Dragica Jankovi Kompanija Dunav osiguranje Beograd UPRAVLJANJE RIZICIMA

Dragica Janković, Kompanija Dunav osiguranje, Beograd UPRAVLJANJE RIZICIMA ZDRAVSTVENOG OSIGURANJA U KONCEPTU SOLVENTNOST II Aranđelovac, 6 -8. jun 2014.

Kao i za druge vrste osiguranja, koncept Solventnost II se i za zdravstveno osiguranje sastoji iz tri stuba (kvantitativni, kvalitativni i izveštavanje). Kvantitativni zahtevi se mogu obračunati propisanom standardnom formulom, ali je ostavljena mogućnost i razvoja internog modela.

Za I stub, odnosno kavanititivne zahteve (tehničke rezerve, marginu rizika, minimalni zahtevanii kapital (MCR – Minimum Capital Requirement), solventni zahtevani kapital (SCR – Solvency Capital requirement) propisana je Standardna formula, kojom se posebno utvrđuje: - Rizik neživotnog osiguranja, - Rizik zdravstvenog osiguranja, - Tržišni rizici, - Ostali rizici neizmirenih obaveza.

Pored standardne formule, može se koristiti i interni model (kao potpuna ili delimična zamena za standardnu formulu). Interni model se može koristiti: - po želji društva za osiguranje ili - po zahtevu supervizora Da bi regulatorno telo dozvolilo razvoj i primenu internog modela, mora se prethodno izvršiti njegovo testiranje.

Koncept Solventnost II je osmišljen u skladu sa Lamfalusijevim (Lamfalussy) procesom od četiri nivoa: - Nivo 1 (L 1) - razvoj zakonske regulative kao priprema u državama članicama EU; - Nivo 2 (L 2) – razvoj detalja (akata i standarda); - Nivo 3 (L 3) – razvoj zajedničkih standarda i vođenja nadzora - Nivo 4 (L 4) – sprovđenje u državama članicama.

Koncept Solventnost II, kako u svim vrastama osiguranja tako i u zdravstvenom, ima za cilj: - obezbeđenje sigurnosti osiguranika, tj. solventnosti osiguravača i - harmonizaciju tržišta zdravstvenog osiguranja u državama članicama EU. Za države članice je karakteristično da postoje specifičnosti u sistemima zdravstvenog osiguranja, a time i stepenu razvoja i obliku dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja.

Obavezno zdravstveno osiguranje je dominantno u svim državama članicama, a dobrovoljno je zastupljeno onoliko koliko mu prostora ostavi država sa ciljem da se održi ili poveća nivo usluga zdravstvene zaštite, obezbedi novi izvor finansiranja i kontrolišu troškovi zdravstvene zaštite. Svaka država ima svoje specifičnosti, ali dominantna su tri oblika dzo: • Substitutive (Zamena ili Alternativno) • Complementary (Dopunsko) • Supplementary (Dodatno)

Koncept Solventnost II je razvojem kroz QIS usavršavan i trebalo bi da obuhvati sve postojeće razlike među državama.

Linije biznisa neživotnih osiguranja prema konceptu Solventnost II su: 1. Osiguranje troškova lečenja; 2. Osiguranje zaštite prihoda; 3. Osiguranje od posledica nezgode uključujući osiguranje od povreda na radu i profesionalnih oboljenja; 4. Osiguranje od odgovornosti zbog upotrebe motornih vozila (autoodgovornosti); 5. Druga osiguranja motornih vozila; 6. Pomorsko, vazdušno i transportno osiguranje; 7. Osiguranja imovine od požara i drugih opasnosti koje pokriva štete na imovini; 8. Osiguranje od opšte odgovornosti za štetu; 9. Osiguranje kredita i jemstva; 10. Osiguranje troškova pravne zaštite; 11. Osiguranje pomoći na putovanju; 12. Osiguranje raznih finansijskih gubitaka

A obaveze iz životnog osiguranja su: 1. Zdravstveno osiguranje; 2. Osiguranje sa učešćem u profitu; 3. Index-linked i unit-linked osiguranja; 4. Ostala životna osiguranja; 5. Godišnje rente koje proizilaze iz ugovora o neživotnom osiguranju i koje se odnose na obaveze iz životnog osiguranja; 6. Gogodišnje rente koje proizilaze iz ugovora o neživotnom osiguranju i koje se odnose na obaveze iz osiguranja različite od obaveza po osnovu zdravstvenog osiguranja.

U državama članicama EU zdravstveno osiguranje se deli na dva segmenta: • Osiguranje medicinskih troškova (ME – Medical expense insurance), koje pokriva troškove medicinskih tretmana, odnosno medicinske zaštite, uključujući lekove za bolesti, nezgode, invalidnost, ali i preventivu. • Osiguranje zaštite prihoda (IP – Income protection insurance), u obliku naknade (kompenzacije) prihoda koji su smanjeni zbog bolesti, nezgode, invalidnosti. Zdravstveno osiguranje u državama članicama EU pokriva jedan ili oba navedena segmanta. Pored ova dva segmenta, postoji i Osiguranje radničkih kompenzacija (WC – Workers' compensation insurance), koje se odnosi na nezgode na radu, industrijske povrede, profesionalne bolesti.

Neživotna osiguranja u Srbiji su: • 01 Osiguranje od posledica nezgode (osigurane sume i troškovi lečenja) • 02 Dobrovoljno zdravstveno osiguranje (jednokratna novčana naknada i ugovoreni troškovi lečenja) • 03 Osiguranje motornih vozila • 04 Osiguranje šinskih vozila • 05 Osiguranje vazduhoplova • 06 Osiguranje plovnih objekata • 7 Osiguranje robe u prevozu • 08 Osiguranje imovine od požara i drugih opasnosti • 09 Ostala osiguranja imovine • 10 Osiguranje od odgovornosti zbog upotrebe motornog vozila • 11 Osiguranje od odgovornosti zbog upotrebe vazduhoplova • 12 Osiguranje od odgovornosti zbog upotrebe plovnih objekata • 13 Osiguranje od opšte odgovornosti • 14 Osiguranje kredita • 15 Osiguranje jemstva • 16 Oiguranje finansijskih gubitaka • 17 Osiguranje troškova pravne zaštite • 18 Osiguranje pomoći na putovanju • 19 Druge vrste neživotnih osiguranja

Životna osiguranja su: • 20 Osiguranje života • 21 Rentno osiguranje • 22 Dopunsko osiguranje uz osiguranje života • 23 Dobrovoljno penzijsko osiguranje • 24 Druge vrste životnih osiguranja Dobrovoljno zdravstveno osiguranje je svrstano u neživotna osiguranja, kao jedna vrsta osiguranja 02 i u životna oosigurnja kao podvrsta (tarifa) vrste 22 Dopunsko osiguranje uz osiguranje života.

Zakonom o osiguranju DZO pokriva: - jednokratnu novčanu naknadu zbog nesposob. za rad, - naknadu ugovorenih troškova lečenja, - kombinaciju prva dva Prema Uredbi o DZO i Klasifikaciji NBS: 02 DZO: 0211 Paralelno zdravstveno osiguranje; 0212 Dodatno zdravstveno osiguranje; 0213 Privatno zdravstveno osiguranje; 0219 Sva druga dobrovoljna zdravstvena osiguranja 22 DOPUNSKO OSIGURANJE UZ OSIGURANJE ŽIVOTA: 2201 Osiguranje od posledica nezgode 2202 Zdravstveno osiguranje

Oblici dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja koji su prisutni na srpskom tržištu su: - Osiguranja za slučaj težih bolesti i hiruških intervencija, - DZO po izabranom programu, - Proizvodi privatnog zdravstenog osiguranja (za strance i paketi po izboru), - Osiguranje stomatoloških usluga (dodatno DZO).

Dobrovoljno zdravstveno osiguranje u Srbiji nije razvijeno. Njegovo učešće u ukupnoj premiji osiguranja u 2013. godini iznosi samo 1, 81%. U okviru vrste najveće učešće beleži tarifa 0212 Dodatno zdravstveno osiguranje (Osiguranje za slučaj težih bolesti i hirurških intervencija) sa 58, 15%, 0219 Sva druga dobrovoljna zdravstvena osiguranja, gde najveći deo čini putno zdravstveno osiguranje za vreme boravka u inostranstvu, sa 33%.

Problemi: - odnos između obaveznog i dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, - jedinstvena evidencija podataka i nadzor - nivo životnog standarda i navike stanovništva Šta uraditi? - Neophodno je utvrditi paket usluga iz obaveznog osiguranja prema raspoloživim sredstvima, posebno imajući u vidu potrebe najugroženijeg dela stanovništva, koji treba da garantuje pružanje tih usluga na kvalitetan način.

Sve ostale usluge, koje nisu obuhvaćene obaveznim zdravstvenim osiguranjem, mogu biti predmet dzo. Društva za osiguranje bi mogla da pristupe razvoju novih proizvoda i njihovoj promociji na tržištu. - Zatim je neophodno uspostaviti adekvatnu administraciju, evidenciju i nadzor poslovanja svih učesnika na tržištu. Uprkos niskom standardru stanovništva, bili bi stvoreni uslovi za stabilan razvoj dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja.

HVALA!