinom. • Međunarodni računovodstveni standardi umjesto termina sopstvena imovina koristi termin kapital a umesto pozajmljena imovina koristi termin obaveze.

Cont. VLASTITA IMOVINA (SREDSTVA) • Vrednost imovine koja pripada vlasnicima preduzeća iskazuje se u bilansu pod zajedničkim nazivom kapital (glavnica) predstavljajući ukupnu vrednost imovine koju su vlasnici stavili na raspolaganje poslovnom subjektu bez vremenskog ograničenja u cilju realizacije poslovnih ciljeva. • Pojmovi kapital i glavnica se etimološki razlikuju ali imaju isto značenje. Kapital je izvorno nemačkog porekla (Das Kapital), dok je glavnica anglosaksonskog porekla, prevedena od engleske reči equity. K = I - O.

Cont. POZAJMLJENA (TUĐA) IMOVINA ILI OBAVEZE • Obaveze su jedan od tri glavna dijela bilansa stanja (imovina = obaveze + kapital). • Obaveze se definišu kao dugovi prema vanjskim stranama koji proizlaze iz već nastalih transakcija. U literaturi ćemo sresti pojmove za obaveze kao što su pozajmljena sredstva i tuđa imovina. • Delimo ih na dugoročne i kratkoročne obaveze. Proističu iz dobijenih kredita (drugih banaka i CB), emisije Ho. V (obveznice), zatim obaveze prema dobavljačima, zaposlenim, državi, itd.

Kriterijumi podele izvora sredstava IZVORI SREDSTAVA PREMA NASTANKU PREMA VLASNIŠTVU PREMA ROČNOSTI Sopstveni Ulaganja osnivača Dugoročni Pozajmljeni Reinvestirana dobit Kratkoročni Ostali Krediti i zajmovi Trajni Emisija Ho. V Namenske dotacije Strana ulaganja Ostala ulaganja

Bilans stanja • Bilans stanja je računovodstveni instrument koji daje sistemski pregled imovine, obaveza i kapitala na određeni datum, prikazujući finansijski položaj preduzeća u svrhu ocene sigurnosti poslovanja. • Ovaj izveštaj predstavlja dvostruki prikaz imovine, jednom prema pojavnom obliku i drugi put prema poreklu, odnosno vlasničkoj pripadnosti te imovine i uvek je u ravnoteži. Taj odnos imovine, kapitala i obaveza je poznat kao , , računovodstvena jednačina”: IMOVINA = KAPITAL + OBAVEZE ili SREDSTVA = VLASTITI KAPITAL + OBAVEZE

Bilanx libra-vaga sa dva tasa . AKTIVA 10/31/2020 PASIVA 31

BILANS STANJA AKTIVA PASIVA SOPSTVENI KAPITAL (KAPITAL) STALNA IMOVINA (SREDSTVA) POZAJMLJENI KAPITAL (OBAVEZE) TEKUĆA IMOVINA (SREDSTVA) 10/31/2020 32

Cont. • Šta možemo saznati iz bilansa stanja određenog preduzeća? 1. strukturu imovine (sredstava); 2. strukturu izvora sredstava i iz nje izveden pokazatelj finansijske stabilnosti (1), koji predstavlja odnos izmedju sopstvenih i tudjih izvora sredstava; 3. vrednost imovine (vrednost aktive); 4. pokazatelj finansijske stabilnosti (2), nazvan zlatnim pravilom finansiranja koji meri pokriće dugoročnih (osnovnih) sredstava dugoročnim izvorima (sopstvenim i tudjim ukupno); 5. platnu sposobnost, koji proizilazi iz odnosa između kratkoročnih sredstava i kratkoročnih obaveza; 6. vrednost osnovnog kapitala.

Bilans uspeha • Bilans uspeha - račun dobitka i gubitka, kao sledeći značajan računovodstveni instrument prikazuje prihode i rashode kao i finansijski rezultat poslovanja preduzeća za određeni vremenski period. • Obračunski period u kom je obavezno sastaviti bilans uspeha je kalendarska godina, s tim da se može sastavljati za kraće periode.

Bilans uspeha . RASHODI 10/31/2020 PRIHODI 35

Šematski i uprošćeno bilans uspeha se može prikazati: BILANS USPEHA RASHODI POSOVNI RASHODI PRIHODI POSLOVNI PRIHODI FINANSIJSKI RASHODI FINANSIJSKI PRIHODI OSTALI RASHODI OSTALI PRIHODI 36

5. Trošenje i angažovanje sredstava u reprodukciji preduzeća TROŠENJE SREDSTAVA • Trošenje je jedan od oblika ulaganja materijalnih i ljudskih komponenata u proces rada i poslovanja preduzeća. • Bez ulaganja nema ni procesa reprodukcije, niti rezultata preduzeća. • Osnovne komponente proizvodnje: 1. sredstva za rad, 2. predmeti za rad i 3. radna snaga. • Trošenje ovih komponenti je uslov stvaranja novog proizvoda ili usluge.

Cont. • Proces trošenja sredstava može se posmatrati: 1. sa stanovišta obavljanja reprodukcije preduzeća (rezultat delovanja i trošenja radne snage); 2. prema vremenu trošenja, (ekonomsko starenje i fizičko trošenje)i 3. prema uticaju tržišta (zastarevanje)

Cont. ANGAŽOVANJE SREDSTAVA • Angažovanje predstavlja ulaganje sredstava radi obavljanja delatnosti preduzeća. • Angažovanjem sredstava se obezbeđuju kontinuitet procesa rada svih faza poslovanja i preduzeća u celini. • Angažovanje sredstava je početni uslov za početak procesa trošenja radne snage i sredstava. • Od veličine i specifičnosti preduzeća ovisi kolika će biti suma angažovanih sredstava i vreme njihovog angažovanja.

Cont. • Ciklus angažovanja se sastoji od četiri faze i to: 1. faza zaliha sredstava za proizvodnju 2. tehnološka faza i. Ii faza proizvodnje, 3. faza prekrivanja uzastopnih tehnoloških postupaka, 4. faza zalihe gotove robe ili završna robna faza. • Odnos između prosečne sume sredstava angažovanih u reprodukciji jednog preduzeća ( ) i veličine proizvoda (Q) koji nastaje kao rezultat te reprodukcije naziva se KOEFICIJENT ANGAŽOVANJA SREDSTAVA ( ) i izražava se :

Cont. ODNOS TROŠENJA I ANGAŽOVANJA SREDSTAVA • Angažovanje i trošenje sredstava predstavljaju oblike ulaganja sredstava u reprodukciju preduzeća. • Cilj trošenja sredstava jeste proizvodnja novih upotrebljivih vrednosti ili usluga a cilj angažovanja je omogućavanje kontinuiteta trošenja angažovanih sredstava. • Jedno od obeležja trošenja je razlika između proizvedenih i utrošenih vrednosti u procesu reprodukcije.

Cont. REZULTATI REPRODUKCIJE • Svesna delatnost čoveka u procesu privređivanja ima za rezultat proizvod koji omogućuje zadovoljenje njegovih potreba, što predstavlja cilj reprodukcije. • U razmeni proizvoda jednih preduzeća za proizvode drugih neophodno je da se uspostavi mera vrednosti-ekvivalent-CENA. • Novčani izraz predstavlja cenu proizvodnje. • Veličina cene proizvodnje kao oblika rezultata reprodukcije uslovljena je količinom fizičkog proizvoda i cenom ostvarenom na tržištu za svaku njegovu jedinicu. • Cena koja se postiže na tržištu za ostvareni fizički obim proizvodnje zavisi od : upotrebnih kvaliteta proizvoda, njihove količine i odnosa ponude i tražnje.

Cont. NOVOSTVORENA VREDNOST • Novostvorena vrednost kao neto rezultat reprodukcije namenjena je podmirivanju ličnih, opštih i razvojnih potreba. • Prve se zadovoljavaju potrebe vrednošću za reprodukovanje utrošene radne snage radnika, dok se druge i treće podmiruju iz viška vrednosti. • Deo novostvorene vrednosti koja ostaje preduzeću nakon isplate zarada radnika predstavlja dobitak kao izvedeni oblik neto rezultata poslovanja. • Dobitak ili profit predstavlja motiv ulaganja kapitala u datu delatnost.

HVALA NA PAŽNJI!