TELESNI RAZVOJ I ZDRAVSTVENO VASPITANJE DECE ANTROPOMETRIJSKA MERENJA

TELESNI RAZVOJ I ZDRAVSTVENO VASPITANJE DECE

ANTROPOMETRIJSKA MERENJA • Razvoj označava morfološke, anatomske, fiziološke, funkcionalne i mentalne promene organizma čoveka. Svi ovi procesi su povezani međusobno, pa je harmonični razvoj moguć samo pri pravilnom rastu i razvoju svih tkiva i sistema u čoveku. • Nekada preovladavaju procesi rasta, a nekada procesi razvoja.

TELESNA VISINA • Je pokazatelj fizičkog razvoja, a i zrelosti predškolskog deteta. • Intenzitet rasta je najveći u doma interuterinog razvoja. • Period intenzivnog rasta se završava u drugoj godini života, a drugi period početkom puberteta. • Dečaci u prvoj godini života dobijaju prosečno 26 cm, a devojčice 25 cm. Tokom druge godine 12 cm. Od druge do pete 6 cm godišnje. A od pete do puberteta od 4 -5 cm godišnje. • Pravilnost rasta sledi veći deo kostura, mišića, parenhimatoznih organa.

TELESNA MASA • Telesna masa se povećava razmnožavanjem ćelija, nagomilavanjem masti, i retencijom vode u telu. • Krajem prve godine, ona se utrostruči u odnosu na t. masu pri rođenju. Krajem druge godine učetvorostruči. Od treće godine dete dobija od 1, 5 -2 kg godišnje. Između šeste i sedme 2, 2 -2, 5 kg, tako da sa šest godina dete treba da bude šest puta teže nego kada se rodilo. • Velikim delom zavisi od načina ishrane.

MOTORIČKI RAZVOJ • Prolazi kroz tri perioda: § Refleksni § Senzomotorni § Psihomotorni § Refleksi period počinje od 12 nedelje fetalnog života, i traje do 4, 5 meseca postpartalnog. § Prvi pokreti se javljaju intrauterino kada su formirane prve mišićne ploče i prva mišićna vretena. § Nakon rođenja pokreti su spontani, nesvesni, pojedinačni, bez kontrole i koordinacije viših centara CNS-a.

MOTORIČKI RAZVOJ • U prvom mesecu. života registruje se držanje glave u vertikalnom položaju. • U drugom mesecu podizanje i dugotrajnije zadržavanje glave kada dete leži na stomaku. • U trećem mesecu, dete podiže glavu oslanjajući se na podlaktice, a zatim i na šake. • U četvrtom mesecu, se razvijaju simetrični pokreti fleksije i ekstenzije (igrajući se rukama i nogama, dete izvodi pokrete iz velikih zglobova). Stvara se doživljaj sebe i svoga tela. Pokret služi zadovoljavanju pokreta deteta. Dete uvodi šaku u vidno polje, zagleda je, primećuje predmete, i prema njima širi ruke.

MOTORIČKI RAZVOJ • Senzomotorni period traje od 4 meseca do sredine druge godine. • U 5 i 6 mesecu počinju voljni pokreti. Dete se okreće iz položaja ležanja na leđima na stomak, i obrnuto. Iz ovih pokreta javljaju se i veštine puzanja. Povećava se količina informacija koje deluju na dalji razvoj i buđenje CNSa. • U 6 mesecu dete sedi i drži glavu pravo. • Sve do 9 meseca pokreti dohvatanja su u početku nezgrapni i neprecizni (kada dete pruža ruku prema predmetu cilj se promašuje u pogledu dužine i pogledu pravca).

MOTORIČKI RAZVOJ • Dete od 9 meseci stabilno sedi, i iz tog položaja izvodi pokrete napred-nazad, levo-desno. • Osposobljeno je za hvatanje predmeta šakama i prstima. • Manipulativne aktivnosti (bacanje, dohvatanje, kuckanje, slaganje predmeta) stvaraju složene šeme koje će biti osnov razvoja misaonih funkcija. • U stanju je da puze uz opiranje na kolena. • Dete može i da stoji ako ga držimo ispod pazuha.

MOTORIČKI RAZVOJ • Od 11 i 12 meseca može da stoji uspravno bez pridržavanja nekoliko sekundi. • Od 11 meseca hodaju, ako ih pridržavamo jednom rukom. • Od 13 meseci čini prve samostalne korake uz podignute ruke radi održavanja ravnoteže. • Prvi koraci su nezgrapni, kratki, sa raširenim nogama. U kontaktu sa podlogom prvo je dodiruje petama. Ima teškoće pri promeni smera i okretanja. • Sa 16 meseci dete hoda uz naizmenične pokrete ruku i nogu. Tada može i da trči u krug. • Sa 18 meseci se penje uz stepenice, uzima, nosi i premešta predmete, gura loptu nogom, samo sedi na stolici, u stanju je da skakuće na obe noge uz pridržavanje.

MOTORIČKI RAZVOJ • Tokom druge godine, dete može da stoji na jednoj nozi, može da se savije do poda da uzme nešto sa njega, i da se vrati u uspravni položaj. • Hodanje je donekle sinhronizovano, iako se dete idalje ljulja (gega). • Može pri hodu da okreće glavu, da se okrene i promeni pravac kretanja. Može da šutira loptu bez gubitka ravnoteže. • U 21 mesecu može da silazi niz stepenice uz držanje za ruku.

MOTORIČKI RAZVOJ • Tokom treće godine razvija se puna eutonija koja oslobađa korak i mogućnost hodanja do pune mere ostvarenja motorne aktivnosti. • Raste broj pokreta koje dete izvodi. Ti pokreti su precizniji, usklađeni, bolje prilagođeni spoljnoj sredini, ali i dalje dosta haotični. • Na urastu od 24 -36 meseci života motorika se razvija i usložnjava. • Dete može da se naglo zaustavi. Uspeva da hoda po pravoj liniji, da hoda unazad, da se penje i silazi niz stepenice, da poskakuje, i skače na obe noge. • Može da baca predmete u određenom pravcu, šara olovkom po papiru. Može da zakopčava odelo, sipa tečnost u čašu, i da se služi priborom za jelo.

MOTORIČKI RAZVOJ • Pošto je uspostavljena vizuelno-motorna koordinacija, dete može imitirati vrlo jednostavne pokrete, i odrasli mogu uticati na razvoj svih ovih motornih aktivnosti podstičući ih. • Oko treće godine deca su pokretljiva, gipka, ali je opšti stepen njihove telesne spretnosti dosta nizak. • Od treće godine vodeća aktivnost je igra. Igrom dete zadovoljava svoju potrebu za kretanjem, tako da se razvoj lokomotornih i manipulativnih pokreta nastavlja.

MOTORIČKI RAZVOJ • Sa razvojem CNS-a, hodanje i trčanje postaje prirodnije. Deca zaobilaze predmete, penju se, silaze, marširaju u ritmu muzike, preskaču prepreke u visini od 20 cm. • Pred kraj boravka u vrtiću deca nauče brojne vežbe. Razvija se preciznost, izdržljivost pokreta, usklađenost sa ritmom, tempom, i karakterom muzike. • Ovo je složeni vid motorike- psihomotorika -voljna i svesna motorna aktivnost pri kojoj se prvo stvara plan, zamisao radnje, a zatim se ona odvija pri punoj kontroli svesti.

MOTORIČKI RAZVOJ • Organizovanost psihomotorike gornjih ektremiteta je u neposrednom odnosu sa razvojem psihosocijalnog razvoja života ličnosti u celini. • Gornji ekstremiteti svoju aktivnost uklapaju sa govorom, inteligencijom, mišljenjem i osećanjima, što je osnova psihosocijalnog razvoja i psihosocijalnog života.

ZAKLJUČAK • Igra, kao vodeća aktivnost, od 1 -7 godine života, ima odlučujući značaj za motorni razvoj. A on je povezan sa razvojem svih funkcionalnih sistema, i sa razvojem psihičkih i fizičkih osobina deteta.

UTICAJ FIZIČKE AKTIVNOSTI NA DISAJNI SISTEM • U mirovanju smanjuje se frekvencija, i povećava dubina disanja. • Prilikom aktivnosti povećava se ventilacija pluća, i povećava se funkcionalna sposobnost pluća jer se povećava elastičnost alveola.

UTICAJ FIZIČKE AKTIVNOSTI NA KARDIOVASKULARNI SISTEM • Doprinose povećanju funkcionalne sposobnosti srčanog mišića. • Povećava se kontrakciona snaga mišića, i sistolni volumen krvi.

UTICAJ FIZIČKE AKTIVNOSTI NA CNS • Razvoj motornih sposobnosti, pod uticajem vežbanja, dalje utiče na sazrevanje moždanih struktura. • Fizičke aktivnosti utiču i na više procese CNS-a, na emocije, pažnju, volju, oštrinu čula…

• https: //www. youtube. com/watch? v=7 Q-m 4 l. XNL 2 k