Predmet Nega i vaspitanje dece ranih uzrastanega rast

Predmet: Nega i vaspitanje dece ranih uzrastanega, rast i razvoj deteta Predavanje 1/3

Zdravstvena nega • Po definiciji SZO zdravstvena nega je profesionalno područje rada medicinskih sestara u pružanju pomoći pojedincu, grupi ili zajednici kada njima nedostaje snaga, volja ili znanje • Naučno zasnovan sistem rada medicinskih sestara usmerene na identifikovanje i rešavanje potreba pojedinca ili zajednice za negom zbog zdravstvenih razloga

Ko je bio osnivač profesionalnog sestrinstva? Florens Najtingejl (1820 -1910) Osnovala prvu školu za medicinske sestre u Londonu 1860. godine i napisala prve udžbenike za sestre. Datum njenog rođenja, 12. maj, obeležava se kao međunarodni dan medicinskuh sestara.

Ko sprovodi zdravstvenu negu? • Zdravstveni radnik (medicinska sestra) • Sestra se stručno usavršava pre, ali i tokom svog posla i time se podiže profesija na viši novo

Nega • Bolesnik treba da bude umiven, okupan, presvučen, stavljen u pravilan, udoban i siguran položaj, nahranjen, da mu se pomaže u obavljanju životnih funkcija kada nije u stanju sam to da ostvari, da bolje i lakše diše, kreće se, obavlja eliminacije, sačuva lično i ljudsko dostojanstvo, da dobija stalnu podršku, nadu i utehu. • Sestre se bave svim aspektima zdravlja: fizičkim, psihičkim i socijalnim • Psihonega (razumevanje, tolerancija, prihvatanje, poverenje) • Terapijski aspekt nege • Socionega (spona bolesnika sa porodicom, prijateljima) • Zdravstveno vaspitanje (sestre u savetovalištu i patronažnoj službi)

Cilj • Pomaže čoveku od začeća do smrti u meri u kojoj on to nije u stanju • Vraća i podiže mu sposobnost za samonegu • Da prihvati sebe kakav jeste

Proces zdravstvene nege • Proces zdravstvene nege je složena višeetapna metoda zasnovana na naučnim principima • Prilagođena je zadovoljavanju individualnih potreba bolesnika za negom • Planski i sistematski rad • Čovek (bolesnik) je u centru pažnje sestre, njegove probleme treba sagledati sa što više aspekata, voditi računa o specifičnostima celokupne ličnosti, pomoći mu da obnovi svoje sposobnosti, biti mu podrška

Zašto je važan proces zdravstvene nege u dečjem uzrastu? • Dete i njegova porodica su aktivni učesnici procesa • Obezbeđuje se kontinuitet nege • Postiže se osećaj sigurnosti i zadovoljstva, utiče na psihofizički komfor deteta • Pozitivno utiče na zdravstveno stanje i kvalitet života • Skraćuje se vreme boravka u bolnici • Pozitivno utiče na razvoj ličnosti sestre jer je motiviše na stalno usavršavanje • Zahteva obavezno vođenje dokumentacije

Preduslovi za sprovođenje zdravstvene nege Znanje Dobra organizacija Racionalizacija Zakoni zdravstvene zaštite, vođenje dokumentacije • Timska saradnja • •

Faze procesa zdravstvene nege • Utvrđivanje potreba bolesnika za negom (prikupljanje podataka o stanju pojedinca ili grupe/zajednice) • Stvaranje sestrinske dijagnoze (to je specifični zaključak na osnovu kojeg se zdravstveni problem može sprečiti, ublažiti ili rešiti zdravstvenom negom) • Planiranje nege (uz ponovnu analizu potreba za negom), izdvajanje prioriteta, postavljanje ciljeva • Realizacija plana nege • Evaluacija (vrednovanje/ocenjivanje) • Dokumentacija zdravstvene nege

Potrebe za negom • Biološke/fiziološke (hrana, voda, eliminacija mokraće i stolice, spavanje. . . ) • Socijalne, emocionalne, intelektualne (potreba za društvom, ljubavlju, samostvarenjem. . . ) • Etape u utvrđivanju potreba: prikupljanje podataka (razgovor, pregled, posmatranje, merenje. . . ), provera podataka, obrada podataka, identifikacija problema, klasifikacija problema po prioritetu, evaluacija, dokumentacija

Patološka stanja koja utiču na potrebe za negom • Patološka stanja koja dovode do promena u osnovnim ljudskim potrebama • Stanja koja su uvek prisutna i utiču na osnovne ljudske potrebe

Patološka stanja koja dovode do promena u osnovnim ljudskim potrebama • značajan poremećaj bilansa tečnosti i elektrolita uključujući, gladovanje, teška produžena povraćanja i dijareja • akutna potreba za kiseonikom • šok (uključujući kolaps i krvavljenje) • poremaćaj svesti – nesvestica, koma, delirijum • izloženost hladnoći ili toploti (može da izazove značaj poremećaj telesne temperature) • akutna febrilna stanja (bez obzira na uzročnika) • lokalne povrede, rane ili infekcija • infektivna stanja) • preoperativno stanje i postoperativno stanje • mobilizacija – usled bolesti ili kao propisani tretman • prolongirani i uporni bol

Stanja koja su uvek prisutna i utiču na osnovne ljudske potrebe • uzrast- novorođenče, dete, mlade osobe, odrasli, srednje doba, starije doba, kao i umirući bolesnici • emocionalno stanje i raspoloženje (nomalno ili euforično i hiperaktivno; anksiozno, uplašeno, agitirano, histerično; depresivno i hipo-aktivno) • socijalni i kulturološki status- član porodičnog domaćinstva, sa prijateljima i statusom ili osoba relativno usamljena, zaboravljena • fizičke i intelektualne sposobnosti (normalna telesna masa, smanjena, povećana; normalna inteligencija, subnormalna; normalna čula- sluha, vida, dodira, ravnoteže, gubitak nekog čula; normalna motorika, pokretljivost, gubitak motorike)

Savremene tendencije u zdravstvenoj nezi • Međunarodno udruženje medicinskih sestara (ICN) sarađuje sa Svetskom zdravstvenom organizacijom (SZO) u realizaciji deklaracije ‘’Zdravlje za sve’’ • Deklaracija obuhvata: obrazovanje zdravstvenih radnika (akademsko i visokoškolsko obrazovanje za sestre), obezbeđenje zdrave pijaće vode, zdrave hrane, bolju zaštitu majke i deteta, smanjenje obolevanja i smrtnosti, sprečavanje zaraznih bolesti, vakcinaciju, lekove. . .

Povezanost zdravstvene nege sa drugim naukama • Nega i medicina • Nega i pedagogija • Nega i psihologija

Principi zdravstvene nege • To su načela sestrinske prakse na naučnim osnovama

Princip humanosti • To je čovečnost i čovekoljubivost • Spremnost da se čini dobro davanjem, zaštitom, požrtvovanjem. . . • Posebno važno kada imamo nemoćno, zavisno lice sa patnjom i bolom

Princip poštovanja ličnosti • Osobe kojima je potrebna sestrinska pomoć i nega posebno su osetljive na nepažnju i povredu ličnosti

Princip individualizacije u pristupu nezi • Individualizacija potreba, programa nege i stila u pristupu bolesniku • Procenti kako pristupiti svakom bolesniku

Princip socijalizacije nege • Svi bolesnici moraju imati jednako pravo na lični kontakt sa medicinskom sestrom, na dogovor o potrebama i mogućnostima za negu • Voditi računa da se ne zapostave drugi bolesnici zato što se neko od bolesnika previše vezuje za sebe i svoje potrebe

Princip pozitivnih doživljaja • Bolesnik sklon emocionalnom reagovanju, pa je potrebno stvoriti uslove na bude zadovoljan • Zato je važan odnos prema bolesniku, kao i uslovi i atmosfera u bolnici

Princip aktivne participacije u nezi • Osposobiti pacijenta za samonegu, da se samostalno angažuje • Povezati negu sa životnim potrebama • Zato je potrebno dobro upoznati bolesnika i njegovu porodicu

Princip dobrovoljnosti • Dodatno informisati bolesnika o procedurama dijagnostike i lečenja kako bismo dobili njegovu saglasnost i saradnju

Princip fleksibilnosti • Spremnost sestre na kompromis, prilagođavanje, odustajanje od sačinjenog programa nege zbog novonastale situacije

Princip ekonomičnosti • Voditi računa o uštedama • Kako bi se to postiglo, sestra treba da bude sposobna da procenjuje programe nege, usklađenosti svih principa, kako najefikasnije i najbrže rešiti neki problem. . .

Da bi se sprovodila nega, potrebno je poznavati specifičnosti dečjeg rasta i razvoja. Specifičnosti u rastu i razvoju dece postavljaju pred sestre složene zadatke.

Nega zdravog deteta • Započinje još za vreme trudnoće zdravstvenom zaštitom trudnice • Na rođenju se ocenjuje Apgar skor (disanje, puls, mišićni tonus, refleksi i boja kože, stepenovanjem od 0 do 2) • Apgar skor od 8 do 10 se smatra dobrim/odličnim, a sve manje od 8 je asfiksija različitog stepena

Nega zdravog deteta u porodilištu • Po rođenju odojčetu se aspirira sluz iz nosa i usta, klemuje se i podvezuje pupčana vrpca, novorođenče se obriše i posuši, zatim se obrađuje pupčani patrljak, određuje se Apgar skor, identifikacija deteta narukvicom, kontakt kože sa kožom-majka ga stavlja na grudi, aplikacija kapi za oči, prenošenje deteta u boks

Nega zdravog deteta po izlasku iz porodilišta • Odojčetu obezbediti posebnu, svetlu, suvu, provetrenu i sunčanu sobu • Temperatura sobe 18 -22 stepena, a za vreme kupanja 24 -26 stepeni • Dete spava na dušeku bez jastuka, a posteljine treba da bude pamučna. Pokrivač je frotir leti, a ćebe u pamučnoj uvlaci zimi • Dete sa mesec dana spava 20 sati dnevno, a sa godinu dana oko 14 sati dnevno • Sa 20 dana starosti može da boravi napolju 15 minuta dnevno

Period odojčeta • Važan za postavljanje temelja emocionalnog razvoja dece • Iako dete ne govori, verbalna komunikacija neophodna zbog razvoja govora, propraćena ispoljavanjem ljubavi prema detetu (osmeh, topao pogled) • Sestra ne treba da ispoljava bes, ljutnju i strogost • Važna neverbalna komunikacija (dodir, maženje)

• U periodu odojčeta počinje razvijanje navika (spavanje, hranjenje, kupanje) • Voditi računa o tempreaturu prostorije, da se ne sedi na podu bez prostirke, da se redovno presvlači i održava lična higijena • Higijena igračaka, prijatan ambijent, toplina, prijatne emocije

Period malog deteta • Sestra utiče na razvijanje govora, bogaćenje rečnika kroz razgovor, igru i tumačenje slikovnica • Vodi brigu o zdravlju, ritmu spavanja, igri, higijeni • Detetov mozak ’’upija sve’’, pa je vaspitni uticaj značajan • Razvijati mišljenje, koncentraciju pažnje, inteligenciju; deca uče ponašanje uslovljavanjem, imitacijom. . . • Period radoznalosti –potreban nadzor

Predškolski period • Period prijemčiv za sve vaspitne uticaje • Postavljaju se temelji moralnog vaspitanja (ispravno-neispravno; lepo-ružno, dobro-loše) • Pravilan odnos prema detetu dopinosi razvoju radnih navika • Koncentracija pažnje još uvek kratka, traže da njihove potrebe odmah budu zadovoljene • Sestra treba da uči dete da odloži svoje potrebe

• Učiti decu da se sama oblače i svlače, obuvaju i izuvaju, vezuju pertle • Sestre i vaspitači moraju da vode računa kako se ponašaju pred decom jer ih deca oponašaju • Ton sestre mora da bude miran, nežan, boja glasa usklađena situaciji • Sestre treba da nauče roditelje kako da se ponašaju prema svojoj deci

• Obratiti pažnju na decu sa tendencijom negativnog ponašanja • Ne nagrađivati decu koja nisu zaslužila, pokazati im da treba da snose posledice svojih grešaka • Strog pogled ili ljutnja sestre/vaspitača je opomena za dete • Sestra treba da sagleda uzroke negativnog ponašanja

Osim rasta i razvoja dece, potrebno je poznavati kalendar pregleda i preventivnih mera

Novorođenče - prvi mesec • Vakcinacija protiv tuberkuloze (BCG) • Prva doza vakcine protiv hepatitisa B (plus imunoglobulin kod novorođenčeta HBs antigen pozitivnih majki) • Skrining za detekciju fenilketonurije i hipotireoidizma • Poseta pataronažne sestre novorođenčetu i porodilji (nega, vaspitni rad) • Sistematski pregled

Odojče- od 2. meseca do kraja 1. godine • Sistematski pregledi (3, 6, 9, 12. mesec) • Ultrazvučni pregled kukova u 3. mesecu • Vakcinacija protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja (DTP) • Vakcinacija protiv dečije paralize • Vakcinacija protiv hepatitisa B (druga i treća doza) • Vakcinacija protiv hemofilusa influence • Kontrolni pregled pred svaku vakcinaciju • Preventivni stomatološki pregled • Posete patronažne sestre

Druga godina života • Jedan sistematski pregled • Prva revakcinacija protiv difterije tetanusa i velikog kašlja • Prva revakcinacija protiv dečije paralize • Vakcinacija protiv malih boginja, zaušaka i crvenke • Jedna patronažna poseta • Sistematski stomatološki pregled

Treća godina • Jedan kontrolni pregled * Praćenje rasta i razvoja, rano otkrivanje poremećaja; * Rano preduzimanje tretmana; * Provera vakcinalnog statusa; * Zdravstveno-vaspitni rad • Jedan stomatološki pregled

Četvrta godina • Sistematski pregled (pregled po sistemima; analiza krvne slike; merenje krvnog pritiska; ocena vakcinalnog statusa; skrining za detekciju poremećaja govora i glasa; ocena zdravstvenog stanja i preduzimanje odgovarajućih dijagnostičkih, terapijskih i rehabilitacionih postupaka; zdravstvenovaspitni rad) • Poseta patronažne sestre (provera znanja, stavova i ponašanja u vezi sa negom i ishranom deteta i dalja edukacija) • Stomatološki pregled

Peta godina • Kontrolni pregled (praćenje rasta i razvoja, rano otkrivanje poremećaja, rano preduzimanje tretmana; pregled na detekciju poremećaja govora i glasa; pregled po sistemima provera vakcinalnog statusa; zdravstveno-vaspitni rad)

Šesta/sedma godina (pred polazak u školu) • Sistematski pregled (pregled po sistemima, posebno čula govora i koštano-mišićnog sistema; analiza krvne slike i urina; ocena vakcinalnog statusa; zdravstveno vaspitni rad; uput za Komisiju za pregled dece ometene u razvoju; izdavanje potvrde za upis u školu) • ORL, oftalmološki i fizijatrijski pregled • Revakcinacija protiv malih boginja, zaušaka i crvenke • Druga revakcinacija protiv difterije i tetanusa • Druga revakcinacija protiv dečije paralize • Stomatološki pregled

I, III, V i VII razred osnovne škole i III razred srednje škole • Sistematski pregled (pregled po sistemima; procena stanja uhranjenosti, ocena vakcinalnog statusa; ocena zdravstvenog stanja i preduzimanje odgovarajućih dijagnostičkih, terapijskih i rehabilitacionih postupaka, zdravstveno- vaspitni rad sa detetom) • Stomatološki pregled

12 godina • Vakcinacija protiv hepatitisa B samo za decu koja nisu do tada vakcinisana

VII razred osnovne škole • Oftalmološki pregled • Analiza krvne slike (eritrociti, hemoglobin)

14/15 godina (VIII razred osnovne škole) • Treća revakcinacija protiv tetanusa i difterije • Treća revakcinacija protiv dečije paralize

• Kod dece kod koje su otkriveni poremećaji prilikom sistematskih pregleda, obavljaju se pregledi svake godine tokom osnovne i srednje škole, a kod žena od 15. godine pa nadalje i pregledi u vezi sa planiranjem porodice uz prisustvo oba partnera, kao i preventivni ginekološki pregledi

Zdravstveno vaspitanje u zdravstvenoj nezi • Sestra je zdravstveni vaspitač • Pruža značajnu psihičku i intelektualnu podršku bolesniku • Treba planirati i razvijati vaspitne mere u radu • Učenje i podučavanje o zdravlju, zdravstvenim problemima i zdravstvenoj nezi

Pravila prilikom podučavanja • Zajedno sa bolesnikom utvrditi potrebu za učenjem i postaviti cilj • Uvažavati kulturološke i etničke osobenosti bolesnika • Uspostaviti dobar odnos sa bolesnikom • Koristiti terminologiju koju bolesnik razume • Planirati dovoljno vremena za podučavanje • Proveravati uspešnost podučavanja

Pre planiranja podučavanja treba proceniti: • Fizičku i psihičku spremnost za usvajanje veština • Motivaciju • Emocionalni odnos prema problemu • Spremnost usvajanja znanja i pamćenja • Uvažavati prethodna znanja i iskustava bolesnika • Uticati na aktivno učešće bolesnika

Sestrinski rad sa decom • Zdravstvena zaštita majke i deteta zauzima prioritetno mesto u sistemu zdravstvene zaštite • Domovi zdravlja i dispanzeri-deo primarne zdravstvene škole • Savetovališta za određenu uzrasnu kategoriju imaju stručne timove u kojima su lekar, sestra, psiholog, pedagog, socijalni radnik. . .

Prioriteti za zdravstvenu zaštitu predškolske dece • Vakcinacija (najmanje 90% dece) • Unapređenje kvaliteta rada u cilju smanjenja smrtnosti dece, posebno norođenčadi • Uvođenje ’’grafikona rasta’’, praćenje rasta i statusa uhranjenosti • Razvijanje zdravih navika

• Medicinske sestre u svoj rad uključuju porodicu, predškolske ustanove, škole, klubove za mlade, sportske, društvene, humaniratne organizacije. . . • Zdravstveno-vaspitni rad je usmeren na: - rad sa roditeljima - rad sa decom

• Svaku majku koja dođe u savetovalište treba osposobiti za pravilnu negu deteta • Održavanje higijene kože i sluznica, vaspitanje za strpljenje i toleranciju, pravilna ishrana (kod beba dojenje), priprema obroka, ponašanje roditelja za normalan emocionalni i socijalni razvoj deteta. . .

Zadaci zdravstveno-vaspitnog rada: Razvijanje i formiranje navika pravilne ishrane Razvijanje navika bavljenja fizičkom aktivnošću Razvijanje higijenskih navika Razvijanje radnih navika Pravilno korišćenje slobodnog vremena Razvijanje tolerantnog odnosa prema stresu Borba protiv bolesti zavisnosti Upoznavanje roditelja sa psihofizičkim razvojem dece i socijalizacije • Razvijanje samopouzdanja, sigurnosti, iskrenosti, pravičnosti • Upoznavanje sa promenama u pubertetu • Zaštita od polnih bolesti • •

• Zbog svih zadataka, potrebno je da medicinska sestra ima što veće obrazovanje • Moraju da organizuju, istraže i utvrde potrebe za zdravstvenim vaspitanjem, planiraju ga, sprovode, prate i ocenjuju • Da bi program bio ostvaren, treba koristiti organizovane grupe dece ili roditelja (predškolske ustanove, škole, čekaonica dispanzera. . . ) • Ambijent u kojem se vaspitni rad obavlja mora biti prijatan, uređen i motivišući

• Sestra treba da se zalaže da čekaonice budu uređene tako da deluju zdravstveno-vaspitno, da postoje posebne prostorije za rad sa decom i roditeljima • Treba da objasni roditeljima značaj sistematskih pregleda i vakcinacije • U dečjem dispanzeru treba da primenjuje proces zdravstvene nege • Treba sa sagleda psihofizičke i socijalne probleme, navike i stanja u porodici i na osnovu toga treba da sprovede program nege

• Ako su navike roditelja koje će oni ’’usaditi’’ svojoj deci negativne, treba da usmeri rad u tom pravcu i menja te navike • Treba da obrati pažnju na faktore rizika dece i cele porodice i pokuša da ih otkloni u saradnji sa patronažnom službom i drugim stručnjacima

Predškolske ustanove za dnevni boravak dece • Uglavnom najviše vremena sa decom do 3. godine provodi sestra, a posle tog perioda vaspitači • Sestra (vaspitač) u periodu posle 3. godine mora i dalje dobro da poznaje zakonitosti psihofizičkog i emocionalnog razvoja • Treba da upozna svako dete • Da obrati pažnju na neadaptiranu, povučenu i nesigurnu decu koju treba osloboditi, uklopiti u grupu, podsticati na aktivnost. . .

• Treba pomoći detetu da neke radnje samostalno obavlja (obrisati mu nos, a posle dete samo treba da baci maramicu u korpu za otpatke), naučiti ga kada da pere ruke, samoposluživanje prilikom uzimanja hrane, saradnja sa roditeljima oko prestanka postavljanja pelene i kontrole sfinktera, kultura ponašanja (’’Hvala’’, ’’Molim’’. . . )

• Sa decom ne treba da se bave emocionalno hladne osobe, neurotične, agresivne, netaktične, neodmerene, impulsivne osobe (jer se slične osobine razvijaju i kod dece)

Komunikacija sa decom u bolničkim uslovima • Negom deteta treba da se bavi što manji broj sestara • Prihvatiti plakanje i vrištanje kao zdravu manifestaciju separacione anksiozniosti • Neverbalna komunikacija mora pratiti verbalnu • Češće koristiti dodir uz reči koje se upućuju • Pratiti više ton kojim dete priča više nego sadržaj • Govoriti polako i smireno

• Uvek koristiti igračku ili predmet kao ’’prelazni objekat’’ • Koristiti slike i opisivanje događaja na slikama • Razgovarati sa detetom o onome što ga plaši • Umirujući ton glasa je uvek delotvorniji od uzimanja deteta u ruke • Nikada ne lagati dete • Roditeljima uvek ostaviti dovoljno vremena za postavljanje pitanja, informacije pružati u manjim količinama, uvek ih obavestiti o promenama koje su nastale, podseti ih na uticaj bolesti deteta na drugo dete u porodici